Прва исповест, нејасноће

[motorheadsd]

Драга браћо и оци,

 

Колико сам схватио читајући и слушаући о исповести не треба детаљисати наравно да не би смо саблазнили свештеника већ је битно рећи суштину.

Наравно, треба схватити да је то грех, умом сагледати и признати да је то преступ пред законом Божјим и чврсто решити да то више не понављамо. Наравно, и срце треба да "обради"

тај грех кроз покајање у складу са љубављу које има према Господу, чистоте срца, мере благодати, савести...

Међутим, имам неке недоумице. Не могу се сетити свих детаља из прошлости које сам починио рецимо везано за нпр среброљубље или гнев.. Могу ја сагледати да сам по неком основу згрешио али се не могу никако сетити свих дела појединачних која се односе на тај конкретни грех.

Како то ђаво мође да искористи. Рецимо ми се исповедимо а прекосутра треба ад се причестимо. Сутра се сетимо неког греха који нисмо исповедили везано нпр за рукоблуд али јесмо исповедили да смо много пута починили рукоблуд. Тако може и након ко зна ког по реду причешћа и исповести да нам падне на памет неки грех који нисмо исповедили детаљно. У случају да је у питању неки специфичан или тежи разумем да га треба исповедити али ако је "ситан" и спада у неки генерализовани опис типа (много сам осуђивао или много пута чинио рукоблуд)?  Да ли треба поново исповедити свештенику ако смо се сетили конкретног чина или мирно приступити причешћу.

Други начин на који ђаво може да нас упеца. Ми се причестимо и после причешћа нам падне на памет неки грех. Може да нам улије страх како смо се недостојно причестили. Мећутим, Владика Хризостом каже да заборављени грех само поновимо на следећој исповести и то је то. Али она прва опција ме мучи.

[JESSY]

prilikom prve ispovesti, naravno da neces ispovediti sve grehe svog zivota...svestenik zna sta ce te pitati i sta je najvaznije...prilikom citanja razresne molitve, tebi se oprastaju svi gresi znani i neznani, i vise nema potrebe da razmisljas o njima...a ako te djavo iskusava, ne primaj njegove misli...

[Матусал]

Ако смем да додам једну ствар што се тиче исповести. По канонима Цркве (не знам тачно који канон) свештеник не сме да одреди епитимију ономе који први пут приступа свотој тајни покајања (исповести). Будући да се овај каје и кроз покајање приступа Цркви, свештеник га разрешава од свих грехова и уводи у светотајински живот. Немогуће је онога који није никада ни учествовао у тајнама од истих одлучити. Епитимија је прописана само за оне који после учешћа у тајнама падну у какво сагрешење. Свештеник који наложи епитимију ономе који први пут приступа исповести да се свргне.

Нажалост сведок сам многих ситуација у којима свештеници на оне који се исповедају први пут налажу тешку епитимију и тако их одбијају од Цркве пошто већина никада не испуни прописану казну.

[Драгана Милошевић]

Пусти каноне, молим те, јер од њих као почетник немаш користи.

Прва исповест је управо онако како је Џеси рекла.

Временом ћеш научити шта и како, а свештеника да саблазниш нема ни промил шансе.

[Nektarija*]

Prosle godine sam se krstila i prvi put ispovedila i pricestila. Svestenik mi je rekao da se svi prethodno pocinjeni gresi brisu. Nisam nista u ispovesti spomenula od pre krstenja. Da li sam dobro postupila?

[Vladan :::.]

1 hour ago, Nektarija* рече

Prosle godine sam se krstila i prvi put ispovedila i pricestila. Svestenik mi je rekao da se svi prethodno pocinjeni gresi brisu. Nisam nista u ispovesti spomenula od pre krstenja. Da li sam dobro postupila?

То треба да питаш свештеника код којег си се исповедила. Иако се греси чисте на крштењу њихове последице (у смислу стечених навика и страсти, осећаја кривице) могу да остану и можда је добро да за њих зна твој исповедник да би могао боље да расуђује о саветима које би ти давао. У сваком случају то се решава између духовника и верника и тешко је на форуму наћи најбољи одговор за то јер исповест није само техничко диктирање грехова за које ће неко прочитати молитву ради опроштаја него сарадња духовника и верника на спасење обојици.

