Судбина и православље

[Archan631]

пре 4 часа, neznani_junak рече

Очигледно нико не може да да адекватан одговор јер је ово иначе један познати парадокс између слободне воље и Божије свемоћи. Ево конкретног примера. Да ли Бог зна пре него што се Хитлер родио,...

Možda je od koristi link http://www.svetigora.com/node/4770 - tribina o sudbini, audio fajl.

Kada si rekao "svemoći", to otvara posebnu temu, problem teodikeje. A "Ako Bog to zna" se odnosi na problem sveznanja i slobodne volje. Što ustvari nije problem, nego ga ti samo tako vidiš. Ako ti znaš da će dete da se opeče vatrom, ne moraš da ga zaustaviš, nego ga pustiš da nauči samo. Dakle, tvoje znanje o budućem događaju uopšte ne utiče na taj događaj, niti na nečiju slobodnu volju. Jedino što ni ti ni Bog niste nikakvi pedagozi, ako dopustite tako nešto. Problem sa sudbinom, da li ona postoji, kod hrišćana je u tome što, pored slobodne volje, postoji i legitimni izbor odricanja od te sopstvene slobodne volje, izjavom "neka bude volja Tvoja". To znači da ako neko sasvim digne ruke od sebe, tada na scenu ne stupa verovatnoća i slučaj, nego volja Božja. A tada je nečiji život pod diktatom te volje, koju onda nemamo kojim drugim imenom nazvati, osim sudbina. Ako ne postoji sudbina, onda ne postoji ni Božja volja.

[Archan631]

пре 27 минута, Жичанин рече

 Он се одриче свемоћи и дели са човеком хлеб страдања, желећи да са њим дели и вино радости.

Da li se ti odričeš svoje moći da pomogneš, ako ti dete puzi prugom kojom nailazi voz, zbog svoje silne ljubavi prema detetu koje voli da se tako igra?

[елТорнеро]

пре 12 минута, Archan631 рече

Ako ne postoji sudbina, onda ne postoji ni Božja volja.

Та судбина је различита од усуда, о коме је мислим јунак питао.

["Tamo daleko"]

пре 40 минута, Archan631 рече

 

1 hour ago, Жичанин рече

 Он се одриче свемоћи и дели са човеком хлеб страдања, желећи да са њим дели и вино радости.

Da li se ti odričeš svoje moći da pomogneš, ako ti dete puzi prugom kojom nailazi voz, zbog svoje silne ljubavi prema detetu koje voli da se tako igra?

 

Razmislimo jos jednom pre nego napisemo ovakvo retoricko pitanje kojim, suzavamo I kalupimo Tvorca po svojim arshinima. Zicanin je krasno objasnio I docarao Boziji kenosis, snishodjenje, buduci da nas je stvorio I poznaje! Zbog toga vasa asocijacija sa retorickim pitanjem ne pije vodu uopste.

[Milan Nikolic]

Ово питање је неизбежно филозофско, поготово са наслеђем које теологија има у претеривању, у схоластици. Већином се људи боје једноставности и бремена које она носи, те су зато само уистину светитељи могли да разумеју, искуствено, доживљавајући Бога, те најдубље тајне.

Нажалост, истина је да је боље да многи нису ни улазили у теологију на неки претерани начин. Али неки су, иако са грешкама и понеким заблудама, ипак задржали све на свом месту и нису претеривали.

Треба нагласити важност тумачења догматског учења. Моје расуђивање - на ову тему - иде у смеру онога што је казао митрополит Јован Зизјулас: ,,У Свом првобитном плану Бог на известан начин није предвидео све ове околности које је човеков пад створио. Потресна тајна слободе садржана је у томе што је човек, поседујући ту слободу коју му је Бог даровао, могао да осујети читав план Божији'' (Догм. теме, стр. 325).

Ово питање је мене јако занимало, тако да сам се потрудио да пронађем истину у томе код светог Максима Исповедника. Оно што сам закључио иде у смеру онога што је Зизјулас казао. Наиме, кључ је у постојању ,,многих могућности'' које су све Богу познате. Дакле, Бог познаје све што може да се збуде. Међутим, оно што се збива није ништа друго до остварење Божије воље или Његово допуштење да буде по вољи створеног, слободног бића, а све то се дешава ,,у ходу'' са оним што ми доживљавамо као садашњост.

