MITARSTVA - da li verujete u njih?

[Благовесник]

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Moraš priznati da bi mu i ti oprostio polomljeni prozor zbog toga i ne bi tražio da plovi po čistilištu zbog tvog prozora.

 

Pa to "oprostio polomljeni prozor zbog toga", upravo i jeste zaupokojena molitva koja deluje na tu dusu ociscujuce, o tome i govorim,   ljubav zaupokojene molitve koju uznosi celokupno Telo Hristovo za  njega, deluje ociscujuce, jer je preobrazava ljubav Bogocovecanskog tela (Crkve) prema njemu, te njegovu mlakost zagreva prema onome ko se moli za njega, pre svega za najblizu rodbinu, ali i prema svim clanovima Crkve jer svi cinimo to jedno Telo - Hrista (Crkvu). 

[Матусал]

пре 3 часа, Кратос рече

б) Учење Цркве o митарствима

Учење о ваздушним митарствима се први пут среће у чувеном делу св. Атанасија Александријског - у његовом "Житију св. Антонија Великог" које је написано око 365. године, када је и преведено на латински језик (око 365-370 г.) и уживало је поштовање у целом хришћанском свету, како на Истоку, тако и на Западу. Св. Златоуст саветује свим хришћанима да читају то житије; а блажени Августин каже да га је "читање житија св. Антонија Великог упутило на прави пут".

Св. Атанасије Велики приповеда следеће: "Једном су га (Антонија) око осам сати, пошто се помолио пре него што је узео храну, анђели узнели на висину. Ваздушни демони су се томе противили: анђели су, препирући се с њима, захтевали да наведу разлоге своје побуне, јер Антоније није имао никаквих грехова. Демони су се трудили да изложе грехе које је он починио од самог рођења; али анђели су им запушили уста рекавши им да не треба да му броје сагрешења од рођења која су већ опроштена благодаћу Христовом, већ, ако имају, нека наведу грехе које је починио после тога како је одласком у монахе посветио себе Богу. Демони су у оптужбама изговорили много безобразних лажи; али пошто су њихове клевете биле неосноване, Антонију се отворио слободан пут. Истог часа се освестио и видео да стоји на оном истом месту на којем је стајао у молитви. Заборавивши на храну, целу ноћ је провео у сузама и уздасима, размишљајући о мноштву непријатеља човекових, о борби с њима, о тешкоћи пута ка небу, кроз ваздух и о речима Апостола: "Јер наш рат није с крвљу и с тијелом, него с управитељима таме овога свијета, с духовима пакости испод неба" - који (тј. Апостол), знајући да ваздушне власти само то и траже, само се о томе и брину, томе теже и труде се да нас лише слободног пролаза на небо, саветује: "узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан" (Еф. 6,13), "да се посрами онај који се противи, не имајући ништа зло говорити за нас" (Тит. 2, 8).

Св. Јефрем Сиријски каже: "Када се приближе зле силе, када надолази страшна војска, кад душа мора да напусти тело и пође на неизбежни суд, тад се јадни човек тресе, као да је земљотрес, сав дрхти. Узевши душу оне је односе у ваздух где су управе, власти и светодршци сила зла. То су наши зли оптужитељи, страшни порезници, клеветници; они нас дочекују, описују, осматрају и броје грехе тог човека из младости и старости, хотимичне и нехотимичне, учињене делом, речју или помишљу. Јадна душа ће тамо доживети велики страх и ужас од безбројног мноштва непријатеља који је окружише тамом и који је клевећу да не би отишла на небо и населила се у свету живих, у земљи живота. Али свети анђели је узимају и одводе".

