Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[о.Горан]

Идемо даље... По сценарију продаваца магле за наивчине гмизавци су своје знојне жлезде претворили у млечне да би постали сисари . О овоме вероватно постоји више спекулација, све грђа од грђе и смешнија од смешније. Ја мислим да и сами научници еволуционисти када спекулишу о овоме и сличним темама умиру од смеха у шта све наивчине као ови овде верују . Такође, подразумева се да је замењен читав женски репродуктивни систем јер женке гмизаваца сносе јаја, а женке сисара рађају живе младунце. Затим су целокупну своју кожу уместо крљуштима које имају гуштери, змије итд. заменили длакама. И још маса ствари мора да се промени...Ово је врх бајка, баш мора да си супер наивчина да поверујеш у то. Али... Мислим да се и они нису надали колико има оних који ће да изгину да одбране своју сопствену наивност и глупост . Погађате већ, знате о коме се ради.

Такође, и кад добијете тог неког прасисара, колико је само потребно мутација( наравно и наивчина да у то поверовали) да би сте добили коња, слона, жирафу, пса, мачку, јелена, миша, слепог миша( једини сисар који лети), медведа, тигра, овцу, козу итд. итд. итд.

 

О томе и о неким такође битним стварима имамо добар текст из једне од књига које сам препоручио:

 

Од гмизаваца до сисара

 

 

Еволуциони филозофски сценарио зависи од филогенетског дрвета о сличностима живих бића. Главни разлог за ту усмереност је наравно недостатак транзиционих форми.

Човек и без специфичних инструкција из таксономије (наука која се бави описом, идентификацијом и класификацијом организама), може лако да препозна различите главне врсте или класе организама - кичмењаке од бескичмењака, инсекте од гмизаваца итд. Дистинкција између птица и сисаpa, риба и сисара, апсолутно је јасна. Ако идемо даље, јасна је и дијагностичка карактеризација међу посебним врстама која их чини непогрешиво јединственим. На пример, птице имају пера која су јединствена класи птица. Сисари имају длаку итд., и све те посебности су непроменљивс. Др М. Дентон помиње длаку:

Узмите на пример длаку. Типична длака код сисара је врло комплексна структура која се састоји од проширеног корена осовине испод површине коже у епидермалном омотачу или фоликлу. Генерално, једна или више лојних жлезда има одвод између прореза између стабла длаке и околног ткива. Фоликл се нагиње ка површини коже и мали глатки мишић се спушта од спољњег дела дермиса надоле и припија се у близини базе длаке. Длака је карактеристична за сисаре и не појављује се код било којих других организама. Форма длаке варира од крутих бодља јежа до мекане вунасте длаке која сачињава крзно код многих врста сисара Али, и поред тих специјализација, главна особина длака код сисара је непроменљива: штавише, ниједна друга структура не може да се сматра транзиционом између длаке или било које кичмењачке дермалне структуре.

Поента свега је да постоји бескрајан број биолошких организацији код разних организама чије дијагностичке карактеристике су непобитно и апсолутно јединствене (од ћелијских специфичности до организацијс појединих органа), које не потичу нити имају било какву еволуциону транзицију што указује да су та Божја стваралаштва била посебна и јединствена. Мождана кора, на пример, је јединствена творевина код сисара и ниједна друга врста организма не поседује ту структуру. Репродуктивни системи, скелетне и хемијске специфичности, указују на јединственост многих творевина без транзиционих прелаза или сличности.

Уместо да виде апсолутне јединствености у биолошком свету, еволуционисти (с обзиром на недостатак прелазних форми), су базирали своју теорију на заједничком пореклу. У ствари, база Дарвинове теорије се заснива на хомологији (анатомска, структурна сличност базирана на веровању да сви организми потичу од заједничког претка). За Дарвина та претпоставка је била пресудна у еволуционој хипотези. У „Пореклу врста" Дарвин пише:

Ми смо видели да чланови исте класе, независно од њихових животних навика, личе једни на друге у свом генералном организационом плану. Ова сличност се често испољава као „заједнички тип", или може се рећи да неколико делова или органа код различитих врста су хомогени.

