Претражи Живе Речи Утехе

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:809848-Preminuo-slikar-Milan-Tucovic Ne mogu da verujem, sta je ovo...

Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da je glavni osumnjičeni za ubistvo lidera Gradjanske inicijative SDP Olivera Ivanovića Milan Radoičić i da je ubistvo izvršeno po nalogu vlasti u Beogradu. Tači je sinoć za televiziju Klan Kosova izjavio da dosadašnja istraga potvrdjuje da je Radoičić glavni osumnjičeni za ubistvo Ivanovića. Tači je istakao da tokovi istrage vode ka tome da je nalogodavac ubistva Ivanovića aktuelna vlast u Srbiji, rekavši da svet to treba da zna. „Sve instance bezbednosti Kosova vode ka njemu (Radoičiću) da je ubica Olivera Ivanovića. Za Kosovo je od životnog značaja da se ubistvo rasvetli“, kazao je Tači. Na pitanje zašto je izabran baš Radoičić da izvrši ubistvo, Tači je rekao da se radi „o čoveku od najvećeg poverenja Beograda“, koji „nasilno drži vlast na severu Kosova“. Prema njegovoj oceni, Radoičić je neprijatelj Kosova. Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je ranije danas da je sve sigurniji da sadašnje vlasti u Prištini direktno stoje iza ubistva Olivera Ivanovića i da očekuje da će istražni organi Srbije uskoro biti u prilici da pruže više podataka o tom slučaju. „Sve smo sigurniji da (Hašim) Tači, (Kadri) Veselji i sadašnje vlasti u Prištini stoje direktno iza ubistva Olivera Ivanovića i očekujem da će naši istražni organi uskoro biti u prilici da pruže više podataka o ovom slučaju, jer to je nešto što ceo svet treba da zna. Zato u Prištini, umesto zveckanja oružjem, treba da počnu da razmišljaju o pripremi odgovora za pravosudne organe“, naveo je Đurić u pisanoj izjavi.

