Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[cloudking]

пре 18 минута, Bokisd рече

Ali, vi ste ovde svu argumentaciju, stavili u kontekst , kao da tek krecemo u novu raspravu, bez obizra sto se moji argumenti nastavljaju na prethodne argumente iz prethodnih postova. I nemamo nastavak diskusije na prethodne argumente, a uvodimo nove argumente i time necemo doneti objektivne zakljucke.

Tako da dobijamo jedno veliko nerazumevanje.

Jer, ako su mravi vs slon, mravi slabija zivotinja, a po teoriji zive u istim uslovima sredine i mozemo ih uporedjivati, .......ipak, nisu isti uslovi prilagodjavanja sredini, jer, kisa kao uslov opstanka obe zivotinje, ne deluje isto na obe zivotinje, jednu elimise, drugoj pogoduje. NISU isti uslovi opstanka i NE MOGU da se uporedjuju.

Jednostavno ne moze, to kaze logika stvari.Zbog toga sam i rekao , da se vestacki simuliraju stvari koje u real life situacijama ne mogu da funkcionisu.


 

Cekaj, ti dakle oces da kazes da je nemoguce da mrav i slon udobno zive na istom mestu zbog prevelikih razlicitosti organizama iako vidimo da jeste tako?

[cloudking]

пре 58 минута, Рапсоди рече

То се зове  ВАСКРСЕЊЕ. Надам се да ћеш се уверити колико је добро . 

Ja vec znam kolko je to dobro- ispricana bajka, zato sam ti je i pomenuo jer je cak i bolja od zabe koja se pretvara u princa!

 

[о.Горан]

Артур Нелсон Филд: Еволуција,обелодањена научна превара, књига из далеке 1941.г., али и даље актуелна и занимљива.

 

 

Један пасус из књиге...

 

ОД ПРОЦВАТА ДО УЦЕНЕ

 

 

Приликом саме појаве, 1859. године, дарвинистичко јеванђеље је одмах постигло успех широм света. Хаксли је у прилогу Дарвиновом Животу и писмима (II, 179) писао тешке бесмислице о томе како је Дарвин заслужио своје место „чистом урођеном снагом, упркос бури јавних предрасуда, а без охрабрења знаком наклоности или признања од званичних извора почасти". Чињеница је, пак, да је лондонски Тајмс од 26.12.1859. године посветио не мање од три и по ступца (што је скоро без преседана) белешци о Пореклу врста, пуној најдубљег поштовања. Узгред, овај приказ је написао сам Хаксли. Свеопшти хор похвала угушио је гласове неслагања. Непосредно после појаве књиге Дарвин пише Хукеру: „Завртело ми се у глави. Тако ми Бога, морам се потрудити да будем мало скромнији." Прво издање је распродато истог дана када се појавило, а нова издања и репринти су брзо следили једни за другим.

Краљевско друштво је 1864. године доделило Дарвину Коплијеву медаљу, а др Хју Фокнер је у образложењу рекао да је Порекло врста одмах привукло пажњу људског рода у целом цивилизованом свету (Нова писма, More Letters, I, 255). У року од шест година од објављивања књиге, Дарвин је изабран за почасног члана водећих научних друштава осам земаља. Професор Ст. Џорџ Миварт у књизи Генеза врста (Genesis of Species, стр. 10) 1871. године, 12 година пошто се појавила књига Порекло врста, пише: „Било би тешко навести другог живог трудбеника на пољу науке који је побудио тако широк интерес и побрао толико похвала, окупивши око себе хор тако покорних ученика, од којих је сваки био великан науке и, истовремено, представник гомиле одушевљених следбеника." Као што је напоменуто у једном ранијем поглављу, последњи научник који је дигао глас против еволуције на конгресима Британског удружења за унапређење науке - био је др Рајт 1881. године. У фебруару 1888. године, Херберт Спенсер, ривалски пророк еволуције, жалио се у публикацији Деветнаести век (Nineteenth Century) да је „ново биолошко ортодоксно мишљење" (тј. еволуционистичко) постало исто тако нетолерантно као старо и чврсто затвара очи за све што се не уклапа у дарвинистичку идеју о природној селекцији. Процват еволуције остаје најуспешнија научна сензација.

Важан разлог Дарвиновог успеха крио се у његовој примени Малтусовог јеванђеља, које је већ постало основа политичке економије. Рикардова теорија ренте, његов „гвоздени закон надница" и слично инспирисани написи Џ. С. Мила - све то је примило вредно филозофско ојачање и проширење Дарвиновом теоријом природне селекције и преживљавања најбоље прилагођених у борби за опстанак, са претпостављеним напредовањем и уздизањем ка безграничном побољшању и усавршавању.