Шта може бити чудније него људска шака формирана за хватање. Та, шапа од кртице за копање, коњска нога, лопатица морске свиње, и крило слепог миша, сви су конструисани по истом узору, и да би се у то укључиле сличне кости у истој релативној позицији.

На овом размишљању Дарвин је поставио еволуциону хипотезу. Он је толико убедио себе у хомологни значај анатомских сличности да ништа друго није могло да скрене његове постулације. Пише Дарвин у „Порекло врста":

...безбројне врсте, родови и фамилије, са којима је овај свет попуњен, сви су потомци, сваки унутар своје класе или групе, од заједничких предака, и сви су били модификовани у своме порекпу, да је без икаквог оклевања адаптирано ово гледиште, чак и ако није подупрто са другим фактима или аргументима.

Дарвин, као и његови еволуциони пратиоци, одбацио је алтернативно објашњење стваралаштва мада је био свестан да нема доказа транзиционих прелаза из једне главне врсте у другу, него само варијације међу посебним врстама. To је био факт који је претио његовој теорији. Зато је еволуционистима било неопходно да имају милионе година. Време је постало херој свега, а природна селекција и борба за опстанак су постали механизам еволуције.

Најважнија еволуциона аргументација од времена Дарвина до данас је базирана на хомологији (сличности) организама, и на основу те „евиденције“ може да се постави питање: зашто је Творац ограничио себе на стварање анатомских сличности, али као и у свим другим областима људског трагања за одговорима на питања, површност, пристрасност и игнорантност преовлађуjy у стварању претпоставки или чак категоричких закључака.

Кад се стварају мишљења о хомологним структурама занемарује се фактоp да су те сличности одређене преко нехомологних генетских система који воде своје порекло све до ембриолошког процеса или још даље до молекуларног нивоа. На молекуларном нивоу микробиолог др Дентон каже: „Heма ни трага од еволуционе транзиције од рибе до амфибије и од гмизаваца до сисаpa. Амфибија која се традиционално сматрала прелазним организмом између рибе и других сувоземних кичмењака, у молекуларном смислу је далеко од рибе као било која група гмизаваца или сисара."

Еволуциона хомологна теорија на макро нивоу треба прво да буде потврђена на микро нивоу, али у стварности супротно се догађа. Ембриолошка рекапитулација (звана „биогени закон") се још увек налази у уџбеницима и поред тога што многи еволуциони микробиолози траже да се постулација одбаци. Еволуциониста Волтер Ј. Бок са Колумбијског универзитета (биолошки одсек) пише: „Биогенетски закон је пустио толико дубоке корене у биолошком размишљању, да не може да се ишчупа и поред што је демонстриран као погрешан од стране многих научника."

На први утисак, са напретком научних испитивања на пољу биохемије и молекуларне биологије, изгледало је да ће еволуциона „црна кутија мистерије" да буде отворена и да ће Дарвинова хипотеза бити потврђена на генетском ступњу. Компаративна анатомија је лако могла да усмери особу ка еволуционом размишљању. Несумњиво, постоје сличности између неких подвојених врста, као и у организацији индивудуалних органа - бар површно гледано. Хомологне структуре се налазе код разних врста, као на пример, канџе код мачке, људски нокти, коњско копито. Скелетне сличности постоје, као и генералне сличности у функцији органа, и са рационалних страна такве сличности могу да поведу човека да мисли да имамо заједничко порекло. Сви четвороножни кичмењаци имају пентадактилни (сa пет пројектованих коштаних конструкција на сваком од четири уда) нацрт са сличном групацијом костију. Кости ручног зглоба, шаке и прстију, могу да се нађу у модификованом облику код човека, слепог миша, морске свиње, мачке, итд. Испитивања на пољу сличности у компаративној анатомијији су донела два закључка. Прво, да су фундаментално различите коштане структуре модификоване и адаптиране за сличну употребу. To је названо аналогна сличност. Друга врста сличности је названа хомологна - где фундаментално слични органи служе за врло различите сврхе. Дарвин је то видео као врло „сугестивно" и на томе је изградио своју теорију заједничког порекла: „Ми можемо то да називано конформизмом врсте, без да се много приближимо стварном објашњењу овог феномена... али зар то није моћно сугестивно о истинитом сродству наслеђа од заједничког претка."

