Традиционална Западна уметност

[Аурор]

[Аурор]

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Аурор рече

Традиционални Западни Мим, древна уметничка форма

[Аурор]

Управо сада, Paradoksologija рече

Традиционални Западни Мим, древна уметничка форма

Mali oftopik, rileks 

Inače sam upoznao ekipu sa "The Warden Post" (dole znak), većina su ih pravoslavni hrišćani, a jedan je Srbin.

[Juanito]

пре 8 минута, Аурор рече

"The Warden Post"

Какви искомплексирани паћеници...

[RYLAH]

пре 16 минута, Muramasa рече

Zar nije dovoljno ozbiljno to što se takva baljezgarija uopšte našla u muzeju i što su neke koštale više miliona dolara da se postave, poput onog kamena?

Једино ако си морон који ће да се поводи за мишљењем већине, па му је битно дал ће неком другом (и коме) да се свиди дело које се свиђа теби. То није случај само са ликовном уметношћу. Има дебело прецењених и гураних музичара (посебно то код нас у време комунизма можеш да видиш), чија је вредност по мени нула.

Да, има много дела, не само модерне уметности, која служе да се перу паре и вештачки им се пумпа вредност да би се морони залетали и куповали. Има много уметности која је чисто идеолошка и не вреди две паре.

Али целу модерну уметност сводити на ликове који бацају мрље по платну или умоболне које-већ-таласне феминисткиње је просто незнање и малициозност. А у случају ликова које ви постављате је и једно и друго, плус идеолошка затуцаност. Екстра што се не зна шта је заправо "модерна уметност" јер је свака уметност "модерна" у периоду у ком настаје.

Ено, погледај нешто од уметности која је била окосница неких ранијих времена, а сад је заборављена јер је прављена у служби одређених идеологија (нацизам, комунизам, велчичање западних вредности у идеолошкој борби са комунизмом). Таква уметност нестане кад нестане идеолошка потреба за њом. Али сам сигуран и да ће много онога што је данас "модерна уметност" издржати тест времена, јер мислим да има вредност.

[Аурор]

пре 35 минута, Juanito рече

Какви искомплексирани паћеници

"Takes one to know one", kažu.

[Avocado]

пре 3 часа, cloudking рече

Eee znaci ovako izgleda kad kursadzija zavrsi faks!

Ne znam na šta tačno misliš, ali čisto da ne bude zabune, "Prager University" nije university... posledica američkih "sloboda" tj. zakona po kojima možeš Youtube kanal i sajt da nazoveš univerzitetom i kao nisi nikog obmanuo...

 

Цитат

Ovaj lik se toliko nalupao da mu je poenta klipa gde govori o kinti, bez koje ne moze ni umetnost, zapravo najzabavniji deo.

Ma to što priča bi bilo sasvim ok kad bi se stavilo u odgovarajući kontekst... njemu je određena umetnost bez veze i poziva istomišljenike da finansiraju samo onu drugu umetnost, koja se njemu dopada... sasvim legitimno... to što se, kao i ovi naši forumaši, tripuje da jedino vredi ono što se njemu sviđa, je samo njegov psihički problem...

 

[RYLAH]

Управо сада, Muramasa рече

Ako se već upuštamo u spekulacije šta će izdržati test vremena i potencijalno, šta treba kupiti da bi mu za koju deceniju skočila vrednost, koji još parametar imamo osim onoga što se u klipu zove "objektivni standard estetike"?

А шта је то "објективни стандард естетике"? Пошто смо овде пре неког времена водили баш обимну дебату и закључили да тако нешто не постоји. Постоје покушаји да се тако нешто постави, обично од стране оних који везе са уметношћу немају (врло често разни ауторитарни режими), али било какав консензус око постојања објективног, како смо тада видели, није постигнут ни у философији ни у уметности.

[Tumaralo.]

пре 2 часа, Muramasa рече

U tom slučaju bi trebalo zabraniti bilo kakvo državno pomaganje kulture i umetnika parama poreskih obveznika. Ako ne možemo da razlikujemo pisca/pesnika od skribomana ili slikara od baljezgavca, sva finansiranja bi trebalo da idu na lični rizik.

Tako je.

Trebalo bi ukinuti Ministarstvo kulture i prekinuti sa finansiranjem "kulturnih radnika" iz budžeta. I to sve zarad kulture.

Kao što reče naš čuveni režiser Joca Jovanović: "Ministarstva kulture su groblja".

