Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[Ronald]

пре 5 минута, εργασία рече

Па сад ако изражене жеље потрошача за различитом структуром роба на тржишту воде у тоталитаризам онда и ове моје скаламерије воде у зиг-зајл.  

Ne izrazene zelje, vec potreba da jedan um u obliku racunara kojim upravljaju ljudi moze da zna sta je bolje za obicnog covjeka od njega samog.

[florenntina]

пре 1 минут, εργασία рече

Па сад ако изражене жеље потрошача за различитом структуром роба на тржишту воде у тоталитаризам онда и ове моје скаламерије воде у зиг-зајл.  

Sustinski problem je sto ne postoje "izrazene zelje potrosaca" vec zelje koje se stalno izrazavaju i stalno menjaju.

Stoga bi svaki pokusaj fiksiranja istih isao u pravcu neefikasne alokacije resursa a samim tim i produktivnosti koja je osnov ekonomskog napretka.

[εργασία]

Управо сада, florenntina рече

Nisam pricala o ceni nego o vrednosti. Ona je subjektivna ili dzaba ti proizvodis pivo i po 20 dinara ako meni treba sir

Шарманти сте али то је прескок из наше досадашње теме. 

Ок. Узмимо класичан график кривуља преференци које је лансирао Вилферд Парето, а које служе за објашњење концепта ординалне корисности. Тамо се узимају две робе које се желе у разним комбинацијама, једна мање, а друга више како се иде низ криву. Али и тако важи ово што сам рекао. И сир и пиво због економије обима имају пад у цени па се кривуља мора исртавати на новом нивоу.  

[Ronald]

пре 1 минут, florenntina рече

Sustinski problem je sto ne postoje "izrazene zelje potrosaca" vec zelje koje se stalno izrazavaju i stalno menjaju.

Stoga bi svaki pokusaj fiksiranja istih isao u pravcu neefikasne alokacije resursa a samim tim i produktivnosti koja je osnov ekonomskog napretka.

On ne moze da shvati da je kulturna evolucija brza i da nijedan racunar ne bio mogao da isprati promjene preferencija svakog covjeka u kontinuitettu, jer nekom se danas jede sladoled, a sutra ne.

[Ronald]

пре 2 минута, εργασία рече

Шарманти сте али то је прескок из наше досадашње теме. 

Ок. Узмимо класичан график кривуља преференци које је лансирао Вилферд Парето, а које служе за објашњење концепта ординалне корисности. Тамо се узимају две робе које се желе у разним комбинацијама, једна мање, а друга више како се иде низ криву. Али и тако важи ово што сам рекао. И сир и пиво због економије обима имају пад у цени па се кривуља мора исртавати на новом нивоу.  

Ali to je pojednostavljen primer, koji nije ni blizu realnosti koja je mnogo kompleksnija, znam polagao sam i mikroekonomiju itd.

[εργασία]

пре 2 минута, Ronald рече

Ne izrazene zelje, vec potreba da jedan um u obliku racunara kojim upravljaju ljudi moze da zna sta je bolje za obicnog covjeka od njega samog.

Очигледно не разумеш концепт. Не одређује никакав компјутер да ли ћеш јести 3 килогама јабука или 2 килограма банана или ћеш можда да узмеш 5 пари чарапа сходно својим зарађеним токенима који би репрезентовали радне часове које си дао у производњи. Ти и остали потрошачи се опредељујете за произоводе по разгранатим продајним местима, а у случају повећане тражње за одређеном робом, информациони систем прима тај запис и преуређује вектор циља на основу којих се прерачунава распоред фактора производње. Сигнал се шаље фабрикама, робе које су потребније, производе се више, а робе које се траже мање или се производе у мањем размеру или се чак прекида њихова производња.

[Кратос]

Ovo je neka zajtgajst utopija.

[Ћириличар]

On 10/01/2017 at 21:34, εργασία рече

Јесте штетна, јер неко присваја кристализовану вредност туђега рада, са којом он после манипулише како хоће, обично је акумулишући у све већем степену и тако постаје сваким даном све моћнији. Тешко да то не може да изазове проблеме и у самој економији, а и да не доведе до ауторитарних односа у друштву. Према томе, када капиталиста, како ви кажете од "својих" пара даје некоме "плату" (овде треба обратити пажњу како је кроз историју рад претворен у облик најамнине, дакле никако није природна ствар како нас то уверавају либертаријанци), заправо не даје ништа своје, него командује концентрисаним друштвеним радом огледаним у величини вредности која је материјализована у алатима и опреми. Мора се прво схватити да је капиталистичка производња, пре свега производња вредности, без које не би ни била могућа размена роба на тржишту.