Ове Дарвинове идеје омогућиле су сваком успешном каријеристи да се оправда пред самим собом што без милости гази слабије конкуренте. Такве ставове је много удобније проповедати него Јеванђеље Исуса Христа. Како се отмено изразио Џон Морли у приказу књиге Порекло човека (Descent of Man) у Пел Мел Газети 1871. године: „Рад г. Дарвина је једно од оних ретких капиталних достигнућа која изазивају озбиљне промене у врхунским доменима сфере мишљења" (Дарвинова Нова писма, I, 324). Дарвин је показао да се свако пробио у више кругове по принципу преживљавања најбоље прилагођених.

Природно, идеја је била сасвим прихватљива за ове врхунске кругове. Без сумње, то је био још један пример онога што Дарвинова Нова писма зову „његова супериорна способност да види и смисли оно што је остали свет превидео". Дарвинизам учи да је Библија скренула с правог пута у својим ставовима и обраћа се оним напредним и просвећеним људима којима је доста Десет заповести. За то је постојала бројна публика, спремна да прихвати комотно ново јеванђеље и вољна да превиди одсуство било каквих чињеница које га подржавају.

У извесним круговима је било отпора према Дарвиновој доктрини. Научници у Француској су били међу последњима који су преобраћени, како је забележено у Дарвиновој књизи Живот и писма, III, 224). Тек 1878. године је Дарвин изабран за дописног члана Француске академије, а и онда само за област ботанике. Од могућих 39 добио је 26 гласова. Покушај пробоја 1872. године у области биологије био је неуспешан, пошто је добио само 15 гласова од 48. Природа од 1. августа 1872. године цитира еминентног члана Академије, који пише у Монду:

Врата Академије г. Дарвину је затворило то што његове књиге које су га највише прославиле - Порекло врста и још више Порекло човека - у суштини нису научне, него су само маса тврђења и произвољних хипотеза, често очигледно нетачних. Ова врста публикација и ове теорије представљају лош пример, који тело које себе поштује не може охрабривати.

У Британији и Америци постојао је мали број научника који је одбијао да прихвати теорију еволуције. Професор Флеминг Џенкин, инжењер, у чланку о Пореклу врста у Северно-британској ревији (North British Review) 1867. године примећује како је Дарвинова идеја да се врста може изменити повољном варијацијом која се дешава код једне јединке - исто као када би се тврдило да би приспеће европског морнара са потонулог брода на острво насељено црнцима проузроковало феномен да становништво потпуно постане бело током једног или два века (видети Мивартову Генезу врста, стр. 58). Флеминг Џенкин је рекао да не предвиђа да би ова мала тешкоћа збунила „истинскоГ верника" еволуције, јер: „Он може измислити ланац предака о чијем постојању нема доказа; може дозвати континенте, поплаве и необичну атмосферу; може да исуши океане, цепа острва и дели вечност на ере по својој вољи - са свим овим предностима сигурно би морао бити глупак када не би начинио шему низа животиња и околности које сасвим природно објашњавају претпостављене тешкоће" (Дарвинов Живот и писма, III, стр. 108).

У следећем издању Порекла врста Дарвин се прилично потрудио да забашури ову пукотину у својој теорији. Рекао је да не може бити сумње како је захваљујући сличном деловању спољних услова на сличне организме, „тенденција мењања на исти начин често била тако јака - да су све јединке исте врсте биле слично измењене, без помоћи било каквог облика природне селекције". Очигледно, по наруџбини се може добити било која теорија која је иошребна. Анализа различитих преправки у шест издања Порекла врста веома је поучна.

Прочитавши добро познато дело свог колеге еволуционисте Херберта Спенсера, Дарвин је писао Хукеру 1866. године: „Када га читам, осећам се прилично безначајно; могао бих да слушам и осећам како је двапут генијалнији и паметнији од мене, али кад осетим да је он изнад мене десет пута, чак и у вештини шарлатанства, растужим се..." (Живот и писма, III, 55).

Неверовање у еволуцију се данас сматра знаком ексцентричности и озбиљне менталне неспособности. Из пет свезака Дарвинових писама сазнајемо да таква неверица доводи и до дегенерације карактера, јер се код оних који критикују гледишта великог човека скоро увек у овим свескама брзо појављује развој непријатних црта личности. Сер Ричард Овен, еминентни природњак, под општом сумњом да је аутор врло оштре критике Порекла врста у Единбуршкој ревији, појављује се као најнепријатнија особа, „луд од зависти што се свуда прича о мојој књизи" (Нова писма, 1,149). Писац чланка у Единбуршкој ревији имао је храбрости да каже: „Трајни и плодоносни закључци су, заиста, досад били засновани само на поседовању знања; сада нас позивају да прихватимо једну хипотезу под изговором жеље за знањем. Геолошки налаз је тако несавршен!" (ibid, 1,146)

Професор Ст. Џ. Миварт, члан Краљевског друштва, претрпео је слично погоршање карактера после испољавања неверице у различите делове дарвинистичке теорије, коју је изразио у чланцима у ревијалној штампи и надугачко у својој књизи Генеза врста (Genesis of Species) из 1871. године. „Он је врло некоректан", пише Дарвин Лајелу. „Ви никад нисте прочитали писма каква ми је писао Миварт изражавајући поштовање према мени, молећи ме да га позовем итд. А ипак... он показује највећи презир и непријатељство према мени и са неуобичајеном спретношћу говори све саме најнеугодније ствари. Приказује ме као најарогантнију, најодвратнију животињу која је икад живела... Претпостављам да је иза тога та проклета религиозна затуцаност..." (Нова писма, I, 332).