Св. Макарије Велики учи: "Кад се душа човека растаје од тела извршава се нека велика тајна. Јер ако је она крива за грехе онда долазе војске демона, злих анђела и сила мрака да је узму и одведу на своју страну. Овоме нико не треба да се чуди. Јер ако се човек, док је још у животу на овоме свету, покорио, предао њима, зар га још више неће поробљавати и управљати њиме кад оде из овог света? Што се тиче другог, бољег дела људи, с њима се друго дешава. Те свете слуге Божије још у овом животу се налазе стално уз анђеле, свете духове који их окружују и чувају. А кад се њихове душе растану од тела, анђеоски ликови их примају у своју заједницу, у светли живот, тј. доводе их Господу."

Св. Јован Златоуст, рекавши да самртника, ма ко био на земљи, обузима збуњеност, страх и недоумица када угледа страшне власти анђеоске и мрачне силе које су дошле да би одвојиле душу од тела - додаје: "Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, добра дела, заступања за нас од анђела приликом проласка кроз ваздушни простор. Ако нам је кад путујемо у туђу земљу или туђи град потребан водич, колико нам је онда потребно водича и помоћника да нас проведе поред невидљивих власти и светодржаца ваздуха који се зову гонитељи, митари, цариници!" - У име почивше хришћанске одојчади св. Златоуст овако говори: "Свети анђели су нас мирно одвојили од тела, и ми смо слободно мимоишли ваздушне власти. Имали смо поуздане водиче. Лукави дуси нису нашли у нама оно што су тражили, нису видели оно што су хтели да виде. Видевши неоскрнављено тело, они су се постидели; видевши чисту душу, страну злоби, посрамили су се; не нађоше у нама порочних речи и умукоше. Дошли смо и уништили их; прошли смо кроз њих и нестали су: "замка се раскиде, и ми се избависмо. Благословен Господ, који нас не даде зубима њиховијем да нас растржу" (Пс. 124, 7, 6). Када се то завршило анђели који су нас водили су се узрадовали; почели су да нас љубе, јер смо оправдани и да нам говоре веселећи се: "Агнеци Божији! Радујемо се вашем доласку овамо: отворио вам се прародитељски рај; предато вам је наручје Авраамово. Примила вас је десна рука Владике, глас Његов вас је призвао на десну страну. Благонаклоним очима вас је погледао, у књигу живота уписао". А ми рекосмо: "Господе, праведни Судијо! Лишио си нас земних блага, немој нас лишити небеских. Одвојио си нас од отаца и мајки - не одвој нас од твојих Светих. Знак крштења се цео на нама сачувао; тело своје ти враћамо чисто, јер је остало чедно". И још: "Или не знате како муче душу греси на дан смрти? Како узнемиравају срце? У оваквим тренуцима сећање на добра дела попут сунца за време буре смирује узнемирену душу. Јер ако будемо будни, овај страх ће бити стално с нама и за живота; кад постанемо без осећаја, онда ће он несумњиво да се испољи када се будемо растајали с овим животом. Јер и роб највише тугује кад га изводе на суд: тад највише стрепи, кад се приближава суђењу, кад треба да поднесе рачун. Зато, много ћеш чути прича о ужасима последњег тренутка и о страшним привиђањима која су неиздржива за самртнике, тако да дрхте на одру и страшне погледе упућују онима око себе, док се душа труди да остане у телу и неће да се растане од њега уплашена оним што види. Јер ако ми, гледајући страшне људе дрхтимо, како ли ћемо се мучити кад видимо страшне анђеле и неумољиве силе како се приближавају, кад нам повуку душу да је одвоје од тела, и она ће много плакати, али узалуд и без користи."

Исто пишу, мање или више подробно: св. Григорије Нисијски (о крштењу), св. Епифаније (о јересима, LXXY), Евсевије Кесаријски (Demonstr. Evangel III, 5; Praeparat. Evang. XI, 20), Паладије Еленопољски (Лавсаик гл. 24), Макарије Александријски (Слово о исходу душе).

