Да ли смо слободни?

[Снежана]

Када је човек желео да разговара са чувеним филозофом и егзистенцијалистом Жан Паул Сартром питао је његову жену да ли је Господин Сартр слободан , на шта му је она она са осмехом одговорила да је то нешто што он покушава да утврди цео свој живот.

Питање које дефинитивно пролази кроз моју главу из много разлога...

Слобода сама је по себи чини ми се парадокс. Започео бих прво са апологетиком а после тога са нападима на појам хришћанског концепта слободе и слободног човека.

Из перспективе вечности , све патње које доживљавамо овде су занемарљиве у односу на рајско блаженство коме краја и мери нема, док са људске стране , човечија природа не љуби крст , што је показао и сам Христос када је рекао : "Ако не може чаша ова да Ме заобиђе, да је Ја не пијем, да буде воља Твоја...".

Човек који страда жели да се ослободи своје патње и ако је бол већи и дуже траје, тада је то ослобођење од патње такође веће и често може бити важније од било каквог Божијег промисла узвишенијег добра које нам је Бог наменио (на жалост у православљу се ретко говори да су се поједини светитељи свађали са Богом). Тада би се могло рећи у одбрану Бога да он заправо врши избор који би човек сам направио али не какав је сад него то што би изабрао за себе као пуно у Христу Обожено биће које размишља обоготвореним умом и срцем , јер Бог познајући нашу суштину ван времена и простора и ван стања људског пада, може нас приморати на путеве којима ми сами, овакви какви смо сада са замагљеним стаклима наших визура, не би смо никада корачали (kако би Његош рекао :" Удар нађе исрку у камену, без њега би у кам очајала").

Још већи парадокс те слободе је то што је човек принуђен да или прихвати тај пут и чашу коју му Бог даје као нешто што он сам бира или никада неће бити слободан. Зато је хришћанину могуће да у односу са Богом више пута осцилира између сина, најамника, и роба који иде Богу једноставно да га гора страдања од оних које трпи не би снашла, или да пак из осећаја немоћи, пркоса и ината од Бога отпадне и промаши себе самога.

У ономе у чему сигурно нисмо слободни и губимо своју слободу и себе , то добро знамо да је упорност у греху и зло и самим тим продубљивање свога пада , тако да смо слободни да се своје потенцијалне слободе одрекнемо. Такође немамо слободу да изаберемо повратак у нестворено и стање пре наше креације , тако да смо на један или други начин осуђени да постојимо и учествујемо у Божијој креацији хтели или не хтели, где би само непостојање у поређењу са рецимо стањем вечног пакла била милост која није човеку није дата.Такође , Докле год имамо нагоне и страсти , немамо пуноћу слободе јер нас нужности тог дела природе приморавају и усмеравају у одређеном степену , тако да тешко можемо рећи да смо у пуноћи слободни , а то су и биолошки фактори , не само духовни и душевни , где и душевни имају своје механичности и сурове нагонске компоненте о којима су Јунг и руски окултиста Гурђијев много више говорили.

И онда оно суштинско , спасавамо се искључиво по динамикама које нам је Бог одредио свакоме појединачно , и ван тога имамо само пропаст.

Из неке моје перспективе , права слобода је нешто за шта је човек слободан да се тек избори , али нека ове мисли буду провокација за ваше , и нека свако од вас одлучи колико је сам слободан.

Реля Рашович

 

[Grizzly Adams]

пре 2 часа, Снежана рече

питао је његову жену да ли је Господин Сартр слободан

Мислим, стваарно... Питаш робовласника да ли је роб слободан...

[Аурор]

Sartr je bio član komunističke partije daleko nakon što je to bilo prihvatljivo...

Svi su do tada to uveliko batalili (i prešaltali se na identitetske politike, represijе, privilegijе i hijerarhijе moći).

[Кратос]

Za početak bi trebalo definisati šta je sloboda pa tek onda može da se priča da li je imamo ili ne a mislim da je suštinski nemamo...

