Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Драган άσημος :)]

Ajd da postavim jedno ultimativno pitanje, pa da vidim je mozemo doci do nekog valjano zakljucka. 

 

Zasto je vazno da dusa bude besmrtna? Pretpostavljam da kad tijelo umre, da licnost ostane svjesna i dalje....e sad ono najglavnije zasto je to vazno? U cemu je razlika izmedju sna kada spavamo i smrti? Sa jedne strane nema razlike, jer ko je umro nije svjestan, i onaj ko spava nije svjestan. Sa druge strane, dok spavamo mozemo se probuditi svojim silama, jer imamo energije jos u sebi, tj zivota, kad umremo ne mozemo sami sebe vise probuditi - vaskrsnuti, ali ima Onaj ko to moze.

 

Pa prema tome nije li potpuno svejedno, ako covjek i umre, da u potpunosti umre, i da ponovo ustaje kada bude sveopste vaskrsenje?

 

Cemu pridavanje vaznosti tom zagrobnom zivotu? Zbog molitvi svetima, zbog pominjana, postovanja kulta predaka itd..? I cemu sve to?. Nisu li ovakvi obredi karakteristike neznabozackih religija, gdje nije bilo vrhovnog Bog koji upravlja svime i svacim, i koji neuspostavlja nikakav licni odnos sa covjekom, gdje su i sami ti bogovi zahvaceni vrtlogom spontanog nastajanja i nestajanja univerzuma i gdje covjek svoju ultimativnu sudbinu stice ne Bozijom blagodacu, vec nekim sopstevnim snagama krzo razne tehnike ( joga meditacija) ili umoljavanje ili sticanje neke zasluge kod bogova da ih po smrti prime u svoje "dvore" da se ne bi smucali po bespucima adskog svijeta gdje su raznorazan cudovista.....

 

Dakle ako kao covjek umrem, i taman da lezim pod zemljom 500 milijardi godina, i da me tad Bog vaskrsne, koliko ce ono vremena proci iz moje perspektive? Isto onoliko koliko je proslo od navecer klad legneom i ujutro se probudimo. Prema tome kao da nisam umro.

 

Ako postoji vaskrsenje, potpuno je nebitno sta se desava poslije smrti, bitno je ono sta ce biti nakon vaskrsenja.

Да ли је онда помињање упокојених на проскомидији по теби погрешно, непотербно?

[Justin Waters]

Да ли је онда помињање упокојених на проскомидији по теби погрешно, непотербно?

Pominjanje ima svakako svoj smisao. Po vaskrsenju, ako je receno da ce jedni na lijevo, drugi na desno, onda se molimo da ih Gospod pomene u carstvu svome, dakle da ih pribroji onima desno, onima koji ce zajednicariti u carstvu nebeskom.

[Milan Nikolic]

tu su mozda ukljuceni i neki kvantni procesi i pitaj Boga sta, a sto ce se sigurno jednog dana otkriti i razumjeti.

 

Neki kvantni procesi se porede sa nematerijalnim procesima. Mi verujemo da to pripada fizici koju samo Bog poznaje. Voleo bih i ja da se takve stvari otkriju, ali teško.

[Гром]

@,

 

Значи све је у питању шта је то свест. Постоје различита гледишта о томе у свету науке. Ја мислим да свест превазилази биолошке законе.

У последње време моги величћају СТАЊЕ ЧИСТЕ СВЕСТИ  као нешто велико, исцељујуће и шта све већ не! Када примиримо свој ум да не мисли ништа, да не посвећије пажњу ничему, тада постанемо свесни себе као свести која постоји. Значи довољно је повести рачуна да нам ни једна мисао не одвуче пажњу или неко звучни, светлосни или груги надражај и ми ћемо постатисвесни себе као свести која постоји. Истина је да смо ми посматрачи, јер наш ум се храни нашом пажњом и кад посвећујемо пажњу стварима око себе, догађајима,мислима; ми хранимо свој ум. па после у доколици преживамо храну премишљајући о ономе чему смо посветили пажњу. Тако раде и овце, прво пасу а после преживају храну, није нас Христос узалуд назвао овцама, јер наш у је преживар.

