Jump to content

Свети Великомученик Прокопије - онај од напретка или онај који прокопава


Препоручена порука

Данас православна Црква слави светог Великомученика Прoкопија. 
Данас се у много којој православној кући неће радити понеки посао или било какав посао, понеко ће пропостити данашњи дан (или ће, како то обично бива, женска "чељад"  постити "за дом). Све из страха. Јер Прокоп може да "прокопа" а нерјетко се сачувало и памћење да је "Прокоп прокопао и Турке, па ни Муслимани данас не раде".

Тужно је то наше сујевјерје, тужно јер заборављамо и самог Прокопија и Бога Кога је Прокопије свим срцем заволио. Тужно, јер Прокопије је мученички пострадао, својом вољом, е да би свједочио да хришћански Бог није попут паганским суревњивих, пргавих и прњкавих богова, који траже да их човјек умилостиви једнодневним церемонијама и формалностима, да им служи због страха од освете. 

Прокопије је пострадао да не бисмо данас причали сујевјерја о Прокопију.

Успут, Прокопије, име које је као Хришћанин понио, долази од грчке ријечи "прокопи" - што значи "напредак". Каква тужна иронија за коју смо сами криви да Онај од Напретка бива Онај који прокопава!

Али да не буде тако!
Да о Прокопијевдану прочитамо нешто о Прокопију, али и да прочитамо понешто од Светог Писма. Да заволимо Бога како Га је он волио. Да се посветимо свједочењу вјере коју је он свједочио. Да будемо бољи,не један дан него од једног дана...

Срећан празник Светог Прокопија - у знању и љубави а не сујевјерју и страху славили!

Дарко Ристов Ђого

 

FB_IMG_1500640289261.thumb.jpg.e82382f2d944004311dd552ba6291d5a.jpg

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Jedini strašniji svetac od Prokopa je Vratolomije, kada se ne valja penjati na drvo.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Princess Bella рече

Vrtoloma.

Kod nas u Bosanskoj Krajini je Vratolomije.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 26 минута, Снежана рече

Данас православна Црква слави светог Великомученика Прoкопија. 
Данас се у много којој православној кући неће радити понеки посао или било какав посао, понеко ће пропостити данашњи дан (или ће, како то обично бива, женска "чељад"  постити "за дом). Све из страха. Јер Прокоп може да "прокопа" а нерјетко се сачувало и памћење да је "Прокоп прокопао и Турке, па ни Муслимани данас не раде".

Тужно је то наше сујевјерје, тужно јер заборављамо и самог Прокопија и Бога Кога је Прокопије свим срцем заволио. Тужно, јер Прокопије је мученички пострадао, својом вољом, е да би свједочио да хришћански Бог није попут паганским суревњивих, пргавих и прњкавих богова, који траже да их човјек умилостиви једнодневним церемонијама и формалностима, да им служи због страха од освете.

Прокопије је пострадао да не бисмо данас причали сујевјерја о Прокопију.

Успут, Прокопије, име које је као Хришћанин понио, долази од грчке ријечи "прокопи" - што значи "напредак". Каква тужна иронија за коју смо сами криви да Онај од Напретка бива Онај који прокопава!

Али да не буде тако!
Да о Прокопијевдану прочитамо нешто о Прокопију, али и да прочитамо понешто од Светог Писма. Да заволимо Бога како Га је он волио. Да се посветимо свједочењу вјере коју је он свједочио. Да будемо бољи,не један дан него од једног дана...

Срећан празник Светог Прокопија - у знању и љубави а не сујевјерју и страху славили!

Дарко Ристов Ђого

 

FB_IMG_1500640289261.thumb.jpg.e82382f2d944004311dd552ba6291d5a.jpg

Одличан је овај Ђогов текстић, као и већина његових писанија!

porukom-dobrote-nahrani-gladnog.thumb.jpg.e6722ef9e536dc201ac006f5bb88acb0.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Зна ли неко да ли се у Новом Саду у Николајевској цркви још увек служи свеноћно бденије на св. Великомученика Прокопија? Они имају део његових моштију и износе у току бденија да се целивају. Волео сам тамо да одем и да се причестим, нисам био задњих година,али ми је у лепом сећању остало.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хихи, да је тако како каже сујеверје не бисмо радили ни један дан.

Напредак.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико сам читао св. владику Николаја, он је рекао да светац прашта, али недеља не прашта.

Ту смо негде изеђу вере и сујеверја, од тих обичаја ми се диже коса на глави. Просечан српски сељак има да одмори на неки празник, али зато ће недељом то да надокнади. Па и самом ми се тако намести да у неку недељу морам да радим. Не ваља, али ето.

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, БанеЛ рече

Колико сам читао св. владику Николаја, он је рекао да светац прашта, али недеља не прашта.

Ту смо негде изеђу вере и сујеверја, од тих обичаја ми се диже коса на глави. Просечан српски сељак има да одмори на неки празник, али зато ће недељом то да надокнади. Па и самом ми се тако намести да у неку недељу морам да радим. Не ваља, али ето.

Ja mislim, brate, da nikada nije greh raditi. ;) 

porukom-dobrote-nahrani-gladnog.thumb.jpg.e6722ef9e536dc201ac006f5bb88acb0.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Desiderius Erasmus рече

Ja mislim, brate, da nikada nije greh raditi. ;) 

Знаш оно кад кажу, радићемо Бога молећи! То у пољопривреди се често дешава. А, наравно, битна је и намера. Нити сам за крајност, да сваки празник треба одморити, а нити да за сваки треба радити. Оно што мораш да урадиш, урадиш, али оно што може да сачека понедељак, па нека сачека.

Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

(Мт.6, 34)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, БанеЛ рече

Знаш оно кад кажу, радићемо Бога молећи! То у пољопривреди се често дешава. А, наравно, битна је и намера. Нити сам за крајност, да сваки празник треба одморити, а нити да за сваки треба радити. Оно што мораш да урадиш, урадиш, али оно што може да сачека понедељак, па нека сачека.

Ja nekako mislim da je nedeljom bitno otići na liturgiju, pričestiti se, učiniti, po mogućstvu, neko dobro delo; a da li ćeš da uzmeš nešto da radiš ili nećeš, to je nebitno.

porukom-dobrote-nahrani-gladnog.thumb.jpg.e6722ef9e536dc201ac006f5bb88acb0.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Desiderius Erasmus рече

Ja mislim, brate, da nikada nije greh raditi. ;) 

Рад такође може бити опсесија, страст.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...