Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Благовесник]

Proslavljeni Hristos i Njegov razgovar  sa Ilijom i Mojsijem - to je eshatološki dogadjaj, dogadjaj budućeg veka.

Ono što vide na Tavoru je, dakle, to, omogućeno im u Duhu Svetom (sjajan oblak ih obasja - aluzija na Duha Svetog),

 eshatološki dogadjaj predstavljen im kroz eshatološku ikonu.

Takvog ikoničnog karaktera je i Liturgija tj. Večera Gospodnja, s tim što je okušaj  toga budućeg dogadjaja, i iskustvo koje donosi,

potpuno stvarno i suštinsko. 

[Megidon]

Proslavljeni Hristos razgovara sa Ilijom i Mojsijem - to je eshatološki dogadjaj. Ono što vide na Tavoru je to, ali dato im u eshatološkoj ikoni.

Takvog karaktera je i Liturgija tj. Večera Gospodnja, s tim što je predkušaj tog dogadjaja i iskustvo (dakle, sam sadržaj) suštinski.

Слажем се са тим.Конкретно везано за тему је питање да ли Мојсије свестан после смрти тела? Ако је у питању есхатолошки догађај онда он разговара са васкрслим Мојсијем. Ако није онда је по смрти тела душа свесна али још увек у некој димензији између времена и есхатона. Господ Исус Христос је свакако део есхатона у времену тј. он је свуда присутан,али цео догађај се одиграва у одређеном историјском периоду и само тако може бити икона будућих ствари,јер је икона искључиво везана за димензију времена тј. историје. Нисам имао намеру да компликујем, пошто то није ни од какве духовне користи,него само да питам може ли се тај догађај употребити као аргумент да је душа свесна по смрти?

[DYNABLASTER]

• 

lol koja slika hahahahaa vrh vrh! ) ) ) )

[Благовесник]

Da li se dogadjaj na Tavoru može uzeti kao argument ne znam, ali je svakako očiglednije, ako ne i očigledno rečeno u prilog

telogumeni o svesnosti duše u zagrobnom životu u citiranoj 1. Petrovoj poslanici:

,,usmrćen telom, a oživevši DUHOM, Kojim i sidje i propoveda duhovima u tamnici."  

[Sir Oliver]

pročitajte bar nekoliko prvih stranica pre nego nešto napišete, tako ćete sprečiti da se drugi koji su se potrudili oko teme naljute.

Nije ovde u pitanju uopšte klasična priča o mitarstvima i ona oko duše već je spoj nečega novoga što nije postojalo u staro vreme a to je teorija svesti (koja ne postoji u stvari ni danas) i hrišćanskog shvatanja duše.

Znači malo je komplikovanije nego što mislite.

[Sir Oliver]

postaje stvarno interesantno oko 5. stranice 

[Млађони]

Svesna. Zato sto je sama svest.. odlika duse. Po mom lichnom uverenju. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Može čovek tu da bude još drastičniji ali ne da propoveda no da se pita.....

 

Vraća se i telo zemlji jer je od zemlje... ( da li je zemlja smrt ? )

 

Vraća se i duša  Bogu, darovana telu kako bi telo postalo duša živa... ( vraća li se umrla Bogu Životu ? )

 

I budući da je koplikovano što ne napišeš u tri rečenice šta je ispravno. ( naravno očekujemo kilometarske citate i na kraju objašnjenje da nema konsenzusa po tom pitanju...

[Sir Oliver]

pa napisao sam, kreni od početka i pročitaćeš puno toga interesantnog, pokaži malo volje ako te nešto interesuje, da se ne ponavljam znaš...

[Volim_Sina_Bozjeg]

za Hrista da...

A za koga nisu?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Иѕбришите ме.

 

Иѕбришите ме.

 

Иѕбришите ме.

 

Иѕбришите ме.

Kako može ovakva svest ikad postati nesvesna? 1+1+1+1+1+1+1+1=0 ?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Posle Boga Reči postoji besmrtna svest koja se formira u ličnosti nekoga za sva vremena. Duša je nosioc primalac te svesti koja ne umire niti nestaje ako je se čak i duša odrekne. (slobodan si da poričeš ali ne i da Istinu menjaš)

 

Budući duša po blagodati Božjoj jeste besmrtna ona nastavlja da bude večni hram svesti u ličnosti koju je (duša) oživela(ličnost) i može milijardu godina telo biti vraćeno zemlji duša će neprestano biti svesna Boga Živoga i svoje ličnosti.

