(ВИДЕО) Уз повике "Убицо напусти Београд" Бернар Анри Леви погођен тортом у лице на пројекцији свог филма у оквиру Белдокса

[Милан Ракић]

пре 2 часа, Grizzly Adams рече

Занимљиви су ови ликови поред њега, какву је фацу направио чова са леве стране. А овај са десне мора да је знао, није трепнуо уопште...

Јбга Међеде  Давно си ошо у те Америке. Чова са леве стране је Горан Марковић

[Grizzly Adams]

пре 5 минута, Милан Ракић рече

Јбга Међеде  Давно си ошо у те Америке. Чова са леве стране је Горан Марковић

Да бре, заборављамо полако... Што због географије, што због историје са којом пролазимо...

[Golub]

пре 2 часа, Grizzly Adams рече

Ево да имате за по интерет:

Како је одскакутала ова цурица, као Црвенкапа - тралалала

 

Цурица је извела ''фашистички напад тортом'' тако елегантно, да је овај сценски покрет баш добар за изучавање, нарочито овом нашем шмокљавом и збуњеном редитељу Горану Марковићу, штоно прави фацу као да присуствује НАТО бомбардовању мостова, болница ... 

Жали Боже торте, требало је овој 'вранцуској фукари сручити канту сплачина по исфенираној филозофској фризури...

[Golub]

Предлажем да се малој Црвенкапи додели орден за храброст и елеганцију под називом: ''Повратак отписани''

[Милан Ракић]

Зашто је Леви добио торту у Београду

За Бернара Анрија Левија у Србији нико, осим публике на фестивалу Белдокс, не би био баш превише заинтересован да није добио торту у лице. Овако, инцидент га је вратио и у овдашњу друштвену и политичку жижу.

У диверзији, вероватно првој од 1945, припадници СКОЈ (Савез комунистичке омладине Југославије) напали су француског филозофа Бернара Анрија Левија — тортом.

Некада су, додуше, скојевци диверзије изводили помоћу динамита и другог убојитијег оружја, тако да акција против контроверзног француског интелектуалца може изгледати више као протестни перформанс. Али гађање Бернара Анрија Левија (или БХЛ-а, како се потписује) тортом уобичајени је спорт широм света. Прву торту Леви је у лице примио још 1985. и прима их и даље, тако да је скојевска акција у Београду — више континуитет, него „револуција“.

Сам Леви је феномен. Потекао из високе класе, наследник индустријалца, воли да се представља као филозоф. Међутим, његова каријера савременог мислиоца препуна је гафова. Често и антисрпских.

Бесмислице у моди

Један од најзначајнијих француских филозофа Корнелијус Касторијадис рекао је још 1979. да га Левијева појава збуњује.

„Како може једна земља са тако префињеном, дуговечном културом да дозволи неком писцу да прође некажњено за такве бесмислице, а да му критичари хвале дела док читаоци све то послушно прихватају? Изаћи ће и та бесмислица из моде, јер је у њу, као и у већину савремених производа, уграђена застарелост.“

Касторијадисове речи о Левијевим бесмислицама потврђене су касније бројним интелектуалним скандалима које је тај филозоф правио. Бројне су фактографске и чињеничке грешке које је он начинио у својим делима.

© AP PHOTO/ WISSAM SALEH Бернар Анри Леви о Алији Изетбеговићу: „Беретка с оним белим љиљанима, коју је Изетбеговић носио, има неотуђиво место, поред непробојног прслука Аљендеа и Гандијевог сарија од белог платна. И знам, тај човек није било ко“.

Тако је БХЛ постао предмет изругивања интелектуалних кругова када се у својој критици знаменитог немачког филозофа Имануела Канта, за кога сматра да је поремећен и лажан, позвао на, како је на промоцији рекао, највећег послератног ауторитета за Канта, извесног Жана Батиста Ботула. Све би било у реду да се није испоставило да је Ботул измишљен лик.

Када је британски историчар Пери Андерсон испитивао „крах“ француске мисли, нарочиту је пажњу обратио на „позорност која је у француској јавној сфери посвећена овом великом глупану (Левију), упркос безбројним доказима о његовој неспособности да правилно схвати чињеницу или идеју“.

