Председник Америке, Доналд Џ Трамп

[RYLAH]

[Paradoksologija]

Još malo o racionalnosti i isplativosti profilisanja samo po imenu i zemlji porekla, politikama identiteta, deljenoj ljudskosti.

Ammar Ali Jan

June 6 at 11:28am · 

Reflections on Austerity, British Elections and Being a Terror Suspect

A few days ago, when I arrived in the UK for my viva examination, I was detained at the airport under the Terrorism Act of 2000. I was handed over to two police officers for what turned out to be a 3 hour long interrogation. When I asked if I was being considered a terror suspect, one of the police officers replied with a terse "yes".

My laptop and mobile phone were also taken into custody for "further examination". At first the idea of handing over my electronic devices infuriated me, but then I calmed myself, hoping that they would go through some of the books on my laptop, and perhaps, learn a thing or two about the world. I also had to give intensive hand prints (since it will be unfair to call it "finger prints”, as the process involved scanning my hands from every possible angle), in addition to a cheek swab as a DNA sample.

What followed after this thorough invasion of my privacy was a LONG “chat” about my views ranging from the Middle East to my home country of Pakistan to the Manchester bombing. Since I had no reason to hide my views, I told them how I detested any acts of terror and that my country has suffered some of the worst consequences of extremist ideology. I also criticized Western involvement in the Muslim world, particularly the nauseating support by the US and the UK governments for Saudi Arabia, the primary funder of the global extremist infrastructure. Particularly annoying, however, were questions regarding my faith and my personal life. After I told the officers that I was a student at Cambridge, they kept mentioning how "wonderful" the night life was in Cambridge and how the beers in Cambridge are "world class". Naturally, I was expected to act as a “good” Westernised Muslim, who could keep his faith yet drink alcohol, and that was satisfaction I was unwilling to give to my interrogators, so I simply smiled and said "yes, I've heard that as well".

After about 2 hours, the conversation took a dramatic turn when we began discussing Manchester. I asked the officers about domestic politics (particularly the funding controversy regarding police budgets), and they started criticizing Theresa May's government for the funding cuts to the police force and for turning the Home Office into chaos central. They stated that due to the shortage of staff, most police officers were underpaid and over-worked. Considering how poorly managed the Home Office is today, they both were of the opinion that Brexit will be a bureaucratic nightmare, one that Britain is in no way prepared for.

After 2 hours of feeling deep contempt for the whole interrogation process, I began having some sympathy for the interrogators. They looked tired and defeated. For a country that has elevated security to its number 1 priority for the past many years, the hopelessness evident in the words and body language of these officers demonstrated the spectacular failure of the Tories on the security front.

Three points are worth mentioning regarding my experience. First, it was clear that I was detained for no particular reason other than the fact that I had a Muslim name and a Pakistani passport. Even if we keep aside the arguments on prejudice and racism, the policy of profiling people makes very little sense from a security perspective. To say anyone coming from a particular region can be a suspect is exactly opposite of what good intelligence is supposed to do, i.e. give more precision to the target. It was clear that the officers had not so much as Googled me or my work, or else they would have spared the questions over my religiosity and my views regarding "terror". 3 hours wasted due to bad intelligence is bad on any day, but with a heightened security threat and an under-funded security force, such negligence is absolutely criminal!

Second, cutting funding for those at the forefront of confronting any emergency situation (fire-fighters, nurses, doctors, police officers, etc.) is the sign of a shit government. They need to be given all the resources necessary to ensure that citizens can feel safe and cared for in these turbulent times. Yet, Theresa May prefers giving tax breaks to the richest corporations while telling workers in the public sector that there is "no magic money tree". Notwithstanding her tough talk, May’s policies make the UK, and consequently the entire world, much less safe.

Finally, there is a growing divide between communities, with people making sweeping generalizations about "Muslims" and "immigrants" and, from the other side, "white people". Such rhetoric makes the world more insular and magnifies our differences. Thus, we lose sight of the common, existential situation many ordinary people find themselves in.

For example, despite my general (and natural) contempt for interrogations at the airport, I could not help but identify with the situation of my tormentors. When the older officer lowered his voice and began talking about how the world seems to be heading toward a disaster, and that living standards are declining across the UK, I could detect a melancholy common in the voice of so many Pakistanis, whether in the diaspora or within Pakistan. Similarly, the younger officer's face turned red when he stated that young people, including officers, seemed to have no future. How many times had I heard this sentiment from the young people I teach in Pakistan, complaining about the theft of their future by the powerful.

