Jump to content

Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти


Препоручена порука

  • Гости

E, u tome je greska danasnjeg sagledavanja Crkve i hriscanskog nacina zivota, zato ljudi i dalje misle da je poboznost privatna stvar i, napokon, zato je etika skoro istisnula ontologiju... Takav nacin razmisljanja jeste negacija Istocne misli i upodobljavanje zapadnom pragmatizmu u kojem svako mora necemu da sluzi i sve mora da ima svoju namenu pa tako i Bog, cija je uloga da kaznjava, odnosno, da nagradjuje te od coveka zavisi da li ce se pridrzavati odredjenih pravila i otici u raj ili ne te zavrsiti u paklu, sto afirmise tzv individualnu poboznost koja nije drugo do pridrzavanje odredjenih kodeksa ponasanja i ne ukljucuje zajednicu, dakle - Liturgiju, kao najbitniji segment covekovog duhovnog razvoja. Strah od kazne jeste ropski nacin poboznosti, nada u nagradu jeste nadnicarski nacin poboznosti a i jedan i drugi stavljaju samog coveka u centar paznje, interesovanja... a ne Boga dok sin, sve sto cini cini ne bi li Bogu bio blizi dok se njegov strah iscrpljuje time sto se plasi da tu ljubav koju Otac ima prema njemu ne izneveri, ne uprlja... robovska i nadnicarska, gotovo pijacarska, poboznost tu ogromnu ljubav prlja svojom trivijalnoscu nedostojnom sinovstva i Pravoslavne duhovnosti... Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.7k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

"Све има своје значење, своје време и своју прикладну прилику. Појам страха је добар за прве духовне кораке. Он је за почетнике, за оне у којима још живи стари човек. Такав човек, почетник, који још није духовно истанчан, помоћу страха савлађује у себи тежњу ка злу. Страх нам је нужан док смо привезани за материју и док духовно гмижемо по земљи. Али то је, рекосмо, почетни стадијум, то је низак ступањ односа са Божанством.

Ту као да идемо на неку трговину, на неку размену услуга, не бисмо ли заслужили рај или се избавили мука у паклу. Ако мало боље промислимо, такав однос садржи у себи извесну саможивост, известан интерес. Мени се не свиђа такав приступ. Када човек духовно узнапредује и уђе у љубав Божију, шта ће му онда страх? Шта год чини, он то чини из љубави, а то има много већу вредност него страх. Бити добар због страха од Бога, а не из љубави према Њему - у томе баш и нема неке вредности."

Старац Порфирије Кавсокаливит

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да се разумемо, ја говорим уопштено. Стављам се у позицију просечног верника. Данашњи светосавац је телом у Србији, а духом у Холивуду. Наша деца се још у вртићу уче западном начину живота, који је утемељен на следећим просветитељским постулатима:

1. Апсолутна доминација људског ума

2. Приоритет индивидуе у односу на заједницу

3. Развој психологије као науке

То су људи којима ми треба да приближимо истине наше вере.

... robovska i nadnicarska, gotovo pijacarska, poboznost tu ogromnu ljubav prlja svojom trivijalnoscu nedostojnom sinovstva i Pravoslavne duhovnosti...

Да, лепо речено.

Страх је природан када тумарамо у тами, јер смо далеко од светла (Бога), али како ниво светлости у нашој перцепцији расте тако све више Љубав надјачава Страх и наш пут ка Богу бива узвишенији.

Ви оче волите Бога, волим га и ја, али ја се живо сећам и два претходна нивоа (роб, надничар), а питање је и да ли сам их прешао - усиновљење је још далеко.

Мислим да свако треба да прође цео пут од почетка који се зове Страх Божији, али како? Како људе мотивисати да уопште и загазе на пут? Пут је узан, а знања тако мало...

Додатак: Док сам куцао поруку Александар је поставио цитат који говори исто што и отац Угрин и ја. Остаје и даље питање: Како тргнути нашу браћу? Јако мало људи је у вери.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Да се разумемо, ја говорим уопштено. Стављам се у позицију просечног верника. Данашњи светосавац је телом у Србији, а духом у Холивуду. Наша деца се још у вртићу уче западном начину живота, који је утемељен на следећим просветитељским постулатима:

1. Апсолутна доминација људског ума

2. Приоритет индивидуе у односу на заједницу

3. Развој психологије као науке

То су људи којима ми треба да приближимо истине наше вере.

