Литургија без причешћа ( ? )

[JESSY]

[JESSY]

може ли неко ово да нам објасни....

[МилошБГ]

Претпостављам да је та гробљанска црква, она наша у близини места становања. Ту је пракса колико видим да један од свештеника који не служи литургију, неколико пута прође кроз народ и пита ко је за исповест, а исповест је бар ту код нас услов причешћа, па макар она била и она само разрешна или како је већ назвати тј грешила сам/грешио сам, свештеник прочита разрешење и то је то.

Уколико нема људи који су се јавили за исповест а понављам један од свештеника прође неколико пута кроз цркву и пита наглас, онда се осим свештенства које је служило литургију нико други ни не причешћује и ја сам присуствовао чини ми се исто тако једном. Наравно присуствовао сам догађају кад је неко каснио на литургију и кад је већ завршено то, па је неко вратио свештеника да тог неког причести и да је он изашао са путиром и причестио.

 

[Давор73]

Други дан Васкрса ако сам у животу видео више од двоје да их се причестило. Ништа необично.

[Матусал]

Такво поступање не може нико да објасни, то је безбожност, незнање и безакоње. Литургија се не би смела служити уколико нема причасника. Знао сам за случајеве где су путири били празни за време литургије веровали или не. Али то не треба никога да саблазни. Дошао утицајан човек из цркве са закашњењем и најавио се за причешће а поп се растрчао јер ни проскомидију није обавио како треба, ми смо одмах сконтали да није ни припремио.

Када одем у неку Цркву где ме не познају ја се лепо најавим за причешће, кажем да имам благослов, чак смо имали обичај да понесемо писмено одобрење од духовника због таквих.

[Давор73]

пре 1 минут, Матусал рече

Знао сам за случајеве где су путири били празни за време литургије веровали или не.

Не верујем.. Ако никог није било од народа макар је свештеник морао да се причести. Иначе није литургија.

[Матусал]

пре 1 минут, Давор73 рече

Не верујем.. Ако никог није било од народа макар је свештеник морао да се причести. Иначе није литургија.

Драго ми је што не верујеш али је истина. Мало село две бабе и три жабе на литургији.

[Давор73]

Искрено, мислим да си или побркао службе или лоше видео.

 

[Матусал]

пре 6 минута, Давор73 рече

Искрено, мислим да си или побркао службе или лоше видео.

 

Да знаш да си ме искрено насмејао

[Давор73]

пре 16 минута, Матусал рече

Да знаш да си ме искрено насмејао

ОК...

[Јелена011]

Podseti me na grobljansku nasu...

Cveti, mi se pricescujemo, posle pricesca uzimamo naforu, svestenik peni na mene pa na muza na sta to lici nismo se ispovedili na liturgiji, kako smo smeli da se pricestimo (nije nas vido na vreme da nas zaustavi), mi kao ispivedili smo se -da ali niste sad na liturgiji, ko zna sta ste sve zgresili od ispovesti do sad, ne sme to tako, kipi na muza kako je on jelte teolog pa valjda mora to da zna...a mi na jedno uvo udje na drugo izadje. Meni bi posle krivo po sata, pa sam htela da ga bijem tri sata, kakav kreten. Moras da se bijes i dovijas, jer nit ulaze nit pustaju druge da udju...

[Матусал]

On 4/30/2017 at 21:21, JESSY рече

Прихватање хришћанства као званичне религије византијског Царства проузроковало је временом лакомислен приступ појединих верника тајни Цркве и неправилан однос према њеном светотајинском  карактеру. Желећи да заштите светињу од профанизације свети оци су предузели одређене мере у циљу мистификације евхаристије како би изразили на тај начин њен најдубљи свештени карактер и што више дали до знања широким народним масама да смо ми по својој природи и греховности одељени од простора светиње и да морамо опрезније и трезвеније усмеравати нашу пажњу ка њој очишћењем кроз жртву и подвиг како би нам се она открила и како би постали њени учесници. На овај начин су уведене олтарске преграде, завесе, олтарски простор као засебан део храма, причешћивање верника са кашикицом итд.Тако се полако формирао свештенички клир као посебан сталеж који је преузео главну улогу у очувању православља и светиње, и имао одређене привилегије у односу на лаичку службу иако је та разлика у почетку за време апостола и њихових наследника била много мања и посматрана на другачији начин. Учешће и право верника да се причешћују светим тајнама ниједним правилом није санкционисано и то право по учењу цркве им припада исто колико и свештеницима, осим тога што је свештенству дата обавеза и дужност да врше проверу духовнога стања верних и да додељују благослов за учешће у евхаристији или пак да због некога преступа пропишу забрану тј. епитимију. Свакако да свештенство нема никакво право да самоиницијативно или пак по сопственом нахођењу или из личних разлога некога одлучи од причешћа иначе такав подлеже суду виших црквених институција.