Питај, дакле, или свештеника који те крстио или (ако случајно нису исти) оног код кога си се исповедала.

Свако добро од Господа.

[Nektarija*]

Hvala ti na odgovoru.

Isti je svestenik koji me je ispovedio i krstio. Rekao je da ne moram da ispovedam grehe od pre krstenja, jedino ako imam nesto sto mi lezi na dusi.

[Vladan :::.]

пре 19 минута, Nektarija* рече

Hvala ti na odgovoru.

Isti je svestenik koji me je ispovedio i krstio. Rekao je da ne moram da ispovedam grehe od pre krstenja, jedino ako imam nesto sto mi lezi na dusi.

Богу хвала.

Отприлике смо ти исто рекли обојица: ако има тешких ствари које леже на савести или те узнемиравају кроз сећања, осуђивања, преиспитивања онда га информиши и о томе да би њему и себи олакшала. Грех није само неки прекршај негу су уплетене и емоције, психа, разум и зато је можда добра идеја да он зна ако има нешто што те и даље оптерећује. Није ствар да се очисти само грех (ако уопште тако може да се каже) него и све што га је пратило и што се са њим уплело.

И када се искусан верник исповеда дешава се да се не сети свега или свих аспеката, околности, осећања, мисли. Мени се скоро десило да сам заборавио да кажем можда и најважнији аспект једног расуђивања о свом стању током тешких скорашњих искушења. Тако да рецимо и даље о томе размишљам и кроз преиспитивање и кроз молитву а ако Бог да биће прилике или на следећој исповести или ће се дати да се то дотле само разјасни.

И за крај, ја сам верник као и ти, овде колико знамо помажемо једни другима, саветом, молитвом, знањем али за потврду питај свог исповедника у којег имаш поверење.

Поздрав!

[Nektarija*]

Mene je posle krstenja spopao jak ocaj i to kad bi neko cuo zbog cega, ne bi verovao. To sam ispovedila svesteniku, mada mi je bas bilo neugodno, a sto je najcudnije jer meni to nije tako delovalo, on je to klasifikovao kao sujetu iza koje stoji gordost. I sto je najgore skoro me je to ponovo spopalo, skoro devet meseci kasnije. I ja se isto molim i preispitujem i sad sam se nekako smirila.

Hvala ti na svemu!

[Vladan :::.]

Гордост се по оцима налази у сваком греху били ми свесни и схватали то или не. Сујету, као облик гордости, нам чешће разотривају други него ми сами због препредености нашег ега, а када ти неко други открива непријатну истину о теби то није лако да се прихвати. Може мислим чак и да се каже да то што ти је било непријатно значи да си урадила праву ствар - баш против тог очаја или сујете који те муче.

P.S.
Aко си почетница пробај да читаш свакодневно мало из Новог завета (јер је то основа наше вере) а можеш и Пролог. Оба имаш и на интернету.

[Nektarija*]

Jeste, pocetnica sam u svemu. Uzecu da citam Novi zavet jer sam ga malo zapostavila, a imam i ako mislis na Ohridski prolog.

[Vladan :::.]

пре 3 минута, Nektarija* рече

Jeste, pocetnica sam u svemu. Uzecu da citam Novi zavet jer sam ga malo zapostavila, a imam i ako mislis na Ohridski prolog.

Да Охридски пролог и Нови завет и само полако.

Поздрав и свако добро од Господа!

[Nektarija*]

Hvala ti na odgovorima.

Pozdrav, i tebi svako dobro od Gospoda!

[Росссс]

Имам једно питање ... Ако сам рекао да ћу нпр следећих 5 дана вежбати или да ћу се здраво хранити... И прекрстио се, да ли то значи да сам се закунуо и да ли би био грех да то прекршим?

[Lady Godiva]

пре 14 минута, Росссс рече

Имам једно питање ... Ако сам рекао да ћу нпр следећих 5 дана вежбати или да ћу се здраво хранити... И прекрстио се, да ли то значи да сам се закунуо и да ли би био грех да то прекршим?

Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни шта си се Господу заклео.

А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је престо Божји;

Ни земљом, јер је подножје ногама Његовим; ни Јерусалимом, јер је град великог Цара.

Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне беле или црне учинити.

Дакле нека буде ваша реч: да - да; не - не; а шта је више од овог, ода зла је.

Јеванђеље по Матеју 5, 33-37