Компаративна анатомија није само откривала сличности, како су Дарвин и његови пратиоци видели, већ је показивала јединствене карактеристике међу различитим врстама и непремостиву искључивост посебних врста. Дарвин, као и данашњи еволуционисти, били су свесни да посебне врсте не могу да стварају подмладак укрштањем (само постоје варијаци  унутар посебних врста). На примср, ако се коњ и магаре упаре, пород ћe бити мазга која у неким екстремним случајевима може да буде плодна парењем поново са коњем, али нови пород се поново враћа у првобитни род магарца или коња. Дарвин је то искусио парењем голубова, добијајући разнe варијанте голубова, али они су увек били голубови. Он је дошао до закључка да су сва створења која имају хомологне органе повезана са наследмo добијеним особинама који долазе од заједничког претка. Дарвин није имао никаквог доказа за ту хипотезу, али то га није омело да створи замишљени еволуциони развој. Његова нада да ћe хомологија да докаже заједничког претка не само да се није остварила него је постала камен спотицања за данашње еволуционисте.

У књизи „Еволуција: теорија у кризи" Дентон пише: „Пуноважност еволуционе хомологне интерпретације би била појачана кад би ембриолошко и генетско испитивање показало да су хомологне структуре специфиране cа хоомологним генима праћено са хомологним шаблоном ембриолошког pазвитка. Та хомологија би заиста била добра сугестија 'истинитог заједничког порекла'. Али сад је постало јасно да тај принцип не води туда. Хомологне структуре су често спецификоване са нехомологним генетским системима и хомологни концепт се ретко протеже у ембриологију."

Дентонов закључак је да је највећа иронија у вези са садашњим открићима молекуларне биологије то-да су те информације биле познате у Дарвиново време, његова теорија не би била прихваћена.

Морфолошка и генетска евиденција у хомологним структурама поричеj еволуционо предсказање. Биохемичар др. Д. Гиш пише:

Да постојеће хомологне структуре код животиња (или биљака), имају наследне сличне структуре путем еволуције и заједничког претка, онда је сигурно да би ти организми имали заједничке reнe које су наследили кроз заједничког претка и који су одредили њихове хомологне особине. Другим речима генетски збир код свих тих организама који одређује хомологне структуре требало би да буде скоро идентичан (хомологан). Али то није случај. Кад се од хомологних структура вратимо уназад ка генима који су их стварали, откривено је да су ти гени потпуно различити код животиња (или биљака) које имају хомологне структуре.

Еволуционисти тврде да се структуре мењају (или еволуирају) зато што се гени мењају (еволуирају). Тако, ако се гени мењају, онда сигурно и структуре и функције које су генетски предодређене би требало да се мењају. Супротно од тога ако су структура и функција остали непромењени, онда и гени који одређују тe структуре би требали да буду непромењени. To су јасна предвиђања, да је еволуција стварно истинита. Међутим, стварни генетски подаци директно оповргавају та предубеђења.

У њиховом покушају да нађу излаз из контрадикција, еволуционисти су форсирани да прибегавају најбесмисленијим хипотезама... Евиденција сигурно указује да генетички инжењер који је створио такву невероватну комплексност може да буде само свемогући Творац.

Еволуциониста сир Гавин де Бир пише у „Хомологија, нерешен проблем" Оксфорд универзитет, штампа 1971. год.: „Сада је јасно, да је гордост која је претпоставила да наследство хомологних структура долази од заједничког претка и да то објашњава хомологију - је била врло неумесна; такво наследство не може да се препише идентитету гена. Покушај да се нађу „xoмологни" гени, сем у уско повезаним врстама, је напуштен као безнадежан".

