Saša Knežević: ORBITALNO I ATOMSKO VREME

[grigorije22]

пре 9 часа, Ula Mark рече

Dobro i zanimljivo pitanje. (Mislim da kad kažeš par, ne misliš na broj dva). Za razliku od većine kreacionista B. Setterfield – koji je i geolog – prihvata tz. „standarni geološki stub“. Ovaj predstavlja poteškoću za hard core kreacioniste, jer sve pokušavaju da pojasne „potopom“. Uz to nemaju ni naturalističkog objašnjenja odakle i zbog čega dolazi taj potop te kako je ovaj povezan sa geologijom.

Međutim, ZPE kosmologija objašnjava nastanak univerzuma, sunca i planeta preko elektro-magnetne sile, ne gravitacije. A ova je 10^39 jača (i brža) od gravitacije. A 99.9% materije u svemiru nalazi se u obliku „plazme“ ...

I što je još radosnija vest – sa plazmom može da se eksperimentiše u laboratoriju itd. Em nestaje potreba za „izmišljanjem“ neviđenih gluposti tipa crna materija ili crna energija itd. Imaš nekoliko dobrih materijala o geologiji/kosmologiji na Setterfieldovom sajtu.  

Ali Saterfild negira da su ti geoloski stubovi stari stotine miliona godina.

[VaSa110]

пре 31 минута, Ula Mark рече

Međutim, ZPE kosmologija objašnjava nastanak univerzuma, sunca i planeta preko elektro-magnetne sile, ne gravitacije. A ova je 10^39 jača (i brža) od gravitacije. A 99.9% materije u svemiru nalazi se u obliku „plazme“ ...

Dobro je što poživeh još ovaj dan inače bi bio uskraćen za ove "informacije".

[Ula Mark]

пре 7 минута, grigorije22 рече

Ali Saterfild negira da su ti geoloski stubovi stari stotine miliona godina.

Hm ... a atomskom vremenu da, u orbitalnom pak ne – nema za to nikakve nužde ni potrebe.

... u plazma modelu je to jako lepo objašnjeno.

Njegov sajt si konsultovao?

[Ula Mark]

пре 13 минута, VaSa110 рече

Dobro je što poživeh još ovaj dan inače bi bio uskraćen za ove "informacije".

In plasma, electromagnetic forces can exceed gravitational forces by a factor of 10^39. Even in neutral hydrogen regions of space where the ionization is as low as one part in 10,000, electromagnetic attraction is still 107 times stronger than gravity [A L Peratt, Physics of the Plasma Universe, p.17, Springer-Verlag, New York, 1992].

This is the strength of forces acting in plasma filaments and filamentary structures.  

[grigorije22]

пре 9 часа, Ula Mark рече

Hm ... a atomskom vremenu da, u orbitalnom pak ne – nema za to nikakve nužde ni potrebe.

 

... u plazma modelu je to jako lepo objašnjeno.

 

Njegov sajt si konsultovao?

 

Sta sad to znaci u atomskom vremenu da, u orbitalnom ne? Ili su stotine miliona godina ili par hiljada. Jedno iskljucuje drugo i kako mogu u isto vreme da egzistiraju oba pogleda na svet?

[Ula Mark]

Da te pitam, jesi li ti pročitao uvodni članak?

[grigorije22]

пре 9 часа, Ula Mark рече

Da te pitam, jesi li ti pročitao uvodni članak?

 

Jesam, i vidim da u onoj tabeli geoloske stubove koji pripadaju praistoriji pripisuje nekim dogadjajima iz Biblije koji su istorijski.

[grigorije22]

Permsko izumiranje Vavilonska katastrofa

 

 

        Sta ovo konkretno znaci?

[Ula Mark]

пре 1 минут, grigorije22 рече

Permsko izumiranje Vavilonska katastrofa

 

 

        Sta ovo konkretno znaci?

Ovde ćeš naći odgovore ... http://www.setterfield.org/zpe-plasma_model.html

 

[Кратос]

Meni najjači argument u prilog mlade Zemlje je slabljenje zemljinog magnetnog polja.Otkad se meri elekromagnetno polje zemlje slabi.I Kad bi zemlja bila starija od nekih 10 000 godina pretvorila bi se u pulsar.

[GeniusAtWork]

пре 18 минута, Кратос рече

Meni najjači argument u prilog mlade Zemlje je slabljenje zemljinog magnetnog polja.Otkad se meri elekromagnetno polje zemlje slabi.I Kad bi zemlja bila starija od nekih 10 000 godina pretvorila bi se u pulsar.

Да, само што магнетно поље не расте линеарно како идеш у прошлост  То је креационистичка глупост која је у тоталној супротности са археолошким доказима. Нпр, у пронађеним посудама од глине, старим око 6.500 година, оно је 20% слабије него данас; а у истим таквим артифактима од пре 3.000 година за 45% посто јаче него данас. Што значи да флуктуира временом и зато је немогуће екстраполирати како је изгледало пре 10.000 или било колико година.