А управо су идеје, додали бисмо погрешне и криво интерпретиране, оно што повезује БХЛ-а и Србију. Од почетка грађанског рата у Југославији, посебно од почетка рата у Босни, БХЛ се ставио у службу једне стране.

Алијин мали од кужине

„Паскал Брукнер у Флори (знаменити париски кафић). (…) Покушавам му рећи да он управо брка две ствари: рат у Хрватској, где се сукобљавају, хтели то или не, два национализма, и рат у Босни, међутим, где се супротстављају један национализам и један космополитизам који је част Европе“, записао је Леви у свом дневнику „Љиљан и пепео“ на дан 23. маја 1992.

„Космополитизам и част Европе“, према Левију је управо тај љиљан из наслова његовог дневника, бошњачка страна у босанском конфликту, за чији је рачун снимио документарни филм „Босна!“, типичан пример ратног памфлетизма у кинематографији.

© AP PHOTO/ RUSSIAN FOREIGN MINISTRY PHOTO VIA AP „Како може једна земља са тако префињеном, дуговечном културом да дозволи неком писцу да прође некажњено за такве бесмислице, а да му критичари хвале дела док читаоци све то послушно прихватају? Изаћи ће и та бесмислица из моде, јер је у њу, као и у већину савремених производа, уграђена застарелост“.

Леви је био опчињен Алијом. Када је Изетбеговић умро, Леви га је, у егзалтацији, описао следећим речима:

„Беретка с оним белим љиљанима, коју је Изетбеговић носио, има неотуђиво место, поред непробојног прслука Аљендеа и Гандијевог сарија од белог платна. И знам, тај човек није било ко.“

Једина ствар која му је поред књига драга је, како је рекао у једном интервјуу, медаља коју му је Изетбеговић уручио 1993.

А заслужио ју је као пропагандиста Изетбеговићевог концепта Босне. Снимајући филм, пролазио је улицама Сарајева у организованој колони, далеко од Казана, Добровољачке, Великог парка, није видео приватне затворе Алијиних официра, избацивање Срба из редова за хлеб и воду, систематски геноцид над Србима у Сарајеву током рата.

Ни данас Леви не види да у Сарајеву, како каже Ненад Кецмановић, има више Кинеза и Турака него Срба и Хрвата.

Идеолог антисрпске хистерије

Иако га Касторијадис, али не само он, већ и други знаменити филозофи, попут Ремона Арона и Жила Делеза, сматрају незналицом, Леви је, када је говорио о српском народу, показивао и мало мудрости.

Иако је био инспиратор, покретач и промотер свих антисрпских кампања током деведесетих, он је свој злочиначки наум и своју србофобију успешно заодевао фокусирајући се на личности, попут Милошевића, Младића или Караџића.

„За мене је то рат који долази осам година прекасно, прошло је осам година откако је Милошевић морао да буде кажњен, а штета спречена. Тих осам година значило је уништавање градова, стотине хиљада мртвих, разарања без премца у Европи од Другог светског рата. За све то је одговоран Слободан Милошевић. То што се то догодило у ноћи у среду на четвртак чекао сам годинама под условом да је то заправо нешто што се догодило да су западњаци стварно одлучили да се боре против Милошевића“, изјавио је на почетку НАТО агресије на Србију.

Данас Леви долази у Београд као „пријатељ“, међутим и даље му много тога није по вољи. Тако му је то што је добио торту у лице доказ да „у Београду још није победила демократија“.

Победиће, ваљда, када га свака српска кућа буде дочекала са хлебом и сољу. А да ли је то заслужио? Својим активизмом сигурно није. Скојевска акција није била националистичка — она је била антиглобалистичка. Осим публике у Дворани културног центра и скојеваца, нико други у Србији за Левија није ни био заинтересован, а овај текст се не би ни појавио да Леви на поклон није добио шлаг. На торти.

Никола ЈОКСИМОВИЋ, СПУТНИК

[NinaD]

пре 1 сат, МилошБГ рече

Па за почетак, могао је бар неки протест код дотичних, па чак и да им не приђу и не гађају их тортом.

Pa mogao je, nije da nije.

[Juanito]

Ко је ово? Личи ми на оног Амера певача што пева наше песме. 