[Grizzly Adams]

Нема слободе на овом свету, сви смо ми осуђеници који чекамо егзекуцију. Не само човек, него читава природа и читав Универзум умире, јер и наука је показала да га некад у далекој будућности чека "топлотна смрт". Што значи да и највеће, најлуђе наде човека - да пронађе лек за све болести, победи старење и буде у могућности да продужава живот унедоглед - су опет узалуд. Опет има крај. И ту слободе, оне праве, нема.

Само је Христос мало одшкринуо та врата и дао наду, могућност да се некако провучемо и избавимо.

[Рапсоди]

Као и Царство Божије тако и слобода, унутра је, у нама и не зависи много од околности живота. Пре неки дан читала сам житије од св.Јована Руса, који је  као заробљен младић од стране Турака, био роб код аге, више од 20 година . Да вам не препричавам житије(узмите па прочитајте )  без обзира на спољашње околности,  читајући његово житије закључила сам   да је био уистину слободан човек.

[Ana B.]

1 hour ago, Кратос рече

Za početak bi trebalo definisati šta je sloboda pa tek onda može da se priča da li je imamo ili ne a mislim da je suštinski nemamo...

mi smo izgleda robovi svojih zelja

[Иван Ивковић]

Сигурност заточеништва

Једна од основних човекових потреба је потреба за сигурношћу. Она није само физичке или психолошке при­роде већ је једна од најдубљих егзистенцијалних потреба. У овом тексту ћу се позабавити културом у светлу човекове потребе за сигурношћу. Наиме саму културу, у њеним најизразитијим манифестацијама, можемо посматрати као човеков покушај да изгради сигурност или, барем, привид сигурности у свету у коме живи.

Даље >>>

[Sofija_]

Bicemo slobodni tek kad se odreknemo ovozemaljskog i prolaznog,sto je jako tesko za palog coveka, uprljanog raznim gresima, i vezanog za ovozemaljsko.

Videh slobodu kod nekih monaha, pa zaplakah.

[Djapa]

Skoro sam citao Knjigu Propovednika i Price Solomunove u kojoj mislim da sam pronasao odgovor na pitanje smisla, otprilike kaze da jedino sto mozemo je da jedemo, pijemo i da se veselimo, da drzimo zapovesti Bozije i da bude dobro nasoj dusi od naseg truda jer je to iz ruke Bozije za vreme koje nam je dao pod suncem, kaze i da nema niceg novog pod suncem i da je sve ostalo tastina i muka duhu. Ako podjemo od toga da nam je sve dozvoljeno ali nam nije sve na korist, onda bi prava sloboda bila da nasom slobodnom voljom izaberemo ono sto ima smisla pre nego ono sto je tastina i prolazno jer je to muka duhu i nase telo je prah i u prah ce se vratiti. Jer jedino tako mozemo da budemo zaista slobodni i ispunjeni smislom u besmislenom svetu u kome smo robovi pre svega sistema i drustva pa i nas samih jer svi smo na neki nacin egoisticni i robovi sebi i zelje da ugadjamo sebi. Mozda zivotom na planeti Zemlji, nasim zivotom i slobodnom voljom mozemo da izaberemo da dostignemo apsolutnu slobodu jer je ona ovde nemoguca. Skoro je bila jedna tema "sta bih pozeleo" i ja otvorim i razmisljam ne znam sta bih pozeleo, jer u sustini ne znam sta zaista zelim osim normalan zivot, mir, slogu, ljubav, zdravlje a koji je put do toga, e to ne znam. Zato bi mozda trebali vise da verujemo Bogu i da se prepustimo njegovom nedokucivom promislu, postoje mnoga pitanja na koja nikada necemo imati odgovor, ovo je mozda jedno od tih, jednostavno smo ograniceni na neki nacin i bez obzira koliko razmisljali necemo shvatiti jer je to nas maksimum i nas um nije dorastao takvom izazovu. Ovo je samo moje razmisljanje, pokusavam da sklopim neke kockice, mozda sam u pravu, mozda ne, ni to ne znam.