Оплодња вредности у капитализму има инхеренте противуречности у стално растућем органском саставу капитала и последичном тенденцијском паду профитне стопе. Капитализам није линеарни раст производње и све веће акумулације капитала, већ представља динамички систем који кроз конкуренцију гони капиталисте да улажу све више, док у једном тренутку постојећа маса вишка вредности не постане недовољна за даљу акумулацију, па се мора кренути у још већу експлоатацију рада. Међутим, то може само за неко време, после чега мора следи рецесиони слом који подрезамувеа периодично обезвређивање сталног капитала (овај појам не изједнечавати са фиксним капиталом, мада га он обухвата) огледан у банкротима многих капиталиста и стално растућој незапослености. 

Капитализам је један ирационални, хаотични, експлоататорски економски систем, који периодично упада у кризе и који подстиче сукобе у друштву и води у империјалне ратове. Хумано, нема шта. 

Istorija te onda opovrgava jer su kapitalistički sistemi na kraju uvijek ispadali bogatiji, stabilniji i humaniji od ponuđenih ekstremnih alternativa, od fašizma do komunizma. Iskorištavanje tuđeg rada uz pravičnu i dovoljno visoku naknadu je po tebi, nekako, loše i katastrofalno, uprkos svemu što se do sada desilo što dokazuje suprotno. 

Dalje, prisvajanje profita nije prisvajanje vrijednosti tuđeg rada. Vrijednost tuđeg rada je izražena u plati koja se prima za taj rad. Profit je nešto drugo. On je razlika vrijednosti rada i resursa sa početka i sa kraja poslovnog procesa (od proizvodnje do prodaje). Rad daju radnici a resurse nad kojima se radi obezbeđuje poslodavac, kašitalista iz svog džepa. Jako je netačno kada insinuiraš da kašitalista ništa svoje ne daje nego samo upravlja društvenim radnim potencijalom bez troškova. Majku mu to su samo robovlasnici radili. Kapitalista snosi rizik čitavog poduhvata na sebi kojeg finansira iz svog džepa. 

Kapitalizam je daleko od haotičnog i neorganizovanog sistema. Prvo što se preduzetnici u svojim granama vode određenim pravilima, te donose sami često pravila svoje profesije i standarde poslovanja (na Zapadu čak i vodoinstalateri se samoregulišu dok kod nas ima još svjetlosnih godina do tog nivoa privredne svijesti), drugo što država sama zauzdava (ili makar pokušava zauzdati) divlje i eksploatatorske tendencije kapitalizma regulacijama, i treće što se poslodavci i ostali kapitalisti vode potrebom da udovolje tražnji naroda. Daleko je to od apokaliptične nezauzdane aždaje kakvom ga ti predstavljaš. 

Preporučujem ti video na YouTube od profesora Džonatana Hajdta (Jonathan Haidt) "Two stories about capitalism".  Čovjek nije nikakav libertatijanac niti bilo kakav zaluđenik za slobodno tržište već bivši američki liberal (čitaj ljevičar ili progresivac) koji je uspjeo pogledati stvari i van mjehura progresivne antikapitalističke akademije u Americi. Jako je dobar kao intelektualac i analitičar. 

[εργασία]

пре 2 минута, Kratos рече

Ovo je neka zajtgajst utopija.

Капитализам је термодинамички реални пакао.

[Ronald]

пре 4 минута, εργασία рече

Очигледно не разумеш концепт. Не одређује никакав компјутер да ли ћеш јести 3 килогама јабука или 2 килограма банана или ћеш можда да узмеш 5 пари чарапа сходно својим зарађеним токенима који би репрезентовали радне часове које си дао у производњи. Ти и остали потрошачи се опредељујете за произоводе по разгранатим продајним местима, а у случају повећане тражње за одређеном робом, информациони систем прима тај запис и преуређује вектор циља на основу којих се прерачунава распоред фактора производње. Сигнал се шаље фабрикама, робе које су потребније, производе се више, а робе које се траже мање или се производе у мањем размеру или се чак прекида њихова производња.

A  inovacije, kako ce taj sistem dovesti do inovacija ako ne postoji konkurencija izmedju preduzeca na trzistu? 

[Ћириличар]

On 11/01/2017 at 14:33, εργασία рече

Капитализам је термодинамички реални пакао.

Tell that to the Soviets. Oh wait they are gone 

[Аурор]

пре 7 минута, εργασία рече

Капитализам је термодинамички реални пакао.

Epic!

[εργασία]

На три нивоа:

1) На основу текуће производње и инпут-оутпута можемо да видимо где се радници највише оптерећују на раду, где су посебно изложени ризику од повређивања, затим где имамо највише губитака у опиљцима, па рецимо где су велике потрошње енергије и горива. Тиме би се истражно-опитним центрима дало у задатак да пронађу технолошке иновације како би се превазишли проблеми и повећала ефикасност целокупне индустрије.

2) Малочас сам напоменуо опитне центре. У њима би се запошљавао велики број креативаца који би на основу својих идеја, предлога, иновација, конструкција итд. осмишавао нове производе који би били занимљиви публици.

3) Израженим потребама јавних установа попут медицине, војске, школства или пак група потрошача који би тражили промену особина појединих роба.