Св. Василије Велики на једном месту каже: "Нико да се не вара празнијем ријечима" (Ефес. 5, 6), јер "онда ће изненада напасти на њега погибао" (1 Сол. 5. 3) и захватиће га као бура. Доћи ће мрачни анђео, насилно ће повући и одвести твоју душу обремењену гресима, која се често враћа ономе што оставља овде и тихо рида, јер јој се већ затворило оруђе плача". А на другом месту каже: "Поразмисли (о последњем дану), јер несумњиво, нећеш ти једина живети вечно; замисли пометњу, прекидање даха и час смртни, Божију пресуду која се приближава, анђеле, душу која се страшно мучи, јер има грешну савест и упућује жалосне погледе на онај свет".

Евсевије, епископ Галикански, поучава: "У тренутку кад душа треба да напусти тело касно је за кајање за своја безакоња. Авај! Шта ће бити с њом када је виновници смрти (зли дуси) почну вући по широком ваздушном простору и мрачним путевима?"

Преподобни Симеон, Христа ради јуродиви, који је достигао хришћанско савршенство, причајући ђакону Јовану о приближавању своје смрти и великој плати на небу која му је објављена откровењем свише, каже: "Не знам ништа у себи што би било достојно небеске плате, једино ако Господ усхте да ме помилује Својом благодаћу. Знам да ћеш и ти ускоро да идеш одавде; зато се побрини, колико год имаш снаге, за душу своју да би могао безбедно да прођеш кроз област ваздушних духова и да избегнеш кнеза таме. Господ мој зна да сам и ја обузет великом тугом и страхом док не прођем та страшна места на којима се испитују сва дела и речи људске".

Блажени Јован милостиви, патријарх Александријски, стално је беседио о смрти и о раздвајању душе од тела онако како му је то предао преподобни Симеон Столпник. "Кад душа изађе из тела и почне да иде ка небу, њу срећу многи дуси и подвргавају је разним тешкоћама и мучењима. Дакле, муче је због лажи, клевете, љутње, зависти, гнева, злопамћења, гордости, сквернословља, непокорности, сувишка, среброљубља, пијанства, преједања, гатања, мржње, убиства, лоповлука, немилосрђа, блуда, прељубе. У време преласка душе од земље к небу свети анђели не помажу: помажу јој једино њено покајање, добра дела, а највише - милостиња. Ако се не покајемо због неког греха овде из заборава, милостињом се можемо спасити од насиља ђавољих митарстава. Браћо! Знајући ово, бојмо се горког часа сусрета са суровим и безмилосним митарима, часа у ком нећемо знати шта да одговоримонашим учитељима. Покајмо се сад за све наше грехе, дајмо милостињу по својој снази која ће моћи да нас спроведе са земље на небо и спаси од духова. Велика је њихова мржња према нама, велики нас страх чека у ваздуху, велика мука".

Преподобни Максим Исповедник каже у својој посланици Кувикуларију: "Ко се од мени сличних, упрљаних грехом, не плаши присуства светих анђела који изгоне из тела оног који треба да оде из овог живота, по наредби Божијој, силом, гневно, и против његове воље? Ко се, свестан својих злодела, не плаши сусрета са суровим и немилосрдним, лукавим дусима".

"Кад душа узлети после смрти кроз ваздух према вратима небеским, каже свети Исихије, имајући са собом и у себи Христа, она се неће уплашити својих непријатеља, већ ће храбро, као и сад, да им одговара на вратима. Само да не ослаби и не престане до свог исхода да вапи и дан и ноћ за Исусом Христом. Он ће се осветити за њу убрзо према Свом истинском и божанском обећању израженом у причи о неправедном судији. Да, кажем вам, осветиће се и у овом животу, и после изласка душе из тела. - Доћи ће наш час смрти и нећемо моћи да га избегнемо. О, кад би кнез света и ваздуха који тад треба да нас сретне нашао да су наши греси безначајни и кад не би могао да нас оптужи праведно! У противном случају узалудно ћемо плакати. "А онај слуга који зна вољу господара својега и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен" (Лк, 12, 47). Не види светло онај који се слеп родио: тако и онај што није свестан не види богати сјај вишње благодати и неће се ослободити лукавих и Богу мрских дела, речи и помисли. Такав, после смрти своје, неће слободно проћи кнеза тартара".

