Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[ouk]

Javno upozorenje ,par dana pre pada našeg sajta neko je pokušao da uradi tracking IP adrese koju ja koristim za ovaj forum .

Dakle nisam obraćao pažnju niti sumnjao da neko želi da utvrdi ko sam ja ,jer odavde ne očekujem takve aktivnosti .

Ukoliko bilo ko  mimo mog znanja i mimo moje slobodne volje ,od moderatora ili administratora ovoga foruma ,kao i učesnika pokuša da uradi tracking snosiće sankcije  .

Hakeri i nalogodavci znaju šta znači tracking .

Javno obaveštavam da ću izvršiti hakovanje i spaljivanje njegovog ili njenog hard diska ,oboriću sve sajtove povezane sa dotično ososbom i to za sva vremena i garantujem da vam niko više neće hostovati sajt  .

Ako neko želi da zna ko sam ja može da me pita ,to nije tajna ,imam adresu ,i porodicu .

Ali ako neko pokuša meni iza ledja nešto da uradi neće se provesti kako treba .

Po struci sam programer radim na razvijanju zaštite na mreži ,ne šalite se ,uradio sam i istragu i upravo iz tog razloga  pišem na ovom podforumu .

Dakle poslednje upozorenje ne raditi to .

Ovo upozorenje iznosim ovde iz dva razloga prvi je razlog možda je neko imao dobre namere i hteo je da me proveri ,drugi je razlog možda je neko imao loše namere i hteo je da me proveri ,bez obzira niste znali .

Upozoreni ste .

Što se tiče sveštenika Ljube ,mislim da je više puta naglašeno da je u himnografiju Crkve uneta Platonova misao,te stoga takav himnografski materijal nije upotrebljiv u ovom pitanju ,sem u himnografiju neke nebuloze su unošene i u ikonografiju ,primer je saborni  hram sv Đorđa u Novom Sadu ,neki manastiri itd .

U simvolu vere koju moja Crkva koristi nema pojma o "besmrtnosti duše",tako da je ovo još jedno pogrešno učenje .

Nije mi jasno mnogo stvari ali da neko ne shvata odgovornost onoga što piše pa to mi je budi Bog sa nama

 

[Guest - . . .-]

Брате мој, ово ради исти човек који је хаковао форум. Нико то из администрације не ради, нити је радио. Зато ћемо већ данас објавити о коме се ради.

[Evgenik]

Немојте тако оче Иване, морате опрезно с њим, може да вам обори и форум и портал ако га наљутите. 

[oLjuba]

Драги оче ђаконе Младене,

Опет понављам да је то проблем катикетизације нашег народа, стим што би ми поред истина о човеку и пренели саборну мисао Цркве да је душа бесмртна онако како она њу види и формулише. Штетно је за нас да говороимо другачије од онога како она учи. Поред ње и оци индивидулано уче о њеној бесмртнсоти у показаним нормама, али ни то некима није довољно. Чаки водећи "контемпорални" (либерално-савремени) теолози поричу тврдње да они уче о смртнсоти душе, оне како је Црква опсиује. Ароганција и чак простаклук у односу на ове чињенице и јесте то наше "самоиздвајање" из Тела, и то није неки апстрактни философски појам. Другим речима: грех је мудровати у односу на учећу Цркву и супротно њој говорити! Некима то треба да се и сриче, слово по слово.

Људи више ништа не разумеју, а то је духовно стање помрачења духовних очију. Не може сваки дан да се састају васељенски сабори, и они сами по себи нису то све док се то донесено учење не потврди сакрменталним општењем. За неке је овде В. Сабор скупина људи на којој се надгласава, и на којем се питња вере решавају неким договром, вештинама и лукавствима, лобирањем а не суштинским у саборнсоти исповедањем вере. Ко познаје историју Цркве или је читао акте тих сабора зна да је Духом Светим често мањина побеђивала већину. То човеком не можемо да објасним него само "прстом" Божијим, који је учећи Свети Дух у Телу као Евахристији.

Наша тзв. теолошка психа је поробљена бирократским начелима која никакве везе немају са Црквом, и зато, у многим случајевима ми имамо чиновнике а не оце и пастире. Већ се открива ко би овде био чиновник а ко пастир, по "Пастиру Добром". У неким коментарима се открива та личност потпуног отсуства Цркве и њене балгодати. Учење је једно а таинствена потврда истог је друго, и тај  ФИНАЛАН и послењи акт било којег Сабора до сада одржаног (шокантно је оволико не знање).  Поред те институције која званично и на највишем нивоу уређује учење Цркве, постоји и та друга, и финална, сакрамнетална (таинствена), и свакодневна учећа динамика као Живот и остварење истина о нама, када се то учење свакодневно евхаристијски и спорводи у плодно дело. Свакодневна Литургија имплементује и елаборише учење Цркве, и она је једини израз саборнсти под свим поднебљима и у свим народима, а не неки тамо документи који се чувају у великим и древним библотекама, да би неки "теолошки археолози" прекопавали и тако индивидуално модификовали сакраментално саборно учење Цркве. Сиромашна духовнсот и отсуство црквенсоти јесте то отсуство реалног знања, не само код простих наших људи, радника и сељака, него и код појединих овде теолога који гносисиом желе неогнсотички - "губитобожачки" да коригују Цркву (како о томе Болотов пише).

