Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ја ти и рекох да је то "објашњење" неозбиљно. Сваки наш опажај, и сада у психосоматском стању, је "илузија" нашег мозга. Тврдим да испред мене стоји монитор - јер то региструје мој мозак, обрађује као информацију добијену спољним опажањем кроз чуло вида. Знам да је испред мене монитор само зато што је у неком делу мозга дошло до одређене реакције. И то је, како кажеш, потпуно објашњиво. Ипак, нећеш тврдити да мој монитор не постоји.

zanimljivo mi je ovo da li moze monitor da zameni neka ziva licnost?

[Volim_Sina_Bozjeg]

@@Volim_Sina_Bozjeg,

 

Душа је у особини коју звао је неко не зна се шта тражи а само Бога има.

Pa malo sam pitanjem promenio ugao...ne znamo sta je dusha a je li znamo sta nije?

[Justin Waters]

Ја ти и рекох да је то "објашњење" неозбиљно. Сваки наш опажај, и сада у психосоматском стању, је "илузија" нашег мозга. Тврдим да испред мене стоји монитор - јер то региструје мој мозак, обрађује као информацију добијену спољним опажањем кроз чуло вида. Знам да је испред мене монитор само зато што је у неком делу мозга дошло до одређене реакције. И то је, како кажеш, потпуно објашњиво. Ипак, нећеш тврдити да мој монитор не постоји. 

 

To je tacno, monitor koga vidimo u razlicitim bojama, zapravo nije u tim bojama, vec je takav zato sto razlicit materijal upija razlicite talasne duzine svjetlosti, i nase mozak to rasclanjuje na boje. Isto je i sa tvrdocom materijala od koga je izgradjen i oblikom. Sve se moze svesti na iluziju jer opazaj koji mi razumemo kao realnost zapravo je konvertovan signal koji dolazi spolja, a on bi mozda bio drugaciji da nas mozak konvertuje informacije na drugi nacin. 

 

Sad po tvom objasnjenu, posto je to tako sve pipavo, mi zapravo za bilo koju pojavu koju opazamo culima ne smjemo biti sigurni da li je ona stvarna ili nestvarna. Jel to hoces da kazes? 

[Milan Nikolic]

Ja cu sad da se iskoristim jednim trivijalnim odgovorom koji se cesto nudi u nedostatku valjanog argumentovanja, pa da pitam. 

 

Sta je svrha duse, zasto ona kao neki duplikat naseg tijela mora da postoji? Pretpostavljam radi toga da bi smo nakon bioloske smrti nastavili zvijeti, bili svjesni. 

 

E sad nudim trivijalan odgovor, pa zar to nije moguce i bez takve duse? Zar nije moguce biti svjestan, i bez naseg licnog kaspera? Pa kako, pa ono sto ljudima izgleda nemoguce to je Bogu moguce.

 

Дошла ми је помисао једна док сам читао твоје питање. Можда је то кључ решења.

 

Наиме, знаш да је у физичком смислу све на неки начин одређено, па чак и у таласној функцији за интелигенцију која би била толико велика. Међутим, душа човекова мора да поседује у правом смислу речи ,,слободу''.

 

Душа може бити слободна воља која има другачији начин дејствовања од пуког биолошког и физичког кретања. Свакако, морамо и за душу дати неки начин створеног постојања, али тај начин мора бити у великој дубини ,,темеља'' самог постојања где су информације о творевини ништа друго до логоси Божији, који у једном коначном смислу дају могућност пројављивања слободне воље душе.

 

Баш ми је драго што си ме довео до овог размишљања. Памтим како је свети Николај Жички увек упоређивао душу са човековом вољом.

[Justin Waters]

Дошла ми је помисао једна док сам читао твоје питање. Можда је то кључ решења.

 

Наиме, знаш да је у физичком смислу све на неки начин одређено, па чак и у таласној функцији за интелигенцију која би била толико велика. Међутим, душа човекова мора да поседује у правом смислу речи ,,слободу''.

 

Душа може бити слободна воља која има другачији начин дејствовања од пуког биолошког и физичког кретања. Свакако, морамо и за душу дати неки начин створеног постојања, али тај начин мора бити у великој дубини ,,темеља'' самог постојања где су информације о творевини ништа друго до логоси Божији, који у једном коначном смислу дају могућност пројављивања слободне воље душе.