Миварт је у својим написима указивао на различите пукотине у дарвинистичким аргументима. На пример, ставио је примедбу на Дарвиново противљење идеји да је било каква специфична стерилност наметнута врстама у циљу спречавања међусобног мешања. О овоме је Дарвин писао у Пореклу врста: „Дати врсти посебну моћ да ствара хибриде, а затим зауставити њихово даље ширење различитим степенима стерилности... изгледа чудно." Мивартов коментар у књизи Генеза врста (Genesis of Species, стр 125) је био: „Ово само значи да аутор не би тако учинио да је Творац. Чудно' се ипак мора прихватити... и неоспорно је да је укрштање проверено... Постоји препрека мешању врста, а не размножавању." Као што смо видели, овај мали недостатак у његовој теорији непрекидно је узнемиравао Дарвина, који се жестоко противио Хакслију зато што га износи у јавност.

Дарвин је сматрао да природна селекција делује преко случајних варијација, које се дешавају насумице, и одбацивао је све идеје о плану у природи - бар после Праузрока.

Миварт је забележио Дарвиново питање: „Да ли је разумно сматрати да је Творац намерно одредио... да извесни делови стене узму извесне облике, како би градитељ могао да подигне своју грађевину?" Могуће је да Мивартов коментар није задовољавао Дарвина. „Скоро је невероватно" - писао је Миварт - „али ипак изгледа да морамо помислити да се тешкоћа, која се истиче, састоји у некој врсти схватања како је у бескрајној разноврсности природе исувише тога што би Бог требало да надгледа; да је број објеката исувише велики за бесконачно и свеприсутно Биће које би водило бригу о свакој појединачно и истовремено о свима у њиховим правим сразмерама и потребама" (Генеза врста, стр. 258). Да ли је то пример Мивартове „проклете религиозне затуцаности" која је довела Дарвина до тога да изгледа, како се шалио, као „најарогантнија, најодвратнија животиња која је икад живела"?

Успут, можемо да приметимо да је један од Дарвинових стандардних аргумената против плана у природи био облик његовог носа, који је код њега изазивао незадовољство сваки пут кад би се погледао у огледало. To се понавља у многим писмима. „Хоћете ли ми поштено рећи (и бићу Вам стварно веома захвалан)", писао је Лајелу 1861. године, „да ли верујете да је облик мог носа (ха!) одређен и вођен интелигентним разлогом?" (Нова писма, 1,193). У писму Хукеру 1870. године Дарвин је рекао за васиону: „Не видим доказа благотворног плана, или уопште било каквог плана у детаљима" (ibid, I, 321).

Професор Адам Сеџвик, геолог, жестоко је осудио Порекло врста у Посматрачу (Spectator) и филозофском друштву Кембриџа. Стари професор је био врло значајан Дарвинов претпостављени, али га је овај потпуно игнорисао после његових „преступа". Сеџвик је изјавио сасвим искрено да палеонтолошки налази поричу еволуционистичке на сваком кораку. „У закључку", писао је он у Посматрачу, „не могу а да не изразим своје гнушање према теорији, због њеног постојаног материјализма, због тога што је напустила индуктивни метод доказивања - једини који води до физичке истине; због тога што потпуно одбацује крајње циљеве и тиме показује схватања лишена морала својих заговорника. ...He верујем да је Дарвин атеиста, мада његов материјализам не могу да посматрам друкчије него као атеистички... И мислим да је веома штетан... Сваки низ чињеница је повезан низом претпоставки и понављањем једне погрешне премисе. He можете начинити добар конопац нижући гуме за жвакање" (Живот и писма, II, стр. 298).

Луис Агасиз, амерички природњак, у приказу Порекла врста, одмах је указао на најслабије место од свих, говорећи: „Уколико Дарвин и његови следбеници не успеју да покажу како борба за опстанак води нечему што је изнад фаворизовања опстанка неких јединки над другим јединкама, ускоро ће открити да су следили фатаморгану" (Живот и писма, II, стр. 330). Ни Дарвин, а ни било ко други никад није успео да то покаже, али је 80 година прошло а да научници нису били у стању да опазе како следе фатаморгану. Агасиз је очигледно преценио продорност научног духа. Што се тиче теорије у општим цртама, рекао је: „Све док се не покаже да су чињенице Природе погрешно интерпретиране од оних који су их прикупили... ја ћу сматрати теорију трансмутације као научну грешку, противречну чињеницама, ненаучну по својим методима и штетну по својим тенденцијама" (ibid, II, стр. 184). - „Јесте ли видели Агасизијев слаб метафизички и теолошки напад?" - писао је Дарвин Хакслију (II, стр. 330).

