MITARSTVA - da li verujete u njih?

[Јанко]

I ja se slažem da je uzrok svega u budućnosti.
Zbog toga si se ti rodio ovde od oca i majke zemaljskih, primio Hrista i zapečatio Svetim Duhom postojanje na nebu.
Jer kako drugačije razumevati reči Hristove iz Jovana 17.
Kaže sam Hristos kad je pred učenicima svojim predao slavu svoju kojom je proslavio sebe i Oca na zemlji u učenicima. Pazi lokaciju " u učenicima".
Kaže: Kao što si ti posla mene u svet i oni poznaše da si ti poslao mene, tako i njih ostavljaš u ovom svetu ne zato što su od ovog sveta, nego kao što si mene poslao u ovaj svet a nisam od ovog sveta, tako i njih ostavljaš u ovom svetu a oni nisu od ovog sveta.
Dakle nesumnjivo da Hristos dodaje još jednu lokaciju, gde se nalaze te Nebeske Hristove Tajne o kojima govorima a to je da te tajne nisu od ovog sveta i da za njih ne važe pravila ovog sveta.
Pa nadalje Hristos govori da učenici više nisu samo njegovi učenici, nego i prijatelji. Što bi značilo da su oni takođe stanovnici Carstva jer Hristovo prijateljstvo je večno prijateljstvo Hristos ne poznaje one koji su mu danas prijatelji sutra nisu, Hristos reče Ocu tada sačuvao sam sve koje si mi dao Tvoje osim sina pogibli, da se ispuni Pismo.
Dakle Hristovi prijatelji osim sina pogibli su oni po lokaciji koju nam sam Hristos pred učenicima i Ocem svedočiu Jovanu 17. koji su i stanovnici Carstva.
Zato Hristos kaže nadalje da ćemo mi biti pričesnici a ne samo stanovnici, dakle da ćemo biti Oboženi, da ćemo biti nova tvar, ali da je to definitivno već sada i ovde realnost i kako kaže Pavle svako po svom redu, Prvo Hristos pa onda mi kad za svakoga dodje taj čas......
Ali to nije čas koji će se desiti možda ili koji nije trenutna realnost.
Zato je nesumnjivo najveće blago od svih blaga u Pismu i deo kad kaže da se Sin Čovečji uzdiže na nebo a da je pre toga već sišao sa tog istog neba.
Dakle ovde takođe imamo lokaciju, Sin Čovečni ovaploćeni Sin Božji se uzdiže (akcija vrremena koji samo započinje vidno u vremenu ali nema tu i svoj početak, jer je taj isti Sin Čovečji a ne Sin Božji što bi moglo navoditi na Logosa bio već pričesnik tog neba i stanovnik tog neba.
Pa se onda kaže i sedne sa desne strane Oca, dakle opet imamo vidljivu radnju ali ne i radnju koja ima svoj početak u toj vidljivosti jer je Sin Čovečji koji je seo sa desne srtane Oca pre toga već bio tu na tom nebu. (pogledati gornji pasus)
I onda ključna lokacija koja bi trebalo da nam razjasni te Tajne i vreme i bezvreme (oboženo stanje). Hristos kaže na to pitanje gde je Carstvo: Carstvo je u vama.
To je opet fiksirana lokacija i opet fizička lokacija ličnosti, koja ima realnost onoga prethodnog rečenog a to je da smo mi sada udovi Tela da smo Hristovi prijatelji a ne samo stvorenja kao i što je bio recimo sin pogibli i da mi nismo od ovog sveta iako nas je Otac ostavio u ovome svetu.
Zato se Carstvo koje je u nama ovde i sada ne prekida ni telesnom smrću ni svim mogućim oprostivim gresima, jer je milost Božja i pokajanje te zajednica ljubavi koja je čudesna i včna i koju moramo iskazivati jedni drugima UPRAVO ZATO ŠTO IMA UZROK U BUDUĆNOSTI, jeste taj Ognjeni Mač koji grehe prži.
Mi kao pojedinke stvarno ne možemo i ne moramo strahovati da li će nam zaista biti oprošten svaki greh osim hule na Svetoga  Duha i moramo radovati se i živeti u svetu odakle stvarno i potičemo u svetu koji je naša realna lokacija a to je svet Isusa Hrista, to je nebeski svet jer je to realnost a ne zemaljski svet i njegove zakonitosti, prirodne ili ljudske svejedno.

