Реля Рашович: Трнов венац преображења

[Zoran Đurović]

1 hour ago, елТорнеро рече

Уз дужно, нелицемерно, поштовање твоме труду, дару, и истрајности, упитао бих те нешто: Мислиш ли да крст мање боли оне који неће, или не знају да га носе, него нас који хоћемо и знамо, обзиром да га сви носимо. И мала корекција:

Није то Христос створио, него грех, Христос је допустио.

Реља је аутор...

[елТорнеро]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Реља је аутор...

Хвала, замоли га да ми одговори на питање.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, елТорнеро рече

Хвала, замоли га да ми одговори на питање.

Појавио се овде, сигурно ће ти отписати... 

[елТорнеро]

пре 4 минута, Zoran Đurović рече

Појавио се овде, сигурно ће ти отписати... 

Сматрам те умним човеком, потпуно би ме задовољио и твој одговор.

[Grizzly Adams]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Постављам себи питање зашто теолози говоре како је Христос испаштао на крсту да ми не би смо морали, када се то односи потенцијално на вечне муке а човек је овде све једно осуђен на страдања шта год да изабере.

Много добар текст... кратко & јасно.

Ако човек и има среће па избегне нека већа страдања у младости, опет га чека на крају смрт као врховно страдање. Проблем је у томе што смо ми данас мало, захваљујући напретку науке, технике и економије (за шта хвала Богу, да се разумемо), мало себе успели да привремено "изолујемо" од тих страдања. Болеснике стрпамо у болницу, старце у старачки дом, мртве предамо "професионалцима" да заврше посао итд. па више нисмо толико свесни страдања и смрти као људи пре само пар векова који су болест и смрт свакодневно видели свуда око себе. И та наша наивност, та заблуда, скупо нас кошта духовно. Ми смо ко мала деца која кад се играју жмурке покрију очи па мисле да су се "сакрила". Шипак смо се сакрили. Мало смо олакшали "путовање" и то не свима, али на крају нас чека егзекуција колико год ми затварали очи.

Е зато данашњи човек не разуме хришћанство баш најбоље. Јер онај несрећник од пре триста година који је гледао око себе страву и ужас кад би чуо за Христа и могућност да је неко устао из гроба није више "теологисао" и "филозофирао" него је викао као онај слепац Вартимеј из прашине - "Исусе, Сине Божији, помилуј ме грешног!".

Кад то доживимо, онда ћемо постати хришћани. Дотле се само "играмо хришћанства".

Зато не ваља да те удари аутобус... Гледајте кад прелазите улицу.

[Relja Rasovic]

ElTornero , Dodacu jos nesto o cemu nisam govorio u samom tekstu , nadam se da ce ljudi i ovo procitati jer je i to jedna smernica u pravcu pitanja koja postavljam, bez nekog truda da dam definitivne odgovore (iako znam da praxa diskusija cesto ume da bude takva da se jednostavno zaobidju vecina komentara i napise samo svoje misljenje koje zanemaruje dosta toga vec recenog).

Kada sam bio Ukraini pre par godina, u jednom manjem manastiru kod jednog sela koje ima par desetina hiljada ljudi , tu sam sreo jednog molitvenika za koga mi je bilo jasno prvi put kada sam ga ugledao da ga je dodirnula tavorska svetlost iako tu blagodat nisam osetio da izbija iz njega ka meni , bio je na tom nivou zatvoren. Elem, kada sam mu se kasnije ispovedao , on je saslusao moju ispovest , pri tome je covek preturio preko svojih ledja vise nego sto bi 10 magaraca i bio je u poznim godinama. Isto je u fizickim bolovima , stalno je na sluzbama i nije izgubio molitvu. Govorim o ovome jer bih voleo da barem neko da malo realniji osvrt na asketiku. Zbog tih velikih i konstantnih fizickih bolova , rekao mi je sta mislis , kako je meni kada mi prolaze misli kroz glavu da bi me Bog razumeo kada bih se ubio ?