Преподобни Исаија Отшелник у завештање својим ученицима је оставио следеће речи: "Свакодневно имати пред својим очима смрт и бринути се о исходу душе из тела и како ћеш проћи поред власти таме која ће те дочекати у ваздуху" (Слово 1). У 16. Слову он каже: "Помисли само колика је радост душе онога ко се предао на служење Богу и који је обавио ту службу". По исходу његовом из овог света његова дела ће се подвизавати за њега: анђели ће му се узрадовати кад виде да се ослободио власти таме. Кад душа изађе из тела прате је анђели; у сусрет јој иду мрачне силе које желе да је задрже, муче, у нади да ће наћи у њој нешто своје. Тада се не боре анђели са непријатељима, већ и дела која је душа починила, она је штите и чувају од непријатеља не дајући им да је додирну. Ако дела њена победе, анђели јој певају песму хвале и воде је с весељем пред лице Божије. У тај час она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је претрпела. Усрдно и свом снагом се потрудимо да за време овог кратког века чинимо добро и сачувамо га од додира зла, да би могли да се спасимо од руку кнезова таме који нас већ ишчекују: а они су лукави и немилосрдни. Блажен онај у коме нема ничега што њима припада: његова радост, весеље, мир и венац су преко сваке мере".

"Освести се, душо моја, обраћа се скитски инок Јевагрије самоме себи, и помисли како ћеш издржати изненадни растанак свој с телом, кад страшни анђели дођу по тебе и узму те у час у који се не надаш и у време за које још не знаш! Која ћеш дела послати пред собом у ваздух кад почну да те муче због твојих дела непријатељи твоји ваздушни".

Учење о митарствима налазимо такође и код св. Јована Лествичника, преподобног Теодосија Печерског, св. Кирила Туровског, св. Марка Ефеског, Гаврила Филаделфијског, св. Димитрија Ростовског и других.

Учење о митарствима је ушло и у животописе светих и у песме и молитве које православна Црква користи.

Свети великомученик Евстратије, претрпевши страшне муке и учинивши дивна чудеса, пре него што је над њим извршена смртна казна због непоколебивог исповедања Христа, изрекао је молитву Богу у којој Му се прво захвалио за милост и зато што му је помогао да победи у време земаљских патњи невидљивог непријатеља, ђавола, а онда, прелазећи на предстојећи растанак душе и тела каже: "Узнемирила се и разболела душа моја при изласку свом из пропалог и јадног тела. Да је не би уловио у нечему лукави супостат (противник) и бацио у таму за знане и незнане грехе почињене у овом животу, Владико, буди милостив према мени, и нека душа моја не угледа мрачни поглед лукавих демона, него нека је приме анђели Твоји светли и пресветли. Слава Твоме светлом имену, поведи ме Својом силом на Твој божански суд. Кад будем на суду, нека ме не зграби рука кнеза овога света да би ме бацила, грешног, у дубине ада; него нека изађем пред Тебе, буди Спаситељ и Заштитник мој. Ове телесне муке само увесељавају Твоје слуге".

Исто тако је и свети великомученик Георгије, који је уништио сва ужасна мучења која су смислили његови злобни мучитељи благодаћу Христовом и који је васкрсао мртваца пред њиховим очима и збацио идоле именом Господњим, на месту извршења смртне казне изрекао следећу предсмртну молитву: "Благословен Господ Бог мој који ме не предаде у чељусти ловаца мојих и не обрадова их тиме, већ избави душу моју као птицу из ловачке мреже! Владико! Чуј ме и данас: изађи пред мене у час моје смрти и избави душу моју од клевета ваздушног кнеза, тог ужасног противника и од његових нечистих духова. Не оптужи за грех оне који су се огрешили о мене, већ им даруј да Те познају и, познавши Те, добију део са изабраницима Твојим у Царству Твојем".