 

Напред изнети одломци показују да су основне недостатке теорије еволуције компетентни научници јасно изложили у вр ме када се она први пут појавила. Ови недостаци су присутни и данас, уз бројне друге који су од тада откривени. Па ипак, јавности се пуни глава на сваком кораку изјавама да је еволуција утврђена научна чињеница. У САД, на пример, када је Брајен водио кампању против еволуције 1922. године, савет Америчког удружења за унапређење науке је усвоје резолуцију која потврђује да еволуција „није само нагађање" и „да су докази у прилог еволуције човека довољни да убеде сваког научника од важности на свету" (Природа, 3.3.1922.). Задњи став није био истинит, тј. уколико се не посматра као најава намере једног круга да сваког научника који одбацује еволуцију третира као црну овцу и шугавца. Постоје докази из разних извора да се еволуција данас одржава путем уцењивања научника.

Узмимо случај водећег биолога, професора сер Вилијема Бејтсона, који је на конгресу Америчког удружења за унапређење науке 1921. године у Торонту признао потпуни неуспех свих експеримената који су били усмерени на пробијање природних граница размножавања међу врстама. Он је рекао да се више не може игнорисати тежина овог негативног доказа против еволуције. Признајући ово, сер Вилијем Бејтсон је ипак закључио у лојалном еволуционистичком стилу: „Прокламујмо то речима које се неће погрешно разумети: да је наша вера у еволуцију неуздрмана. Свака доступна линија аргумената иде ка овом неизбежном закључку... Тешкоће које муче професионалног биолога не треба да збуњују лаика. Наше сумње нису у погледу реалности или истинитости еволуције, већ у погледу порекла врста, што је технички, тако рећи, наш интерни проблем. Сваки дан би мистерија могла бити разрешена" (Природа, 29.4.1922.). У биографији сер Вилијема Бејтсона коју је написао његов син, тврди се да је овај, због своје искрености у изјавама о недостатку доказа еволуције - од своје научне сабраће трпео страшан остракизам, чак до бојкота у оквиру своје професије.

Наводи се да је Џ. Макриди Прајс, професор филозофије и геологије у Вашингтону, антиеволуциониста, писао: „Када се мој неортодоксни уџбеник геологије за колеџ појавио 1923. године, на њега су се примитивно окомили сви научни часописи - или бар сви који су се удостојили да га уопште примете. Био сам тада још увек довољно зелен да помислим како би ми уредници ових часописа допустили да одговорим својим критичарима. Но, морао сам да научим тужну лекцију да ме је мој прекршај сврстао међу парије. Коначно, после више година, ипак сам успео да делимично одговорим двојици својих критичара у званичном часопису научног друштва којем припадам, али тек пошто сам запретио уреднику тужбом због увреде (видети: Зашто бити мајмун? - Why Be an Ape?, чији je аутор лондонски новинар г. Њуман Вотс, стр. 38).

Начин на који научнике утерују у ред по питању еволуције - открива г. Арнолд Лан у својој књизи Бекство од разума (Flight from Reason) 1930. године.

Прекјуче сам срео члана Краљевског друштва. „Драго ми је да Ви преузимате ту ствар", рекао је, „јер ми, професионални научници, не можемо ништа да учинимо. Нама су руке везане. Узмите, на пример, мене. Професор X сматра Дарвина за Месију. Он располаже добрим пословима у свом делокругу, а они се додељују само онима који се моле у Дарвиновом храму."

Г, Лан такође цитира речи професора Томаса Двајта, еминентног анатома:

Tuранија коју врши Zeitgeist no питању еволуције преовлађује до таквог степена о којем они који су споља - немају појма. He само да утиче на наш начин размишљања (као што признајем да је код мене случај), већ постоји репресија као у данима терора. Како су малобројни лидери науке који се усуђују да кажу истину у вези са стањем свог духа!

Потпуковник Л. Мерсон Дејвисје палеонтолог који је одбацио еволуцију. Он је члан Краљевског друштва Единбурга, Краљевског антрополошког друштва и Геолошког друштва. У раду који је објавио Викторија институт 1926. године, потпуковник Дејвис је рекао:

Како они кажу, „не исплати се" данас супротстављати еволуцији... Колико њих је чуло речи водећег зоолога, као што је Флајшман, научника европске репутације, који је глатко порекао да се еволуција може сматрати научно установљеном? Значајно је да нико никада није преузео задатак да се директно супротстави Флајшману. Уместо тога, темељно је извређан и ускоро заборављен. Када људи од науке открију да се отворено изражавање озбиљних сумњи по том питању третира на такав начин, природно је што постају склони да их задрже за себе. Мада већина научних радника заиста прихвата веровање у еволуцију, немамо разлога да претпоставимо да је то случај са свима, чак и ако ретко када чујемо да му се отворено супротстављају (видети Дјуерову књигу Нове тешкоће еволуције, стр. 124-125).