Odgovor preuzvišenom g. Nadbiskupu Alojziju Stepincu na njegov govor od 31.10.1943. Nadbiskup pričal priču je neku O jednom mužu i jednom peku: Mužek je nemlih sakoga jutra Peku donašal po pet kil putra. Mužek je – tak je pogodba bila Primal za putar kruha pet kila. Jednog je dana pek puter vagal Al mu se nekak z gvinti ni slagal, Falilo ga je ravno prek funta – Mužek me vara, pek si pregrunta, Pa ga pozove, da ga zašpota Kak prevaranta i kak falota. Mužek mu rekel: „Gospon pek dragi, Nisem ih bormeš varal na vagi, Kak sem si gvihte kupit pozabil Ja sem kak gviht si njihov kruh rabil. Če pet kil si njihov kruhek ne važe Onda se mera nikak ne slaže.“ Probal pek vagu pa se vuveril, Da kontam dasad krivo sve meril, I mam proč hitil vagu tu staru, Da ne bi konte bile na kvaru. I kupil vagu točnu in novu …. Nadbiskup spričal priču je ovu I onda zvlekel nauk je stoga Kak svet furt varal dragog je Boga, Da se za Boga nikaj ni brigal I Bog ga zato z ratom kaštigal. Nosil ni boga svet v svojoj duši Zato Bog grade i sela ruši. I sad prečasni Metropolita Raznim peršonam levite čita: ”Za cirkvu si su ljudi jednaki Ar stvorek božji čovek je svaki. Katolik, Židov il pravoslavni Pred cirkvom si su jednaki, ravni. Krala v palati, cigana v šatri Isto jednako štimajne patri. Horvat il Srbin – prostak kak fini Deca su Božja – Božji su sini. Nikaj ne vredi nauk rasistov, Ar svakog zbavil sveti križ Kristov Narodi si su čisto jednaki Nikog se nemre štimat po šaki.” Šakon po nosu dal sad Prečasni I teoriji takajšne rasni. Ali prečasni Metropolita Je l’ Vas se nekaj slobodno pita? Gde ste vi dragi Prečasni mili Tak dugo bili? Već četrdeset i prvo leto Mogli ste zdignut ovakvo veto Zakaj ni bilo dani baš vuti Vašega glasa Prečasni čuti? Makar su v oni krvavi dani Srbi kak janjci nedužni klani Da ih se tuklo, klalo i peklo Hitalo v Savu – v logore vleklo. Kad pravoslavni su svečeniki Trpeli jakše neg mučeniki I mnogi platili zvajne su glavom V Beograd mrtav poslan je Savom. Znali in vidli onda ste se to Al niste Vaš Vi podigli veto. Ah Vaša šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa, Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Je l’ se prečasni Metropolita Slobodno jošće nekaj Vas pita? Kak to da Penić črlenog pasa Ustaše slavil iz sega glasa? A Šarić se je v Bosni raspeval Dok Gutić srpsku krv je proleval? Dok isti rekel famozni Gutić: ”Srbov poželel drum bu i putić Al Srbov ne bu više tu najti Vništili bumo sve ih mi kajti.” Kak to da mnogi z Vašega klera Ustaški posel na velko tera? Em logorniki – prem to ne patri – Vaši su mnogi popi i fratri. „Ljubav“ to za njih pojam je temni Njihov je moto: „Za dom smo spremni. Van z Srbi, mesta ni njima, Tu živet more kaj Papu štima I onaj kaj se Alahu klanja, A kaj je srpsko sve se preganja.“ Sve ste Vi ovo Prečasni znali, Ali protesta niste Vi dali. I kad su srpski rušeni hrami – O čem ste mamce doznali sami – Prem saka cirkva mesto je sveto Vi niste onda zdigli svoj veto. Ah Vaša šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa, Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Morate znati, svet se je čudil Kaj Vi to sve skup niste osudil Kaj s nadbiškupskog Vašega mesta Vi prvi niste dali protesta. Sad ste reč rekli – to očevesno- Samo ste rekli se to prekesno. Kesno protest ste ovaj Vi zdigel Kesno je Janko v Kosovu stigel. Jezeram žrtvih nikaj ne hasni Kaj protestiral sad ste Prečasni. Nemre protest taj život da vrne Srbom kaj rake skrivaju črne. Nemre on deci da z grobne tame Vubite vrne tate i mame.. Nemre protest taj z rake da skopa Nit jednog mrtvog srpskoga popa. Taj bi protest se mogel prijeti Da je on zrečen pred dvimi leti Tak tu vu srce nikog ne dira Nadbiskup kasno če protestira, Ar njegva šutnja puno je kriva Kaj mnoga srpska glava ni živa Kaj mnoge Srbe grobek sad skriva. Spuknuvši sad tu govorancu Vi ste zameril sad se Makancu. Gospon minister članek napisal Pa Vas Prečasni, hudo tam zbrisal. Alzo ste kesno s vetom se javil Kesno ste točnu vagu nabavil Dok Srbi išli put su svoj križni Mislili niste da su Vam bližni. I da i oni veruju v Krista Sveta im Djeva Marija čista A s hramov da im sveti križ blista Da svetog križa delaju znamen Sve ste to zabil Prečasni. Amen. Na Vaš se veto saki nasmeši: Ar kasno it je popoldan k meši … (Opaska uredništva: Ponavljamo tekst koji nam se čini uputnim dovesti u sjećanje, sada, kada se opet oštre noževi. Ne bi li bilo uputno da se ovodobna kaptolska ”uzoritost” barem zakašlja? Elem, prije par godina smo primili slijedeće pismo: ”…Prije koji mjesec, premećući požutjele, prašnjave papire u podrumu naišao sam na pjesmu koju prilažem. Pisana je na staroj pisaćoj mašini kao underground, negdje u jesen 1943. Napisao ju je Žmigavec, pseudonim novinara koji je pisao prije rata (mislim Drugog) satirične pjesme u ‘Koprivama’ koje bi se mogle uzeti kao preteča Ferala. Inače čovjek se zvao Milan Dobrovoljac, rođen u Dugom selu, zaređen za svečenika 1901. Pjesma je autentični dokument nastao ‘in real time‘ i čini mi se, interesantno povijesno svjedočenje.” Smatramo da je potrebno je objaviti na našemu portalu). http://www.autograf.hr/stepinac-vasa-sutnja-puno-je-kriva-2/