... robovska i nadnicarska, gotovo pijacarska, poboznost tu ogromnu ljubav prlja svojom trivijalnoscu nedostojnom sinovstva i Pravoslavne duhovnosti...

Да, лепо речено.

Страх је природан када тумарамо у тами, јер смо далеко од светла (Бога), али како ниво светлости у нашој перцепцији расте тако све више Љубав надјачава Страх и наш пут ка Богу бива узвишенији.

Ви оче волите Бога, волим га и ја, али ја се живо сећам и два претходна нивоа (роб, надничар), а питање је и да ли сам их прешао - усиновљење је још далеко.

Мислим да свако треба да прође цео пут од почетка који се зове Страх Божији, али како? Како људе мотивисати да уопште и загазе на пут? Пут је узан, а знања тако мало...

Додатак: Док сам куцао поруку Александар је поставио цитат који говори исто што и отац Угрин и ја. Остаје и даље питање: Како тргнути нашу браћу? Јако мало људи је у вери.

Sobom! Sobom, ljude trebamo motivisati da pokrenu sebe ka putu kojim mi hodimo, vlastim svedocenjem tog puta mi bismo trebali da animiramo druge, pozivom - Dodjite i vidite! I, upravo zbog toga, tog svedocenja, naseg puta, na koji pozivamo i koji bi trebao da bude put svih, ropski i nadnicarski pristup nije preporucljiv jer njime svedocimo sopstvene strahove, odosno, vlastita nadanja a ne Jednog i Zivog Boga - Ljubav - koja je neuhvatljiva raciom, nedostizna empirijom ali ponudjena Licnoscu, koja jeste Put, zato sto je Istina i predstavlja Zivot; Zivot, na koji smo pozvani i koji se odnosom ostvaruje, odnosom, u kojem drugi nisu sredstva vec cilj, nisu obaveza vec radost... Tu Radost svedociti jeste nacin na koji mozemo druge pridobiti posto je ona, ta Radost, zelja i stremljenje svih koja, kada se prepozna, tada se i sledi a zato su sve reci suvisne osim onih kojima pozivamo na tu Radost - Dodjite i vidite - jer, kao sto vec napisah, ona ne podleze raciu ili empiriji, kao sto se ne moze ni ostvariti individualisticki, mimo zajednice, posto je upravo licnost kljuc za zadobijanje iste. Mislite o tome...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нема много људи у вери, али ипак сваким даном их је све више!

У Цркви нова лица, много младих...

Чини ми се да они који долазе вапе за љубављу, за припадањем, за блискошћу... веујем да се Срби враћају полако у своју кожу, да че схватити да су нас све невоље снашле јер смо били без вере, помпезно-празни!

Када сам пре 30 година отишла у Цркву било је двадесетак старих особа и нас троје-четвора песника.

А тај Илија ми нимало није јасан... и не свиђа ми се његова провокација.

Вики

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...
  • Гости

Napokon Avine reci o ovoj problematici:

''Covek nije ni samo telo niti cist duh; on je jedinstvo tela i duha, i to bogozdano jedinstvo, u kome je sve neizrecivo, tajanstveno i zagonetno. Dusa bez tela ne sacinjava coveka, niti telo bez duse, nego jedno sa drugim i jedno u drugom.''

Sto implicira da ne postoji besmrtnost duse mimo tela jer bi to znacilo da to nije besmrtnost coveka vec nekog sasvim drugacijeg stvorenja jer, kao sto je gore jasno napisano - ''Dusa bez tela ne sacinjava coveka, niti telo bez duse, nego jedno sa drugim i jedno u drugom.'' Razumite to napokon!!!

Otvorenog uma-otvorenog duha, mir vam - Ugrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Napokon Avine reci o ovoj problematici:

''Covek nije ni samo telo niti cist duh; on je jedinstvo tela i duha, i to bogozdano jedinstvo, u kome je sve neizrecivo, tajanstveno i zagonetno. Dusa bez tela ne sacinjava coveka, niti telo bez duse, nego jedno sa drugim i jedno u drugom.''