Г. Даглас Дјуер, члан Зоолошког друштва, говори како је штампа придобијена тако да јавност никада не чује истину о еволуцији. Г. Дјуер је био еволуциониста до 1931. године, када је објавио своју прву књигу против теорије еволуције. Са r. Ф. Фином је 1912. године заједнички написао еволуционистичку књигу Прављење врста (The Making of Species), коју je председник САД Теодор Рузвелт посебно похвалио. Касније је г. Дјуер одбацио дарвинизам у корист еволуције путем наглих мутација, а на крају и читаву теорију. Он пише у књизи Човек, посебна креација (стр. 103-104):

Мало је људи који схватају значај освајања штампе од стране еволуциониста. Данас би веома мали број часописа објавио чланак или рад који напада теорију еволуције, a то се односи подједнако на световну и на религиозну штампу. Већина религиозних часописа су у рукама модерниста који су прихватили теорију о животињском пореклу човека... Уопште узев, уредници новина верују да је еволуција установљена чињеница, и зато свакога ко је напада сматрају за незналицу или ексцентрика... Научни часописи које воде еволуционисти обично одбијају да објаве ма какав прилог који баца само сенку сумње на концепт еволуције... Издавачи књига... нису вољни да објаве књигу која би била игнорисана или дивљачки нападнута зато што се супротставља актуелном научном мишљењу. Већина од њих ни о трошку аутора није вољна да објави свеску која напада еволуцију - из страха да ће пасти на друштвеној лествици. На тај начин, јавности је дозвољено да чује само једну страну у спору... Просечан човек... је наведен да верује како је еволуција закон природе који је исто тако чврсто установљен као закон гравитације.

Као пример како водећи британски научни часопис поступа са антиеволуционистима могу да поменем следећи случај. Писац ове књиге, прегледајући документацију часописа Природа приметио је у издању од 27.11.1937. године приказ на пола стране књиге др Морлија Дејвиса Еволуција и њени модерни критичари (Morley Davies: Evolution and Its Modern Critics). Ова књига je била реплика на књигу г. Дагласа Дјуера Тешкоће теорије еволуције, која је објављена 1931. године. Г. Дјуер је одговорио др Дејвису 1938. године другом књигом - Нове тешкоће теорије еволуције. Преглед комплетног индекса часописа „Природа" није открио приказ ниједне од две Дјуерове антиеволуционистичке књиге. Већи део приказа књиге др Дејвиса у часопису Природа чини омаложавање г. Дјуера. Критичар каже: „Уместо дискусије, Дјуерове Teшкоће теорије еволуције аутор третира као питања младог студента." Пошто је таквим закључком свео г. Дјуера на интелектуални ниво незрелог студента, сарадник Природе му je у наставку милостиво одржао мало предавање о крајњој реткости фосилизације, сугеришући да би г. Дјуер могао имати неке елементарне идеје о томе ако је некад посматрао пса како кида на комаде животињски костур. Стварна чињеница је да су г. Дјуер и г. Левит- Јеитс, као што смо поменули, пет година раније приложили рад Викторија институту, дајући детаљну статистику по питању фосилизације. Међутим, задња ствар коју би било који реномирани научни часопис данас дозволио је да се на његове стране провуче било шта штетно по еволуцију.

Сведочење о сличном стању ствари у САД пружио је г. Пол Шори у чланку у часопису Атлантски месечник (Atlantic Monthly) 1928. године. „Нема ствари", написао је г. Шори, „која је тако имуна на критике, која је малтене света крава, не само у новинским канцеларијама, већ и на универзитетима Севера (Америке) - као што је Еволуција, са великим словом Е. Неки амбициозни млади професор може безбедно насрнути на хришћанство или Устав САД, на Џорџа Вашингтона или женску чедност, на брак, или на приватну својину. Али он не сме бранити Брајена... To би била нетолеранција, недостатак смисла за праву меру, недовољна ширина погледа, неверица у прогрес. To се не сме".