Еволуционисти су увек имали проблем са дефинисањем одређених врста. Дарвин није описао шта дефинише посебну врсту, што му је дало MOгућност да барата са разним контрадикторним постулацијама. Ситуација се није много изменила ни данас, где су еволуционисти подељени на оне који прихватају да постоје велике варијације у врстама, и друге, који виде сваку вари јацију као евиденцију дивергенције - и са давањем нових имена тим варијацијама еволуционисти потврђују своје постулације да се еволуција догађа.

Најједноставнији начин одређивања врсте је фактор укрштања и да ли пород може да се даље укршта. На пример, у фамилију Canidae спадају домаћи и дивљи пси, вук, фенек, лисица, којот, шакал. Цела та фамилија је међусобно фертилна, тако да је могуће да су сви ти родови дошли преко праотачког архетипа. To у исто време објашњава да Ноје у време Потопа није морао да узме све посебне родове живих организама, већ само прототип посебних врста. Библија исто тако говори да су све врсте створене посебно, и ограниченост је постављена између посебних врста да не би дошло до хаоса са мешањем.

Еволуционисти су узели анатомске, хемијске и функционалне сличности код живих организама као доказ еволуције, занемарујући факт огромне различитости међу милионима живих организама. He само да постоје огромне разлике међу посебним врстама него и свако живо биће има своју сопствену специфичност. У људском роду те јединствене посебности су највише изражене. Еволуционисти постављају са сарказмом питање, да ако Бог постоји - зашто има толико имперфектности у нацрту организма и зашто јс Бог ограничио творевинс са сличним конструкцијама. Људи који верују у Божје стваралаштво, виде лепоту и величансгвеност у разноврсности стваралаштва. Анатомске, функционалне и хемијске сличности не показyjy „ограниченост" стваралаштва већ економију основног нацрта који са малим модификацијама служи разним метаболичним потребама код различитих система. Очи код човека, октопуса, копца или пчеле, можда имају функционалних и хемијских разлика, али то не умањује Божје стварање концепта вида.

Све живе врсте су предодређене са својим јединственостима и постојаношћу, коју добијају кроз генетски механизам информација коју је једино Творац могао да угради, а не насумично мешање молекула. Еволуциони биолог Г. Оше пише у књизи „Биолошки проблеми" (стр. 53): „Гени у организму су прецизно наштимовани тим уравнотеженим 'геномима', чија хармоничнa кооперција одлучује складан развој живог бића. Ови прецизно уравнотежени геноми су екстремно важни за организам и увек се трансмитују непромењени у свакој појединој ћелијској подели и подели ћелијског нуклеуса и хромозома. Пре сваке ћелијске поделе, генетска шифра мора да буде репликована на такав начин да све хемијски одређене конфигурације буду на исти начин формиране. Ова идентична репликација гарантује постојаност генетских информација. Грубо речено, ова репликација је одговорна за феномен да се рода увек рађа из родиног јајета, са свим карактеристикама тог посебног реда птица".

 

 

Бранислав Кевић `Иза кулиса`

[о.Горан]

пре 15 минута, cloudking рече

El ima bar nesto da ti napises a da nije totalna komedija?

Znam, znam... sve si me razbucao u poseldnje dve strane i svima si pokazao koliko sam plitak i koliko si ti intelektualno superioran... eto ustedeo sam ti tipkanje po tastaturi. Da mi kupis pivo.

Договорено, кад пролазиш кроз Лапово имаш пиво од мене. Као и свако са ове теме, пиће по избору.

Гледај, није поента уопште било чије интелектуалне супериорности, ја сам учио од биохемичара, генетичара, геолога, палеонтолога који причају врло логично. То што се мало шалим са вама наивчинама је зато што сте ви сами дозволили да будете инфериорни, да вас неко лаже и маже, у преводу да вас прави будалама.