У Цркву може да се "увуче Трећи час" - рецимо због духоборста у Филиокве, или "звончићи на Аноафори" и слчно, али то нису погрешна учења, него пракса. Може пракса да буде и погрешна али то није погрешно учење у којем би Свети Дух затајио (Литургија је благоатна са и без тог часа). (Није пракса "смртност" душе!). Он делује сакраментално а не бирократски, да седи на некој клупи сале у кој се одржава рецимо "Осми васељенски сабор", који је сазван билатерлано и слуша "каталоге тема" о којима наш св. Јустин Нови говори, па подиже и своју руку да преломи гласање еленистичке или славенофилске струје. То људи не раумеју па васељенске саборе виде најгрубље јуридчки, схоластички, логички, књижно, школски. Документи и одлуке леже закопани у неким древним библитоекама и књижарама све док се, рецимо кроз триста или хиљаду и трста година не појави неки паметњаковић и одважно почне да исправаља целу Црву и људе у њој назвива незналицама, не по обожењу него по сабиру информација (у овом интернет свету и сабир информација може да буде својевран пакао, јер нас сваким даном огромном количином бомбраују!). Онако он сам, или са својим друштвом, најпаметнији у односу на све нас. Одузима њој Литургију као оруђе за учење па нуди прашињаве списе, које "научно" у нецрквеним срединама и нормама бира који су аутентични а који нису, и на основу њих кроје нам религиозну судбину у потпном осуству и нашег мишљења које таинсвено остварује света Литругија и говори о нама да и ми постојимо, а не само нека тамо "учећа елита".

Оно што сам самтрао да вам кажем ја веч раније урадио и добро је да се већином слажемо, па зато вас молим да сагледате да већина ових мисли нису директно вама упућена. То што сам рекао на сетосављу.орг као закључак поновићу и овде: непотребно и кнфузно, и са превише уложеног времена улаже се на нешто хипотетичко, а све мање слуша учећа Црква. 

Ипак су ове ствари једноставне али их само ми компликујемо. Неко ради престижа, неко ради имена, неко ради својих личних циљева, неко по налогу и поткопавању наше свете Правосалвне вере.

Заиста више треба обратити пажње на речи госта Православног богословског факултета архимандрита Василија (Гондикакис), проигумана Манастира Ивирона на Атону којег сте уживо чули. Он то све исто каже и надам се да је већина њега разумела.

[oLjuba]

Ја бих рекао Чавезу да личности ми већ имамо и оне опредељују нашу слободу и однос према Богу. Управо због тога личност не може да умре, нити да "васкрсне" (јер је почесто она и грех а он се не васкрсава), него телом човек устаје и обнавља се, васкрсава, са већ раније изграћеном личношћу у животу које је он у својој слободи схватио и приохватио. Као личности ко смо и кави смо нама Бпог суди, и препознаје нас да ли смо Његови или нисмо.

[oLjuba]

Да, као и обично лична констатација без одговора, и без потребне основе, и неозбиљна.

Ако Љубо убије Јнака његова изграђена личност је та да је убица. Није га Бог створио таквим него је Љуба изабрао да буде та личност у добром или у злу. Он у својој слободи гради сбе: он оваплоћује у себе једно или друго, и то не умире пријатељу мој. Богоуподобљење не умире нити ђавоуподобљење. Никада. Како би било лепо да зло у нама нестане са којим смо изградили ту нашу личност (за оног који не жели да се каје). Било би дивно за неке али не и за Божију правду? Идеално зар не? А то у овом хедонизму тако фино одговора. Јулијан богоборац и отступник шта има да се брине, његова личност је нестала. Или жели неко да катастрофално саветује да Бог "васкрсава" зло? Буде зло па нестане, па онда поново га Бог "створи" - васкрсне из непостојања? Или шта ли већ људи не могу да смисле? Овде се доводе у питање основе наше вере.

Колико људи не разумееју шта је личност, обожена или необожена. То је страшно.

Можда се крволок Љуба покајао а можда није, и то не нестаје нити умире, него иде пред нашег Творца и Судију. То не умире и не нестаје осим у Оригену и оригенизму.

А "шта се чита на нету" пријатељу?

Чита се да један епископ и професор у једној књиги учи да личност умире а у другој не. То се чита, па се питамо: а да ли ико више књиге чита осим ових форума и листи?

Довољно сам озбиљан да се несуочавам са овом неозбљношћу а и јавноном неодговорношћу, јер нећу да се Чавезом препирем.

[Александар Милојков]

Оче Љубо, мислим да је онај видео клип који је Моцарт направио, са речима митрополита Зизјуласа, сасвим јасан и да ничега неправославног и непредањског ту нема. Напротив.