Nisam siguran da ce te ovaj odgovor zadovoljiti , ali ce ti dalje objasniti zasto sam napisao ovaj tekst.

[Relja Rasovic]

Grizzly Adams , samo zbog tvog teksta je vredelo da napisem svoj !

[елТорнеро]

пре 9 минута, Relja Rasovic рече

ElTornero , Dodacu jos nesto o cemu nisam govorio u samom tekstu , nadam se da ce ljudi i ovo procitati jer je i to jedna smernica u pravcu pitanja koja postavljam, bez nekog truda da dam definitivne odgovore (iako znam da praxa diskusija cesto ume da bude takva da se jednostavno zaobidju vecina komentara i napise samo svoje misljenje koje zanemaruje dosta toga vec recenog).

Kada sam bio Ukraini pre par godina, u jednom manjem manastiru kod jednog sela koje ima par desetina hiljada ljudi , tu sam sreo jednog molitvenika za koga mi je bilo jasno prvi put kada sam ga ugledao da ga je dodirnula tavorska svetlost iako tu blagodat nisam osetio da izbija iz njega ka meni , bio je na tom nivou zatvoren. Elem, kada sam mu se kasnije ispovedao , on je saslusao moju ispovest , pri tome je covek preturio preko svojih ledja vise nego sto bi 10 magaraca i bio je u poznim godinama. Isto je u fizickim bolovima , stalno je na sluzbama i nije izgubio molitvu. Govorim o ovome jer bih voleo da barem neko da malo realniji osvrt na asketiku. Zbog tih velikih i konstantnih fizickih bolova , rekao mi je sta mislis , kako je meni kada mi prolaze misli kroz glavu da bi me Bog razumeo kada bih se ubio ?

Nisam siguran da ce te ovaj odgovor zadovoljiti , ali ce ti dalje objasniti zasto sam napisao ovaj tekst.

Вероватно знаш да, са тих разлога, многи светога живота одустају од мисионарења, то није ништа ново, међутим не јаучу и не одбијају никога од следовања Исусу Христу, напротив. Благодат је ; подстрек, корбач, али и седатив, треба се борити за њу, без ње се у Царство не мере.

[Bokisd]

пре 15 минута, Relja Rasovic рече

Govorim o ovome jer bih voleo da barem neko da malo realniji osvrt na asketiku

Ne znam za druge, ali, o ovome mogu samo da citam i da citiram druge, stvarno. Bas sam danas nasao dobar tekst od m. Filareta Voznesenjskog :

" Онај који уме да прими свој крст покорно вољи Божијој, он зна да он и није тако страшан и мучан, када се прима са покорнoшћу вољи Господњој. Када човек све своје скорби и страдања прима са ропотом и мучи се, њему је, наравно, тешко и он тиме ропће на Бога. Господ се удаљава од душе која ропће и њој бива још теже. А када човек прихвата вољу Господњу, са његовим крстом се догађа исто што и са оном водом која је била горка а затим је постала пријатног укуса. И као да се око њега догађа то исто – муке су исте оне али их он прима сасвим другачије, осећај уопште није исти. Њему постају јасне речи апостола који говори да када се умножавају искушења, умножава се и наша утеха од Бога…

Тако да ћемо памтити, љубљени, да онај који прихвата крст покорно вољи Господњој, тај зна да Господ све шаље само на корист и томе крст одмах постаје много лакши него када је подносио све то не покоравајући се вољи Господњој већ ропћући. Нећемо роптати на Господа због тих скорби које нам Он шаље. Те муке су освећујуће, оне су корисне души. Благословена је она душа која их прима говорећи: “Нека буде воља Твоја, Господе, не како ја хоћу него како Ти“. Амин. "

 

[Relja Rasovic]