Велики угодник Божији и зналац тајни, св. Нифонт, епископ кипарског града Констанце, једном приликом је молећи се видео како се небеса отварају и мноштво анђела од којих једни силазе на земљу, а други се пењу горе носећи људске душе у небеске просторе. Посматрао је тај призор и видео два анђела како иду према висинама носећи душу. Кад су се приближили блудном митарству, изађоше пред њих духови - митари и с гневом рекоше: "Ова душа је наша! Како смете да је носите поред нас, кад је она наша?" Анђели одговорише: "На основу чега ви кажете да је она ваша?" - Духови одговорише: "До саме смрти је грешила, прљала се не само природним, већ и ванприродним гресима, и још је осуђивала ближњег и, што је од свега горе, умрла је не покајавши се. Шта имате на то да кажете?" - Анђели одговорише: "Заиста нећемо поверовати ни вама ни вашем оцу, сатани, док не упитамо анђела-чувара ове душе." Кад га упиташе анђео-чувар рече: "Тачно, овај човек је много сагрешио; али чим се разболео, почео је да плаче и да исповеда грехе своје Богу. Да ли му је опроштено, то Бог зна. Његова је власт, слава Његовом праведном Суду". И тада анђели, презревши оптужбе духова, уђоше с душом на небеска врата. - Затим је блажени угледао другу душу коју су такође носили анђели. Зли духови истрчаше пред њих и завапише: "Што носите душу златољубиву, блудну, свадљиву и разбојничку без нашег знања?" Анђели одговорише: "Ми добро знамо да је она, иако је пала у све то, плакала, уздисала, исповедала се и давала милостињу, и зато јој је Бог опростио".

Зли дуси рекоше: "Ако је ова душа достојна милости Божије, онда узмите све грешнике на свету: ми овде немамо шта да радимо". - Анђели му одговорише: "Свим грешницима који исповедају са смирењем и сузама своје грехе биће опроштено по милости Божијој, а онима који умру не покајавши се Бог ће судити". Тако су постидевши духове прошли. Опет угледа Светац душу неког богољубивог човека, чистог, милостивог, испуњеног љубављу према свима, како се узноси на небо. Зли духови стајаше у даљини и шкргуташе зубима на ову душу; а анђели Божији јој излазише у сусрет на небеска врата и поздрављајући је говорише: "Слава Теби, Христе Боже, што је ниси предао у руке непријатеља и што си је избавио од ада!" - Блажени Нифонт је исто видео како зли духови вуку неку душу у пакао. То је била душа неког слуге кога је господар мучио глађу и тукао и који се, не могавши да истрпи муке, обесио, поучен од ђавола. Анђео-чувар је ишао у даљини и горко плакао, зли дуси су се радовали. - Опет је Светац угледао душу како је анђели носе кроз ваздух и како је зли дуси отимају од њих код четвртог митарства: ова душа је бачена у таму бездана. То је била душа човека огрезлог у блуду, враџбинама и разбојништву, који је на пречац умро не покајавши се.

Света Црква у својим песмама саопштава и подсећа своје стадо на учење о митарствима да би им у душе посејала душеспаситељски страх и припремила их за безбедан прелаз из привременог живота у живот вечни.

У "Молебном канону Господу Исусу Христу и Пресветој Богородици", који се пева при разлучењу душе од тела сваког православног човека, читамо следеће:

"Удостој ме, Богородице, да одлазећи са земље несметано прођем поред ваздушног владара, насилника и мучитеља, који стоји на страшним путевима и изненадно истражује сваку реч" (песма 4, тропар 4).

"Удостој ме света Богородице, да избегнем пукове бестелесних варвара, и ваздушне бездане прелетим, и на небеса узиђем" (песма8, тропар 2).

"Отерај далеко од мене светодршца-управитеља горких митарстава" (песма 8, тропар 3).

У "Келејном правилу", у молитвама после катизама, Црква даје следеће:

"Господе мој, Господе! Даруј ми сузе умилења да Те њима умолим да ме очистиш пре смрти од свих грехова; јер страшно и ужасно место морам проћи од тела се разлучивши, и мноштво мрачних и сурових демона ће ме срести" (по 4. катизми).

"Усаврши ме Својим савршенством и тако ме изведи из овог живота, да би, несметано прошавши начала и власти таме, Твојом благодаћу угледао и ја неприступне Твоје славе доброту неизрециву" (по 17. катизми).

У молитви која се говори пре кондака и икоса "Акатиста Богородици" чита се следеће:

"О, Мајко Цара небеса и земље! Измоли опроштење свих мојих сагрешења, подај ми живота исправљење и да на крају мирно прођем ваздушне непријатеље".

"Мртви тобом (Богомајко) оживљују. Јер си живот ипостасни родила: неми дотад постају благоглагољиви, кужни се очишћују, болести нестају, а ваздушних духова мноштва се побеђују" (4. тропар 8. песме).

У "Осмогласнику" се Богородици упућују следеће молитве:

"У час смрти моје, Дјево, из ђавољих руку ме отми, и од суда, распри и страшних мука и митарстава горких, кнеза љутог, и вечне осуде" (петак, глас 4, песма канона 8).

"Избави ме, Пречиста, у смртном часу од мучења ђавољих" (четвртак, глас 4, песма 6).

"У часу, Дјево, смрти моје од руке ђавоље и осуде, одговора и страшних мучења, митарстава горких и кнеза љутог, од огња вечног избави ме" (уторак, глас 4, песма 8).

"Владичице и Мајко Избавитеља, изађи преда ме у часу исхода мог када ме ваздушни духови буду мучили јер помишљу сагреших" (петак, глас 3, песма 6).

"Кад плотске везе душа моја буде раскидала, тада, Владичице, изађи преда ме и бестелесних непријатеља скупове разруши, и чељусти оних који хоће да ме прождеру уништи немилице, да би несметано прошао поред кнезова таме у ваздуху" (субота, глас 2, песма 9).

У "Молепствију за разлучење душе од тела када се човек дуго мучи" читамо:

"Ето све време мога живота прође као дим, и већ дођоше Анђели послани од Бога, немилостиво тражећи душу моју несрећну" (Требник).

"Ево дођоше многи зли дуси, држећи списак мојих грехова, и силно вичу тражећи дрско душу моју потиштену" (исто, песма 1, тропари 2 и 3).

"Смилујте се на мене, свесвети Анђели Бога Сведржитеља, и избавите од свих митарстава злих" (исто, песма 7, тропар 2).

У "Канону Анђелу-Чувару":

"Да покрије срам и стид срамна и смрадна и мрачна лица непријатељска кад се смирена душа моја од тела отрже" (Каноник, песма 6).

"Да угледам јадну душу моју како стоји с десне стране твоје, јер дух мој треба да се растане од мене, удостоји ме који те молим и горке непријатеље отерај" (исто, песма 9).

"Молим те, чувара мог, буди ми заштитник и ослонац необориви кад будем пролазио митарства љутог светодршца" (песма 9).

У другој молитви Светитељу Николају, Мирликијском Чудотворцу, чита се:

"На исходу душе моје помози ми, отпалом: умоли Господа, Творца свих ствари, да ме избави од ваздушних митарстава и вечних мука".