Sto implicira da ne postoji besmrtnost duse mimo tela jer bi to znacilo da to nije besmrtnost coveka vec nekog sasvim drugacijeg stvorenja jer, kao sto je gore jasno napisano - ''Dusa bez tela ne sacinjava coveka, niti telo bez duse, nego jedno sa drugim i jedno u drugom.'' Razumite to napokon!!!

Otvorenog uma-otvorenog duha, mir vam - Ugrin

Оче, о бесмртности душе Ава, на једном од места, каже : " "Друга реалност, највећа после Бога, јесте човек, његова бесмртна душа, његова личност. Кад је Бог прва реалност, онда је бесмртност душе друга реалност. Бесмртност душе је логична и природна као и постојање Бога. За словенског пророка Достојевског, бесмртност душе је главни извор свих непролазних вредности људских." (Достојевски - свечовек) "

У горњим речима Ава Јустин наглашава шта чини човека, то јест, каже да је човек психофизичко биће састављено од душе и тела. Нигде се не дотиче бесмртности душе.

Колико сам схватио ваше речи, ви кажете да душа умире заједно са телом, то јест, да ван тела она не може бити бесмртна. Образложите мало ту мисао.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

моје мишљење је да душа стално умире са телом ако нема причешћа, нема хране живота, све што једемо је мртво, сем речи Божје (љубави) и светог причешћа ...

с друге стране, човек живи од благодати у којој обитавамо сви и све ...

а бесмртност се постиже животом у љубави и светим причешћем ...

другачије се само умире ...

е сад, шта ће на Суду и како бити, то је нека друга прича, али ово је теорија ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1. Апсолутна доминација људског ума

3. Развој психологије као науке

U kojim oblastima ljudske delatnosti se tezi apsolutnoj dominaciju ljudskog uma? U nauci i inzenjeringu?

Pa koji drugi um bi tu dominirao?

Sta je problem sa psihologijom?



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Meda

Nikad ja i ne bih stao iza teze da ce psihijatrija leciti dusu kao sto ostali ogranci medicine lece telo. Ja sam

prvi koji je spreman da kritikuje danasnji oblik kognitivnih nauka upravo zbog preoptimisticne infantilnisti koja koci

bilo kakve realne rezultate. Ali kaze protomajstor ,parafraza, "razvoj psihologije kao nauke je izdanak Bogobornog prosvetiteljstva".



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Meda

Nikad ja i ne bih stao iza teze da ce psihijatrija leciti dusu kao sto ostali ogranci medicine lece telo. Ja sam

prvi koji je spreman da kritikuje danasnji oblik kognitivnih nauka upravo zbog preoptimisticne infantilnisti koja koci

bilo kakve realne rezultate. Ali kaze protomajstor ,parafraza, "razvoj psihologije kao nauke je izdanak Bogobornog prosvetiteljstva".

да, зато и рекох мали оф са твог питања ...
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Заправо, тај исказ сам покупио од негде док сам учио Догматику.

Психологија је наука о души и бави се мање духовним стварима, а више психичким моћима. Противник сам психологије у истој мери као што сам и противник борилачких вештина. Све то води надчовеку и злоупотреби моћи, бар је такво историјско искуство и тенденција савременог друштва.

Иначе, свако воли Психологију, ја сам чак покушао једном да је упишем, али сам преспавао други дан пријемног и пао.

То би било укратко моје мишљење о овом питању.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

I, opet, Ava kaze:

''Kroz Pricesce Hristos postaje sadrzina covecije duse, postaje njegovo ja.'' Dalje - ''Smisao covekovog postojanja: smrt duse i tela savladati Vaskrsenjem, zivot svoj sjediniti sa Bogom...''

I, shvatite napokon, da mi na fakultetu nismo ucili kako da sadimo papriku vec teologiju kojoj je esencijalni problem SMRT - taj poslednji neprijatelj (Ap. Pavle) - koja se prevazilazi Hristom. Ali, nju prevazilazi covek a covek je sklop duhovnog i materijalnog principa i zato i jeste Prvosvestenik tvari a zato bi se Hristos Ovaplotio i da Adam nije sagresio jer jedino u Zajednici sa Bogom imamo Zivot. Potseticu vas - Ja Sam Put, Istina i Zivot...!!!''
Otvorenog uma,otvorenog srca, mir vam - Ugrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...