Да л` да уведемо "једнократне" кашичице за СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ?

[Милан Ракић]

Јуче је "најстарији лист на Балкану" у свом иначе традиционлано добром "Културном додатку", објавио текст извесног Зорана Радовановића. Нисам гледао у штампано издање, а електронско не даје ближе податке о аутору ове, рекао бих пашквиле, те тако нисам сигуран који је Зоран Радовановић "у питању". Млађи, онај што је био или је још увек директор КЦ Ниш, старији, епидемиолог, који је у неколиким текстовима који су се последњих месеци појавили у медијима указивао да НАТО агресија односно бомбардовање и конкретно, осиромашени уранијум није (једини/основни/највећи, или како је већ у којем медију његово писање интерпретирано) кривац за нагли пораст малигних болести у Србији; или ја пак ово неки трећи Зоран Радовановић...

Па ево текста, премда мислим да није комплетан, јер је "најстарији лист на Балкану" увео ограничење за читање текстова на сајту за кориснике који нису претплатници

Свето причешће и заразе

Идеално би било када би сама црква, у светлу сазнања стечених током последњих 150 година, изменила своју двомиленијумску праксу тако да се причешће, као ни одавање поште иконама, не заснива на буквалној размени пљувачке

У време последњих божићних празника један таблоид је објавио како „сви узимају вино и нафору истом кашиком, а да се на тај начин не пренесе никаква болест“. Истакнуто је како православни свештеник „брани тезу да се светим причешћем нико није разболео“, а интервјуисани лекари, суочени с осетљивошћу теме, давали су неподударне одговоре. Чланак је, махом с јаким емотивним набојем, коментарисало преко 420 читалаца, па га је затим преузело више националних и регионалних сајтова.

Насталу жустру полемику одликовали су вишак уверења и упадљиво одсуство аргумената. Остала је потреба да се попуни та празнина.

Лако је могуће да се нико није пожалио свештенику да је због причешћа добио упалу крајника (или да се нико не сећа таквог примера), али је неспорна научна чињеница да се путем заједничке кашике преносе узрочници многих заразних болести. Исто, наравно, важи и за љубљење иконе. Штавише, при боравку у маси, било да је то у цркви, спортској хали или на музичком концерту, постоји знатна могућност преношења клица и без непосредног физичког додира са загађеним предметом.

Човек може да сматра како га виша сила штити од профаног заражавања током причешћа, литургије или друге богоугодне активности, али тиме искорачује из подручја науке и залази у религијске сфере. Ту већ важе сасвим различита правила.

Зоран РАДОВАНОВИЋ, ПОЛИТИКА

[Милан Ракић]

У међувремену, огласио се на свом Фејсбуку и ђакон Ненад Илић, који је коментарисао претходни текст...

НАПАД НА СВЕТО

Јуче је Политика у свом суботњем културном додатку дала простор једном атеистичком "научнику" да у нападу на Свето Причешће покаже којим путем ће се у будућности нападати православна вера.

Професор, епидемиолог, забринут је због могућег преношења заразних болести путем причешћа! Направио је мали "љубазни" уступак пракси да се у причешћу користи вино, јер алкохол није погодна подлога за микроорганизме. Међутим, пошто у вину нема довољно алкохола за потпуну дезинфекцију, он злобно предлаже 70 постотни алкохол, али би се тако причешће служило "једино отпорнима, навикнутим на црни апсинт или специјални рум бакарди, док би осталима било довољно да само лизну кашичицу"! Баш духовито.
Узгред је на светогрдан начин поменуо и проблем са целивањем икона.

Текст пун дубоког непознавања и презира вере (не знам да ли се декларише као "православни атеиста" или само као атеиста) завршава. "Охрабрујуће је, међутим, што се сучељавање два светоназора одвија уз међусобно уважавање, без грубих речи и вређања. Нека тако и остане."
 

У преводу - "ја ћу вас да вређам и богохулим а ви треба да останете мирни и фини".

Уместо било какве озбиљне расправе са овим ружним и неозбиљним испадом могу само забринутом професору да предочим једну незгодну чињеницу из праксе. Пошто се сви у цркви причесте, остатак Светог Причешћа употребљава ђакон или свештеник. По научној логици - свештенство би требало да буде непрекидно болесно, јер увек се може очекивати да је неко од оних који се причешћују, знао то или не у том тренутку, нечим заражен. Требало би да су свештеници непрекидно на болесничким постељама - а онда логично не би имао ко ни да служи Свету Литургију, па би сви проблеми са заразом преко причешћа једноставно - нестали! 