Дакле ми нисмо само свест, већ смо комплетно биће са умом, разумом, савешћу, пажњом, вољом итд. Рећи да смо ми свест је једно плитко поимање духовности од духовних хоштаплера садашњице.

[Sherlock H.]

Ne bih citao sve sto je ovde pisano niti bih se upustao u raspravu. Samo moram da pitam: zar je ova tema stvarno toliko bitna za svakodnevni zivot hriscana? Ako nista drugo, mislim da je to mnogo fascinantnije pitanje od samog odgovora na temu. 

[Justin Waters]

Neki kvantni procesi se porede sa nematerijalnim procesima. Mi verujemo da to pripada fizici koju samo Bog poznaje. Voleo bih i ja da se takve stvari otkriju, ali teško.

Ne bih rekao. Kvantni zakoni su nastali sa velikim praskom, dakle i kvantna fizika ma koliko izgledala uvrnuta odnosi se na subatomske cestice koje sacinjavanju svu materiju,pa i nas ljude. Dakle ona je itekako materijalna. Nije samo njutnova fizika materijalna, sva je fizika materijalna.

A sta su to nematerijalni procesi? Energetski?

[Гром]

Ne bih citao sve sto je ovde pisano niti bih se upustao u raspravu. Samo moram da pitam: zar je ova tema stvarno toliko bitna za svakodnevni zivot hriscana? Ako nista drugo, mislim da je to mnogo fascinantnije pitanje od samog odgovora na temu. 

Ово више није тема. овде са чаврља о свему и свачему што се тиче духовности, као кад одеш код комшије на кафу. Шта је ту толико фасцинантно?

[Milan Nikolic]

@,

 

Radi se talasnoj funkciji. Mišljenja su podeljena.

 

Opet kažem, opasnost leži u tome što ne možemo izbeći determinisanost, ako zanemarimo dublji aspekat ljudskog bića. Zato kažem, ljudsko biće treba da ima nešto što bi nazvali dušom - ako ćemo dušu poistovetiti sa slobodnom voljom.

[Volim_Sina_Bozjeg]

ми смо изван Божје суштине (природе) и са Богом и без Бога.

Mislim na Njegovu sushtinu kao Tvorca. Mozda sagledavam pogresno, pitam se da li je stvaranje Njegova sushtina.

Znam da smo deljivi od Boga,ali ja pomisljam iako je sam sebi dovoljan moze li da se desi da je stvorio svet jer je u Licnosti Tvorac.

Moze li se Bog sagledavati da je stvorio deljiv svet Zivot i da je to Njegova sushtina sushtina Stvaraoca?

ne negiram tvoju ispravku nego se eto pitam sve i svasta.

[Justin Waters]

@,

 

Radi se talasnoj funkciji. Mišljenja su podeljena.

 

Opet kažem, opasnost leži u tome što ne možemo izbeći determinisanost, ako zanemarimo dublji aspekat ljudskog bića. Zato kažem, ljudsko biće treba da ima nešto što bi nazvali dušom - ako ćemo dušu poistovetiti sa slobodnom voljom.

Kad kazem materijalno, ne mislim samo na cesticnu prirodnu, vec sve to ukljucuje i talase. Sve sto postoji mjerljivo je i ispitivo od strane covjeka.

Jedino je Bog nematerijalan, ostalo je sve materijalno, ono sto je postalo, pa tako i dusa ma sta god bila.

[Sherlock H.]

Шта је ту толико фасцинантно?

Fascinantna je ta opcinjenost jednim ovakvim pitanjem. Skoro koliko i opcinenost predbracnim sexom, pederima i slicnim pitanjima.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

рекао бих да твоје размишљање иде у правцу стварања као неопходности- задатости Божје. у том смислу, Бог не би био истински слободан, него би деловао по закону нужности.. хмм.

 

ипак, Бог ствара не зато што мора, него зато што хоће.

 

не бих рекао да је Његова суштина- Творац. Он је Творац само у оном смислу у ком се као такав открива творевини, тј. нама.

aha vrlo sam zadovoljan samo sto nisam mislio na puko stvaralastvo vec stvaralostvo iz Ljubavi Njegove svete pa ako ga onda shvatim kao sto sam pisao malo pre bice da dodjem do toga da Boga ogranicavam.

[Sherlock H.]