Listening to these officers, I almost forgot that I was there not to discuss the greed and stupidity of those in charge of the world, but as a terror suspect. Suddenly, another officer entered the room and informed us that I was good to go. I got up and shook hands with the officers as they told me how much of a learning experience our encounter had been for them, and I told them how I appreciated their efforts at bringing peace to the city. As I wished them the best of luck, one of them told me how he hoped this would be the last time I would meet him or any other police officer at the port of entry. Despite this difficult situation, it seemed like we built a relationship of mutual respect.

That remains the key task in today's insular, and communitarian world. In our search for identitarian purity, we have lost our ability to connect with people who seem in excess of who we think we are. Yet, such a limited view prevents us from connecting to others who are intimately tied to us, both in the material sense (remember, production and exchange are not regional but global phenomenon today) but also at the existential realm, on how seemingly disparate and different people experience the same feelings of despair and happiness as we do.

The world today forbids experiencing the sufferings and hopes of others as our own. As a response, we must proclaim that in these infinite differences, there is a profound sameness of the human experience, based on the time we share on this planet, with all its chaos, anxieties, hopes and joys. To see humanity in those who appear different, or even opposed to us, is the most difficult, yet most essential element of being human. On the political front, it means rejecting the limitations on our imaginations by those in power, and open ourselves to authentic, and supposedly “impossible”, encounters. Politics, then, must change from being “the art of the possible” to “the art of the impossible”.

 

[Avocado]

1 hour ago, RYLAH рече

Ово ме интересује да ли постоје неки статистички подаци, али проверљиви, о томе да је стопа криминала мања у оним областима где је слободно или слободније ношење скривеног оружја. Притом не мислим на неке мање и затвореније приградске области, јер су оне и иначе безбедније, него на урбане области.

Колко сам ја нешто површно упознат, стопе криминала са елемнтима насиља су у суштини исте тамо где постоји контрола набавке и ношења и оних где то не постоји.

Massive Study of Australia's Gun Laws Shows One Thing: They Work

[Аурор]

пре 2 часа, Avocado рече

Massive Study of Australia's Gun Laws Shows One Thing: They Work

Ne razumem šta ovo znači:

One thing wasn't quite so black and white though. Because homicides of all kinds (not just shootings) have been on the decline since 1996, the team can’t statistically say for sure that gun laws were the catalyst that caused gun-related murders to drop.

In other words, they were able to show that the 1996 gun laws lead to fewer people being killed by guns overall. They also definitely caused gun-related suicides to drop - but we can't say with statistical significance that they kicked off the accelerated decline in gun-related murders.

 

Mislim, ne razumem rečenicu uopšte.

[Аурор]

пре 14 минута, Аурор рече

the team can’t statistically say for sure that gun laws were the catalyst that caused gun-related murders to drop.

Tim (istraživača) ne može da kaže da je statistički jasno da su zakoni o oružju bili katalizator (sredstvo) koji je doveo do pada u ubistvima povezanim sa oružjem.

[Avocado]

пре 19 минута, Аурор рече

Ne razumem šta ovo znači:

One thing wasn't quite so black and white though. Because homicides of all kinds (not just shootings) have been on the decline since 1996, the team can’t statistically say for sure that gun laws were the catalyst that caused gun-related murders to drop.

In other words, they were able to show that the 1996 gun laws lead to fewer people being killed by guns overall. They also definitely caused gun-related suicides to drop - but we can't say with statistical significance that they kicked off the accelerated decline in gun-related murders.

 

Mislim, ne razumem rečenicu uopšte.

Hoće da kažu da je broj ubistava bio u padu još od 1979. godine i opadao je za 3% godišnje do 1996. godine kada je donet predmetni zakon. Od tada pa do danas trend pada ubistava je 5% godišnje. Kada imaš takve podatke, ti ne možeš sa sigurnošću da tvrdiš da je ovo ubrzanje od 2% uzrokovano tim zakonom, jer postoji i mogućnost da bi sve jedno (iz drugih razloga) došlo do pada broja ubistava (pao je broj ubistava koja nisu ubistva vatrenim oružjem). Dakle, u odnosu na takav eventualni zaključak, istraživanje je "inconclusive" - možda je broj ubistava još više opao zbog pomenutog zakona, možda je opao pretežno iz drugih razloga (koji su i od 1979e uzrokovali pad).... ali svakako je opao.