С тога, мишљања сам да ништа није предодређено, него да се ,,у ходу'' са нашом садашњошћу, остварује сама Божија воља о творевини. На то ме итекако утемељује и само Откровење које је написано као будућност неодређених могућности, које једину одређеност има у успостављању Царства Божијег.

[елТорнеро]

пре 4 минута, Milan Nikolic рече

С тога, мишљања сам да ништа није предодређено, него да се у ,,у ходу'' са нашом садашњошћу, остварује сама Божија воља о творевини. На то ме итекако утемељује и само Отвкровење које је написано као будућност неодређених могућности, које једину одређеност има у успостављању Цартва Божијег.

Дато ти је више него што сам мислио, опрости.

[VaSa110]

пре 4 часа, Grizzly Adams рече

Он је изван временске магистрале. Он кад нешто људима саопшти не "мења будућност", јер за њега не постоји будућност.

Ne može da menja nešto što nema (po vama) ali može i menja našu budućnost (svojim mešanjem u našem svetu).

[JESSY]

"Знам, Господе, да пут човјечији није у његовој власти, нити је
човјеку који ходи у власти да управља корацима својим."

(Књига пророка Јеремије)

[Гагић]

Помаже, Бог ! Може ли неко да ми одговори на следеће питање: Да ли Бог узима живот који уследи након овоземаљског живота ? И шта би то значило ?

Питам ово јер се често каже да  само Бог може да узме живот, али ми није јасно да ли се то односи строго (и само) на овоземаљски живот (што ми би било лако прихватљиво);

или на рецимо, тзв. "гашење" живота који уследи после овоземаљске смрти ? Другим речима, одузима ли Бог живот који уследи након смрти (ако само Он на то има право ?) ???

Одузме ли Бог тај живот у који идемо када умремо ? (Речено најједноставније...) Мени се чини да није тако, али бих желео да чујем неког ученијег, свештеника или теолога. Да је одговор потврдан, то би било страшно - и зато ми се чини да није одговор потврдан.

(Нисам знао где да поставим ово питање, па сам се одлучио за овај "одељак".)

[Џуманџи]

пре 10 часа, Гагић рече

Другим речима, одузима ли Бог живот који уследи након смрти (ако само Он на то има право ?) ???

Одузме ли Бог тај живот у који идемо када умремо ? (Речено најједноставније...)

Не разумем шта питаш. Прво, какав је то "живот у који идемо кад умремо", тј. "живот који уследи након смрти"? Ако је то нека реалност која постоји по себи и над којом Бог има контролу (као, рецимо, Шеол у С.З.) - онда не знам одговор. А ако је Сâми Бог живот - онда, верујем, питање не стоји.

[Ђорђе Р]

пре 10 часа, Гагић рече

Питам ово јер се често каже да  само Бог може да узме живот, али ми није јасно да ли се то односи строго (и само) на овоземаљски живот (што ми би било лако прихватљиво);

Христос се роди!

Моја препорука је да поставиш питање у рубрику Питајте о. Саву Јањића, за детаљнији одговор.

Ово се каже углавном у вези са Божијом заповести која каже Не убиј. Дакле односи се на овоземаљски живот, у смислу Бог одлучује када ће неко умрети на земљи.

Хришћанство је донело нови однос према смрти. Смрт је непријатељ који је побеђен Христовим васкрсењем. "Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова." Ово певамо на Васкрс, и то је вера којом живимо.

[Гагић]

пре 6 часа, Ђорђе Р рече

Дакле односи се на овоземаљски живот, у смислу Бог одлучује када ће неко умрети на земљи.

Ваистину се роди !

Ово што сам назначио, сасвим разумем, и то ми је прихватљиво, и то је део одговора на моје питање. Хвала. Али следеће ме интересује: одузима ли Бог загробни живот ? То је тај живот у који одемо након овоземаљског живота. Мислим да хришћани верују у постојање загробног живота, или грешим ?

[timjančica]

пре 40 минута, Гагић рече

Ваистину се роди !

Ово што сам назначио, сасвим разумем, и то ми је прихватљиво, и то је део одговора на моје питање. Хвала. Али следеће ме интересује: одузима ли Бог загробни живот ? То је тај живот у који одемо након овоземаљског живота. Мислим да хришћани верују у постојање загробног живота, или грешим ?