Koja je najjača tj najuticajnija, najprisutnija kultura svuda u svetu? Američka. SAD nema ministra (sekretara) za kulturu. Verovatno je jedina zemlja bez takvog nekog birokrate.

[Аурор]

Nemačka pesma sa početka 19. veka, adaptirano onome za šta me prozivate

 

Was ist des Deutschen Vaterland is a German patriotic song by Ernst Moritz Arndt (1813) which was popular in the 19th century.

 

Tekst originala i prevod na engleski:

1. Was ist des Deutschen Vaterland? Ist’s Preußenland? Ist’s Schwabenland? Ist’s, wo am Rhein die Rebe blüht? Ist’s, wo am Belt die Möwe zieht? O nein, nein, nein! Sein Vaterland muss größer sein!	1. What is the German’s fatherland? Is it Prussia, is it Swabia? Is it where the vines blossom on the Rhine? Is it where the gull moves on the Belt? Oh no! oh no! oh no! oh no! Our fatherland must be bigger!
2. Was ist des Deutschen Vaterland? Ist’s Bayerland? Ist’s Steierland? Ist’s, wo des Marsen Rind sich streckt? Ist’s, wo der Märker Eisen reckt? O nein, nein, nein! Sein Vaterland muss größer sein!	2. What is the German’s fatherland? Is it Bavaria, is it Styria? Is it where the cattle of the Marsi roam? Is it where the citizens of the Mark mold iron? Oh no! oh no! oh no! oh no! Our fatherland must be bigger!
3. Was ist des Deutschen Vaterland? Ist’s Pommerland? Westfalenland? Ist’s, wo der Sand der Dünen weht? Ist’s, wo die Donau brausend geht? O nein, nein, nein! Sein Vaterland muss größer sein!	3. What is the German’s fatherland? Is it Pomerania, Westphalia? Is it where the sand of dunes blows? Is it where the Danuberushes along? Oh no! oh no! oh no! oh no! Our fatherland must be bigger!
4. Was ist des Deutschen Vaterland? So nenne mir das große Land! Ist’s Land der Schweizer? Ist’s Tirol? Das Land und Volk gefiel mir wohl. Doch nein, nein, nein! Sein Vaterland muss größer sein!	4. What is the German’s fatherland? So name the great land to me! Is it the land of the Swiss, is it Tyrol? The land and people that please me well! Oh no! oh no! oh no! oh no! Our fatherland must be bigger!
5. Was ist des Deutschen Vaterland? So nenne mir das große Land! Gewiss, es ist das Österreich, An Ehren und an Siegen reich? O nein, nein, nein! Sein Vaterland muss größer sein!	5. What is the German’s fatherland? So name the great land to me! Certainly it must be Austria, Rich in victories and in honors? Oh no! oh no! oh no! oh no! Our fatherland must be bigger!
6. Was ist des Deutschen Vaterland? So nenne endlich mir das Land! So weit die deutsche Zunge klingt Und Gott im Himmel Lieder singt: Das soll es sein! Das soll es sein! Das, wackrer Deutscher, nenne dein!	6. What is the German’s fatherland? So name the great land to me, finally! As far as the German tongue sounds And sings songs to God in heaven! That shall it be, That, brave German, shall it be!
7. Das ist des Deutschen Vaterland, Wo Eide schwört der Druck der Hand, Wo Treue hell vom Auge blitzt Und Liebe warm im Herzen sitzt. Das soll es sein! Das soll es sein! Das, wackrer Deutscher, nenne dein!	7. That is the German’s fatherland, Where oaths are sworn with a handshake, Where loyalty blazes brightly from the eye And love sits warmly in the heart. That shall it be, That, brave German, shall it be!
8. Das ist des Deutschen Vaterland, Wo Zorn vertilgt den welschen Tand, Wo jeder Franzmann heißet Feind, Wo jeder Deutsche heißet Freund. Das soll es sein! das soll es sein! Das ganze Deutschland soll es sein!	8. That is the German’s fatherland, Where rage wipes out the foreign junk, Where every Frenchman is called enemy, Where every German is called friend. That shall it be, The whole of Germany it should be.
9. Das ganze Deutschland soll es sein! O Gott vom Himmel, sieh darein Und gib uns rechten deutschen Mut, Dass wir es lieben treu und gut! Das soll es sein! Das soll es sein! Das ganze Deutschland soll es sein!	9. The whole Germany shall it be, O God from heaven, see within And give us real German courage, That we may love it faithfully and well. That shall it be, The whole of Germany it should be.