ЖИВОТ= БИТИ ЛИЧНОСТ, а бити личност значи градити свој идентитет у заједници, у личносном односу са Богом и ближњим (=Црква).

СМРТ=ПОСТОЈАТИ КАО АНОНИМНА ПРИРОДА, силом бесмртне душе, без заједнице са Богом, постојати без личносног идентитета ("Идите од мене проклети, НЕ ПОЗНАЈЕМ ВАС!").

[Guest O.Ugrin]

ЖИВОТ= БИТИ ЛИЧНОСТ, а бити личност значи градити свој идентитет у заједници, у личносном односу са Богом и ближњим (=Црква).

СМРТ=ПОСТОЈАТИ КАО АНОНИМНА ПРИРОДА, силом бесмртне душе, без заједнице са Богом, постојати без личносног идентитета ("Идите од мене проклети, НЕ ПОЗНАЈЕМ ВАС!").

Ovo je suma sumarum pravoslavnog ucenja o stanju smrti!

Mislite o tome....

Otvorenog uma.otvorenog srca, mir vam_U.

[Guest O.Ugrin]

`Чита се да један епископ и професор у једној књиги учи да личност умире а у другој не.`

Пошто један поп на нету прозива професора и владику било би лепо да то и аргументује на истом нету. 0409_feel

Где то пише да погледамо, ко је тај професор и владика? Ако је Владика Игнатије видели смо да његов учитељ, Митрополит Зизијулас каже да душа и тело могу завршити у небићу у природној анонимности ако их Бог не позна као личности. Без обзира на то што је душа бесмртна.

Да ли је то онако како је Митрополит Зизијулас објаснио православно или не?

Svakako da je PRAVOSLAVNO!!! Nemojte zaboraviti da se radi o episkopima nase Svete Crkve! Ocenjivati njih kao jeretike nece biti tolerisano na ovom pdf budite uvereni u to! Ovde mozemo, ako bas zelite, razmatrati ovo ili ono ali pravoslavnost EPISKOPA nase Crkve... NE

[Ведран*]

Чавез,

А како је небиће исто што и природна анонимност? То већ два пута понављаш. Можеш ли да објасниш?

[Александар Милојков]

Чавез,

А како је небиће исто што и природна анонимност? То већ два пута понављаш. Можеш ли да објасниш?

Ево и ја ћу покушати да објасним. Постојање у смрти јесте постојање које се не темељи на личносном односу, већ само на природи. За човека постојати значи бити конбкретан човек са идентитетом ,са именом, бити личност. То човек бива само ондакада постоји у заједници. На пример, моје "ја" незамисливо је без односа са мојом породицом, са родитељима, рођацима, пријатељима. Сви ти односи чине да моје психосоматско биће БУДЕ Александар, личност. Када бих покидао, заборавио све своје односе и када бих био заборављен од свих своји ближњих, био бих анонимус без свог идентитета - постојао бих као природа, душа и тело, али безлично, без оног "ја" које ме чини личношћу, које и ту моју природу чини постојећом (читај: примећеном од других личности и примљеном у однос, у комуникацију, у живот). То је, заправо, смрт - када постојање градимо само у својој аутономији у оном да је А=А. Постојати значи изаћи из себе, бити екстатичан премо другоме (а и Бог је тај други). Постојање је ОДНОС - ОДНОС који нам даје конкретан и непоновљиви ИДЕНТИТЕТ без којег не можемо постојати. Без тог идентитета нема разлике између човека, животиње и неживе природе.

[Ведран*]

Хвала Александре!

Међутим, бојим се да ниси дао одговор на моје питање, а оно је било сасвим једноставно. Чавез је поистовећивао ВРАЋАЊЕ у НЕБИЋЕ или НИШТАВИЛО са тим што он назива "природна анонимност". Моје питање је гласило како то да је повратак у небиће исто што и природна анонимност.

[Зосима]

Када бих покидао, заборавио све своје односе и када бих био заборављен од свих своји ближњих, био бих анонимус без свог идентитета - постојао бих као природа, душа и тело, али безлично, без оног "ја" које ме чини личношћу,

Па колико видим ,постојања и у том случају има,па било оно и безлично.

Да ли си хтео рећи,да би га та безличност одвела у смрт ?

[Александар Милојков]

Хвала Александре!

Међутим, бојим се да ниси дао одговор на моје питање, а оно је било сасвим једноставно. Чавез је поистовећивао ВРАЋАЊЕ у НЕБИЋЕ или НИШТАВИЛО са тим што он назива "природна анонимност". Моје питање је гласило како то да је повратак у небиће исто што и природна анонимност.

У ништавило, у нестанак, у смрт одлази личност, идентитет (изгубљени однос са Богом и ближњима) - иако природа (тело и душа) не одлазе у небиће (постоје као безлична природа, а безлично је анонимно јер оно Божије "не познајем вас" односи се на личносно познање, на однос).

[Благовесник]

To je oно кад Господ каже - не познајем вас. Познаје их по природи, али их не познаје по личности,

а познање по личности је право познање и знање другог.