Наравно да вјерујемо у загробни живот, тј. вјечни живот. Душа је бесмртна категорија и као таква ће да буде у вјечном животу. Питање је сада како ће душа, тј. човјек, да прође капије ка вјечном животу, Посебни суд и Страшни суд, када ће бити коначна одлука. С обзиром да је ГРИЈЕХ смрт душе, ако убијемо нашу душу гријехом, у вјечном животу нећемо имати живота! Душа ће дакле и даље постојати, али у вјечним мукама. Та одвојеност од Бога гријехом, а Бог је даваоц живота, значи да ће душа да се мучи. Тако да не можемо да кажемо да нам душу или живот узима Бог, то чинимо ми сами својим гријесима.

Свети Оци често говоре да човјека са тешким гријесима и непокајаног и ставиш у рај, њему тамо не би било "добро".

То се чак и у овом животу може видјети; кад је неко у друштву културних и побожних људи, а он веома огреховљен и са порочним навикама и потребама, не може да дуго издржи у друштву таквих људи и иде даље самовољно.

То је у Светом Писму, онај човјек кога је Господ удаљио са Свадбе јер није имао долично одјело.

Шта значи долично одјело, вјероватно можеш и сам да претпоставиш...

Нађи тај дио у Светом Писму и прочитај, па ће ти бити јасније.

Ето..отприлике.

[Ђорђе Р]

1 hour ago, Гагић рече

Али следеће ме интересује: одузима ли Бог загробни живот ? То је тај живот у који одемо након овоземаљског живота. Мислим да хришћани верују у постојање загробног живота, или грешим ?

Хришћани не верују у загробни живот. Хришћани верују у васкрсење мртвих, у свеопште васкрсење.

Вера у васкрсење мртвих искључује веру у загробни живот.

Зато апостол Павле каже да је хришћанство за Јелине лудост, а за Јевреје саблазан.

Код неких светитеља се може наћи и вера у загробни живот, ал мислим да је то поприлично снисхођење старом човеку. То је покушај да се помири вера у загробни живот и вера у васкрсење. Просто, питање је комплексно, и могу се многа копља око ових појмова и термина ломити.

За преминуле кажемо да су уснули, а сан није живот. Сан је период између два дана, две стварности, ове наше, ограничене временом и простором, и друге вечне, Божије, у коју улазимо по свопштем васкрсењу. Тај период из наше перспективе може да буде веома дугачак, ал из перспективе уснулог тренутан.

Дакле, што се тиче твог питања, ником не одузима Бог васкрсење, сви ћемо васкрснути, само питање је какав ће нам бити квалитет живота у новом, вечном свету. Онима који буду блиски извору Живота, њихов живот ће бити угодан, а онима који су се у овом животу одвојили од Бога, тај живот ће бити тежак, биће вечни мрак, тама, пошто су одбацили Сунце, Извор живота.

[Archan631]

пре 20 часа, Гагић рече

 Да ли Бог узима живот који уследи након овоземаљског живота ? И шта би то значило ?

Trebaš pitati onoga od koga si to čuo, šta je time hteo da kaže. Jer ovako rečeno, ne liči ni na teologiju ni na logiku.
Kada se kaže da samo Bog može da uzme život, najčešće je u pitanju kontekst, kao npr. u slučaju eutanazije, kada je oduzimanje života akt milosrđa, ali je opravdanost takvog akta pod velikim znakom pitanja. Onda je argumenat taj da samo Bog ima to pravo.

Ako postoji život nakon ovog, koja bi bila svrha takvog života i po čemu bi se taj drugi život razlikovao od ovog? Zašto bi postojala dva života, pre i nakon smrti i šta bi onda smrt u stvari bila?

пре 2 часа, Гагић рече

Цитат

Бог одлучује када ће неко умрети на земљи.

Ово што сам назначио, сасвим разумем, и то ми је прихватљиво,

Meni baš i nije prihvatljivo, ako se ostavi ovako, bez objašnjenja. Da li onda Bog odlučuje i o tome kada neko oduzme sebi život, da li je i to Božja odluka? A ako Bog odluči da oduzme život bebama u cunamiju i sl. onda to otvara problem teodikeje, tj. kakav je to Bog?

Pitanja o zagrobnom životu postavljaš uzalud. Jer se po tome razlikuju ne samo pravoslavni i katolici, nego i pravoslavni među sobom. Razlog tome je što ta oblast nije pokrivena dogmom, nego se radi o spekulacijama, koje je stvarao kako je god ko najbolje umeo.