[о.Горан]

пре 22 минута, cloudking рече

Ne znam samo kako je dokazana kad ajnstajn to nikad nije rekao

Mislim jeste rekao ako ti je izvor informacija fejs neke neshvaecne tinejdzerke... 

[о.Горан]

On 10.10.2018. at 10:53, Branka62 рече

Gledam jutros  

 

I gle čuda, čak i kreacionisti misle da je Nobelova nagrada za hemiju dodeljena za sjajan rad ( od 14:54 ) a ne da je, kako reče Goran, Ja tebi vojvodo, ti meni serdare.

Sad, oni imaju druge primedbe.

Konačno sam shvatila da bi za kreacioniste jedina potvrda evolucije bila da produžimo čovekov vek na milione godina, napravimo vremensku mašinu, odemo u daleku prošlost i tamo provedemo koji milion godina, te da se svojim očima uverimo. 

Нисам се бавио овом темом детаљно, ову реченицу сам рекао да важи у начелу( као што и важи), видим да је овде др Џорџа Пурдом коју ценим. Чињеница је да Паулеску и Дамадијан нису добили Нобела иако су заслужили по свим критеријумима једино и искључиво зато што су креационисти. Њихови радови су веома важни за медицину и лечење људи. Да ли је у реду да им се та награда "отме" због наведеног разлога. Паулеску је био и одан православни хришћанин. Такође је чињеница да је Либи добио 1960 године Нобелову награду за методу датирања C-14 која је јако нетачна и једна је од темељних бајки којима се обмањују наивчине.

Ова задња реченица ти је крајње површна, прича је далеко компликованија.

Гледај, нико у начелу не спори научне резултате било ког научника који заступа еволуцију, нпр. Дарвин се бавио доста црвима и писао књиге о њима, а Томас Хаксли морфологијом медузе итд. Нико нормалан неће да спори да ти радови имају своју научну вредност ма какве идеје да су заступала ова двојица научника. Или било ко други.

Ипак, данас имамо неку врсту интелектуалног гулага у науци где се свако ко се не слаже са еволуционом псеудо догмом проглашава свим и свачим и части свим и свачим. Ово не кажем само ја већ многа звучна имена науке данас од којих сам и сам учио.

[Branka62]

пре 30 минута, о.Горан рече

То што се мало шалим са вама наивчинама

E pa super. Onda se i ti nećeš ( valjda nećeš ? ) ljutiti. Svaki put kada pomeneš Rodnija/DelBoja, setim se klipa

 

I hoću da ga se otarasim. Al ne vredi. Kao kada ti se neka pesma "uvrti" u glavu pa je pevušiš po čitav dan.

[Branka62]

Ima tu nečega- dok sam pisala prethodni post, izašao tvoj komentar.

[Branka62]

пре 4 минута, о.Горан рече

Ова задња реченица ти је крајње површна,

Može biti. Ali ja doista ne razumem šta bi za kreacioniste bila potvrda evolucije. Evo, i naovoj temi je to pitanje postavljeno nebrojano puta a nema odgovora.

[Bokisd]

пре 7 часа, Zoran Đurović рече

пре 15 часа, Bokisd рече

Tamo negde sv.Avgustin navodi

gde?

Vec sam negde na nekoj temi ranije postavio citat ( i moj komentar na taj citat,.... neko mi je i lajkovao poruku... ), mislim da je mozda bas na ovoj ( pogledacu, treba vremena ), znaci postoji citat, ( mozda je i u Drzavi Bozijoj, tamo gde prica o onoj meri Egipatskog lakta kod pravljenja Barke,....pokusacu da pronadjem )

[Branka62]

пре 31 минута, о.Горан рече

иако су заслужили по свим критеријумима

Nisam klip postavila zbog Nobelove nagrade ( to sam već, ranije, napisala ), i ne mislim da je ta nagrada uvek došla u prave ruke.