 

Баш ми је драго што си ме довео до овог размишљања. Памтим како је свети Николај Жички увек упоређивао душу са човековом вољом.

 

Evo ovako jedno moguce misljenje. 

 

Kod pitanja duse u platnovskom smislu, ja vidim problem u tome sto se zanemaruje funkcija tijela u formiranju nase licnosti. Tijelo je tu onda samo neko smetalo, recimo posto moramo jesti, onda ako se prejedamo cinimo grijeh i tako prljamo dusu. Ili tijelo je samo neka odjeca, a nasa kompletna licnost zavisi od toga kako nam dusa ispoljava svoje osobine, zaboravmo mozak i sve ostalo. 

 

Medjutim ne sumnjivo je da se covjekova licnost tokom odrastanja formira zavisno od stanja i funkcije njegovog organizma. Nesumnjiv je uticaj mozdanih procesa, i reakcije naseg tijela na okolinu. Sve sto je na nama formira naslu licnost. Nesumnjiv je takodjer povratni uticaj tijela na to kako nam mozak radi, i obratno. Od toga kako nam radi mozak, kakva je konfiguracija i oblik neuronske mreze, kakva nam je krvna grupa, kako nam se regulise secer, kakave minerale imamo, kolike su nam bjelancevine kako vidimo kako cujemo, kako osjetimo, kako nam radi stomak, kako nam radi jetra, koliko smo teski, i kako mozak obradjuje sve informacije koje mu kao takve pristizu. Dakle ljudsko tijelo, i njegov odnos sa okolinom i drugim ljudima, i povratni procesi koji ka tijelu ima izuzetno vaznu ulogu u formiranju nase licnosti tj o ono ko smo i sta smo, kako mislimo, razmisljamo, sta volimo itd....

 

S toga ljudsko tijelo zamisljam kao hardver, a nasu licnost kao softver. Softver je koncipiran tako da se samoprogramira, iterativinim postupkom i tako vremenom prosiruje. Po nasoj tjelesnoj smrti, hardver je crko, umro...ali kao i u racunaru, ako crkne hardver ne znaci da je softver mrtav, jer zapis na disku i dalje postoji. Taj zapis je ono sto cini nasu licnost koja jedinstvena, i koja je tokom naseg zivota izrasla. 

 

Sad vidim Boga kao programera svega vidljivog i nevidljivog, i kao onog ko je kadar taj softverski zapis, tj nasu licnsot po nasoj smrti cuvati na nekom drugom hardveru, kako bi nasa svijest po smrti ostala sacuvana, tj ziva. Taj hardver bi mogo biti, ko drugi nego tijelo Hristovo koga smo i sami svi dio, tj udovi. ili kako ono bese u narucije Bozije. Pa sad onaj ko je svoju licnost izgradio do mjere Hrista, tj na Hristu, taj ce Boga dozivjeti kao svog (raj), onaj ko je svoju licnsot izgradio na necemu drugome osim poznannja Hrista, taj ce Boga dozivjeti kao nesto strano, i pati ce se (pakao). 

 

Eto onako usput razmisljam.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Da definitivno neko ko bi se mogao nazvati covek ima nedeljivo telo u odnosu sa dushom.

Mene zanima sad kad telo ode u zemlju a dusha Bogu.... Svesna li je dusha gde joj je telo i svesna li je dusha u Bogu koja ceka vaskrsenje mrtvih i zivot buduceg veka?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

To je tacno, monitor koga vidimo u razlicitim bojama, zapravo nije u tim bojama, vec je takav zato sto razlicit materijal upija razlicite talasne duzine svjetlosti, i nase mozak to rasclanjuje na boje. Isto je i sa tvrdocom materijala od koga je izgradjen i oblikom. Sve se moze svesti na iluziju jer opazaj koji mi razumemo kao realnost zapravo je konvertovan signal koji dolazi spolja, a on bi mozda bio drugaciji da nas mozak konvertuje informacije na drugi nacin. 

 

Sad po tvom objasnjenu, posto je to tako sve pipavo, mi zapravo za bilo koju pojavu koju opazamo culima ne smjemo biti sigurni da li je ona stvarna ili nestvarna. Jel to hoces da kazes? 