Mislim da treba dati realnije vizure samog zivota i zivota u Hristu i dopada mi se ovo sto si napisao ElTornero za misionarenje (kao kada Sv. Siluan nije hteo da svoj put prenese Klausu govoreci mu da ce vise on sam zazaliti zbog toga nego Klaus).  Ljudi ne bi trebali imati iluzije oko puta koga biraju i kojim biraju da idu. Postoji neki globalni trend zasladjivanja o kome je Grizzly napisao i bolje od mene , barem na nacin koji se meni dopada. Prava odgovornost i vrednost necijeg izbora dolazi upravo u odsustvu svih iluzija o bilo cemu i svestnost staze kojom se koraca. A onaj koji je pozvan da ide Hristu , on ce ka njemu ici pa i asketski , jer drugog puta za takvog coveka osim u dzehenen mislim da i nema ...

[елТорнеро]

пре 3 минута, Relja Rasovic рече

Mislim da treba dati realnije vizure samog zivota i zivota u Hristu i dopada mi se ovo sto si napisao ElTornero za misionarenje (kao kada Sv. Siluan nije hteo da svoj put prenese Klausu govoreci mu da ce vise on sam zazaliti zbog toga nego Klaus).  Ljudi ne bi trebali imati iluzije oko puta koga biraju i kojim biraju da idu. Postoji neki globalni trend zasladjivanja o kome je Grizzly napisao i bolje od mene , barem na nacin koji se meni dopada. Prava odgovornost i vrednost necijeg izbora dolazi upravo u odsustvu svih iluzija o bilo cemu i svestnost staze kojom se koraca. A onaj koji je pozvan da ide Hristu , on ce ka njemu ici pa i asketski , jer drugog puta za takvog coveka osim u dzehenen mislim da i nema ...

Тачно, уз једну техничку корекцију: Силуан- Софронију, Софроније- Клаусу. Можда је небитно, не знам, Бог зна.

[Relja Rasovic]

U prilog ovoga sto si pisao , rekao bih jednu misao koja mi zapravo prolazi kroz glavu. A to je da Hristos bira za tebe put koji bi ti sam kao zrela i obozena licnost spasena u eshatonu sama izabrala.

Aj neka se na ovo nadoveze Avva Zoran i napise svoje shvatanje posto je on Doktor.

[Zoran Đurović]

пре 14 минута, Relja Rasovic рече

Aj neka se na ovo nadoveze Avva Zoran i napise svoje shvatanje posto je on Doktor.

Радо, кад не бих био болан... Нисам ни јео ни пио данас... Ава ван употребе...  

[Relja Rasovic]

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Радо, кад не бих био болан... Нисам ни јео ни пио данас... Ава ван употребе...  

Drzi se Avvo !!! Odmori lepo bice dana za megdana !

[Justin Waters]

пре 3 часа, Zoran Đurović рече

Христос је својим страдањем, не само потенцијално спасио човека, већ је створио плејаду бедних, болесних и ојађених људи којима је на један врло упечатљив и директан начин дао разлог да буду скрушени духом и да се сећају смрти и да им поглед буде уперен искључиво у небо, јер су они блажени и наследиће царство. 

Relja se lijepo izrazava i dobar dio teksta pogadja srz, samo sto bih trebalo izostaviti bolesnike kao one kojima je Hristovo stradanje na krstu otvorilo put da se razbole i time osjete prisustvo Boga. Nema nsita odvratnije makar u ovom nasem savremenom dobu reci da je bolest posjeta Boga kako bi se covjek skrusio duhom. Ti prejaki moltivenici koji danas pate pod strasnim bolovima u proslosti bi prosto preminuli ranije u jos gorim bolovima. Ako je bolest posjeta Boga da se covjek skursi, onda je lijecenje tjeranje Boga. Mislim da je vrijeme da se skine ta arhaicna ljaga sa Boga, koja je i nastala nekad davno u nastojanju covjeka da objasni i razumije svijet oko sebe i muke kroz koje je prolazio.  

Ima puno drugih nacina da se covjek sretne s Bogom, a da to nema nikakve veze sa bolescu.