"Само не прелазите границу!" - Исповест и разрушени брак

[Anonimus96]

@obi-wan  Као што видите и ова дјевојка није тражила помоћ, јер уопште није ни знала да је то болест (вагинизам, а и између осталог и додатни психолошки проблеми- неурозе ...), па можда зато нисте наилазили на такве случајеве, али то не значи да их нема код нас. Можда и зато што се особа већ осјећа довољно посрамљено и рањиво да би износила своју интиму пред другима. При том је говорила о осјећају стида што сваки пут мора да понавља на исповијести оно чега треба да се гнуша, јер је сексуална привлачност у њеној глави била једнака разврату, блуду, неморалу, а те мисли је потврђивала у разговорима са осталим вијерницима, у књигама, и сл. И ето, мислећи да ради исправно и као што сама каже, из жеље да буде добра хришћанка, добила је потпуно супротан ефекат, одн. развила је неурозе којих се послије дуго ослобађала.  И сад на крају треба да закључимо да је малоумна? Па ево, управо је ово етикетирање и осуђивање, још један разлог да се човјек затвори у себе и не говори о проблему.

Не знам зашто ово било коме изгледа као лажна прича, а неки тумаче ово као напад на Цркву, православље и не знам шта не. Мени дјелује веома реално, али надасве потресно и болно.

[Gogić]

Ne znaci da ih nema, u pravu si, jer sramota je pricati o tome! Ova prica je zaista,potresna i bolna.

 

 

[Ana B.]

  On 13. 12. 2016. at 12:12, JESSY рече

Све се може пребродити

Не знам, шта још да кажем.
Осакатили су ме. Сломили су ми живот.
Не знам зашто. Нисам урадила ништа лоше, просто сам била веома млада, наивна и пријемчива, хтела сам да будем добра мајка – и добра хришћанка.
Првих године после свега тога сам мрзела хришћанство и православну цркву. Потом сам се мало успокојила. Схватила сам да је глупо кривити за своју беду људе, који никаквог односа к њој немају. Или кривити веру и поглед на свет, што је, уопште говорећи, нешто сасвим друго.
Сада ми је у хришћанству много тога симпатично, симпатични су ми и многи верујући људи, теме које разматрају су ми често блиске и занимљиве… но повратак је апсолутно немогућ. Црква – је место где су ме унаказили. Бог којему се моле православни (уз услов да Он постоји) – јесто Онај, Којему сам се поверила као ћерка Оцу, и Који је дозволио да тако са мном поступе. Ако Он ипак постоји – шта да радим, после смрти ћу се с Њим објашњавати лично. Но више никаквих посредника не желим. Та глава је за мене затворена.
Но, ма шта било – тај систем ме није успео сломити. Све сам преболела, мада је на то потрошено много година. Иако ме то као и раније боли и вероватно ће болети до краја живота – но сада сам снажнија од своје немоћи и бола.
Желим да изразим саосећање свима ко је у цркви прошао кроз лоше искуство и психолошке трауме, желим им среће и хоћу да им кажем: да се све може савладати.
 

http://blog.predanie.ru/article/tolko-ne-perestupajte-gran-ispoved-i-razrushennyj-brak/

 

 

Expand  

Prestrogo vaspitanje... Verovatno joj ni jedan sveštenik ne bi savetovao da uzme vibrator...

[Ana B.]