Би добро до задњег пасуса, онда си почео да звучиш као неки протестанти.

Можда да се сетимо приче о богатом младићу. Да се спасе - довољно му је да држи заповести. Али, САВРШЕН да буде - требало је да разда све имање. И оде тужан. Не зато што се неће спасти (хоће, држао је заповести), већ што му је драже благо од Павловог трећег неба.
Тако и ти, спашћемо се ако не хулимо. Јесте, али ако тренирам јер сам се квалификовао за Олимпијаду - зар да будем задовољан задњим местом у квалификационој групи?!?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Јанко рече

 

Би добро до задњег пасуса, онда си почео да звучиш као неки протестанти.

Можда да се сетимо приче о богатом младићу. Да се спасе - довољно му је да држи заповести. Али, САВРШЕН да буде - требало је да разда све имање. И оде тужан. Не зато што се неће спасти (хоће, држао је заповести), већ што му је драже благо од Павловог трећег неба.
Тако и ти, спашћемо се ако не хулимо. Јесте, али ако тренирам јер сам се квалификовао за Олимпијаду - зар да будем задовољан задњим местом у квалификационој групи?!?

Pa bi dobro ali Janko kao stari adam pokvariše

Ja i ne mislim, da smo mi unapred spašeni i da ne treba svojim životom da opravdamo spasenje svoje.

Ja takođe ne mislim da ako grešimo ne moramo da se kajemo i da očekujemo Božju milost kao razmaženi sinovi, već da se kao pokajani sinovi upravo zato što znamo unapred gde pripadamo odnosno da znamo gde je kuća našeg Oca i tada kad se valjamo u gresima svojim, vratimo Ocu i da ne pomislimo kako spasa nema ili da se plašimo da se Ocu vratimo i da čekamo da budemo baš baš svetitelji i tek tada da načinimo pokret ka Ocu.

Jer Sin je znao da je Otac njegov i znao je da je dom sinov iako ga je rasprodao ( možeš da čitaš da si rasprodao Carstvo koje je u nama), pravedan i zaputio se ka Ocu barem da mu bude sluga ako ništa drugo. Dakle nije se plašio i Otac kad je video sina da kreće prema njemu, potrča  mu u susret (vidiš kako je odmah načinio pokret ka sinu nije čekao da ovaj sam dopuzi sasvim) naredi slugama (zanimljivo je i ovo) da ga okupaju očiste i obuku u haljine, dao mu prasten na ruku nazad (vratio u uvek je znao otac da će se vratiti) i primio ga kao sina a ne slugu.

Dakle jasan sam da pišem zbog Lokacije koja nam oprašta grehe i zbog straha našeg da se gresi neće oprostiti.

Ja nikada ne govorim o predestinaciji, to se ne vidi ni iz priče recimo o bludnom sinu kad sam je već sada i spomenuo ali govorim o REALNOSTI koja je svevremenski prisutna u nama a ta realnost je da iako možda zbog nekih postupaka i rasprodaje Carstva u nama (čitaj doma našeg), to Carstvo nikada neće Otići od nas, niti će bežati od nas ako mu se vraćamo, nego će kao Otac krenuti nama u susret ne čekajući da budemo onakvi kakvi smo bili i pre rasprodaje, čisti, opeglani usinovljeni ( čitaj vidljivo dobro čuvani od oca), nego Otac naredjuje ponovo slugama da to urade za nas da nas očiste umiju i obuku u haljine a prsten kao Pečat Carstva je uvek bio tu kod Oca sve vreme života našeg dakle bio nam je REALNOST.

Predestinacija nije iz jednostavnog razloga a to je, da je bludni sin mogao ostati bludan do kraja i nikad ne upoznati taj Pečat (čitaj prsten) Carstva niti videti svog oca do kraja veka.

Dakle ni govora o nekom razmaženom sinu koji zbog moći svoga Oca čeka da Otac dodje po njega dok se on valja u blatu.

 

[Desiderius Erasmus]

пре 25 минута, Јанко рече

И оде тужан. Не зато што се неће спасти (хоће, држао је заповести), већ што му је драже благо од Павловог трећег неба.

Nisam siguran da će se spasiti, osim ako se nije pokajao što mu je novac bio bog. Jer, mislim da baš nakon slučaja sa tim mladićem Hristos kaže da je lakše kamili proći kroz iglene uši nego bogatome spasiti se.

