Наш опит молитве...

[Johanes de Silencio]

тачно сам знала.....зато сам те и питала....то је и ''мој драги и вољени'' прота....одмах се препознамо ми протини....

 

Ето, невероватно! А можда и није, код њега одлази толико много људи, да је то баш чудо. Можда смо се некада и видели

[JESSY]

Ето, невероватно! А можда и није, код њега одлази толико много људи, да је то баш чудо. Можда смо се некада и видели

вероватно...ја једном месечном идем на исповест....плус на поједине литургије....као што ћу ићи 2.јануара на.св.Јована Кронштатског... slavabogu

[Зосима]

Прота Дејан је право благо,моја прва исповест је била код њега, сад ретко идем на топчидер,мада сам и даље у сестринској цркви,што у шали кажемо за гробљанске цркве, св Тома на бежанији...

Џеси,требало би да знаш Ивану и Сандру,оне тамо висе...

 

 

[JESSY]

Прота Дејан је право благо,моја прва исповест је била код њега, сад ретко идем на топчидер,мада сам и даље у сестринској цркви,што у шали кажемо за гробљанске цркве, св Тома на бежанији... Џеси,требало би да знаш Ивану и Сандру,оне тамо висе...

 

знам ове са слике....Ивана беше предаје енглески на ПБФ ? а Сандра има и другу бебу....?

[gavrosaurus]

Осећам да треба да будем бољи, да треба да сам ватренији у својој љубави и искрен у свом праштању, осећам да желим да ваистину васксне Христос у мени и дух прав обнови у утроби мојој али се осетим и слабим, трулежним, недораслим јер осетим да моје време протиче и отиче а не мењам се, можда ми речи нису искрене, осећања помешана али увек осетим да ми је место ту, тамо где се, овакав никакав, молим и то ме храбри да то ваља чинити и да треба опстати у томе јер бројне су препреке али срце говори да ми је место у молитви, да ту припадам.

Осетим да су сви, који су тамо где и ја, у храму Божијем, ту са истим циљем, да им Господ пружи оно недостајуће, да их исправи, исцели, да их осветли и просветли и зато покушавам да прочистим себе, да се покајем због тврдог срца мога и заиста опростим и заволим сваког брата и сестру, ближњег свога.

[marta .]

kada se molim...osecam se sigurno,bezbedno,ispunjeno...nisam sama i uvek znam da Gospod cuje svaku moju molitvu,a da li ce je uslisiti to nije na meni,On zna sta je dobro za mene...i sto mi je jako drago,sve vise imam potrebu da se molim za druge...mislim da u toku molitve treba odbaciti sve pomisli i osecaje i samo se skruseno moliti svesni da smo gresni,jer verujem da mnogi od nas nisu toliko duhovno uzrasli da bi smeli da se bave svojim osecajima u toku molitve jer nam sve to pomucuje molitvu...mislim  samo cisto srce treba uz molitvu 301

[Снежана]

Није ми битно како се ја осећам, битно ми је да ја стојим испред Бога онаква каква јесам....тужна, срећна, намћораста, откачена....Понекада ми је тешко да изговарам туђе речи, јер их не осећам и нису део мене...онда ћутим...и тада се у ствари најбоље разумемо, јер само тако не слушам себе него слушам шта Бог има мени да каже.

[Ljubičasta]

Divna tema. srcee  Iskrena molitva je za mene neopisiv osjecaj,vrijeme kada se "punim" Bogom,kada se cistim iznutra i najljepsa je onda kada se pred Gospodom osjecam manja od makovog zrna ali u isto vrijeme toliko jako i osnazeno u Njemu....cesto kada se molim placem i tada osjecam kao da me neopisiva energija ljubavi grli,poput neke imaginarne ruke miluje po kosi.U isto vrijeme osjecam poniznost,pokajanje,osjecanje da je Neko uvijek tu za mene.Kad se sve izgubi,i ostane ti samo vjera tada je vjera i snaga molitve najveca.Hvala dragom Bogu za sve i za ovaj osjecaj nakon nedeljne liturgije i molitve. srcee  srcee  srcee

[Драгана Милошевић]

Kad uspem da mi misli ne lutaju onda pocinjem da osecam dubinu molitve.Koliko uspevam to je drugi padez. Ali uglavnom molitva je sluzba i stajanje pred Bogom. 