Ako to pitaš radi osporavanja opšteg zaključka, deo koji nije "inconclusive" je:

- da od zabrane nije bilo masovnih pucnjava, a ranije ih je bilo,

- da je oborena hipoteza da će se zabranom vatrenog oružja povećati broj ubistava na drugi način,

- da su zabranom svakako sačuvani životi, samo je sporno koliko života.

 

[Аурор]

1 hour ago, Avocado рече

Dakle, u odnosu na takav eventualni zaključak, istraživanje je "inconclusive" - možda je broj ubistava još više opao zbog pomenutog zakona, možda je opao pretežno iz drugih razloga (koji su i od 1979e uzrokovali pad).... ali svakako je opao.

Umesto "ali svakako je opao", trebalo je da napišeš "ali svakako je inconclusive da je zbog ovoga"...

Mislim, i da nije (inconclusive), ne bih bio za te zakone (treba svako da ima mogućnost da se brani), kažem realno.

1 hour ago, Avocado рече

- da od zabrane nije bilo masovnih pucnjava, a ranije ih je bilo,

Ali ih je bilo i u zemljama sa striktnim zakonima o oružju (Francuska, Norveška, Kanada itd.)

U krajnjem slučaju, mogli su kamionom da gaze ljude da su baš hteli.

1 hour ago, Avocado рече

- da je oborena hipoteza da će se zabranom vatrenog oružja povećati broj ubistava na drugi način,

Ok.

1 hour ago, Avocado рече

- da su zabranom svakako sačuvani životi, samo je sporno koliko života.

Praviš leap of faith (ateisto).

Kaže: Tim (istraživača) ne može da kaže da je statistički jasno da su zakoni o oružju bili katalizator (sredstvo) koji je doveo do pada u ubistvima povezanim sa oružjem.

[Аурор]

"Zabranimo oružje" jeste infantilno, u pravu je Mr. Adams.

A čim ukucaš nešto u google oko toga, odmah ti iskaču članci korporativnih mas medija, očigledno da je globalistička agenda da se to pozabranjuje i otme od ljudi...

[Avocado]

пре 16 минута, Аурор рече

Umesto "ali svakako je opao", trebalo je da napišeš "ali svakako je inconclusive da je zbog ovoga"...

Mislim, i da nije (inconclusive), ne bih bio za te zakone (treba svako da ima mogućnost da se brani), kažem realno.

Statistički je "inconclusive" ali je "more conclusive" od svakog zaključka kojeg si ti izveo iz neke činjenice na 292. stranice ove teme. 

 

Цитат

Ali ih je bilo i u zemljama sa striktnim zakonima o oružju (Francuska, Norveška, Kanada itd.)

Pa šta?

 

Цитат

U krajnjem slučaju, mogli su kamionom da gaze ljude da su baš hteli.

Jesu. Pa šta?

 

Цитат

Praviš leap of faith (ateisto).

Kaže: Tim (istraživača) ne može da kaže da je statistički jasno da su zakoni o oružju bili katalizator (sredstvo) koji je doveo do pada u ubistvima povezanim sa oružjem.

Preneo sam ti šta ovi istraživači smatraju... ("We can argue over how many, but the data says lives have been saved," he added.)

A i nije baš neki naročiti "leap"... šta više, taj leap je savršeno prihvatljiv za pravo i državnu politiku, jer ne pričamo o filozofiji pa da se igraš sa epistemološkim radikalnim skepticizmom... ako imaš podatak da je nakon ovakvih zakona smanjen broj ubistava i samoubistava (pozitivna posledica) i nisi imao nikakve negativne posledice, sve i da nisi 100% siguran da je je baš ta izmena zakona uzrok pozitivne posledice, imaš sasvim jasan podsticaj da takve zakone doneseš...

 

[Аурор]

пре 17 минута, Avocado рече

Pa šta?

Pa znači da nije do zabrane... 

Ne znam, možda je do položaja planeta ili aboridžinske magije, jednako je dokazano koliko vidim. 

пре 19 минута, Avocado рече

ako imaš podatak da je nakon ovakvih zakona smanjen broj ubistava i samoubistava (pozitivna posledica) i nisi imao nikakve negativne posledice, sve i da nisi 100% siguran da je je baš ta izmena zakona uzrok pozitivne posledice, imaš sasvim jasan podsticaj da takve zakone doneseš...

Prvo, iz ovoga se nema takav podatak (statistička značajnost je uslov, radio sam naučne radove myself).

Drugo, imam drugačiji rezon: sve i da se ima takav podatak, to ne bi bio razlog da se takav zakon donese.