[Paradoksologija]

Ево још једне традиционалне западне песме из 19. века, ако је сад одједном и то ок на овој теми (али Пикасо није):

 

[RYLAH]

Следећа традиционална уметност је Лени Рифенштал.

[Аурор]

пре 3 минута, Paradoksologija рече

Ево још једне традиционалне западне песме из 19. века, ако је сад одједном и то ок на овој теми (али Пикасо није):

 

Pikaso ne može da bude tradicionalan nikad, možda ono što je radio do petnaeste, šesnaeste godine.

Portret njegove majke: 

Portret tetke Pepe:

[Снежана]

Igrale se delije

 

 Pesmu koja je ozloglašena kao nacionalistička pre 102 godine napisao je tada popularni pesnik Milorad Petrović Seljančica
Ozloglašena kao nacionalistička i najstarija među sličnim pesmama je „Igrale se delije“, koju je pre 102 godine napisao Milorad Petrović Seljančica. Nadimak je dobio po naslovu svoje zbirke pesama. Savremenici svedoče da je u mladosti uvek bio u šumadijskoj narodnoj nošnji, a da je o vratu nosio amajliju - platneni zamotuljak s grumenom zemlje s njiva svoje rodne Velike Ivanče.
 

Jesen stiže, dunjo moja

Rođen je 1875. godine, a u Velikoj Ivanči, na padinama Kosmaja, završio je i osnovnu školu. Petrović pet razreda gimnazije pohađa u Beogradu, a zatim prelazi u učiteljsku školu. Tu se zaljubio u svoju koleginicu Ružu Knežević, ćerku narodnog poslanika Koleta Kneževića, koji je streljan kao učesnik Timočke bune 1883. godine.

Po završetku školovanja par je uspeo od Ministarstva prosvete da izmoli da budu raspoređeni u isto mesto službovanja, pa su dobili selo Veliko Krčmare kod Kragujevca. Tu će mladi učitelj svojoj budućoj supruzi Ruži ispevati: „Jesen stiže, dunjo moja, / Jesen rana, / Od jeseni, do jeseni/ Sve se selo već iženi, / Dušo moja, beži meni! / Ne varaj jarana...“

Seljančica je u svoje vreme bio popularan pesnik, a ovi njegovi stihovi, kao i pesme „Ne luduj, Lelo, čuće te selo“, i „Igrale se delije nasred zemlje Srbije“ pevaju se i danas.
Imao je 36 godina kad je 1910. premešten u Beograd, gde se družio s Borom Stankovićem, Disom i Simom Pandurovićem. Učestvovao je u oba balkanska rata, borio se u Kumanovskoj bici i pod Jedrenom, ali i u Prvom svetskom ratu. I posle rata, bolestan od tuberkuloze, živeo je teško.

List Narodna prosveta 3. aprila 1921. objavljuje belešku:
„Zaboravljen od sviju i svakoga, teško bolestan i bez ikakve nege i udobnosti traje svoje poslednje dane Milorad M. Petrović, bogodani pesnik Seljančica, jedan od najznamenitijih pesnika u Srpstvu.“

Umro kao prosjak

Umro je dve nedelje kasnije, siromašan kao pravi prosjak, napušten od celog sveta. Sahranjen je na Topčiderskom groblju o državnom trošku, bez spomenika.
Tek prošle godine, u Gradskom parku u Mladenovcu, opštinske vlasti otkrile su bistu ovog zaboravljenog pesnika. Njeno livenje plaćeno je prilozima dijaspore.
Muziku za „Delije“ komponovao je Božidar Joksimović. Godine 1901. napisao je prvu srpsku operu „Ženidba Miloša Obilića“, ali to delo nikad nije izvedeno. Pre četiri godine pevač Željko Joksimović „prekomponovao“ je delo svog učenijeg prezimenjaka, pa je nova verzija „Delija“ bila himna teniskog turnira Srbija open.

 

IGRALE SE DELIJE

Igrale se delije na sred
zemlje Srbije, igrale se delije
na sred zemlje Srbije sitno kolo
do kola čulo se do Stambola, sitno
kolo do kola čulo se do Stambola

Svira frula iz dola frula moga
sokola svira frula iz dola frula
moga sokola sitno kolo do kola
čulo se do Stambola

Hvata jeza Stambola carskog grada
ohola, hvata jeza Stambola carskog
grada ohola sitno kolo do kola
culo se do Stambola, sitno kolo
do kola culo se do Stambola