 

To neka filozofija idealizma i stvar po sebi

[drvce]

Очигледно не капираш о чему сам причао. А и ви атеисти не можете без "ружичастих слонова" у аргументацији. Шалу на страну. Ја говорим да је тврдња да су искуства многих људи (та искуства су готово идентична), која су описана у постовима оца Јелић, лажна - неозбиљна тврдња. На основу чега закључујеш да су опсена? На основу тога што ти лично ниси имао то иксуство? Очигледно да је немогуће у псисхосоматској равни имати такво искуство, па је онда непотребно у тој равни и вредновати да ли је искуство истинито или је опсена. То што ти тврдиш да је опсена као аргумент вреди таман колико и тврдња 100 милиона од рођења слепих људи који кажу да не постоји сунчева светлост. Постоји, утекако. Потребни су одређени услови да би се она видела. Тако, и ја и ти, уверићемо се у поменута искуства "тунела" кад се стекну неопходни услови. Дотле, можемо да верујемо или не верујемо људима који су та искуства имали. Тврдити да је опсена само зато што као психосоматско биће то не можеш да верификујеш је неозбиљно.

Ocigledno je da smo se savrseno razumeli (pogotvo kad vidim sta je Justinijan u medjuvremenu napisao)! Kakva je to zurka na kojoj se ne pojavljuju ruzicasti slonorozi i njima slicni? Priznajem da me je na njihovu neodoljivu zavodljivost podestio Max Tegmark kojeg pogledah pre neki dan gde kaze da iz singulariteta moze da iskoci roze nosorog, toliko nemamo pojma sta se tamo desava. U slicnoj smo poziciji i sa desavanjima izmedju usiju, postoje petabajti podataka, ali ti podaci nisu slozeni u teoriju, sto ce reci plivamo u mutnom, jos uvek. Mnogi od efekata poput lebdenja, napustanja tela, letenja, osecaja spokoja, jedinstva sa celim svetom, tunela, svetlucanja, blestavog svetla, prisutnosti neodredjenih entiteta, snaznih emocija, secanja, neodredjenih prostora... se javljaju prilikom razlicitih trauma na mozgu. Postoje ozbiljne korelacije izmedju fiziologije mozdanog tkiva i pojedinih cudesnih iskustava. U takvoj mutnoj situaciji prica o tunelima i klinickoj smrti u religioznom kontekstu ima ulogu da ojaca ljude u veri, a ne da razjasni sta se sa njima izdesavalo. Kao sto se ni cudesa ne razmatraju tako da nam kazu nesto vise o svetu u kojem smo, nego da se sa radoscu konstatuje bozanska prisutnost, (u dobrom si drustvu, na pravom si putu, izdrzi do kraja...). Plasim se da je tuneling u religiji samo jos jedan God of The Gap.

[hansbrough]

Ja ću ipak da se držim ideje o reinkarnaciji ... 

 

Nego, ima li neko odgovor na ovu dilemu:

 

 

Očito ovde ne može doći ni do saglasja o jednom od pitanja kao što je postojanje duše i šta je uopše duša.  .smesko.  Jedni kažu da je duša samo ličnost (nefeš) = smrtno telo sagrađeno od praha + duh koji je Bog udahnuo čoveku.

I sad, znamo da su u ovo verovali Jevreji, sada u ovo veruju muslimani, adventisti, JS, i tako neke manje grupe, i to bi moglo biti kompatibilno sa naučnim shvatanjima o mozgu ... Živiš, umreš, ne postojiš sve do drugog Hristovog dolaska, i onda nastvaljaš nekakvo postojanje u večnom obliku. Šta su ovde prednosti, a šta nedostaci?

Prednosti: Saglasnost sa shvatanjem nauke o tome kako radi mozak, saglasnost sa nekim delovima Starog zaveta, glavna poruka je na Vaskrsenju, a ne na životu nekakve bestelesne aveti, itd. itd.

Nedostaci: Nesaglasnost sa nekim pričama u Novom zavetu, nesaglasnost sa kompletnom crkvenom praksom (mitarstva, zadušnice, pomeni, molitve svetiteljima,itd., itd.), problemi definisanja stanja u večnosti sa materijalnim telima čiji organi imaju svoj rok trajanja, ne postoji uopšte razlika u odnosu na ostala živa bića itd. itd.