[Grizzly Adams]

пре 7 часа, RYLAH рече

Ово ме интересује да ли постоје неки статистички подаци, али проверљиви, о томе да је стопа криминала мања у оним областима где је слободно или слободније ношење скривеног оружја. Притом не мислим на неке мање и затвореније приградске области, јер су оне и иначе безбедније, него на урбане области.

Колко сам ја нешто површно упознат, стопе криминала са елемнтима насиља су у суштини исте тамо где постоји контрола набавке и ношења и оних где то не постоји.

Па ми изгледа имамо неки инстинкт да ефикасност нечега посматрамо кроз статистике и некакве "стопе" које су генералне и не говоре пуно, јер уопште нису хомогене, не дају целокупну слику (нпр. стопа оружаног насиља може да падне, али да стопа насиља уопште порасте) итд. Мене више интересује појединачно како стоје ствари - ако се нађем у незгодној ситуацији да ли је боље да сам наоружан или не? Шта ми даје веће шансе да преживим?

Можда би ту нека статистика имала смисла. Нпр. када би могло да се преброји од људи који су доживели некакав напад криминалаца, ко је боље прошао. Ови што су били наоружани или ови који нису. Мада је и то доста специфично за сваки појединачни случај, али нешто ми говори да наоружани и обучени људи боље пролазе у тим ситуацијама.

[Аурор]

JEZIVA PRETNJA ISIS-A Džihadisti objavili MAPU SRBIJE uz poruku: Srbi, NISMO VAS ZABORAVILI, platićete KRVLJU!

 

http://www.blic.rs/vesti/svet/jeziva-pretnja-isis-a-dzihadisti-objavili-mapu-srbije-uz-poruku-srbi-nismo-vas/vw1fypw

[Аурор]

Živo me interesuje šta će sad da kažu...

[Аурор]

 

[Juanito]

1 hour ago, Grizzly Adams рече

Па ми изгледа имамо неки инстинкт да ефикасност нечега посматрамо кроз статистике и некакве "стопе" које су генералне и не говоре пуно, јер уопште нису хомогене, не дају целокупну слику (нпр. стопа оружаног насиља може да падне, али да стопа насиља уопште порасте) итд. Мене више интересује појединачно како стоје ствари - ако се нађем у незгодној ситуацији да ли је боље да сам наоружан или не? Шта ми даје веће шансе да преживим?

 

Брате, ви к'о да сте сви прошли кроз потпуно исту школу демагогије, служите се стално истим триковима.

Прво, читава ова и сто других тема је о статистикама које доказују да су муслимани силоватељи, црнци глупи и криминалци, жене манипулативне и глупе итд. У свим таквим ситуацијама су битне статистике, а кад теби одговара, онда је битан појединац. Ваљда је увек битан појединац, а не само понекад? Што Аурору стално не набијаш на нос значај појединца, тим пре што је изгледа бежао с часова Либертаријанизма 101. 

Друго, нико није порицао да је у случају ”незгодне ситуације” вероватније да боље да прође онај ко је наоружан од оног ко није. Свашта, то је ваљда потпуно очигледно. Питање је где долази до већег броја назгодних ситуација и где су ситуације незгодније - у друштвима у којима је дозвољено оружје и у којима ментално оболели могу без икаквих проблема да га набаве у супермаркету или у друштвима у којима је поседовање и ношење оружја регулисано. Мислим да је ту ситуација очигледна свакоме. Без обзира какав став имали о законима о оружју, ово је јако тешко порећи. Живео сам и у једним и у другим земљама и неупоредиво је, једноставно је неупордиво. САД су дивљи запад што се тога тиче, Европа милион пута питомија. У званично опасним крајевима у Холандији немаш те пуцачине и оружане нападе који су у САД свакодневни. У САД је вероватноћа скоро 100% да ће ти се десити зло ако ту закорачиш.

Не бих да улазим у расправу, тим пре што о овом проблему немам неки чврсти став. Једино не разумем зашто не можемо да расправљамо чврстим логичким аргументима, него се увек мора ићи у неке демагогије. Чак и чисто емотивни аргументи су бољи од демагошких јер емотивни сконта ствари кад се смири и спреман је да призна да је погрешио. Постоји ли било који аргумент који би могао да те убеди да ниси у праву о неком ставу, на пример о ношењу оружја? Пази, не кажем да ниси у праву, само питам постоји ли било какав аргумент који те може макар нагнати да разсмислиш изван те догматске кутије?