Молба за избављење од ваздушних митарстава се исто налази и у молитви преподобном Сергију Радоњешком и у молитвама другим Светитељима.

https://www.srpske-pravoslavne-ikone.com/Tekstovi/Ocrkvi/O mitarstvima.html

Видиш да ниједан од отаца не спомиње време трајања овог процеса кроз митарства нити је баш код свих направљена подела од првог до последњег ни по категоријама . Апостоли су говорили о кнезу у ваздуху и духовна литература говори о томе. Видиш да је та борба присутна и на земљи и да сада уколико желиш задобити благодат мораш се суочити са кнезовима таме. Христа је кушао сам сатана и после тога приступише анђели и служаху му. Подела царина и временски период и категорије су по мени натегнуто тумачење и нису оригинално отачко учење него каснија интерпретација. Када су у таквоме тумачењу истрошили све дане онда да би испунили број од 40 дана додадоше још толико дана се разгледа пакао а толико рај. Више посматрам проблем из релације време-безвреме а суочење са адским силама не спорим иако верујем да су неки тај проблем решили већ овде на земљи. За Лазара каже писмо ,,и умрије Лазар и однесоше га анђели у наручје Аврамово,, Аврам је у то време био у шеолу и по некима се мучио хиљадама година чекајући Христа иако Бог каже да је он Бог Аврамов,Бог Исаков и Бог Јаковљев и да није Бог мртвих него живих. Они који су у староме завету још за живота задобили огромну благодат и неки чак пострадали за Бога су завршили у паклу чекајући Христа,неће бити да је тако него су га у смртноме часу своме срели и прошавши кроз ад били Њиме избављени и однесени на небо где и припадају.

[kopitar]

пре 1 минут, Volim_Sina_Bozjeg рече

Tako je a manje na dobrog gospodara koji oprašta nekome 30 nekome 50 nekome 100 podjednako.

Od čega zavisi to oproštenje?

I nas se valjda pita nešto.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Благовесник рече

Pa to "oprostio polomljeni prozor zbog toga", upravo i jeste zaupokojena molitva koja deluje na tu dusu ociscujuce, o tome i govorim,   ljubav zaupokojene molitve koju uznosi celokupno Telo Hristovo za  njega, deluje ociscujuce, jer je preobrazava ljubav Bogocovecanskog tela (Crkve) prema njemu, te njegovu mlakost zagreva prema onome ko se moli za njega, pre svega za najblizu rodbinu, ali i prema svim clanovima Crkve jer svi cinimo to jedno Telo - Hrista (Crkvu). 

Može li Bog moju molitvu pokajanom razbojniku tada doneti, da je pokajani razbojnik na tom krstu i mojim molitvama ispovedio Hrista kao nevinu krv i stradao i ispovedio svoje grehe pred svima nama?

[kopitar]

пре 1 минут, Благовесник рече

Pa to "oprostio polomljeni prozor zbog toga", upravo i jeste zaupokojena molitva koja deluje na tu dusu ociscujuce, o tome i govorim,   ljubav zaupokojene molitve koju uznosi celokupno Telo Hristovo za  njega, deluje ociscujuce, jer je preobrazava ljubav Bogocovecanskog tela (Crkve) prema njemu, te njegovu mlakost zagreva prema onome ko se moli za njega, pre svega za najblizu rodbinu, ali i prema svim clanovima Crkve jer svi cinimo to jedno Telo - Hrista (Crkvu). 

To može i potrajati malo ..a dotad ?

[Благовесник]

пре 3 часа, Жичанин рече

Пакао уопште није вечност, пакао је бесконачно трајање у времену.

 

Zle duse, nepokajane,  nakon drugog Hristovog dolaska ulaze u Vecnost, ali Vecnost (Bog) ne moze u njih, tako da u sebi ostaju osamljene i zatvorene u beskonacnom trajanju vremena -  to je stvarno pakao.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 4 минута, kopitar рече

Od čega zavisi to oproštenje?

I nas se valjda pita nešto.

Pa hoćeš da ti oprosti ili nećeš?

Ako misliš da tebi nešto ovde pripada i da čovek pre nego što je zgrešio čoveku nije prvo za to isto delo zgrešio Bogu onda imamo problem u razumevanju Hrišćanstva.