 

Imamo i ono u šta su verovali svi ostali, da je duša kao vozač, da je telo vozilo, a mozak upravljačka tabla. Filozofija je da duša nastavlja da postoji i posle smrti, u nekom obliku ... samo nepotpuno. U ovo veruju razne New - age grupe, tu su i rimokatolici, neki protestanti. Šta su ovde prednosti?

Saglasnost sa crkvenom praksom, saglasnost sa nekim pričama u Novom zavetu, saglasnost sa ljudskim poimanjem samih sebe, duša se predstavlja kao nekakav dar od Boga pa postoji i razlika u odnosu na ostala živa bića, duša nije propadljiva, itd, itd.

Nedostaci: Problem postojanja dva suda, problem postojanja dve paralelne stvarnosti u čijoj jednoj se nalaze duše, problem srozavanja vaskrsenja, nesaglasnost sa naučnim pogledom na mozak, kontradikcija u odnosu na reči u Starom zavetu itd.

 

:.mislise.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja ću ipak da se držim ideje o reinkarnaciji ... 

Ja ću ipak da se držim ideje o reinkarnaciji ... 

Dobro pile

[Лазар Нешић]

Већ се кајем што се опет убацујем у ову узалудну тему, али ето ...

 

Имам једно питање за браћу хришћане, али само да се зна да није никакво трик питање, већ права недоумица, будући да себе сврставам у хришћане који не знају све, нити имају одговоре на сва могућа питања, нити знају шта ће Бог урадити, када ће урадити и како ће урадити, и томе слично. Дакле, питам без трика и ироније, па и помало наивно:

 

Зашто Бог - који је толико моћан и који може да остави душу у бесмртности својом благодаћу - не уради исто и са телом, тј. зашто би душа била бесмртна по благодати а не и тело са њом, одмах после смрти? Шта спречава Бога да то учини, па једино душа добија бесмртност до наданог васкрсења, а не и тело? Зашто? У чему је ствар да Бог више воли душу неголи тело човека?

 

Иначе, ја мислим да нема бесмртности душе, ни по благодати ни природно - апсолутно све умире. Нема ни спавања, ни бесвесности, нити ишта. После умирања постоји само смрт и распадање, потпуни нестанак са лица земље. А ако уопште буде икаквог живота и вечног живота, то само може бити васкрсењем читавог човека (душе, тела, духа, итд) и то може само бити Божије дело, у радикалном смислу, без икаквог човековог доприноса или унутрашњих ентелехија.

 

И још једна молба: не бих волео да ми се одгвара типа: "како ти као теолог не знаш ове ствари?!", јер ево признао сам горе да не знам и да желим да научим. Хвала.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Zato sto je i sam Bog duh.....a ne telo.....

[hansbrough]

Dobro pile

 

Šta fali pilićima? 

[grigorije22]

Jevreji su takodje verovali u besmrtnu dusu u raj, pakao (seol) da je cak i Muhamed preuzeo neke stvari od njih recimo o postojanju drveta Zekum.

Muslimani isto veruju u besmrtnu dusu koja napusta telo. Ne veruju adventisti i JS, ali ne znam na koji nacin je to kompatibilno sa naukom?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ako dusha ne nastavi da zivi u Bogu kako neko kao licnost moze da se javi u Duhu?

Ilija, Bogorodica, sveti vasilije.... itd itd...

Mozes li ti meni da odgovoris zna li dusha gde joj telo lezi trulezno ili netrulezno?

Posle vaskrsenja i buduceg zivota Tvorac kaze da cemo se u Carstvu svi znati. Kako ako odemo u smrt jer Boga u smrti nema.

Ne mogu da zamislim da postoji prekid coveka i covekove dushe sa Bogom> To stvarno ne mogu da zamislim sva moja ljubav vera nadanje pada u vodu ako pomislim da ja volim Boga vise nego sto On voli mene. Jer ja ga volim toliko da ne postoji ni milimetar shanse za prekid zivota prema Bogu cak ni za vikend. u tom pravcu razmisljam pa ako je nekom zanimljivo barem deo kucnite nesto.