Цитат

Тако и ти, спашћемо се ако не хулимо. Јесте, али ако тренирам јер сам се квалификовао за Олимпијаду - зар да будем задовољан задњим местом у квалификационој групи?!?

Mislim da se niko od spašenih neće osećati kao da je osvojio zadnje mesto u kvalifikacionoj grupi.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Priča o bludnom sinu je takođe interesantna što na kraju priče imamo ustvari dva bludna sina.

Da, da, dva komada.

Jer kad je Otac primio nazad prvog bludnog sina, ovaj drugi počinje u tom momentu da bludniči i da se ljuti (bludniči sa svojim osećanjima) i osudjuje i oca i sina.

Priča ima kraj isti kao i početak i taj drugi bludni se kasnije pokaja, jer ipak je Otac isto vaspitavao i njega kao i prvog. Znao je da će se vratiti obojica.

Zato onaj kojeg Bog vaspitava, taj zna ko je Otac i zna gde mu je dom iako se u trenutku ne snađe uvek i ima slobodu da izbludniči.

No nekome se oprašta i rasprodaja celog imanja svog a nekome samo ljutnja i bludničenje sa osećanjima koje ima prema ocu i drugom sinu, odnosno bratu.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 4 минута, Desiderius Erasmus рече

Mislim da se niko od spašenih neće osećati kao da je osvojio zadnje mesto u kvalifikacionoj grupi.  

Mislim, da je Bog više u fazonu važno je učestvovati a to je Janku malo promaklo.

Njemu su učesnici i kvalifikacija za olimpijadu i oni koji su kvalifikovani i oni koji su pobedili sasvim isti, jer su eto učinili napor i krenuli uputili se na Put (olimpijadu).

[Desiderius Erasmus]

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Mislim, da je Bog više u fazonu važno je učestvovati a to je Janku malo promaklo.

Njemu su učesnici i kvalifikacija za olimpijadu i oni koji su kvalifikovani i oni koji su pobedili sasvim isti, jer su eto učinili napor i krenuli uputili se na Put (olimpijadu).

Pogotovo što ne znamo, kako to C.S. Lewis kaže, kakvu je ko "sirovinu" nasledio. Preporučujem svima da pročitaju ovo poglavlje iz njegove knjige Mere Christianity: http://znakoviporedputa.com/religija-i-zivot/794-divan-narod-ili-novi-ljudi-k-s-luis; a i cela knjiga je odlična.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Desiderius Erasmus рече

Pogotovo što ne znamo, kako to C.S. Lewis kaže, kakvu je ko "sirovinu" nasledio. Preporučujem svima da pročitaju ovo poglavlje iz njegove knjige Mere Christianity: http://znakoviporedputa.com/religija-i-zivot/794-divan-narod-ili-novi-ljudi-k-s-luis; a i cela knjiga je odlična.  

Pa da, to je naravno jasno jer imaš dva sina jedan rasproda sve (dakle sirovina ne mož bit veća nasledio je ) a drugi kasnije bludniči sa osećanjima i osudjuje oca i brata, što brat nije prošao mitarstva prvo pred ocem i drugim "dobrim" sinom, nego ga otac eto odmah tu očisti opere obuče u haljine koje nosi ovaj drugi sin, dade mu prsten (pečat) odmah a mogao je malo ipak da ga ostavi u nekom Čistilištu red je

[Јанко]

Pa bi dobro ali Janko kao stari adam pokvariše

Ja i ne mislim, da smo mi unapred spašeni i da ne treba svojim životom da opravdamo spasenje svoje.

Ja takođe ne mislim da ako grešimo ne moramo da se kajemo i da očekujemo Božju milost kao razmaženi sinovi, već da se kao pokajani sinovi upravo zato što znamo unapred gde pripadamo odnosno da znamo gde je kuća našeg Oca i tada kad se valjamo u gresima svojim, vratimo Ocu i da ne pomislimo kako spasa nema ili da se plašimo da se Ocu vratimo i da čekamo da budemo baš baš svetitelji i tek tada da načinimo pokret ka Ocu.

Jer Sin je znao da je Otac njegov i znao je da je dom sinov iako ga je rasprodao ( možeš da čitaš da si rasprodao Carstvo koje je u nama), pravedan i zaputio se ka Ocu barem da mu bude sluga ako ništa drugo. Dakle nije se plašio i Otac kad je video sina da kreće prema njemu, potrča  mu u susret (vidiš kako je odmah načinio pokret ka sinu nije čekao da ovaj sam dopuzi sasvim) naredi slugama (zanimljivo je i ovo) da ga okupaju očiste i obuku u haljine, dao mu prasten na ruku nazad (vratio u uvek je znao otac da će se vratiti) i primio ga kao sina a ne slugu.

