Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[w.a.mozart]

eshatološki,naravski.... ova sitna boranije me ne interesuje.... 

[Маша]

Један духовит професор са Богословског Факултета је рекао: "Ако смо толико бесмртни и све је воља Божија што нам се догађа, зашто онда на свакој Цркви стављамо громобране да нас не убију муње?"

Ко каже да је све воља Божија?

А стављамо јер је побеђена смрт али не и страх од исте.

пс Смиле, чега је онда смрт побеђена?

[Никола Ђоловић]

Један духовит професор са Богословског Факултета је рекао: "Ако смо толико бесмртни и све је воља Божија што нам се догађа, зашто онда на свакој Цркви стављамо громобране да нас не убију муње?"

Ко каже да је све воља Божија?

А стављамо јер је побеђена смрт али не и страх од исте.

Ок.

Али зашто је онда Сам Христос, плакао и дрхтао у Гетсиманском врту молећи Ова да Га Чаша смрти мимоиђе, а сад се ми као не плашимо смрти?

[Маша]

Можда јер Он до тада још никад није умро, из страха од непознатог.

Ипак је он био БогоЧОВЕК.

[Никола Ђоловић]

Можда јер Он до тада још никад није умро, из страха од непознатог.

Ипак је он био БогоЧОВЕК.

Ако је Он Богочовек (а што нико не оспорава) зар Њему првенствено као Богу има нешто непознато?

[Маша]

Нема, али као човеку има.

[Никола Ђоловић]

Значи Он је подвојена Личност?

[Маша]

Шта, ово прелази у иронију?

[Никола Ђоловић]

Ма опуштено Машо, па знамо се овде...
Него покушавам дијалог...
додуше, волим првокативне речи да користим да бих јаче нагласио смисао...
елем да те не збуњујем...
На крсту није умро човек него Богочовек, цео Христос, јер Он нема две личности него једну па је самим тим умрла та иста Личност...
зато је то тако потресан догађај...или што каже о. Иван људи се више плаше смрти него пакла...
другим речима, страх Богочовека нашега видим као оличење саме смрти, саме неприродности умирања...
ако кажемо да Он није умро онда није ни васкрсао, и онда је његова жртва и бол био привид као што учише неки јеретици у првим вековима хришћанства...

[Guest O.Ugrin]

Neke nedoumice o zivotu posle smrti, samim tim i o smrtnosti, odnosno, besmrtnosti duse, proizilaze iz price o bogatasu i Lazaru, odnosno o Lazaru u krilu Avraamovom i bogatasu u ponoru pakla.

Misljenja sam, da bi slucaj sa Lazarem, u svetlu teme o kojoj razmisljamo, trebali usporediti sa Tavorskim dogadjajem, odnosno sa ''vracanjem'' Ilije i Mojsija. S'tim, da ne bih bas definisao Lazarevo vaskrsavanje prostim - vracanjem duse u telo, vec - vracanjem zivota. Dakle, Hristos nije vratio Lazarevu dusu vec mu je podario zivot jer On jeste - PUT, ISTINA I ZIVOT a odnosom sa Njim, kako tad tako i sad, imamo zivot jer Zivot je zapravo odnos sa Njim. Jer, vratimo se sada pocetnoj problematici, ako kazemo da je vratio Lazaru dusu da li to znaci da je vratio i tela Iliji i Mojseju ili, da idemo jos dalje, pa da se zapitamo, gde su ostala tela Ilije i Mojsija nakon Tavorskog preobrazaja. Da li razumete o cemu pisem i da li shvatate da se ovoj problematici ne moze pristupiti cisto mehanicki - vratio dusu, uzeo dusu... vec egzistencijalnoontoloski, Tavorski, cega predukus i imamo na dogadjaju Liturgije, kada torzestvuje cela Crkva, koja je jedna i nedeljiva jer je Telo a, to znaci da - u Gospodu nema mrtvih i toga radi pominjemo svoje umrle, ali i svetitelje pa cak i Majku Boziju! Mislite o tome...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[Искушеник]

Оче Угрине, па зар не пише у Св. Писму да је свети Илија (заједно са св. Енохом) једини човек који није никада умро? То јест, свети Илија је за живота вазнет огњеним колима на небо, и вратиће се пред сам крај света са св. Енохом (Обучени у вреће).

[Протомајстор]

Прочитао сам само 1. и ову последњу страну теме - извините. Прочитао сам прошле недеље фантастичну књигу "Сећање на будућност" и схватио понешто о овом питању. Схватио сам да смо бесмртни по нашем јединству са Богом, односно по његовој слободној љубави. Нешто ми је значајно ипак промакло, молим неког стручног да ми помогне. Шта се дешава са нашом душом у случају неуспеха, како она умире, да ли прелази у небиће или вечно например гори у паклу? Да замислимо рецимо да се ја нећу спасити, шта ће се десити са мојом душом? Озбиљно питам.

Владика Игнатије Мидић је написао, догматске су теме у питању. Размишљам се да је скенирам и поставим на нет. Тек сам сада схватио колико је утицајна. У своје време је много узбуркала богословске кругове.

[Милан Меденица :)]

Оче Угрине, па зар не пише у Св. Писму да је свети Илија (заједно са св. Енохом) једини човек који није никада умро. То јест, свети Илија је за живота вазнет огњеним колима на небо, и вратиће се пред сам крај света са св. Енохом (Обучени у вреће).

хм.

писао је Александар већ о томе ако се не варам ..

о светима Илији и Мојсију, одатле па даље

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,333.msg95517.html#msg95517

и односа есхатона и времена.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,333.msg95132.html#msg95132

[Протомајстор]

Gospode!

Ovde laici uče sveštenike.

Јеротић, Јанарис, Хомјаков...

[Guest O.Ugrin]

Оче Угрине, па зар не пише у Св. Писму да је свети Илија (заједно са св. Енохом) једини човек који није никада умро? То јест, свети Илија је за живота вазнет огњеним колима на небо, и вратиће се пред сам крај света са св. Енохом (Обучени у вреће).

Mojsije nije uznet, pak; no, nije o tome rec vec se postavlja pitanje gde obitavaju ta tela nakon Tavorskog susreta, odnosno Ilijinog ili Enohovog uznosenja. Shvatate, bitno je postupno promisljati o ovome ne bi li se razumela logika postojanja, samim tim i Liturgija - sta mi zaista tamo cinimo i u cemu se tacno ogleda taj predukus Osmog dana. Razumete? Nas zivot na cemu je zasnovan ili na Kome... to su bitna pitanja i u njima se krije konacan odgovor na pitanje smrtnosti, odnosno, besmrtnosti duse. Zato hajde, rascistite um od onoga sto ste culi, naculi ili mislite da znate, sumirajuci svoju misao jednim pitanjem - Ko ili sta, jeste izvor zivota... i ako je pitanje zasnovano na Ko je izvor zivota; sledeci korak jeste - na koji nacin i, konacno, da li i od nas zavisi nase postojanje i ako zavisi u cemu se to ogleda, sta nam je ciniti... Vi ste na potezu. Mislite o tome...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin