Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Volim_Sina_Bozjeg]

mene zanima jel svijest dio duse

Zavisi gde stanuje Možda i tela i duše...(recimo da je sklop informacija telesnih ali i onih duševnih) (nemam pojma:) ) 

[kordun]

Da, znam.Ovde su dve tvrdje postavljene. Jedna je da telo ima istu funkciju,kao i sada, pre Duha životnog,koliko sam ja razumeo. Meni je bliža ova tvrdnja da telo nema takvu funkciju i da proradi tek posle Duha. Možda i ja grešim kad stvaranje čoveka stavljam u proces i govorim o vremenskoj distanci. Medjutim navelo me na to da je telo stvarano rukama a ne rečju ili čarobnim štapićem.

e znas kad cu ja povjerovati u obrnuto, tu se slazem sa onim miroljubom petrovicem, kad od nezive materije naprave nesto zivo, al to ce napraviti malo morgen....

[Volim_Sina_Bozjeg]

e znas kad cu ja povjerovati u obrnuto, tu se slazem sa onim miroljubom petrovicem, kad od nezive materije naprave nesto zivo, al to ce napraviti malo morgen....

Ma ja mislim isključivo na Božje stvaranje nisi me razumeo

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ja te pitam kako znas da je to tako a ti samo ponovis istu tu tvrdnju. Odlican nacin za vodjenje dijaloga.

 

Uzgred nista od ovoga sto si nabrojala nije tacno. Oboreno je eksperimentima na rascepljenom mozgu. A i sva ostala

istrazivanja neuronauka su podrzala stav da je velika vecina mentalnih fenomena, o motorici tela da i ne govorimo, uzrokovano

radom mozga.

Ovde si obezbedjuješ hiljade kombinacija....

Koliko sam video ti govoriš da Duh života obezbedjuje isključivo percepciju i prepoznavanje druge i sebe kao ličnost? Samim tim Duh životni koji je udahnut nema nikakve veze sa "pokretanjem" oživljavanjem tela koji je od zemlje stvoren? Ne dovodi se tako onda do zaključka da živo telo (motorika,pokreti,CNS,mozak)Duh oživljava u ličnost i tako telo posta duša živa?

[BAJO-PIVLJANIN]

Mozda sam u krivu, mozda sam lud, nzm. stvarno, ali ovo o cemu vi pisete kao o necemu ne shvatljivom je prosto za razumjeti i neukom covjeku.

Kao sto lijepo pise: "Mojsijeva 2,7 A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa."

"Prah zemaljski" kao materijalna komponenta, ozivljena "duhom zivotnim" stvari zivo-svjesno bice.

Duh zivotni, pokretac zivota, udahnut u mrtvu materiju(bezivotno tijelo) stvara zivo bice, cije sposobnosti zavise od materije.

 

Pogledaj te samo na "mozak" koliko je to samo slozen organ, remekdjelo prirode kao sto bi neki rekli.

Covjeka ako ima nekakva poremecaj, primjerice, ostecenje mozga i pritome covjek nije svjestan nekih stvari; On samim tim moze da uradi stvari kojih u opste nije svjestan, nit moze da razlikuje dobro od zla.

Zamislite trasplataciju mozga - da li bi ono ostavilo posledice po dusu?

DNK, cije su celije najslozenije u prirodi dovode naucnike u sumlju da je svijet stvoren rukom "majke prirode" - takav proces moze samo da izvede Bice cija inteligencija prelazi sve granice. Zasto bih se Bog "zamajavao" sa ovakvim stvarima, ako je vec stvorio svjesnu dusu koja prestavlja indetitet covjeka?

 

Druga stvar, kako dusa moze da se razdvoji od tijela ako je ona nastala sjedinjavanjem duha zivotnog i praha zemaljskog, kao sto stoji u Mojsijeva 2,7 Kako je neko upio da razdvoji nerazdvojivo?

Ja mislim da je problem u tome sto ljudi mjesalju dusu i duh zivotni i samim tim daju im iste osobine.

"I vrati se prah u zemlju kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao." Propovednik 12.7

[DYNABLASTER]

Zivot kakvim ga mi vidimo ovde na zemlji je potpuni vid covekovog postojanja u kojem dusa tj. duh obitava, postoji i drugi vid postojanja bivstva, a to je kad dusa napusti telo, to je druga dimenzija u kojoj ne vaze zakonitosti ovog materijalnog sveta, i o njemu znamo malo do skoro nista.

[DYNABLASTER]

Mozda sam u krivu, mozda sam lud, nzm. stvarno, ali ovo o cemu vi pisete kao o necemu ne shvatljivom je prosto za razumjeti i neukom covjeku.

Kao sto lijepo pise: "Mojsijeva 2,7 A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa."

"Prah zemaljski" kao materijalna komponenta, ozivljena "duhom zivotnim" stvari zivo-svjesno bice.

Duh zivotni, pokretac zivota, udahnut u mrtvu materiju(bezivotno tijelo) stvara zivo bice, cije sposobnosti zavise od materije.

 

Pogledaj te samo na "mozak" koliko je to samo slozen organ, remekdjelo prirode kao sto bi neki rekli.

Covjeka ako ima nekakva poremecaj, primjerice, ostecenje mozga i pritome covjek nije svjestan nekih stvari; On samim tim moze da uradi stvari kojih u opste nije svjestan, nit moze da razlikuje dobro od zla.

Zamislite trasplataciju mozga - da li bi ono ostavilo posledice po dusu?

DNK, cije su celije najslozenije u prirodi dovode naucnike u sumlju da je svijet stvoren rukom "majke prirode" - takav proces moze samo da izvede Bice cija inteligencija prelazi sve granice. Zasto bih se Bog "zamajavao" sa ovakvim stvarima, ako je vec stvorio svjesnu dusu koja prestavlja indetitet covjeka?

 

Druga stvar, kako dusa moze da se razdvoji od tijela ako je ona nastala sjedinjavanjem duha zivotnog i praha zemaljskog, kao sto stoji u Mojsijeva 2,7 Kako je neko upio da razdvoji nerazdvojivo?

Ja mislim da je problem u tome sto ljudi mjesalju dusu i duh zivotni i samim tim daju im iste osobine.

"I vrati se prah u zemlju kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao." Propovednik 12.7

Dusa je stvorena posebno i ne spada u zivot ili ne zivot, ona je iznad/van tih kategorija.

 

Prahu zemaljskom kad se dune duh zivotni, duh koji ozivljava, to je zivot (dusa+telo), i tako dusa postane ziva, tj. covek.

 

Sad spoji ovaj odgovor sa odgovorom iznad radi potpunog razumevanja.

 

Dusa je sustina, osnova, cije postojanje se ne moze izbrisati, zato i pakao kao beskonacno stanje.

[obi-wan]

Tema ide pod kljuc momentalno, a subotaru da porucim - mnogo si bre dosadan.

[Viktor Ljvovic]

Мали прилог теми из дела св. Јована Дамаскина о сектама

 

90 Θνητοψυχῖται, οἱ τὴν ἀνθρωπείαν ψυχὴν εἰσάγοντες ὁμοίαν τῆς τῶν κτηνῶν
καὶ τῷ σώματι λέγοντες συναπόλλυσθαι αὐτήν.

 

90 Смртодушници су они који уводе да је људска душа слична сточној и говоре да нестаје заједно са телом. 

[w.a.mozart]

По Светим Оцима Цркве душа је то што јесте бесмртна, по смрти тела душа наставља да живи и чак увећава своје спознајне моћи, јер "Дух је срчан, али је тело слабо" (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38). 

 

Са учењем Зизјуласа нисам се дружио јер ми је стран.  Јел то његово учење о некој контузованости душе, спавању, дремању и ко зна још чему? Одбацивању митарстава итд. То његово учење се у потпуности коси са искуством и предањем Православне Цркве.

Да се сретне са духовним колосима као што су наши Свети Јустин и Николај био би раскринкан и огољен до кости, остала би само његова срамота. Али ето данас неко такав многима представља ауторитет.

 

barem si iskren   ali nije fer da tako crno-belo posmatraš stvari

[w.a.mozart]

Додаћу само да је то тачно...душа се не разлаже и цепидлачећи можемо рећи да је неуништива! Али не зато што је проста, већ зато што је Бог љубављу држи.

 

šta ga sprečava da drži i telo? Zašto samo dušu? Možda zato što telo vidimo kako trune a dušu ne pa onda dajemo sebi za pravo da nagadjamo. Lepo si reko - čekam vaskrsenje mrtvih. Koga briga za ono u medjuvremenu

[w.a.mozart]

Ne slazem se sa ovime, utoliko sto ne mozemo znati, a opet vremenska kategorija je ogranicena na zemaljsko, kao sto rekoh u tom stanju vaze drugaciji zakoni. Kao sto ni u snu ne postoji kategorija vremena kao dozivljaja, kad kazem u snu ne mislim na adventisticki pojam sna duse.