Фрања је рекао gay je ok.  и то питање је скинуто са листе опчињености 

To ti je otprilike ovaj fazon. xD

 

http://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/q71/s720x720/1013664_533417683373470_199042232_n.jpg

 

 

[Milan Nikolic]

Kad kazem materijalno, ne mislim samo na cesticnu prirodnu, vec sve to ukljucuje i talase. Sve sto postoji mjerljivo je i ispitivo od strane covjeka.

Jedino je Bog nematerijalan, ostalo je sve materijalno, ono sto je postalo, pa tako i dusa ma sta god bila.

 

Postoji nešto u nauci što se naziva ,,informacija''. Postoje skrivene informacije, postoje ,,sablazne veze'' - kako ih je nazivao Ajnštajn, postoji mnogo toga što nismo dotakli i što ne poznajemo, a znamo da nekako pripada svetu fizike.

 

Hoću da kažem da u temelju tvorevine - kako verujemo po sv. Maksimu - postoje entiteti koji pripadaju večnim kategorijama: logosi Božiji. U tom jedino Bogu znanom dejstvu moguće je da postoje stvoreni identiteti nezavisno od ljudskih tela - stvoreni zajedno sa telima, ali koji opstaju nakon smrti tela.

 

Interesantan je Spilbergov film Veštačka inteligencija. Tu se od strane vanzemaljske civilizacije konačno zaključuje da mrtvi ljudi mogu biti klonirani pomoću DNK iz posmrtnih ostataka, zajedno sa celim sećanjem koje je čovek imao. Poenta je da sama struktura prostorvremena skladišti sve informacije, pa tako i ljudsko sećanje.

 

Moje je mišljenje da u dubini strukture prostorvremena opstaju duše - kao slobodna i svesna volja. Mehanizam te tvorevine gde pripadaju duše poznat je samo Bogu. Mi o tome možemo samo da spekulišemo i nikada da potvrđujemo.

[hansbrough]

Ajd da postavim jedno ultimativno pitanje, pa da vidim je mozemo doci do nekog valjano zakljucka. 

 

Zasto je vazno da dusa bude besmrtna? Pretpostavljam da kad tijelo umre, da licnost ostane svjesna i dalje....e sad ono najglavnije zasto je to vazno? U cemu je razlika izmedju sna kada spavamo i smrti? Sa jedne strane nema razlike, jer ko je umro nije svjestan, i onaj ko spava nije svjestan. Sa druge strane, dok spavamo mozemo se probuditi svojim silama, jer imamo energije jos u sebi, tj zivota, kad umremo ne mozemo sami sebe vise probuditi - vaskrsnuti, ali ima Onaj ko to moze.

 

Pa prema tome nije li potpuno svejedno, ako covjek i umre, da u potpunosti umre, i da ponovo ustaje kada bude sveopste vaskrsenje?

 

 

Naprotiv, onaj ko sanja je jako svestan ... njegovi snovi su posledica njegovih sećanja koje je imao u budnom periodu. Pre bi se moglo postaviti pitanje koja je razlika u stanju osobe pre rođenja i posle smrti ... reklo bi se nikakva? 

E sad, zašto ljudi toliko lomataju glavu oko postojanje nekog nematerijalnog duplikata? Možda zato što bi im bilo drago da postoje u nekakvom "višem obliku" (jer, ovo telo je sve samo ne neki božanski oblik postojanja  ) ... da čuju šta o njima misle oni što su živeli sa njima posle svoje smrti ... ko zna? 

Lično meni se ne dopada ona ideja o ovom životu kao probi, odbacivanju korova i slično ... ona ideja da Bog od svih svojih stvorenja bira prvih 300 000 ili 3 milijarde, a ostali odlaze u zaborav bez obzira na njihovu različitost. Još gora je ona ideja o večnim fizičkim mukama (kojih sam se grozio, moram priznati ... sada više ne, pošto sam se pomirio sa činjenicom da idem u pakao  ).

Kao što sam rekao, za mene je najbolji sistem u kome je Bog stvorio život, a i slobodu svakoga da bira šta će mu biti sudbina ... kada bi postojala šansa (a ne postoji), najbolja ideja je ona o reinkarnaciji i nivoima svesti ...