Да је то заиста тако и да се приликом Причешћа свештеници нимало не разликују од мирјана, сведочи и Божанствени Златоуст говорећи:

 "Један Отац нас је родио. Сви смо ми Његова страдална деца”. То јест сви смо рођени од једне мајке - светог Крштења. "Једна те иста Храна се свима даје". То јест Крв Господња је дата свима: и свештеницима, и мирјанима. "И чак не само да нам се даје једна те иста [Храна], већ нам се даје и из исте Чаше. Јер Отац је, желећи да нас приведе нежној љубави смислио то да ми сви пијемо из једне Чаше, која представља симбол безграничне љубави". [1]

И на другом месту Златоуст каже: "Свештеник се у неким стварима ни по чему не разликује од мирјанина. Када например следи причешћивање Светим Тајнама, ми се сви удостојавамо једног те истог, а не као у Старом Завету: једно је јео свештеник, а друго - непосвећено лице. Закон није дозвољавао народу да једе то што је јео свештеник. Данас већ није тако већ се једно Тело и једна Чаша нуди свима" [2]

Симеон Солунски пише: "Сви верни треба да се причешћују. То није само служење архијереја, већ је служење у томе да се свештенодејствује то Свесвето Тело Христово и Крв и да се даје свима вернима на Причешће, јер су једино ради тога они и предодређени" [3]

Јов Амартол пише у књизи "О Тајнама": "Сво саврштенство и циљ и дело [Литургије] се састоји у Причешћивању животворним и страшним Тајнама и Светињама. Зато се они најпре дају свештеницима у олтару, а затим народу који се припремио и који се налази ван олтара".

Свештеномученик Климент каже: "Да се Причести епископ, а затим - презвитери и ђакони и ипођакони, и чтеци и појци, и подвижници, а од жена - ђаконисе, девице, удовице, затим - деца и тада већ сав остали народ по чину, са страхопоштовањем и без буке.

Претходно споменути Јов каже још да онај човек који је достојан може да се причешћује сваки дан и то на исти начин како то раде свештеници, и то без разлике – оно што важи за свештенике важи и за мирјане, мушкарце и жене, децу и старце - или простије речено за све хришћане без обзира на узраст и чин.

Значи потпуна је заблуда оних који сматрају да се само свештеници могу причешћивати на свакој литургији, јер свештеник литургише по благодати али се и он причешћује по сопственој савести и полаже једнаку одговорност за учешће у тајни као и сваки други верник и исто тако мора да се припрема за причешће кроз покајање, јер и сам апостол Павле говори ,,Христос је дошао да спасе грешнике од којих сам први ја,,.

 

---

[1]Беседа 32 на Јеванђеље од Матеја. Погл.: Дела светог оца нашег Јована Златоустог, архиепископа Константинопољског. ? .7. Књ.1. СПб., 1901, с.359-360.

[2]Тумачење на Другу Посланицу Апостола Павла Корићанима. Беседа 18. Погл.: Указ. издање. ? .10. ? њ.1. СПб., 1904, с.632.

[3]Погл.: Дела блаженог Симеона, архиепископа Тесалонијског. ? ., 1994, с.93.
35. Гл. 13.

[Драгана Милошевић]

Ако је нека гужва и стани-пани деси се следеће:

Ко је постио и спремао се за Свето Причешче нека приступи. У случају да се неко није исповедио урадиће то после Литургије, нека приступи.

Просто и једноставно.

[Goku]

У епархији Бањалучкој важи, колико је мени познато, благослов да се пости 7 дана прије причешћа. Дакле, ко жели да се причести мимо поста мора да пости 7 дана.
Зато је код нас (у мом парохијском храму), ово уобичајена појава па се зачудих зашто се ви чудите нечему на шта сам навикао.
Истина, на понекој литургији мимо поста буде неколико људи да се причесте, али претпостављам да су у договору са свештеником испоштовали горе наведено.

Е, ово ме сад подсјети на једну парадоксалну ситуацију. Код нас је изражен култ Св, Сисоја када жене (мајке) посте и причешћују се ради дјеце (како се у народу каже). И онда имаш гомилу жњна које не посте петровски пост прописан од стране Цркве, него када се он заврши па "нормални" вјерници замрсе, оне узму да посте свој непрописани пост.

Едит:

А причешће, нормално, увијек иде на крају Литургије, након што се прво подијели нафора, значи не тада када свештеник позива да се приступи.

[JESSY]

On 1.5.2017. at 1:48, Јелена011 рече

Podseti me na grobljansku nasu...

imam neki osecaj da se radi o istoj crkvi...