П.С. Пошто знам да ћеш да ме питаш "А откуд они знају какво је било тада?"  У тим пронађеним посудама има опиљака од гвожђа и на основу тога како су оријентисани под дејством магнетног поља може да се утврди његова јачина.

[Кратос]

пре 5 минута, GeniusAtWork рече

П.С. Пошто знам да ћеш да ме питаш "А откуд они знају какво је било тада?"  У тим пронађеним посудама има опиљака од гвожђа и на основу тога како су оријентисани под дејством магнетног поља може да се утврди његова јачина.

Ne razumem kako na osnovu orijentacije opiljka možeš da utvrđujueš jačinu elekromagnetnog polja?

[Avocado]

пре 4 часа, Ula Mark рече

 

Evo da se obrazuješ, možeš da se pozabaviš sa problemima merenja G »konstante«

 

https://en.wikipedia.org/wiki/Gravitational_constant#Value_and_dimensions

The accuracy of the measured value of G has increased only modestly since the original Cavendish experiment. G is quite difficult to measure, because gravity is much weaker than other fundamental forces, and an experimental apparatus cannot be separated from the gravitational influence of other bodies.Furthermore, gravity has no established relation to other fundamental forces, so it does not appear possible to calculate it indirectly from other constants that can be measured more accurately, as is done in some other areas of physics.

Porediš nešto što je izuzetno teško izmeriti, iz jasnih i dobro definisanih razloga sa nečim što se meri časovnikom - merenjem vremena odstupanja pomračenja Jupiterovih satelita...

Nego promašio si poentu, ali više o tome u nastavku:

 

 

Цитат

 

Dalje, kažeš:

 »Ako sad postavimo 16 vaga i ti staneš na njih i dobijemo 16 različitih vrednosti između 87 i 93 kg pa izvedemo da je prosek 90kg, samo retard može da zaključi da smo tako utvrdili da si ti težak 90kg.«

 

… U znanosti se to napiše da si ti težak 90 kg +/- 3 kg. Napiše se interval, tj. možemo sa 99% statističke sigurnosti (koliko% zavisi od broja merenja, imaš s, t, chi, F itd. statistike) tvrditi da si težak od 87 do 93 kg.

 

Ti u statistici možeš (da iskoristim poznatu šalu) da napišeš da ti i ja u proseku jedemo sarmu, iako ti jedeš meso, a ja kiseli kupus.... i da sa 100% statističke sigurnosti tvrdiš da nas dvojica u proseku jedemo sarmu iako je ni jedan od nas dvojice ne jede... svašta može da se piše, računa i tvrdi "statistički", samo je bitno da znaš šta radiš i da ne obmanjuješ druge.

Konkretno u ovom primeru sa vagama, ti možeš to da napišeš, sve dok si svestan onoga što znamo sa 100% svake (a ne statističke) sigurnosti, a to je:

- da najmanje 15, a možda i 16 od tih 16 vaga nije precizno,

- da ti u realnosti u nekom trenutku imaš samo jednu određenu težinu koja možda jeste unutar tih vrednosti, a možda i nije,

- da uopšte ne mora da znači da je srednja vrednost tačna vrednost (možda je ona vaga koja je izmerila 93kg najpreciznija vaga).

Suština primedbe je da se Setterfield igra sa statistikom što si naravno preskočio, pa ću sad da ponovim i da detaljnije obrazložim.

Na onom prvom linku, on posmatra (hronološki) istorijska merenja vezana za merenje vremena odstupanja pomračenja Jupiterovih satelita.

Budući da posmatra HRONOLOŠKI podatke i da tvrdi da se sa vremenom taj period povećava (shodno tome da se brzina svetlosti smanjivala) NE POSTOJI ni jedan (opravdan) razlog zašto bi u takvoj hronološkoj tabeli uradio sledeće:

1. (vidi stavku " Delambre") uzeo 1000 opservacija u periodu od 1667 godine do 1809 godine (1738 ± 71) i sve ih sveo na srednju vrednost i stavio na to mesto na tabeli kao da su sva izvršena 1738 godine (posle Roemera i Njutna, a pre svih ostalih) i kao da je odstupanje 493.2 sekundi. To je sasvim u neskladu sa hipotezom koju pokušava da dokaže. Budući da tvrdi da se brzina svetlosti menjala, on može eventualno da uproseči (uzme srednju vrednost) više različitih merenja istog pomračenja... na primer da utvrdi da je 1759. godine Delambre izmerio 492 sekunde, a Martin 493 sekunde, pa da za tu godinu uzme prosek. U suprotnom je jasno da šteluje rezultate, odnosno, pokušava da obmanjuje, praveći jednu potpuno besmislenu tabelu jer (skoncentriši se, ovo je važno) iz podatka da je 1738 ± 71 godine prosečno odstupanje bilo 493.2 sekunde (prosečna c 303,320 ± 310), ti nemaš podatak koliko je odstupanje bilo 1738. godine, niti podatak o tome koliko je odstupanje bilo 1667. godine, niti imaš podatak ni za jednu jedinu konkretnu godinu. Ako je negde svođenje na prosek višegodišnjih posmatranja besmisleno, to je u njegovoj tabeli, jer ista pokušava da "dokaže" da se određena vrednost (c) s vremenom smanjivala, a istovremeno uzima prosečnu vrednost za periode koji traju i preko 140 godina.

2. za poslednje tri stavke važi isto... Sampson i Harvard merenja počinju zapravo pre Glasenapp-a,

3. on sasvim očigledno poredi babe i žabe - poredi egzaktna merenja (ova koja je uprosečio), sa izjavama, iskazima i enciklopedijskim unosima (vidi Njutn i Encyc. Brit.) koji ne predstavljaju merenja... takođe za određene rezultate uvodi korekcije, dok druge ne koriguje...

I na kraju, celokupno igranje sa prosecima mu nije dovoljno već mora da izbacuje rezultate koji mu ne odgovaraju, da bi dobio to što je naumio (ovaj deo si propustio da prokomentarišeš naravno).

E sad, što se tiče drugog linka, tu je stvar još gora, jer (pored istovetnog igranja sa prosecima) ovde i na prvi pogled vidiš da ne postoji nikakva pravilnost u rezultatima, tj. da se C ne smanjuje linearno već se menja potpuno random, raste, pada, ponovo raste, više puta...

I za jednu i za drugu tabelu je daleko logičnije objašnjenje da su u pitanju neprecizna merenja.

 

Цитат

A mehanizam – kako to radi i zbog čega, je lako lepo objašnjen - pogledaj video i pročitaj pdf. Ako ni posle toga ne skontaš, onda ću ti nacrtati …

Ajd nacrtaj...

 

Nego, nemoj da zaboraviš i da odgovoriš na sledeće Genijeve primedbe:

Цитат

 

- Уколико би брз. сватлости у прошлости била много већа, свамир би био много старији, а не млађи. Reductio ad absurdum. Ево једног финог клипа који то објашњава: Линк

- Константа c  (брзина светлости) је део формуле за закривљење простор-времена, оно што називамо гравитацијом. Ако би ове тврдње била тачне, то значи да би гравитација требала у време настанка свемира пре 6500 година да буде много, много, МНОГО мања него данас. Негде око 10¹³⁷ пута мања. И да временом расте. То значи да би се Земља чим би настала распала сама од себе јер гравитација не би могла да је држи на окупу.

- C  је исто део брзине и интензитета којим се одвија фузија у звезадама. Ако би идеја о променљивој брз. светлости била тачна, то би значило да је Сунце у време настанка Земље зрачило 800 милиона пута јаче него данас. Свакоме је јасно шта то значи за могућност постојања било каквог облика живота.

 

 

[Ula Mark]

Dizastr … brrrr … ne znam da li da plačem ili vrištim. Na znam da li se ti zezaš ili pišeš ozbiljno, stvarno?

…  Reci, majke ti, jesi ti ikad išta uradio vezano na podatke? Koliko istraživanja si sam izveo ili peer-reviewed članka/knjiga objavio? Jesi ikada uradio neki istraživački rad, vezan za podatke i merenja? Hajd, reci, iskreno …

Jer da si imao bar imali dodir sam ti stvarima, ne bi takvih gluposti pisao. Jer očito ti nemaš blage veze o vezi.

Hajd kad si već navrno na taj drugi link: Da li ti razumeš ovo što piše:

The 63 aberration determinations from 1740 – 1930 listed in Table 4 …A least squares linear fit to all data gives a decay of 5.04 Km/s per year with a confidence of 96.1% that c has not been constant at 299,792.458 Km/s for the period covered by these Bradley-type determinations.  The results from Pulkova Observatory are illustrated in Figure I.  were made with basically the same type of equipment, with essentially the same error margins and substantially the same observational methods

 

Ili da si barem zavirio u onaj drugi članak od Dolphina i Mongomerija, bilo bi ti bar malo jasnije, šta su Norman i Setterfield radili i kako …  sve ti je nacrtano od ALFE do OMEGE i argumentovano. Okačio sam taj članak ga u nadi da mi neće trebati odgovarati na ovakve nebuloze, očito sam te precenio.

I ne zaboravi; te metodologije važe kako za kreacioniste, tako i za evolucioniste … - možda ćeš ovim potonjim pisati da su njihova istraživanja bezveze, jer je to »sarma« ili »netačna vaga« …

… Genije je već sam mogao sebi da odgovori na svoje primedbe ako je pročitao pdf koji sam zakačio. Očito mu nadimak Genije nije slučajan!

[grigorije22]

пре 11 часа, Ula Mark рече

Ovde ćeš naći odgovore ... http://www.setterfield.org/zpe-plasma_model.html

 

Tu bas ima dosta stvari pa cu da se pogubim skroz. Jedino ako ti hoces u kratkim crtama da das objasnjenje.