 

Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka, na brodu ladji koja je Bog gde obitavam i Njime plovim.

 

Ne znam koliko je vraćanje zemnog tela, zemlji od koje je stvoreno, smrt, meni opšte na to ne liči.

[Дијана.]

Ako duša čovječija nije besmrtna (po volji Božjoj, a ne po svojoj prirodi), onda je cijeli koncept vjere laž, i ništa nije istina, i mi pričamo bajke i uljuljkujemo se u laži iz infantilne slabosti.

Ako duša jeste besmrtna (po blagodati!), ali nije svjesna, nego nekako i postoji i ne postoji, postoji samo u sjećanju Božjem itd., onda svetitelji kojima se molimo nas ne čuju i mi opet lažemo sami sebe, i kvazi-naučna, ateistička kritika religije je na mjestu. Pa i mi koji smo "živi", tj. još bitišemo u materijalnom svijetu, i mi postojimo samo u sjećanju Božijem, na kraju krajeva.

Nemam dovoljno znanja za filozofske raspravve, ali znanje lako čovjeka odvuče u gordost, i njegov um postane prava đavolja radionica, i zato su svetitelji (a doktori teologije i filosofije) govorili da bogoslovstvovati smije samo um očišćen od strasti.

Mogu samo reći intuitivno da pričanje te nove filosofske priče drugačije od vijekovnog iskustvva Crkve, a koje bi da koketiraju sa filozofijom i sa modernom naukom svjedoči o nemanju iskustva vjere u najdubljem osjećaju na dnu srca, osim onog što je naučeno i pročitano; znači, vjera se zasniva na nekoj vrsti filozofije, i samo zavisi koji su to teološki autoriteti trenutno prihvaćeni. Pored toga, tu nema iskustva niti empatisanja sa opšteljudskim iskustvom fizičke smrti nekog bliskog i dragog i nemogućnost da se shvati kako je užasno misliti da ga nigdje uopšte nema i da ga se ne može vidjeti i s njim komunicirati nikako. Takve priče, osim toga što smućuju i sablažnjavaju 99,9% običnih vjernika, još i poriču vijekovno iskustvo Crkve o svjedočanstvima duhovnog, "drugog" svijeta kroz viđenja svvetitelja i uopšte pokojnika, u snu i na javvi,svodeći ih na subjektivni proizvod nečije psihe. 

 

Nemam namjeru da raspravljam dalje o ovome, ne zanimaju me objašnjenja šta to nisam dobro shvatila (iščitala sam kilometre ovakvih rasprava na forumu). Sasvim dovoljno sam shvatila. Ja sam ateistički odgajena, u neznanju u porodici, i intenzivnoj ideološkoj anti-religioznoj indoktrinaciji u školi. Kad sam odrasla i počela da mislim svojom glavom, zaključila sam da "nešto ima" i počela da istražujem. Dok nisam došla do Jevanđelja za koje je moje srce reklo: da, to je to. Imam iskustvo živog Boga u liku Bogočovjeka i molitve i Njemu i svetiteljima koja ima odjeka, kao i svjedočanstava duhovnog svijeta, sasvim dovoljno za mene. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Zaista jedan ljudski amin!

[Sir Oliver]

Posle Boga Reči postoji besmrtna svest koja se formira u ličnosti nekoga za sva vremena. Duša je nosioc primalac te svesti koja ne umire niti nestaje ako je se čak i duša odrekne. (slobodan si da poričeš ali ne i da Istinu menjaš)

 

Budući duša po blagodati Božjoj jeste besmrtna ona nastavlja da bude večni hram svesti u ličnosti koju je (duša) oživela(ličnost) i može milijardu godina telo biti vraćeno zemlji duša će neprestano biti svesna Boga Živoga i svoje ličnosti.

 

Čekam vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka, na brodu ladji koja je Bog gde obitavam i Njime plovim.

 

Ne znam koliko je vraćanje zemnog tela, zemlji od koje je stvoreno, smrt, meni opšte na to ne liči.

 

 

Vidim da nisi čitao temu u stvari...

Ako se pacijentu preseče korpus kolosum i dotadašnja svest se podeli na dva samostalna dela (ovo sa podeljenom ličnošću nema nikakve veze jer praktično nastaju dve nove potpune svesti), onda koja od te dve svesti će da plovi na brodu lađi koja je Bog i čeka vaskrsenje onog jednog tela?