У Британији је 1934. године створен Покрет за протест против еволуције (Evolution Protest Movement), који je затражио од корпорације BBC да се његовом председнику сер Амброзу Флемингу, члану Краљевског друштва, пружи прилика да на радију изложи аргументе против еволуције. Г. С. А. Сипмен, директор говорног програма Би Би Сија је ово одбио, изјавивши у одговору: „Политика Корпорације је да дозволи помињање еволуције на такав начин који говори да има подршку огромне већине угледних научника ове земље." Летак Протестног покрета против еволуције наводи да је Би Би Си, упоредо са заузимањем таквог става, бранио једну комунистичку емисију под изговором да „нема веће опасности од оне коју представља гушење неке тачке гледишта". Куриозитет представља то што је баш проналазак термионске цеви од стране сер Амброза Флеминга, коме Би Би Си није дозволио да говори, омогућио уопште постојање радио емисије. Инцидент је значајан као још један доказ еволуционистичког и комунистичког утицаја, који делују партнерски у утицајним круговима.

 

 

 

Артур Филд, 1941.г.

[grigorije22]

Eto zasto kreacionizam ne moze da uspe. Citiraju se knjige iz 1941, a mi zivimo jos malo u 2017 godini.

[Bokisd]

пре 5 минута, cloudking рече

Cekaj, ti dakle oces da kazes da je nemoguce da mrav i slon udobno zive na istom mestu zbog prevelikih razlicitosti organizama iako vidimo da jeste tako?

Ne, nije bila prica oko te proste price oko razicitosti organizama, nego, o tome, da mravi kao slabiji parametar u odnosu na slona, prezivljavaju u istoj sredini zivljenja, upkos tome sto je slon jaca zivotinja i trebalo da bude drugacije.

Moj komentar je, da ne mozemo da uporedjujemo mrava i slona, jer, nisu ISTI uslovi prilagodjavanja , za mrava je ista kisa fatalna, za slona nije. Trebamo mrava stavljati u kontekst drugacijih uslova prezivljavanja i modela evolucije, ravnim njegovim vrstama zivotinja koje podjednako reaguju na uslove zivota.

 

[cloudking]

пре 4 минута, Bokisd рече

Ne, nije bila prica oko te proste price oko razicitosti organizama, nego, o tome, da mravi kao slabiji parametar u odnosu na slona, prezivljavaju u istoj sredini zivljenja, upkos tome sto je slon jaca zivotinja i trebalo da bude drugacije.

Moj komentar je, da ne mozemo da uporedjujemo mrava i slona, jer, nisu ISTI uslovi prilagodjavanja , za mrava je ista kisa fatalna, za slona nije. Trebamo mrava stavljati u kontekst drugacijih uslova prezivljavanja i modela evolucije, ravnim njegovim vrstama zivotinja koje podjednako reaguju na uslove zivota.

 

Konkretno, kisa ne predstavlja problem insektima, ocigledno.

[Avocado]

пре 30 минута, Kratos рече

Za ono što sam izneo mogu.Niko nikada nije video da od krave nastane bilo šta drugo,možda krava sa nekim anomalijama,dve glave ,tri oka ali i dalje krava.Suva empirija.

 

пре 27 минута, Kratos рече

Problem je takozvani junk dna.A junk je jer mi ne vidimo funkciju tih gena što ne znači da ih nema.Možda baš tu recimo granica.Možda.

Da, ali TE ne postulira da od krave može da nastane bilo šta drugo osim malo drugačije krave... pa od nje nastane malo drugačija krava, i tako jedan dugi niz, dok ta drugačija "krava" nije više malo drugačija, već mnogo drugačija, toliko da se sa onom "prvom kravom" ne može više pariti, te je smatramo novom i posebnom vrstom.

U evoluciji krave je (drastično skraćujem i pojednostavljujem da ne bih pisao tri dana):

- od jednog kičmenjaka (npr. Pikaia), nastala vrsta koja je i dalje kičmenjak ali malo drugačiji - kičmenjak sa četiri uda (tetrapod) (npr. Tiktaalik),

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, čija jaja imaju posebnu membranu koja zadržava vodu u sebi - chordata, tetrapoda, amniota, (npr. Diadectes)

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, čija lobanja ima karakteristične duplje (rupe) iza očnih duplja - synapsid; (npr. Archaeothyris)

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, čiji udovi idu više ispod tela, a ne sa strane, sa diferenciranim zubima (sekutići, očnjaci, kutnjaci) i samo jednom jakom koskom koja čini donju vilicu - therapsid (npr. Trirachodon),

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, therapsid, sa mlečnim žlezdama, kojima je ona duplja iza oka zatvorena - sisar,

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, therapsid, sisar, koji rađa žive mladunce - Theria,

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, therapsid, sisar, theria, čiju udovi se oslanjaju na treći i četvrti "prst" koji postaju kopita - Artiodactyla,

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, therapsid, sisar, theria, artiodactyla, koji ima rogove - Bovidae,

- od njega je nastao malo drugačiji kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, therapsid, sisar, theria, artiodactyla, bovidae, sa još malo drugačijim karakteristikama - Bovini, od kojeg su dalje nastali bizoni, bufalo i krave.

1. Dakle, u svakom koraku je od X nastao malo drugačiji X...  od X je nastao X+nešto... ili da parafraziram tebe: "od krave je nastala malo drugačija krava".