Ја, рецимо, годинама употребљавам у мојој цркви оно што остане од Светог Причешћа и потпуно је онда необјашњиво што нисам непрекидно болестан, па чак ето и врло ретко пропуштам Литургију, углавном кад сам на неком путовању.
 

Тако сам, ето, и ја научно недоказива појава 

Пре неког времена имао сам намеру да напишем утопистички роман у коме ће се будући велики напад на Цркву одвијати за време нек епидемије, кад ће се забранити окупљање на Светој Литургији, а посебно - причешћивање из Једне чаше Једним.
 

А ето упропасти ми православни атеистички епидемиолог сиже. 
 

Зато сам веома љут али грубе речи и вређање ћу без обзира на то можда овом приликом да избегнем.
 

Ипак хтео бих да упозорим све црквене људе да на време схвате о чему се ради у сукобу неких "научника" и верујућих људи.
 

Долазе нова времена и с њима и нови видови напада на Цркву. Црква је од овог света али, што је најважније, истовремено и није од овог света. Силе овог света то добро знају и никад се неће помирити са трајањем и деловањем Цркве у историји.
 

А о нашим измишљеним међусобним сукобима унутар Цркве било би паметно мало размислити пред сенком која се над нас поново надвија.

Ненад ИЛИЋ, ФБ

[александар живаљев]

Текст је писао професор епидемиологије у пензији Зоран Радовановић. Цитирао је и моја скромна сазнања о написима педагошке штампе у Србији у 19. вијеку против причешћа школске дјеце (тада је владала дифтерија). Ја сам професора упутио на професора литургике и старјешину Цркве Ружице Владимира Вукашиновића који је написао три чланка о архимандриту шишатовачком др Петронију Трбојевићу (Теслином сестрићу) који је у своје вријеме заступао, између осталих литургијских промјена, и то да се уведе посебна кашичица за сваког причесника.

Професор Радовановић, иначе, није како тврди ђакон Илић атеиста, већ се декларише као агностик.

[Justin Waters]

Ikone se brisu svako malo, tamo gdje su velike guzve, od strane crkvenih redara. Cjeliv ikone ne prenosi nista manje ili vise bakterija od steke u trznom centru, nakon cega se zakasljemo prinjevsi ruku ustima. 

Za pricesce, vino tj alkohol dakako igra veliku ulogu u sprecavanju razvoja bakcila, mozda i metalne kasike ako su od srebra. Mozda se nekad i neko razboli, ali najmanje je sto ce to povezati sa pricescem kad se tokom dana covjek u prosjeku sretne sa mnogim prilikama. 

Ali da nije samo pricesce u pitanju, tako i u Indiji, u Radzastanu postoji hram posvecen pacovima koga ljudi obozavaju kao inkarnacije predaka. Odvratno je i pomisliti ali to je njihova stvar sta rade. Isto tako i tamo su glasine da tokom vijekova koliko hram postoji nikad nije zabiljezila neka epidemija bolesti u i oko hrama, a pun je pacova do nekih 10.000 boravi navodno non stiop i ljudi s njima kao sa svojima provode vrijeme, jedu iz istiih posuda i svasta..bljak. Nekome je vjera u pitanju, a opet ima vjerovatno i neko racionalno objasnjenje, da se gospoda epidemolozi malo zanimaju.

[александар живаљев]

Ево и цијелог чланка из моје имејл архиве:

Sveto pricesce i zaraze Politika.docx

[ines]

пре 38 минута, Милан Ракић рече

Јуче је "најстарији лист на Балкану" у свом иначе традиционлано добром "Културном додатку", објавио текст извесног Зорана Радовановића. Нисам гледао у штампано издање, а електронско не даје ближе податке о аутору ове, рекао бих пашквиле, те тако нисам сигуран који је Зоран Радовановић "у питању". Млађи, онај што је био или је још увек директор КЦ Ниш, старији, епидемиолог, који је у неколиким текстовима који су се последњих месеци појавили у медијима указивао да НАТО агресија односно бомбардовање и конкретно, осиромашени уранијум није (једини/основни/највећи, или како је већ у којем медију његово писање интерпретирано) кривац за нагли пораст малигних болести у Србији; или ја пак ово неки трећи Зоран Радовановић...