Dakle jasan sam da pišem zbog Lokacije koja nam oprašta grehe i zbog straha našeg da se gresi neće oprostiti.

Ja nikada ne govorim o predestinaciji, to se ne vidi ni iz priče recimo o bludnom sinu kad sam je već sada i spomenuo ali govorim o REALNOSTI koja je svevremenski prisutna u nama a ta realnost je da iako možda zbog nekih postupaka i rasprodaje Carstva u nama (čitaj doma našeg), to Carstvo nikada neće Otići od nas, niti će bežati od nas ako mu se vraćamo, nego će kao Otac krenuti nama u susret ne čekajući da budemo onakvi kakvi smo bili i pre rasprodaje, čisti, opeglani usinovljeni ( čitaj vidljivo dobro čuvani od oca), nego Otac naredjuje ponovo slugama da to urade za nas da nas očiste umiju i obuku u haljine a prsten kao Pečat Carstva je uvek bio tu kod Oca sve vreme života našeg dakle bio nam je REALNOST.

Predestinacija nije iz jednostavnog razloga a to je, da je bludni sin mogao ostati bludan do kraja i nikad ne upoznati taj Pečat (čitaj prsten) Carstva niti videti svog oca do kraja veka.

Dakle ni govora o nekom razmaženom sinu koji zbog moći svoga Oca čeka da Otac dodje po njega dok se on valja u blatu.

 

 

Ма ниси ме прочитао добро, не говорим да ти говориш о предестинацији, већ да тај став може не-стимулишуће деловати, не чиним велике грехе, не хулим на Духа и спашћу се. То је сасвим исправан став и не спорим га, само тада нема тежње ка већем подвигу, ка другом, трећем небу... Доста је прво.

Како рече брат Дезидериус, ко зна од ког смо материјала саздани, шта ако смо добили десет таланата а зарадили 2?

Не знам да ли ме разумете -спасен ће бити и са 10 и са 2, али његово достојанство у вечности да ли ће бити исто? Да ли ћемо се развити у пуну меру раста Христова?

 

[Јанко]

Спашће се. Христос завршава са - што је човеку немогуће, Богу је могуће.

[Јанко]

Mislim, da je Bog više u fazonu važno je učestvovati a to je Janku malo promaklo. [emoji4]
Njemu su učesnici i kvalifikacija za olimpijadu i oni koji su kvalifikovani i oni koji su pobedili sasvim isti, jer su eto učinili napor i krenuli uputili se na Put (olimpijadu).

Мислим да грешиш. Види причу о талантима. Зна Бог да не добијамо исто, па исто и не мери - него пропорционално датом. Али мери. Понављам, Павле би узнет до 3. Неба. Значи, постоје и прво и друго... Као што анђели имају различита достојанства - редове чинова, слично ћемо и ми. До Христа иду Мајка и Јован, па апостоли, па свети (види проскомидисање шта иде где на Дискосу, то је иконична представа Царства)... А при дну и ми најмањи.

[Благовесник]

пре 20 минута, Јанко рече

-спасен ће бити и са 10 и са 2, али његово достојанство у вечности да ли ће бити исто? Да ли ћемо се развити у пуну меру раста Христова?

 

Novi momenat u nasem dijalogu. 

Da li u vecnosti ostajemo u stanju u kojem nas   smrt i sud Bozji ZATEKNE ili se nastavlja sa usavrsavanjem u vecnosti,  naravno, u smeru u kojem smo se pokrenuli na zemlji?

 

[Desiderius Erasmus]

пре 28 минута, Јанко рече

Спашће се. Христос завршава са - што је човеку немогуће, Богу је могуће.

Iz tvojih usta...  

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 13 минута, Јанко рече

 

Мислим да грешиш. Види причу о талантима. Зна Бог да не добијамо исто, па исто и не мери - него пропорционално датом. Али мери. Понављам, Павле би узнет до 3. Неба. Значи, постоје и прво и друго... Као што анђели имају различита достојанства - редове чинова, слично ћемо и ми. До Христа иду Мајка и Јован, па апостоли, па свети (види проскомидисање шта иде где на Дискосу, то је иконична представа Царства)... А при дну и ми најмањи.