2. Za svaki od tih koraka imamo fosile, koji su po svojoj anatomiji i po vremenu nastanka raspoređeni tako kao da su nastajali jedni od drugih... Pikaia je starija od Tiktaalika, Tiktaalik je stariji od amiota, itd... sve se uklapa...

3. Kreacionisti još uvek ne daju ne dokaz, već čak ni tvrdnju šta bi moglo da spreči nagomilavanje promena. Evo ti kažeš da je možda nešto u "Junk DNK". Dakle, ne zna se ni da li je, ni šta je to, koji i kakav je mehanizam, ali možda postoji... Kad otkrijete u Junk DNK nešto što bi moglo da spreči specijaciju, onda imate osnova da tako nešto tvrdite. Do tada ste samo neozbiljni... "ovo nije moguće zbog nečeg što ne znam ni šta je"...

 

[Avocado]

1 hour ago, Bokisd рече

Ali, vi ste ovde svu argumentaciju, stavili u kontekst , kao da tek krecemo u novu raspravu, bez obizra sto se moji argumenti nastavljaju na prethodne argumente iz prethodnih postova. I nemamo nastavak diskusije na prethodne argumente, a uvodimo nove argumente i time necemo doneti objektivne zakljucke.

Tako da dobijamo jedno veliko nerazumevanje.

Tvoji argumenti se ne nastavljaju na moje... moj je veoma jednostavan - "jači" organizam nije isto što i "prilagođeniji"... napisa ti svašta ali nejasno je i da li uopšte osporavaš ovo.

 

Цитат

Jer, ako su mravi vs slon, mravi slabija zivotinja, a po teoriji zive u istim uslovima sredine i mozemo ih uporedjivati, .......ipak, nisu isti uslovi prilagodjavanja sredini, jer, kisa kao uslov opstanka obe zivotinje, ne deluje isto na obe zivotinje, jednu elimise, drugoj pogoduje. NISU isti uslovi opstanka i NE MOGU da se uporedjuju.

Pobrkao si nešto... razlika na kojoj ti insistiraš nije razlika u uslovima koji deluju na mrava i slona, već razlika između mrava i slona... oni drugačije preživljavaju iste uslove, jer su oni drugačiji.

 

Цитат

Jednostavno ne moze, to kaze logika stvari.Zbog toga sam i rekao , da se vestacki simuliraju stvari koje u real life situacijama ne mogu da funkcionisu.

Slaba je to logika... a i ne radi se ni o kakvoj simulaciji...

 

[о.Горан]

пре 35 минута, grigorije22 рече

Eto zasto kreacionizam ne moze da uspe. Citiraju se knjige iz 1941, a mi zivimo jos malo u 2017 godini.

Хаха, па ти си стварно мајстор за аутоголове...

 

 

Па фамозни Постанак врста, хипотетичка и популистичка књига је написана давне 1859.г., 82 године пре 1941.г. То је век у коме су позитивизам и натурализам комбиновани са недовољним научним знањем били у налету. Ко верује 2017. г. у једну хипотезу( додуше шминкану и крпљену небројано пута) од пре више од пола века када наука није имала ни 1 промил знања као данас тај је једноставно незрео.

Креационизам је био брутално маргинализован, систематски скрајнут, али и поред невероватне пропаганде машинерија бајки није успела да убеди више од пола американаца у исте те бајке. 

И да... Сваки гулаг бива за своје време...

[Justin Waters]

пре 1 сат, Kratos рече

Za ono što sam izneo mogu.Niko nikada nije video da od krave nastane bilo šta drugo,možda krava sa nekim anomalijama,dve glave ,tri oka ali i dalje krava.Suva empirija.

Mogao si malo bolje da se izrazis. Ovo ti nije nikakva empirija, vec i sto argumentujes kao propovjednici ravne zemlje, i njima je jako vazno da nikad niko nije vidio da je zemlja okrugla. 

 

пре 1 сат, Kratos рече

Problem je takozvani junk dna.A junk je jer mi ne vidimo funkciju tih gena što ne znači da ih nema.Možda baš tu recimo granica.Možda.

Nije niko rekao da ih nema. Samo sto oni nisu trenutno funkcionalni ili jesu kod nekih organizama sto je potvrdjeno novijim istrazivanjem. Taj junk DNA je bas nesto sto ide u prilog TE jer samo prosiruje mogucnosti iz koji mogu nastati mutacije. I u ovom slucaju tvrdnje ti se baziraju samo na izjavam i pretpostavkama bez da nudis primjer za neki konkretni mehanizam kako dolazi do prestanka mutacija tako da jedinka ne prdje u drugu vrstu. 

[grigorije22]

пре 9 часа, о.Горан рече

Хаха, па ти си стварно мајстор за аутоголове...