[Драшко]

морам опет да приметим да су на теми присутни углавном мушкарци (осиме Јадранке и мене) и да се опет''забављам'' читајући њихове коментаре..... .smesko.

Звонко - генерал:

 

Срле - мајор:

 

Драле - музичар и вероватно војник у покушају:

 

 

  :laugh: 0304_smile4

http://youtu.be/UHmhxYudAAU

ladan  "идем путем од КАНИСТРА"

[DankaM]

ladan "идем путем од КАНИСТРА"

 

I ja, i ja sam to isto čula

[Srdjan Kotur]

Sve i svasta mi se desava u smislu iskusenja.Desavalao mi se vise (na sluzbi) da se osecam kao potpuno bespomocno i uplakano dete, vise bespolno - nego polno, i ne samo misao (napadi od djavola) da je "ljubav-fuj" nego i da sam "zastranio"

i da cu da "poludim" ako ostanem dalje (na sluzbi) i da se molim. greengrin

iskusenja, strahovi, bolesti, strasti....misaona i fizicka borba ,sta god hoces, stalno je nesto drugo na raznovrsnom meniju u pokusaju da te odvoji od molitve i Hrista .

Uh.

Hvala!

Stvarno ne znam sto se uopste zalim...

[DankaM]

He, iskušenja tokom molitve su stalna... Od toga što je moja pažnja ravna pažnji prosečnog kolibrija, kao i to što se molim pred spavanje, pa mi iskrsne misao o tome šta treba ujutru da uradim, pa da li sam uključila bojler/isključila šporet/ugasila TV i dr.  Mada, tu se gura nekako

Najgore mi je kad sam nešto ojađena, ali baš mnogo, kao pre nekoliko dana. Plakala sam i pitala Ga da li me uopšte voli. Ali onda sam nekako dobila odgovor da me voli. Ne znam kako, jednostavno sam bila uverena u to...

Volim i da izgovaram molitve zahvalnosti, ali najiskrenije je bilo jedanput kad su mi javili da je nešto što nas je mučilo i plašilo dugo, ustvari bilo u redu. Bilo je to najspontanije "Bože, hvala ti" u mom životu A kako sam bila u blizini Hrama Svetog Save, pa su prošla dva sveštenika, pa kako sam ja to glasno izgovorila, samo su mi se osmehnuli i mahnuli mi. Bila nekako simpatična scena

[Драгана Милошевић]

 

Sve i svasta mi se desava u smislu iskusenja.Desavalao mi se vise (na sluzbi) da se osecam kao potpuno bespomocno i uplakano dete, vise bespolno - nego polno, i ne samo misao (napadi od djavola) da je "ljubav-fuj" nego i da sam "zastranio"

i da cu da "poludim" ako ostanem dalje (na sluzbi) i da se molim. greengrin

 

iskusenja, strahovi, bolesti, strasti....misaona i fizicka borba ,sta god hoces, stalno je nesto drugo na raznovrsnom meniju u pokusaju da te odvoji od molitve i Hrista .

Zaista svasta se se desava misli lete na razne strane retko kad uspem da sidjem u srce.Ako stojim vrtim se, ako sedim ceskam se gde god me zasvrbi;ako nije nista od toga onda slusam razgovore mojih ma faze i fazice kolko god voles.

[Ljubičasta]

Питање из наслова ове теме сам поставила,јер ми се у задњих 2-3 године дешава да плачем приликом молитве било да се ради о изражавању дубоке захвалности за то што постојим било да се налазим у некој невољи па молим Господа да ми подари снагу.Тако у задње вријеме ако не плачем осјетим као да нисам дубоко доживјела молитву,као да се механички молим.На некој теми сам прочитала да сузе воде на поље "патетисања" и да ми пред Богом треба да будемо јаки и стамени.Вољела бих знати и ваше мишљење о овоме.Иначе,ја сам Сања из Сарајева и драго ми је што сам овдје. srcee