Па ево текста, премда мислим да није комплетан, јер је "најстарији лист на Балкану" увео ограничење за читање текстова на сајту за кориснике који нису претплатници

Свето причешће и заразе

Идеално би било када би сама црква, у светлу сазнања стечених током последњих 150 година, изменила своју двомиленијумску праксу тако да се причешће, као ни одавање поште иконама, не заснива на буквалној размени пљувачке

У време последњих божићних празника један таблоид је објавио како „сви узимају вино и нафору истом кашиком, а да се на тај начин не пренесе никаква болест“. Истакнуто је како православни свештеник „брани тезу да се светим причешћем нико није разболео“, а интервјуисани лекари, суочени с осетљивошћу теме, давали су неподударне одговоре. Чланак је, махом с јаким емотивним набојем, коментарисало преко 420 читалаца, па га је затим преузело више националних и регионалних сајтова.

Насталу жустру полемику одликовали су вишак уверења и упадљиво одсуство аргумената. Остала је потреба да се попуни та празнина.

Лако је могуће да се нико није пожалио свештенику да је због причешћа добио упалу крајника (или да се нико не сећа таквог примера), али је неспорна научна чињеница да се путем заједничке кашике преносе узрочници многих заразних болести. Исто, наравно, важи и за љубљење иконе. Штавише, при боравку у маси, било да је то у цркви, спортској хали или на музичком концерту, постоји знатна могућност преношења клица и без непосредног физичког додира са загађеним предметом.

Човек може да сматра како га виша сила штити од профаног заражавања током причешћа, литургије или друге богоугодне активности, али тиме искорачује из подручја науке и залази у религијске сфере. Ту већ важе сасвим различита правила.

Зоран РАДОВАНОВИЋ, ПОЛИТИКА

Sveto pričešće i zaraze!!!! ajme, odakle iskaču ti ljudi!!!! 

[Juanito]

пре 44 минута, Милан Ракић рече

Међутим, пошто у вину нема довољно алкохола за потпуну дезинфекцију, он злобно предлаже 70 постотни алкохол, али би се тако причешће служило "једино отпорнима, навикнутим на црни апсинт или специјални рум бакарди, док би осталима било довољно да само лизну кашичицу"! Баш духовито.

Или Русима. 

[Ненад Р.]

Увођењем једнократних кашичица би се само делимично решио проблем , јер људи целивају и иконе и врата на цркви.

[AnaLaz]

Ако господин епидемиолог не узима учешћа у Литургији, а самим тим се и не причешћује, шта му је за тим. Људи се причешћују 2000 година и нико се од причешћивања није разболео. Сад се он, тобож, брине. На све могуће начине нападају Христа и Православље. И то "Срби"! И још им се даје медијски простор да се**!

[Милан Ракић]

пре 8 минута, Ненад Р. рече

Увођењем једнократних кашичица би се само делимично решио проблем , јер људи целивају и иконе и врата на цркви.

Само да се оградим, ово са кашичицама је моја опрема текста. Да не буде сад да учитавамо човеку тај детаљ ако га већ није поменуо у свом текст

[drvce]

пре 2 минута, Милан Ракић рече

Само да се оградим, ово са кашичицама је моја опрема текста. Да не буде сад да учитавамо човеку тај детаљ ако га већ није поменуо у свом текст

Mozda beskvasne kornet-casice koje se pojedu posle konzumacije?

[Џуманџи]

пре 7 минута, drvce рече

Mozda beskvasne kornet-casice koje se pojedu posle konzumacije?

Placem 

[Avocado]

пре 42 минута, drvce рече

Mozda beskvasne kornet-casice koje se pojedu posle konzumacije?

Samo ako su bez glutena.

[RYLAH]

Ако грешим, исправите ме, али зар кашичице за причешће нису углавном од сребра? Кад се комбинује са вином, ова је расправа у суштини беспредметна.

[Avocado]

пре 1 минут, RYLAH рече

Ако грешим, исправите ме, али зар кашичице за причешће нису углавном од сребра? Кад се комбинује са вином, ова је расправа у суштини беспредметна.

Rasprava se inače završava odmah sa: "Alo lekar, bojim se da te ništa nisam pit'o!"