 

 

Па фамозни Постанак врста, хипотетичка и популистичка књига је написана давне 1859.г., 82 године пре 1941.г. То је век у коме су позитивизам и натурализам комбиновани са недовољним научним знањем били у налету. Ко верује 2017. г. у једну хипотезу( додуше шминкану и крпљену небројано пута) од пре више од пола века када наука није имала ни 1 промил знања као данас тај је једноставно незрео.

Креационизам је био брутално маргинализован, систематски скрајнут, али и поред невероватне пропаганде машинерија бајки није успела да убеди више од пола американаца у исте те бајке. 

И да... Сваки гулаг бива за своје време...

To je bas zanimljiva tvrdnja. Ja sam citirao postavljenu nazovi kritiku TE Артур Нелсон Филд: Еволуција,обелодањена научна превара, књига из далеке 1941.г., али и даље актуелна и занимљива. Pa me bas zanima kakve to veze ima sa nastankom Porekla vrsta i kako sam ja to sebi dao autogol Upravo se TE prihvata u 2017 mnogo vise nego u doba Darvina, jer sada imamo mnogo vece znanje nego u njegovo vreme. Da vas obavestim da je od knjige Porekla vrsta do danas proslo vise od 150 godina. Za svo to slino vreme se akmumulirala gomila novih cinjenica koje vi ne vidite od tamnih naocara.

[Кратос]

пре 1 минут, Justin Waters рече

Mogao si malo bolje da se izrazis. Ovo ti nije nikakva empirija, vec i sto argumentujes kao propovjednici ravne zemlje, i njima je jako vazno da nikad niko nije vidio da je zemlja okrugla.

Nope.Ljudi su videli da je okrugla.Mešaš babe i žabe.Ako misliš da lažem uzmi dve sorte krava,ukrsti ako dobiješ nešto treće,snimi ja odmah postajem evolucionista.Do tada ti samo spekulišeš i tražiš da ja tvoje spekulisanje prihvatim kao činjenicu.

[о.Горан]

пре 12 минута, grigorije22 рече

 

Немам времена да се замлаћујем с тобом, ваљда ћеш престати да ми досађујеш овде, али добро, убудуће ти нећу одговарати.

[Avocado]

пре 9 минута, Kratos рече

Nope.Ljudi su videli da je okrugla.Mešaš babe i žabe.Ako misliš da lažem uzmi dve sorte krava,ukrsti ako dobiješ nešto treće,snimi ja odmah postajem evolucionista.

Ako ukrštanjem dve krave dobiješ "nešto treće", nešto što nema karakteristike krave, odnosno nešto što nije kičmenjak, sa četiri uda, amniota, synapsid, therapsid, sisar, theria, artiodactyla, bovidae, bovini, tada nećeš potvrditi teoriju evolucije, nego ćeš je uspešno oboriti.

Po teoriji evolucije kao potomak dve krave može da se rodi samo nešto sa svim prethodno navedenim karakteristikama krave, uz eventualno neku novu osobinu.

Džaba pišete kad suštinski ne razumete teoriju koju kritikujete.

[Bokisd]

пре 19 минута, Avocado рече

Tvoji argumenti se ne nastavljaju na moje... moj je veoma jednostavan - "jači" organizam nije isto što i "prilagođeniji"... napisa ti svašta ali nejasno je i da li uopšte osporavaš ovo.

 

пре 19 минута, Avocado рече

Pobrkao si nešto... razlika na kojoj ti insistiraš nije razlika u uslovima koji deluju na mrava i slona, već razlika između mrava i slona... oni drugačije preživljavaju iste uslove, jer su oni drugačiji.

Mislim, da je u ovim dvema recenicama i sustina stvari i ove nase male diskusije.

 

Jer, ja nisam od pocetka ni pomenuo ni insistirao na sintagmi 'jaci organizam sto nije isto kao i prilagodjeniji '. Ti si kolega, pokrenuo to pitanje u situaciji mrav VS slon, kako je slabiji mrav opstao  u istoj zivotnoj sredini kao i jaci slon.

Tu sam ja samo konastatovao, da ne moze da se porede mrav i slon je nisu isti uslovi PRILAGODJAVANJA sredini ( koju si pomenuo na prvom mestu, ispred jacine, a opet se pozivas na jacinu slona ), jer, drugacije deluju uslovi sredine na mrava i slona. Kako da se mrav prilagodi kisi koje ga eliminise , dok slonu ne predstavlja problem. Kako sad tu da tumacimo evolucione mehanizme prilagodjavanja ?

Zbog toga sam i izveo zakljucak da se stvara 'vestacka' simulirana situaicja , koja ne postoji u realnosti. Sledstveno, kako cemo onda da stvaramo real life situacije, za neke evolucione uslove adaptiranja koja su se dogodila pre nekoliko miliona godina. Kroz pretpostravke i hipoteze ?

Meni to deluje kao simuliranje zivotnih situacija. Kako mozemo znati da nisu ?