 

 O ovome priča i vladika Porfirije, čisto da znaš da nije samo laičko mišljenje člana foruma

[aliluja]

Mislim da je duša besmrtna. Ona je po meni sklona bolesti ali i oblikovanju i usavršavanju. Smrt vidim kao vrstu prelaska u novu dimenziju... a boravišta za duše... mislim da su raznolika.. u zavisnosti od toga kako smo duhovno stajali u ovozemaljskom životu i iz kojih smo životnih problematika izašli kao pobednici na čelu sa Hristom. Koliko smo se ustvari uspeli izdići iznad životnih problema. Što je veću težnju duša imala za duhovnim uzdizanjem to je više tereta morala pretrpeti...da bi se spasila. Mislim da je zemaljski život najveća iskušenička škola za dušu. Eto... naš Otac nam je omogućio da je pohadjamo.. Ostalo je na našoj volji da je primerno završimo... kako bi naš Otac bio ponosan na nas. To je najveća nagrada.

[JESSY]

Бесмртност душе- Свети Максим Исповедник

 

У новије време (крај прошлог и почетак овога века) у животу наше Цркве, како у практичном животу (богослужења, правоживља и др.) тако и у теологији, појавиле су се многе девијације, па и отворене и очигледне заблуде (да не кажемо јереси, иако је то прави назив за многа новачења). Најизразитије, и нешто што је верни и благочестиви народ прво уочио, и против тога се спонтано (и оправдано) побунио било је учење о смртности душе. Велика се прашина дигла око тога. Полемисало се, као у стара времена, како на највишим нивоима (црквене пуноће), међу епископима и свештенством, тако и у обичном народу, по трговима, улицама, пијацама. Свак је у свом мишљењу и веровању упорствовао. Свак је износио доказе и аргументе, како је знао и умео. И, нико никога није успео да убеди у супротно. Стварала се деоба у народу. И продубљивала.

У жељи да допринесемо превазилажењу тог нездравог, и за многе душе пагубног стања, одлучили смо да позовемо у помоћ једног од најпознатијих теолога Свете Цркве Православне, Преподобног Максима Исповедника, који је несумњив и непоречан ауторитет по питањима вере. Стога овде предлажемо читаоцу кратко дело тог Светог Оца: О ДУШИ (трактат), у преводу са грчког оригинала, уверени да ће његова реч затворити уста „измишљачима нове вере“. Ово дело, као и многа друга из пера овог великог Исповедника Цркве Православне написано је пре више од хиљаду и триста година, али ништа није изгубило од јасноће и своје богословске дубине. (Из предговора Епископа рашко-призренског Артемија са сајта манастира Лепавине)

Да ли је душа бесмртна? Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност.

 

Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе

А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна.

 

Оно што има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде

И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку.

У СПЦ се кроз преводе уводе новотарије и мења смисао Вере православне. Теолозима склоним Зизјуласовој јереси смета учење о души бесмртној у Православној вери, те се труде да то учење релативизирају разним рационалистичким силогизмима. Тропар ”В тебје Мати извјестно спасесја, јеже по образу приим бо крест, посљедовала јеси Христу, и дјеја учила јеси, презирати убо плот преходит бо: приљежати же о ДУШИ ВЕШЧИ БЕСМЕРТЊЕЈ, тјемже и со ангели срадујетсја преподобна дух твој” (Зборник, Београд, 1991, стр. 80), епископ Атанасије Јевтић преводи на следећи начин: ”У теби се, Мати, тачно спасе боголикост, јер узевши крст следовала си за Христом, и делајући учила јеси не бринути за тело пропадљиво, старати се пак за ЖИВОТ БЕСМРТНИ; зато се с анђелима радује, Преподобна дух твој” (Часослов (превео епископ захумско – херцеговачки Атанасије) , Београд, 2001, стр. 267). Брише се синтагма „душа, ствар бесмртна“ и умеће „живот бесмртни“.

 

Оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је

И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине – лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна.

 

 

 

by Православље Живот Вечни

[Дијана.]

Svi postovi koji se odnose na ličnosti a ne na ovu i slične teme će biti sklonjeni na odgovarajuću temu. Na 'privatnim' temama koje jasno pripadaju odr. ličnosti se teže može spriječiti prepucavanje. Naročito kad se sudare slični ljudi po duhovnom sklopu. Ova tema, kao i https://www.pouke.org/forum/topic/39543-%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%99%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B0-%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BE-%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B4%D1%83/  ona druga mala presjek-tema o ovom pitanju nek ostanu čiste od prepucavanja.   

Mi više ne možemo postići da diskusije budu normalne ili da teme čistimo.  

 

A što se tiče stvarne teme, 

 

 

'Najbolji odgovor' dolazi od našeg uvaženog teologa, člana administracije foruma, pa se može smatrati zvaničnim stavom foruma, a to je inače stav moderne pravoslavne teologije koja se uči na našim bogoslovskim školama po pitanju pravoslavnog učenja o duši.