Poštovani gospodine Aleksandru Vuline, Ministre vojni Republike Srbije, ovim putem i na ovaj način Vam se obraćam kao drugar pokojnog Roberta Kalocija, majora Vojske Srbije, koji je u petak sahranjen u Somboru. Cenjeći Vašu ličnost i trenutnu državničku poziciju koju zauzimate, znajući da ste vojno nesposobni kao osoba, potpuna neznalica u vojnu struku kao školovano lice i potpuno nezainteresovani za život pripadnika vojske kao čovek, ovim putem i na ovaj način pod punom mojom ličnom odgovornošću Vam upućujem sledeće rečenice. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je po svojim ubeđenjima, postupcima i ponašanju bio Čovek, sa velikim "Č" koji je bio prevelika ljudska osoba za malu državu kakva je Srbija i za male ljude koji su u toj državi odlučivali o njegovom životu i njegovoj sudbini. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je bio profesionalac koji je svoj život prvo posvetio, a zatim i dao za dobrobit vojske kojoj je odano služio i državi, Republici Srbiji, kojoj se na vernost zakleo i časno i pošteno je predstavljao svojim delima, postupcima i ponašanjima bilo gde i bilo kad. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je, između ostalog, bio i nastavnik letenja, koji je kao takav obučavao generacije pilota Vojske Srbije, pri čemu je lično on, Robert, u toku takvog svog obavljanja zadataka koje mu je poverila Republika Srbija, jedan dugi vremenski period imao po 2(dva) sata naleta mesečno. Dva sata naleta mesečno šta znače za bilo kog pilota u bilo kojoj državi na Svetu, molim da Vam pojasne stručna i školovana lica (najmanje sa završenom vazduhoplovnom akademijom, civilnom ili vojnom) koja su zaposlena u vazduhoplovstvu Republike Srbije. Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je, između ostalog, bio profesionalno lice koje je sa svojom platom od oko 500 evra izdržavao svoju porodicu koju su sačinjavali nezaposlena supruga i dete koje je Robert školovao do svoje smrti. Sa tih 500eur, Robert je obezbeđivao osnovne prehrambene artikle za ishranu svoje porodice, uredno plaćao najam za stan u kom je bio podstanar, plaćao sve troškove za račune koje su mu dostavljali državne organizacije za stan u kom je porodica živela, kupovao osnovne artikle za oblačenje i obuvanje svoje porodice i uspešno plaćao sve troškove školovanje deteta koje završava studije na fakultetu u Republici Srbiji. Pošto Vas, kao osobu i ministra u Vladi Republike Srbije sve ove informacije mogu i ne moraju da zanimaju, pri čemu imate puno pravo na spopstveno mišljenje i postupke po svemu, Vama, kao Ministru vojnom Republike Srbije, poštovani gospodine Aleksandre Vulin, se obraćam sa sledećim predlogom koji Vi, poštovani gospodine Aleksandre Vulin, siguran sam, možete da sprovedete u životni postupak, ako to želite: Predlažem, da tetki Vaše supruge u Kanadi javite da pokojni Robert Kaloci, major Vojske Srbije, tokom svog časnog i poštenog rada od 1993.godine do aprila 2018.godine, kao profesionalni pilot u Republici Srbiji, iz objektivnih razloga nije mogao da sebi napravi, kupi ili dobije stambenu jedinicu kao osnovni pojam u kom bi mu živela porodica dok je on ginuo za Republiku Srbiju, te da porodici pokojnog Roberta (supruga i sin), gestom humane i velikodušne osobe, tetka Vaše supruge iz Kanade, na isti način i pod istim okolnostima kao i Vama, poštovani gospodine Aleksandre Vulin, dostavi određenu sumu novčanih sredstava (slobodna volja tetke iz Kanade od Vaše supruge) koja bi bila iskorištena isključivo za kupovinu stambene jedinice u kojoj bi se smestila porodica pokojnog pilota Roberta Kalocija, a ja, Milan Radošević, drugar pokojnog Roberta, preuzimam na sebe da sve troškove u toj stambenoj jedinici koje ta porodica stvori, otplaćujem mojim ličnim sredstvima dok supruga i sin pokojnog Roberta ne dobiju stalno zaposlenje u bilo kojoj firmi, ustanovi ili slično na teritoriji Republike Srbije ili dok ne napuste teritoriju republike Srbije. Obrazloženje: Robert Kaloci, major Vojske Srbije, nije imao tetku ili bilo koga u inostranstvu da mu dostavlja novac za kupovinu stambene jedinice za lične potrebe; Robert Kaloci, major Vojske Srbije, je bio Čovek koji nije imao nacionalnost Srpsku, ali je služio vernije i časnije Srbiji od mnogih Srba; Robert Kaloci, major Vojske Srbije, nije mogao sa platom vojnog pilota u Republici Srbiji i da izdržava porodicu koju čine supruga i dete, i da odvaja novčana sredstva da bi sebi obezbedio ličnu nepokretnu imovinu iako je neprekidno bio zaposlen 25(dvadesetpet) godina kao vojni pilot u Republici Srbiji; Robert Kaloci, major Vojske Srbije, zbog prezimena koje nije završavalo na "ić", nije mogao da napreduje u službi poput svojih klasića koji su imali prezime na "ić", te je poput pokojnog Omera Mehića, nastradalog u helikopteru zajedno sa još šest lica, iako među najboljim pilotima koje ima Vojska Srbije, zaostajao u napredovanju u službi i živio život srednjoškolca koji zavisi od pomoći roditelja, rodbine ili prijatelja, a ne od plate za svoj časno i mukotrpno odrađen posao. Za sve podatke u ovoj FB objavi sam moralno, materijalno i krivično odgovoran pred bilo kojim sudom na planeti Zemlji. S poštovanjem. Drugar Roberta Kalocija, Milan Radošević

"Kriza javnog uma: znalci i dobošari“, četvrta je u nizu od četiri sesije, koje organizuje Medija centar Beograd, u okviru projekta pod nazivom “Kriza javnog uma”.