  On 8. 3. 2019. at 15:34, Anonimus96 рече

@obi-wan  Као што видите и ова дјевојка није тражила помоћ, јер уопште није ни знала да је то болест (вагинизам, а и између осталог и додатни психолошки проблеми- неурозе ...), па можда зато нисте наилазили на такве случајеве, али то не значи да их нема код нас. Можда и зато што се особа већ осјећа довољно посрамљено и рањиво да би износила своју интиму пред другима. При том је говорила о осјећају стида што сваки пут мора да понавља на исповијести оно чега треба да се гнуша, јер је сексуална привлачност у њеној глави била једнака разврату, блуду, неморалу, а те мисли је потврђивала у разговорима са осталим вијерницима, у књигама, и сл. И ето, мислећи да ради исправно и као што сама каже, из жеље да буде добра хришћанка, добила је потпуно супротан ефекат, одн. развила је неурозе којих се послије дуго ослобађала.  И сад на крају треба да закључимо да је малоумна? Па ево, управо је ово етикетирање и осуђивање, још један разлог да се човјек затвори у себе и не говори о проблему.

Не знам зашто ово било коме изгледа као лажна прича, а неки тумаче ово као напад на Цркву, православље и не знам шта не. Мени дјелује веома реално, али надасве потресно и болно.

Expand  

Sve može da se reši... Samo sama mora prvo da se oslobodi osećanja stida, čemu stid... Prestrogo tretiranje vodi kastraciji...

[obi-wan]

@Anonimus96 

Moras da citiras tacnu poruku na koju odgovaras, ne znam na koju si odgovorio, jer je tema prilicno stara i nije odavno posecivana.
Ispod svake poruke imas dugme "citat", ono prenosi citirani tekst, a onda ispod toga odgovaras dalje.

[ines]

  On 13. 12. 2016. at 12:09, JESSY рече

Мучење стидом

 

Од свега је најстрашнија била исповест. На исповести сам била дужна све то да признам. То је било право мучење и  сада ми је тешко присећати се тог – мучења стидом. Замуцкујући, без снаге да одлепим поглед од пода, ја – малена стидљива девственица – причам туђем одраслом мушкарцу такве интимне ствари о себи, које би се стидела да кажем чак и рођеној мајци. Горко себе корећи у том што сам «опет то чинила» или «опет о том размишљала». Умирала сам од стида. Он је све спокојно слушао, изгледа да није примећивао моје стање. Причестивши се ишла сам као «на аутомату», све заборавивши и само се радујући, што се све напокон завршило. Потом ми је требало још неколико дана да дођем себи, после тог моралног само-силовања.
Само једном ми је духовник покушао дати, да тако кажем, пастирски савет. Када сам се посебно горко жалила на блудне жеље, он је рекао: «Но, ако те твој женик тако распаљује на грех, можда би било боље да се растанеш са њим?»
Но ту сам се већ смутила. Поред свих бубица које су се већ успеле расплодити у мојој глави, једно сам ипак схватала: растајати се због тога што осећамо једно према другом то, што су и дужни осећати муж и жена – то је неко безумље. «Но, у реду, – рекао је он, невољно – ако већ тако волите једно друго – венчајте  се. Но, главно је, ни у ком случају не преступајте границу!»

 

Уважење Господа или бежање од скверни?

 

Мислим да бих далеко лакше поднела уздржање, да ми је неко у том моменту објаснио: у сексу нема ничега лошега, у сексуалној привлачности према женику – такође, Господ хоће само да ми, из уважавања према Њему, сачекамо до свадбе. Но све што сам слушала и читала уокруг – молитве из молитвеника, православна литература, проповеди, благочестиви разговори – све ме је убеђивало управо у том, да је «све то» нека грозна, неописива гадост.
Навешћу један пример, и то не најизражајнији. Више се не сећам где сам прочитала благочестиву византијску легенду о девојци која је певала на клиросу (певници). Девојка се разболела и умрла, а после неког времена се јавила у виђењу настојатељу своје цркве. Он се веома зачудио када је видео, да је она у аду. «Шта се десило? – питао је он. «Ти си била тако благочестива, добродетељна, ником ништа лоше ниси учинила…» – «Тешко мени! – одговорила је она – У нашу цркву је долазио један леп младић. Стојећи за певницом, погледала сам на њега, маштала о њему и распаљивала се блудном страшћу – и стидела сам се да то признам на исповести. За тај нераскајани грех сам и отишла у ад».
Красноречиво, зар не? Као да је за мене писана та историја. Управо због тих мени веома познатих осећања и мени познату ситуацију – Господ човека сматра за последњу олош и отправља га у ад.
У том правцу су били наклоњени и разговори између другара – таквих уцрковљених момака и девојака. Младим људима је из разумљивих разлога својствено да много размишљају о сексу и немало говорити о њему; но код нас су такви разговори били поприлично специфични. Често би сазнала о интимном животу такве задивљујуће «подробности», о којима не само тада, него ме је и сада стид о томе говорити; и сви су они портврђивали да је реч  о нечем страшном, одвратном, недопустивом, о падању у нечистоту, која неминовно води вечној погибељи