Oprosti dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim, treba da nam bude nauk da Bogu ipak prepuštamo snagu i za opoštaj i za sud i da tražimo od njega razum i snagu da oprostimo sve svima jer samo jedan greh Bog neće oprostiti a to je hula na Duha Svetoga.

Dakle što se mene tiče kad da oprosti onima? Pa tad kad im je najpotrebnije prilikom njihove telesne smrti i pokajanja gde mole Boga da im oprosti sve a ne kad ja odlučim da može biti oprošteno. Što se onda molimo Bogu opšte?

[Матусал]

Ево један врло занимљив одговор од Макарија

 

[Благовесник]

пре 16 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

mojim molitvama ispovedio Hrista kao nevinu krv i stradao i ispovedio svoje grehe pred svima nama?

Mislim da razumem sta me pitas.

Pazi, Gospod je, verujem, da, znao za te zaupokojene molitve koje ce biti uznesene  ka Njemu radi toga i toga.

Medjutim,

meni je nelogicno da  Njegovoj vecnoj i neizmenoj ljubavi i milosti uopste trebaju nase molitve u smislu umoljavanja Boga. Vec sam o tome izneo misljenje. On je savrsena ljubav koja ne potrebuje to! Zaupokojene molitve i liturgije su ustvari vidljivi izraz ognjene ljubavi  Njegove tj. vaskrslog Tela Njegovog (Crkve)    prema tim i takvim gresnicima.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Благовесник рече

Mislim da razumem sta me pitas.

Pazi, Gospod je, verujem, da, znao za te zaupokojene molitve koje ce biti uznesene  ka Njemu radi toga i toga.

Medjutim,

meni je nelogicno da  Njegovoj vecnoj i neizmenoj ljubavi i milosti uopste trebaju nase molitve u smislu umoljavanja Boga. Vec sam o tome izneo misljenje. On je savrsena ljubav koja ne potrebuje to! Zaupokojene molitve i liturgije su ustvari izraz ognjene ljubavi  Njegove tj. vaskrslog Tela Njegovog (Crkve)    prema tim i takvim gesnicima.

Pa onda su mi čudna mitarstva radi izlomljenog komšijskog prozora, onda mi to i nije neka ljubav Božja koju ja osećam.

[kopitar]

пре 27 минута, Жичанин рече

Николај Берђајев у једној књизи пише.....

" Морална свест је почела од Божијег питања Каину: "Где ти је брат Авељ?". Оно ће се завршити другим Божијим питањем: "Авеље,где ти је брат Каин?". "

 

To si dobro primijetio , kakav je to Raj ako znam da mi je brat u Paklu.

[Матусал]

пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Pa onda su mi čudna mitarstva radi izlomljenog komšijskog prozora, onda mi to i nije neka ljubav Božja koju ja osećam.

Ма какви прозори, никога не спасавају дела него Христос, а дела која су Христа ради и јевањђеља у Богу учињена спасавају јер показују настројење душе. Сваки који призове име Господње биће спасен каже апостол, значи треба спознати да је Христос тај који спасава и поверовати у Њега и благодат ће нас избавити, делима без благодати ниједно тело на земљи се не може спасити.

[kopitar]

пре 33 минута, Благовесник рече

Zle duse, nepkajane,  nakon drugog Hristovog dolaska ulaze u Vecnost, ali Vecnost (Bog) ne moze u njih, tako da u sebi ostaju osamljene i zatvorene u beskonacnom trajanju vremena -  to je stvarno pakao.

Beskonačno trajanje vremena je nemoguće...može biti samo u vječnosti bez vremena.

[Кратос]

пре 5 минута, kopitar рече

Beskonačno trajanje vremena je nemoguće...može biti samo u vječnosti bez vremena.

A šta je večnost po tebi?

[kopitar]

пре 9 минута, Кратос рече

A šta je večnost po tebi?

Bog