Ne svidja mi se kampanja koju je Damadijan organizovao. Evo kako se jedna naučnica pokazala u takvoj situaciji

https://www.theguardian.com/science/2018/sep/06/jocelyn-bell-burnell-british-astrophysicist-overlooked-by-nobels-3m-award-pulsars

Paulesku? Zašto bi razlog morao biti pravoslavlje? Bio je i antisemita ( ako se ne varam ), pa, eto, može i to.

Mada, nije tema Nobelova nagrada, pa da ne spamujem(o).

[Bokisd]

пре 8 часа, cloudking рече

Velicina barke nije sama po sebi problem, teoretski je mogao i tri puta vecu da napravi... problem je skupljanje zivotinja. Ne postoji scenario po kojem je moguce sakupiti sav biljjni i zivotinjski svet na zemlji.

To je stvar koju ocekujem na razume petogodisnjak na primer pa se ti onda nasmejes  i probas da mu objasnis logistiku i probleme iza takbog poduhvata, koji bi realno trebalo da budu ocigledni svakom odraslom i zrelom coveku, ali onda naidjes na zrele ljude koji imaju slican rezon petogodisnjacima kad je  u pitanju protestantsko tumacenje biblije i prosto te sateraju u cosak i nemas izbora osim da shvatis da se ispred tebe nalazi ortodoksna budala...

Naravno, Barka moze i da bude veca od nekog tadasnjeg standarda velicine, ali, problem moze da bude i kod logistike i tehnike skupljanja zivotinja na jedno mesto. 

Sad, ono sto licno mislim, mozemo da imamo neka hipoteticka i spekulativna resenja za sve ove probleme, znaci, kao da postoji mogucnost , da postoji verovatnoca da se to na neki odredjen nacin i dogodilo. Pa, recimo, u pravcu onog razmisljanja  od Avgustina, da Bozija zapovest o stvaranju i dalje deluje i da moze da stvori ponovo one vrste koje nisu prezivele potop. U tom smislu, nije bilo potrebno da Noje juri bas svaku zivotinjku po svetu (  ) i da je gura u barku, odradio je posao, ( jadnicak  ) onoliko koliko je mogao i stigao.

Mozda, opet, zbog toga sto Bozija zapovest o stvaranju flore i faune jos uvek deluje, ( po Avgustinu ) , Bog vremenom stvara nove vrste ( vidimo da se stalno pronalaze neke nove vrste, koje su mozda nastale vremenski od skora ), pa, pre potopa nije postojao bas toliko veliki i bujni svet i Noje je sacuvao  osnovnu populaciju od zivotinjskog sveta koja je tad postojala, od svake vrste i grane jedan par specificnih zivotinja, radi lakseg kasnijeg obnavljanja bas tih vrsta.

Ili, lokalni potop, ( kao resenje za sve probleme ...  )

( ako je protestanstsko misljenje, onda ne bi trebalo ortodoksna,... nego protestantska luda'.... )

[Avocado]

пре 3 часа, о.Горан рече

Кажу неки Роднији овде да не одговарам на нека питања. Мене брига за њихове поруке, а камоли питања. Ко тако олако верује у лажи, за мене је неозбиљан и као човек, а камоли као саговорник за овако озбиљне теме. 

Opet lažeš i to prilično očigledno... jer ne izbegavaš ti neke sagovornike koje si ocenio kao neozbiljne, naprotiv speman si da sa njima razmeniš gomilu ovakvih poruka, prozivki i slično. Samo nisi spreman da odgovoriš na ozbiljna pitanja bilo kog sagovornika u vezi sa temom.

[Zoran Đurović]

пре 36 минута, Avocado рече

Samo nisi spreman da odgovoriš na ozbiljna pitanja bilo kog sagovornika u vezi sa temom.

Сећаш се колико је кокаодакао за године Аврама? Ја га питам за Адама, а пише му у Библији. Не сме да одговори. Јајара од човека.