Expand  

Навешћу један пример, и то не најизражајнији. Више се не сећам где сам прочитала благочестиву византијску легенду о девојци која је певала на клиросу (певници). Девојка се разболела и умрла, а после неког времена се јавила у виђењу настојатељу своје цркве. Он се веома зачудио када је видео, да је она у аду. «Шта се десило? – питао је он. «Ти си била тако благочестива, добродетељна, ником ништа лоше ниси учинила…» – «Тешко мени! – одговорила је она – У нашу цркву је долазио један леп младић. Стојећи за певницом, погледала сам на њега, маштала о њему и распаљивала се блудном страшћу – и стидела сам се да то признам на исповести. За тај нераскајани грех сам и отишла у ад».
 dali je to uopšte ISTINA?! 

[JESSY]

  On 9. 3. 2019. at 11:55, ines рече

 dali je to uopšte ISTINA?! 

Expand  

ja ne verujem u to...

[Natasa.]

  On 9. 3. 2019. at 11:55, ines рече

dali je to uopšte ISTINA?! 

Expand  

100% 

[Anonimus96]

  On 14. 12. 2016. at 15:10, obi-wan рече

@Жељко

Cega ima kod nas? Da ima propusta kao okean - ima, ali zamisli, za nekih 20tak godina bavljenja u Crkvi nisam naisao ni na jedan ovakav slucaj. Ni jedan.

Ali zamislimo samo za trenutak da je tekst tacan od slova do slova. Sta s tim? Kriva joj Crkva? Sta je ona - ima neki psihicki problem, maloumna, sta? Jedna jedina recenica joj satro upropastila zivot? Toga ima samo u Holivudu, ali ni tamo vise nema bas toliko.

Expand  

 

Na ovaj citat sam mislila. 

[obi-wan]

  On 10. 3. 2019. at 20:22, Anonimus96 рече

Na ovaj citat sam mislila. Izvinjavam se sto ne odgovorih odmah.

Expand  

Dobro. Sta je sporno u tom citatu?

[Anonimus96]

  On 10. 3. 2019. at 20:25, obi-wan рече

Dobro. Sta je sporno u tom citatu?

Expand  

Pa evo napisala sam gore. 

[obi-wan]

  On 10. 3. 2019. at 20:28, Anonimus96 рече

Pa evo napisala sam gore. 

Expand  

To sam video. I naravno, sasvim ostajem na istom: nije joj Crkva kriva za to, niti bilo ko drugi.

Pogledaj ovaj deo:

  Цитат

Сада ми је у хришћанству много тога симпатично, симпатични су ми и многи верујући људи, теме које разматрају су ми често блиске и занимљиве… но повратак је апсолутно немогућ. Црква – је место где су ме унаказили. Бог којему се моле православни (уз услов да Он постоји) – јесто Онај, Којему сам се поверила као ћерка Оцу, и Који је дозволио да тако са мном поступе. Ако Он ипак постоји – шта да радим, после смрти ћу се с Њим објашњавати лично. Но више никаквих посредника не желим. Та глава је за мене затворена.