[Ronald]

пре 13 минута, εργασία рече

На три нивоа:

1) На основу текуће производње и инпут-оутпута можемо да видимо где се радници највише оптерећују на раду, где су посебно изложени ризику од повређивања, затим где имамо највише губитака у опиљцима, па рецимо где су велике потрошње енергије и горива. Тиме би се истражно-опитним центрима дало у задатак да пронађу технолошке иновације како би се превазишли проблеми и повећала ефикасност целокупне индустрије.

2) Малочас сам напоменуо опитне центре. У њима би се запошљавао велики број креативаца који би на основу својих идеја, предлога, иновација, конструкција итд. осмишавао нове производе који би били занимљиви публици.

3) Израженим потребама јавних установа попут медицине, војске, школства или пак група потрошача који би тражили промену особина појединих роба.

Ne nastaju inovacije u istrazno-opitnim centrima, sta god to znacilo vec na trzistu jer ljudi osluskuju trziste i lansiraju proizvode. Ovako ti hoces jedan sistem u kojem bi se sve znalo ali to je nemoguce, jer kako bi ti odredio koliko ce ko da ima platu medju radnicima, ako bi postojale drzavne fabrike i prodajna mjesta koja bi proizvodila i prodavala proizvode? Zatim skole ne moraju biti javne jer vidimo do cega su dosle i sta uce djecu, gotovo nista, zastarjele su.

[εργασία]

пре 13 минута, Ћириличар рече

Istorija te onda opovrgava jer su kapitalistički sistemi na kraju uvijek ispadali bogatiji, stabilniji i humaniji od ponuđenih ekstremnih alternativa, od fašizma do komunizma. Iskorištavanje tuđeg rada uz pravičnu i dovoljno visoku naknadu je po tebi, nekako, loše i katastrofalno, uprkos svemu što se do sada desilo što dokazuje suprotno. 

Комунизам, поготову фашизам управо су настали због пошасти капитализма. Ако је све то тако као што ви кажете онда је нејасно зашто капитал упорно тражи јефинију радну снагу. Противуречите сами себи.

Цитат

Dalje, prisvajanje profita nije prisvajanje vrijednosti tuđeg rada. Vrijednost tuđeg rada je izražena u plati koja se prima za taj rad. Profit je nešto drugo. On je razlika vrijednosti rada i resursa sa početka i sa kraja poslovnog procesa (od proizvodnje do prodaje). Rad daju radnici a resurse nad kojima se radi obezbeđuje poslodavac, kašitalista iz svog džepa. Jako je netačno kada insinuiraš da kašitalista ništa svoje ne daje nego samo upravlja društvenim radnim potencijalom bez troškova. Majku mu to su samo robovlasnici radili. Kapitalista snosi rizik čitavog poduhvata na sebi kojeg finansira iz svog džepa. 

Принципејлно нетачно. Капиталиста купује радну снагу, а не рад. Ако би смо и прихватили да је он некако "заслужан" за новац који је уложио у куповину опреме и репро-материјала, што се изражава у уџбеницима као фиксни и оптицајни капитал, онда овај део капитала преноси своју вредност на производ. Нову вредност ствара радник. Један део иде на издржавање радника, други иде капиталисти. Од тог вишка вредности капиталиста акумулише у даљи процес производње у већем обиму. Дакле, у следећем кораку, све и када би уложио свој новац, покреће производњу уз помоћ кристалисане вредности коју је приграбио од радника коју су је остварили. Не даје он ништа од себе. Командује он увек туђим и туђим се користи. И при том прави банкроте на тржишту.

Цитат

Kapitalizam je daleko od haotičnog i neorganizovanog sistema. Prvo što se preduzetnici u svojim granama vode određenim pravilima, te donose sami često pravila svoje profesije i standarde poslovanja (na Zapadu čak i vodoinstalateri se samoregulišu dok kod nas ima još svjetlosnih godina do tog nivoa privredne svijesti), drugo što država sama zauzdava (ili makar pokušava zauzdati) divlje i eksploatatorske tendencije kapitalizma regulacijama, i treće što se poslodavci i ostali kapitalisti vode potrebom da udovolje tražnji naroda. Daleko je to od apokaliptične nezauzdane aždaje kakvom ga ti predstavljaš. 

И онда кад наступи рецесиона криза у Америци оде низ воду цела светска привреда, тј. сви ми трпимо а да нас нико ништа не пита.

Цитат

Preporučujem ti video na YouTube od profesora Džonatana Hajdta (Jonathan Haidt) "Two stories about capitalism".  Čovjek nije nikakav libertatijanac niti bilo kakav zaluđenik za slobodno tržište već bivši američki liberal (čitaj ljevičar ili progresivac) koji je uspjeo pogledati stvari i van mjehura progresivne antikapitalističke akademije u Americi. Jako je dobar kao intelektualac i analitičar. 

Кад будем стигао погледаћу. Хвала на прилогу.