TIME: ИЗОЛОВАЊЕ ДЈЕЦЕ ("ТАЈМ-АУТ") ПРЕДСТАВЉА ЛОШ ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК

[александар живаљев]

Професор педијатрије и когнитивног развоја УКЛА Данијел Сигел и његова сарадница Тина Пејн Брајсон су у часопису Тајм, у рубрици о дисциплини и родитељству, указали на то да најчешће примјењивана и савјетована од многих педијатара дисциплинска мјера изоловања дјеце (тајм-аут) има многе штетне посљедице. Њоме се шаље лоша порука дјетету: "Пожељно си у нашем друштву само као послушно", а с обзиром на неуропластицитет мозга то може да остави трајне поремећаје физичке структуре мозга.

Дисциплина дјеце не би требало да се сведе на кажњавање, него да се усмјери на њихов здрав развој. У том смислу, правилно схваћена, она је од суштинског значаја за прихватање све зрелијих начина понашања. Ако дјете за казну изолујемо оно ће то разумјети као одбијање, а дјечји живот је првенствено усмјерен на повезивање.

Када су дјеца емоционално преоптерећена, агресивна, без саморегулисања, њихова изолација неће довести до тога да се фокусирају на неадекватност свог понашања, него на љутњу због родитељске казне. Тако "тајм-аут" не помаже да се обезбједи дугорочна дисциплина, нити да се развију пожељни облици понашања и овлада новим вјештинама.

Вишедеценијска истраживања све су ово потврдила, а садашњи продор у области неуро-наука, само нас упућује на то да умјесто кажњавања дјеце изолацијом, примјењујемо супротну дисциплинску стратегију укључивања (time-in). Умјесто да се фокусира на неправедног тату или маму, дјете ће кроз разговор да добије јаснију поруку о пожељном понашању, овладаће новим вјештинама, на неки свој начин, наћи ће се на путу еманципације.

На дужи рок ова врста одржавања дисциплине јесте много ефикаснија, али и доприноси будућем менталном здрављу дјетета.

http://ti.me/2og6Phf

[Јелена011]

To su mogli i roditelje da pitaju

Ja kad sam procitala u nekom pamfletu u vrticu kao savete za roditelje i ovu taktiku dobila sam ospe.

U vrticima to funkcionise tako sto stave "neposlusno dete" ili decu na stolicu da sede dok se drugi igraju i tako kao da razmisle o svom ponasanju, a oni samo treba da nauce par fraza kojima se kao izvinjavaju. I potpuno je pogubno jer dete ne ume da nauci sta znaci rec izvini, empatija se ni malo ne razvija, niti bilo sta, samo gruni tri reci i kvit. Uzasna tehnika al najlaksa vaspitacima za primenu