[Рапсоди]

пре 20 часа, Justin Waters рече

Eh što volim ovakve izjave. 

Da li bi onda iskristalisala, na kom to stepenu nauka treba da bude da dokaže Boga? Kakvu metodologiju ima sad, aparaturu i eksperimente da ne valjaju, a kakava metodlogija, aparatura i eksperimenti treba da budu da bi valjala, tj dokazala tvorca? 

 

Ти то хоћеш да кажеш да је наука статична (експерименти, методологија, апаратура) ....и да на неком степену развића нећемо рецимо моћи помоћу неког супер микроскопског двогледа да можда угледамо анђеле.  Али за та открића је потребна много већа свест код народа и научника. Можда када се призовемо свести (кад узнапредујемо као људска раса ) можда и наука узнапредује.

Види овако стоје ствари, постоји једна лепа карикатура (коју нажалост не могу да нађем ) где атеисти (можда и научници )покушавају са телескопом да пронађу Христа , а Он стоји  баш пред телескопом (испред самог телескопа) и само делићем своје хаљине им заклања поглед, али они то не виде и даље гледају у празно, а Он пред њима. Добро, рећи ћеш, није проблем у телескопу, већ у атеистима (мож бит)   

[Рапсоди]

пре 22 часа, cloudking рече

Rapso, ti stvarno ovo mnogo slabo kapiras...

Ти тако желиш да верујеш.

пре 22 часа, cloudking рече

Meni u ovom trenutku NE SMETA ideja da je bog stovrio zivot... evo majke mi ne smeta mi. Mozemo cak i da se dogovorimo da rihvatimo zajednicki da je to istina jer nemamo bolje objasnjenje (kao sto sam vec pisao).

Што само у тренутку.....знаш и вечност је један велики тренутак. Добро ако ти мајке ти не смета,  онда да прихватимо да је Бог  створио живот кроз еволуцију. Али драааааги Клауд, жао ми је што ћу те разочарати, али онда све реченице  у ТЕ које садрже појам случај односно случајност морамо заменити са  промишљено са циљем, или свесно замишљено, или интелигеннтно креирано      

пре 22 часа, cloudking рече

Jel kapiras da  i u tom slucaju evolucija i dalje stoji cvrsto na nogama isto kao i da zivot nije stvorio bog.

 

Тако да настављајући претходну моју мисао, испада да ТЕ уопште не стоји чврсто на ногама, већ  богами подобро рамље. 

пре 22 часа, cloudking рече

Ne umem kao vokado da objasnim lepo i slikovito i zato moram da se oslonim na tvoju inteligenciju da napokoin shvatis kako je moguce da nastanak zivota i razvoj zivota nisu ista stvar i da nastanak zivota nema AMA BAS NIKAKVOG uticaja na evoluciju.

Тако да сасвим добро схватам, да настанак живота  креира еволуцију , ето да кажем да ми у овом тренутку не смета идеја да је Бог створио живот  кроз еволутивни развој, али не случајно, код Бога ништа није случајно, све је дубоко промишљено. И онда, хоћеш да прихватимо ово моје средње решење и мирна Босна.  

 

[Рапсоди]

 

пре 21 часа, Avocado рече

Mnogo ti je loš primer tj. pokazuje da nisi u pravu... jer uopšte nije nužno da znaš da čitaš i pišeš A, da bi znala da čitaš i pišeš B... mi decu učimo tim redosledom, ali je sam redosled potpuno nebitan za njihovo učenje tih slova... i učenje jednog slova nije nikakav preduslov za učenje drugog...

Добро Вокдо....кд, ти тко кжеш. Ј  ћу д ти верујем. Рмље ти логик.

пре 21 часа, Avocado рече

Takođe, niko nije rekao da je "alfa apsolutno nebitna", nego da je razumevanje nastanka života nebitno za razumevanje (daljeg) razvoja (već nastalog) života...

Много је битно...је ли то у преводу хоћеш да кажеш да је за твоје дете апсолутно небитно ко му је отац.