Expand  

Dakle, ako ti jesi verujuca i liturgijski covek, ne postoji sansa da se ikad slozis sa ovako necim. Sta god ljudi radili - niti je Crkva kriva, niti Bog moze da bude kriv.

Ja sam imao prilike da mi neki popovi i okolina uz njih ucine neke velike nepravde, i to u vreme kad mi je bilo najteze. I sta sad? Necu da idem u Crkvu zbog njih? Gluposti. To je kao kad bi rekli "necu da idem da se lecim zbog nekolicine nesavesnih i polupismenih lekara.

Poenta zivota u Crkvi je da covek napusti svoj samodovoljni misleni kavez, i da krene da zivi punim plucima.
Ko misli da su mu Bog i Crkva za bilo sta krivi - nikad ih nije ni upoznao.

[Anonimus96]

  On 10. 3. 2019. at 20:38, obi-wan рече

To sam video. I naravno, sasvim ostajem na istom: nije joj Crkva kriva za to, niti bilo ko drugi.

Pogledaj ovaj deo:

Dakle, ako ti jesi verujuca i liturgijski covek, ne postoji sansa da se ikad slozis sa ovako necim. Sta god ljudi radili - niti je Crkva kriva, niti Bog moze da bude kriv.

Ja sam imao prilike da mi neki popovi i okolina uz njih ucine neke velike nepravde, i to u vreme kad mi je bilo najteze. I sta sad? Necu da idem u Crkvu zbog njih? Gluposti. To je kao kad bi rekli "necu da idem da se lecim zbog nekolicine nesavesnih i polupismenih lekara.

Poenta zivota u Crkvi je da covek napusti svoj samodovoljni misleni kavez, i da krene da zivi punim plucima.
Ko misli da su mu Bog i Crkva za bilo sta krivi - nikad ih nije ni upoznao.

Expand  

Da, da slažem se da nema smisla kriviti Crkvu ili Boga. Ali ona je zato i upala u problem, kao početnik u vjeri a i veoma mlada po godinama, trebalo joj je objasniti detaljno sta uopšte ta zapovijest znači, a ne samo reći ne smije se griješiti. Ipak, ne mislim da treba kriviti ni sveštenika, on je postupio kako je znao. Mislim da ćemo se složiti da se i lični odnos sa Bogom ne može uspostaviti preko noći. A da bi se živjelo punim plućima, treba se prvo riješiti nekih pogrešnih uvjerenja.

[obi-wan]

  On 10. 3. 2019. at 21:51, Anonimus96 рече

Da, da slažem se da nema smisla kriviti Crkvu ili Boga. Ali ona je zato i upala u problem, kao početnik u vjeri a i veoma mlada po godinama, trebalo joj je objasniti detaljno sta uopšte ta zapovijest znači, a ne samo reći ne smije se griješiti. Ipak, ne mislim da treba kriviti ni sveštenika, on je postupio kako je znao. Mislim da ćemo se složiti da se i lični odnos sa Bogom ne može uspostaviti preko noći. A da bi se živjelo punim plućima, treba se prvo riješiti nekih pogrešnih uvjerenja.

Expand  

Uzmimo za cas da je cela ta prica tacna - u tom slucaju, ja bi itekako krivio svestenika, jer "kome se (mnogo) vise da, (mnogo) vise mu se i trazi".

Uloga svestenika i jeste ta da prepozna kakvi su ljudi koji mu dolaze, i da prema tome nadje i nacin da ih uputi da polako sami razvijaju svoju duhovnost. A najcesce danas, na zalost, je da se pop pretvori u servisera, u najboljem slucaju cinovnika, koji mlatara pravilima u prazno i ceka da mu ka`ne koja para. Medjutim, to ne znaci da je Crkva kriva - tu je zakljucak ove price neizmerno pogresan - nego pojedinci u Njoj, koji svesno ili nesvesno zloupotrebljavaju svoj cin i polozaj. A takvi mogu i treba da se prosto zaobidju.