Шта је (не)истинито знање?

[Bokisd]

Istinito znanje, bi trebalo da bude, saznanje o tome, koja je svrha i cilj naseg zivota na zemlji.  

[Iulianus]

(Ne vidim zašto je potrebno da se "Vi"-jamo po forumu, al` ako insistirate onda u redu. "Vi"-jaćemo se i dalje, pa ko koga prvi ščepa )

пре 7 часа, Матусал рече

Мислим да ви разумете само форму али не и дух отаца а веру само информативно али не и искуствено.

Kratko. Vrlo kratko samo. 

Veoma slični, čak identični (sem ovoga, "duh otaca") odgovor(i) na nepostavljeno pitanje nalaze se na jednom američkom katoličkom forumu, jednom šiitskom (muslimanskom) i na jednom anglikanskom forumu (kojega je "zamjeo vjetar"), gde je čak postojala pretpostavka da je liberalnije nastrojen - kad, ono, cvrc! 

Da iskoristim deo odgovora koji je @Džumandži uputila meni na drugoj temi, tj. da parfraziram odgovor njen i da rečem da je rečenica kojom ste mi odgovorili classic mantra No.1 svih "mystagoga", svih fela,  od kad je sveta i veka. "Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем."

Ne poznajete me, kao ni ja Vas, svakako, i upravo zato ne možete govoriti (kao ni ja za Vas) ništa o tome kakvo  je moje razumevanje vere, da li je  "samo informativno" ili je možda, kako kažete, "iskustveno". 

Svako dobro! 

[Iulianus]

пре 4 часа, Џуманџи рече

 

то је Шмеман одлично објаснио: 

 

Dobar je Šmeman, dopada mi se (ne sam zato što je "Schmemann" )

I samo da dodam ---

Цитат

U četvrtom veku nove ere, jedan od najvećih hrišćanskih teologa i filozofa, Sveti Aurelije Avgustin, napisao je u jednoj od svojih knjiga sledeće:

"Često i nevernik zna nešto o zemlji, o nebesima, i drugim elementima ovog sveta, o kretanju i orbitama zvezda, o njihovoj veličini i položaju, o predviđanju pomračenja sunca ili meseca, ciklusima godina i godišnjih doba, o vrstama životinja, biljaka, kamenja, i tako dalje, i ovo znanje on drži sigurnim na osnovu iskustva. Sramotna je i opasna stvar za nevernika da čuje Hrišcanina kako, dajući navodno objašnjenje Svetog Pisma, priča besmislice o tim temama; i mi vernici treba da preduzmemo sve potrebne mere da predupredimo takvu situaciju, u kojoj neverni mogu da ukažu na ogromno neznanje Hrišcanina i da mu se smeju sa prezirom. 
Nije ovde važno što je ta neobrazovana individua ismejana, već to što će ljudi van naše verske porodice misliti da su naši sveti oci mislili to što ta individua misli, i tako će pisci našeg Pisma biti odbačeni kao neznalice, što izaziva veliki gubitak onih na čijem spasenju radimo. Ako ljudi vide Hrišcanina kako greši u polju koje oni dobro poznaju, i čuju kako on insistira na svojoj glupoj interpretaciji našeg Pisma, kako će oni onda poverovati tom istom Pismu kada im ono govori o uskrsnuću mrtvih, nadi za večni život, i carstvu nebeskom, kada im je pokazano da je to Pismo puno laži o stvarima koje su oni sami naučili kroz iskustvo i svetlost razuma?”

Hrišćani su kroz istoriju u većini slučajeva poštovali ovaj savet Avgustinov, prihvatajući istinu u otkrićima slavnih grčkih i rimskih matematičara i filozofa. U srednjem veku, kada je arapska nauka bila na svom vrhuncu, njihova otkrića su brzo prihvatali i širili upravo monasi i crkveni učenjaci, bez obzira što su do njih došli “nevernici”. Činjenice su činjenice, ma ko bio onaj ko ih je otkrio...

Ali mudrost ovog saveta se vidi u svojoj punoj snazi tek kada pogledamo šta se desilo u slučajevima kada ga vernici nisu poštovali.