 

Dobro da ne cedimo dlaku u pravu si naravno ali priča je u kontekstu spašavanja a opet mitarstva i čistilište podrazumeva neki gubitak ....

Mislim,da si ti potpuno u pravu i da treba te talante iskoristiti kad su ti već dati a ne i zakopati jer tako zakopavaš ustvari i život jer život ti je prvobitni dar, prvi talant.

Ali opet dolazimo do konteksta cele teme i toga da ja govorim da se već za života imaju završavati stvari i da ne strahujemo za spasenje u smislu da li će Bog oprostiti ili neće pogotovo da to uporedjujemo sa tim da smo mi ti koji tada određuju šta je moguće oprostiti ili ne.

Dakle ako govorimo o samom spasenju tu straha nema ali upravo iz te perspektive budućnosti o kojom je opet bilo u kontekstu reči.

Svi smo mi pozvani da budemo svetitelji a svetitelja ima tako malo procentualno, tako da možda ni to sad nije pravi primer upoređivati se sa apostolom recimo ili ostalim svetima...

Bog zna kako će a cilj jeste da se mi prosvetlimo u Hristu koliko god možemo.

Otkud sad znamo da smo svi dobili toliko talanata kao svetitelji naprimer?

Svetitelji su tu više da bi nam svedočili da se i za života može postići i dostići punoća zajednice sa Hristom koja je ovde kao u ogledalu a u vreme vaskrsenja lice u lice.

Dakle najvažnije nam je da nemamo tog straha a da me pitaš da li sam zadovoljan prvim nebom ja bi rekao svakako Mislim da bi to rekao i svaki svetitelj Hristov.

Ajde mi da stignemo do prvog što je sigurno sigurno je (barem u ovom kontekstu priče o čistilištu ili mitarstvima)

 

[Desiderius Erasmus]

пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa da, to je naravno jasno jer imaš dva sina jedan rasproda sve (dakle sirovina ne mož bit veća nasledio je ) a drugi kasnije bludniči sa osećanjima i osudjuje oca i brata, što brat nije prošao mitarstva prvo pred ocem i drugim "dobrim" sinom, nego ga otac eto odmah tu očisti opere obuče u haljine koje nosi ovaj drugi sin, dade mu prsten (pečat) odmah a mogao je malo ipak da ga ostavi u nekom Čistilištu red je

Da. Kod Lewisa se ovo "sirovina" odnosi uglavnom na karakter koji dobrim delom što nasleđujemo, što oblikujemo pod uticajem vaspitanja koje primamo. Ukoliko neko sa lošom "sirovinom" uspe da se uzdrži od gneva, možda je učinio podjednak podvig kao neko ko sa dobrom "sirovinom" učini neko veliko dobro delo. Zato nam je rečeno da ne sudimo. Ima Ko će suditi, pred čijim očima ništa nije sakriveno.  

[Матусал]

пре 48 минута, Јанко рече

 

Ма ниси ме прочитао добро, не говорим да ти говориш о предестинацији, већ да тај став може не-стимулишуће деловати, не чиним велике грехе, не хулим на Духа и спашћу се. То је сасвим исправан став и не спорим га, само тада нема тежње ка већем подвигу, ка другом, трећем небу... Доста је прво.

Како рече брат Дезидериус, ко зна од ког смо материјала саздани, шта ако смо добили десет таланата а зарадили 2?

Не знам да ли ме разумете -спасен ће бити и са 10 и са 2, али његово достојанство у вечности да ли ће бити исто? Да ли ћемо се развити у пуну меру раста Христова?

 

Када мајка двојице апостола затражи да јој синови седну са леве и десне стране славе, Христос је рече да је то у вољи само Оца небескога. Не бих то посматрао јерархијски, иако се звезда од звезде у слави разликује, ипак сви чине једно тело Христово и сваки је уд важан и неопходан. Битно је испунити своје призвање и постати део града као камен који се узиђује у њега. Када постанеш део тела у суштини све што припада телу и теби припада и теби. Отац је другоме сину рекао ,,све што је моје и твоје је,,.  Али Господ сигурно воли нашу ревност јер је то доказ да стремимо ка њему и љубимо га и бивамо слични огњеним серафимима.

Шта ако се добро помучиш да вратиш 10 таланата и примиш динар као и они што су на крају дошли?