[Икар Губелкијан]

Е јбг, чим је црнац, ти га окружиш

[александар живаљев]

Ko su sve fašisti za Levija: Čomski, Žižek, Majkl Mur...

Šta su novinari Le Monde diplomatique pronašli u radovima Bernara Anrija Levija i kako su sastavili njegovu "listu fašista". Na "listi" se nalazi i sam LMD

Izvor Le Monde diplomatique

Datum: 11/05/2017

---

Foto Tanjug

U jednoj od poslednjih knjiga (1), Bernar Anri Levi nam daje spisak „laboratorija u kojima se izmišljaju zločini". Na tom spisku se nalaze, po redosledu u kom se javljaju:

Ugo Čavez, „čija antineoliberalna retorika podseća na 'fašističke i nacističke režime', rečima latinoameričkih biskupa".

Etjen Balibar, Danijel Bensaid, Pjer Burdje i Žak Derida, koje smatra odgovornim za „naširoko obznanjeno otkrivanje... izvesnog teoretičara koga je mržnja prema slobodnom tržištu odvela u nacizam: Karla Šmita. Predstavljaju ga kao spasioca izgubljene i zalutale levice".

Slavoj Žižek i Peter Sloterdajk: „Veliki broj evropskih intelektualaca je svim srcem prihvatio tu neobičnu i sasvim suludu ideju da nacistički intelektualac 'Šmit' može izvući levicu iz problema. Hajdeger je govorio da nas samo bog može spasti. Danas, na istom tragu, ovi levičari-marginalci ponavljaju da nas samo nacista može spasti."

 

Emanuel Munije i Žan Mari Domenak: „Ideja Škoju pripisuje njimaĆ da je prava opasnost bio ne SSSR, već SAD, ne komunizam nego amerikanizam, ponovo se javlja kod ideologa nove desnice tokom osamdesetih, a onda i među svim neonacističkim sektama, pomenutim napred, kao što je Nouvelle Résistance (2) i, napokon, kod francuskog Nacionalnog fronta." 

 

Le Monde diplomatique: "U uredničkom tekstu u Le Monde diplomatiqueu objašnjava se da je Amerika... pronašla tajno oružje za 'pripitomljavanje duša'... skoro iste reči koje je koristio Drije la Rošel (3)... Ili na ovom mestu, u istom izdanju... oseća se odvratni smrad koji izbija iz osude 'kosmopolitskog establišmenta bankara i korporativnih advokata' koji vlada SAD, i samim tim celim svetom. Moras (4), ili Le Pen u naše vreme, rekao bi isto to... U drugom tekstu, koji potpisuju Luik Vakan i Pjer Burdje... kako prećutati uznemirujuće sličnosti sa drugom vrstom antiamerikanizma, i to jedinom pravom vrstom, čiji je stvaralac Artur Miler van den Bruk, čovek koji je izmislio ideju Trećeg rajha." 

 

Film Farenhajt 9/11 Majkla Mura „samo je varijacija na temu starih izolacionističkih, populističkih, ultranacionalističkih i šovinističkih ideja Peta Bjukenona i drugih američkih ekstremnih desničara". 

 

Harold Pinter: „Pomislio bi čovek da sluša Pintera, Čomskog, Burdjea ili nekog trockistu. Ali ne! Ta drskost, taj istraživački stil, ta opsednutost manipulacijama... bojim se da nas sve to vraća na buncanje ruske carske policije iz doba svog najpoznatijeg falsifikata koji je navodno dokazivao da Jevreji vladaju svetom." 

 

Noam Čomski: „taj manijakalni negacionista". 

 

Olivije Bezanseno i organizacija Attac (5): „Zašto nikada nismo čuli da nam neko od njih bar jednom kaže šta misli o iranskom predsedniku Ahmadinedžadu koji uporno govori da mašta o uništenju Izraela?"

 

U svom komentaru Levijevih radova iz 1979. godine, Kornelijus Kastorijadis piše da se radi o „dobrom primeru podmuklih staljinističkih poteza". To je ozbiljna kritika, tim pre što Levi tvrdi da piše „bez bilo kakve želje za kontroverzama", iako „naravno da pojednostavljujem", pa čak i predlaže čitaocima da „stvari sagledaju staloženo i hladne glave". Sebe vidi kao nekoga ko je „naučen, verujem, da bude radoznao i stvarima pristupa s poštovanjem". Levi brani Henrija Forda, američkog industrijalca koji je bio inspiracija Hitleru. Kako Levi i sam kaže, zbog svoje posvećenosti problemima Darfura došao je u dodir sa „sve većim brojem islamskih boraca, čak i islamistima, koji su u vezi posebno sa Farakanovom Nacijom islama". (Sveštenik Luis Farakan je, između ostalog, i antisemita.)

Možda bi najbolje bilo Levija podsetiti na sopstvene reči: „Ponekad je, kada smo iscrpljeni i zgađeni, prosto previše teško nastaviti. Ima li smisla ubeđivati nekoga da se prizove pameti kada prosto ne želi da vas sluša?" Baš tako.

 

PREVOD Vuk Vuković

 

(1) Bernard-Henri Lévy, Ce grand cadavre á la renverse, Grasset, Pariz, 2007.

(2) Nouvelle Résistance je bila ekstremno desna organizacija u Francuskoj čiji su se članovi smatrali „nacional-revolucionarima" i delom nacional-boljševičkog pokreta.

(3) Francuski pisac koji je vodio La Nouvelle Revue Française tokom nemačke okupacije i zagovarao saradnju sa nacističkim vlastima.

(4) Šarl Moras je bio vođa i glavni intelektualac reakcionarne Francuske akcije.

(5) ATTAC je skraćenica za Udruženje građana za oporezivanje finansijskih transakcija i građansku akciju, a reč je o alterglobalističkoj organizaciji čiji je spektar aktivnosti danas mnogo širi od borbe za oporezivanje finansijskih transakcija. 

[александар живаљев]

пре 16 часа, Милан Ракић рече

Лик је филозоф, који је, барем је тако нама пренето тих година, заговарао бомбардовање Београда и Југославије, још раније, током опсаде Сарајева. А на Белдокс је дошао управо ваљда због тог неког филма о Сарајеву...

Био је са Туђмановим пријатељем, некадашњим "солжењициновцем" Аланом Финкелкраотом и на шетњи током Видовданског протеста 1992, а онда су одржали придику нама побуњеним студентима у препуној Сали хероја на Филолошком факултету. Леви је био страшно агресиван, тврдио је како је за нас Босна исто што је и за Французе био Алжир. То је изазвало талас негодовања студената који су излазили за говорницу побијајући га. Борка Павићевић, тадашњи Горан Марковић, је скакала и урликала: ШТА ВАМ ЈЕ; СТОКО ЈЕДНА; ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ ОН?

Сјећам се да сам хтио да га питам да ли је чуо за Иву Андрића?

Једини поштен осврт на ово дешавање објавио је у НИНу 1992. покојни новинар Политике Владимир Стефановић.

Леви је био један од главних твораца "сарајевског мултинационалног наратива" и његове пропаганде, не само у Француској. Заиста се још тада залагао за бомбардовање Срба, али је тадашњи предсједник Франсоа Митеран, под утицајем старих официра, генерал Пјер Галоа, и старих социјалиста, дао ријеч да док је он предсједник нико не смије да бомбардује Србе. Митеран је примио Левиа, који служи за спрдњу правим француским филозофима, Пјер Бурдије и Мишел Фуко су направили "типологије ангажованих интелектуалаца" служећи се профилом БАЛ-а (Левијеви иницијали), али има сталне рубрике у свим водећим мејнстрим листовима. Послије тог и сусрета са другомишљеницима, Митеран је у критичном тренутку отишао у Сарајево и показао да је мировна мисија могућна...послије је дошао Холбрук.

[Православни Србин]

Али најжешће ми је клад у саопштењу пишу да је то био ,,фашистички напад", а не напад његових истомишљеника, левичара, комуниста. Неће човек да каже да су га напали левичари, већ измишља да су га напали некакви ,,фашисти".

То је, заиста, комично.

[Grizzly Adams]

Њему је бре и Чавез био "фашиста"... човек је ударен у главу, и то не тортом него нечим тврђим...