Jump to content

Исконско зло - деструктивност - како га превазићи?


Препоручена порука

10 minutes ago, Дијана. рече

Nije mi jasno, kako to da su toliko maltretirali/ unistili samo jednu sestru koja im je bila izlozena? Kakva je razlika u karakteru izmedju Suzan i Dzeni? Da li je Suzan slaba,nesigurna meka, 'rodjena zrtva', ili je pak izazivala? Da li je istina da je Diana cula, znala, a nije reagovala?

Не знам, сећам се само да сам, док сам гледала филм, и ја о томе размишљала - зашто не обе? Пролазило ми је кроз главу да је она себе видела у сестрама и да је једну као "лошу" (лошу себе, зато је и узела старију, јер је она постала лоша када је била старија) мучила, а да је другу "добру" (добру себе, млађу) оставила као утеху лошој себи, али пошто је толика мржња била према тој лошој, морала је да је докрајчи (мада мислим да није хтела да је убије него да је мучи заувек, бесконачно дуго, без краја). Још једна мисао - хтела је да остави сведока, да кроз слике у сведоку настави то зло да живи. Не знам. Можда лупам, сада не знам, тако сам размишљала док сам гледала. А за Дијану сам мислила да је претпостављала да нешто баш није у реду али да се плашила, али и да није могла ни да претпостави да се баш толико страшне ствари дешавају. Тако некако. Мени су они остали клинци остали у сећању као психички унакажена деца. Каква су то страдања, ужас. Када си жртва и уз жртву, страдање је очигледно, али када си увучен у саучесништво у једном таквом злу, а притом си дете, то је пакао у дубокој дубини. Не знам како се са тим живи....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

49 minutes ago, Дијана. рече

Ovako je otprilike From opisao Rudolfa Hesa, Hitlerovu desnu ruku, odgovornog za Ausvic, u Anatomiji ljudske destruktivnosti.

Само мала исправка: Рудолф Хес, Хитлерова десна рука, и Рудолф Хес, заповедник Аушвица, су две различите особе. Исто се изговарају, различито се пишу :)

Овај први у суштини није одговоран ни за шта јер је још '41 побегао у Енглеску, где је покушао да склопи мир са Енглезима, и тамо је провео остатак рата у затвору.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@ Deja Vu: da, rekla sam u uvodu da je najgore zlo koje cine ljudi u grupi prema drugoj grupi usljed neke ideje po kojoj to ta druga grupa zasluzuje sto oslobadja moralne inhibicije. Zaista je paradoksalno i cudovisno, ali ustase iz  RKC klira su zaista vjerovali 'da Bogu sluzbu cine' ubijajuci 'otpadnike'. Prelest i duhovno porijeklo takvih idjea su evidentni.

Bojim se da je taj stav koji si iznio onaj humanisticki stav sekularnog postmodernog svijeta. Nazalost, nema plemenite ideje koja  nije dovela do toga da ljudi cine zlo jedni drugima (komunizam, koji je izvorno plemenita ideja, je doveo do velikog kolektivnog zla i nasilja).

Treba raditi na edukaciji i osvjescenju,ne treba odustati, jer to je doseg misli XX vijeka, da je 'covjek vrsta koja iz dana u dan treba da smislja zasto da opstane', i da 'covjek treba da pobijedi zlo u sebi da bi vrsta i planeta opstala'.

Najefektnija je revolucija iznutra, Hristova revolucija. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

24 minutes ago, GeniusAtWork рече

Само мала исправка: Рудолф Хес, Хитлерова десна рука, и Рудолф Хес, заповедник Аушвица, су две различите особе. Исто се изговарају, различито се пишу :)

Овај први у суштини није одговоран ни за шта јер је још '41 побегао у Енглеску, где је покушао да склопи мир са Енглезима, и тамо је провео остатак рата у затвору.

E Genije vazda me traumiras kad vidim ono 'quoted you'. :0212_rolleyes: Evidentno je mislio na ovog drugog, kao i ja. 

Nisam znala za onog prvog. :0201wink:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Људи који за Христа не знају,  нити га траже. Свет који у злу лежи,  једном речју. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 minute ago, -Владимир- рече

Људи који за Христа не знају,  нити га траже. Свет који у злу лежи,  једном речју. 

U pet reči..:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 8/23/2016 at 22:43, АлександраВ рече

Не знам, сећам се само да сам, док сам гледала филм, и ја о томе размишљала - зашто не обе?

Evo slicnog slucaja kod nas. :(( 7896634 Djeca ostavljena na staranje, dijete pretuceno do smrti. Koliko je zlo u zloj zeni! Ona uglavnom, samo na djetetu moze da ga izivi.

http://www.banjaluka.com/aktuelno/2016/08/25/ispovijest-oca-surovo-ubijenog-dvogodisnjaka-srce-mi-se-cijepa-ali-moram-da-izdrzim-zbog-drugog-sina/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Nisam gledala film...al ovo su tesko bolesni ljudi :(

Ja nekako iskonsko zlo povezujem ne sa tom vrstom zla, nego sa onom inteligentnom, proracunatom, ljudi koji su potpuno liseni skrupula i osecaja za dobro i lose, a prepredeni su i prepametni. Zna da ti nanosi zlo i uziva u tome...a ovo je nazalost bolest, teska, tragicna i surova :(

 

Mi obicno procenjujemo sebe na osnovu namera, a druge na osnovu akcija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa nije manje zlo ako je bolest uzrok. Upravo si definisala psihopate, tipa Mengele i sl.mucitelji u ratovima. I to je bolest. Zanimljivo, u engleskom ima pojam 'moral insanity', mislim da nema kod nas ekvivalent. Zlo kao odstupanje od izvorne prirode covjeka (ako uzmemo kao pretpostavku, posmatrajuci djecicu, da je covjek prirodno dobar, a ne zao) svakako mora biti projava bolesti. A to je i odstupanje od Bozije zamisli o covjeku...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Drugacije mislimo..itekako i deca mogu biti zla i surova, ja nisam u tom fazonu sva deca andjelcici...videla sam svojim ocima decu buduce sadiste, bez trnuke obzira i razlikovanja dobrog od loseg. Psihopati su za mene iskonsko zlo, zlo radi njega samog, bezumlje. Ovo drugo je posledica bolesti, ma koliko zla dela bila i definitivno ostavljala trag i na,dusi zlobnika, pitam,se,cesto koliko je tako nekp slobodnom voljom takav, koliko je to njegov izbor, a ne nuznost bolesti.

Za mene su iskonski zli ljudi oni koji su pri "cistoj svesti i zdravoj pameti" pa ipak biraju zlo.,citiracu jednu zenu tog tipa kad su je pitsli pa dobro zasto si to ucinila, povredila tolike ljude, ona svesno sa osmehom odgovara -jer sam znala,da mogu i uzivala,sam u tome. Jeste i to poremecaj, slazem,se, al ja nekako te dve vrste razdvajam. Neko zbog xyz razloga,cini zlo i ne moze da mu se odupre sve i da hoce, a neko moze da napravi izbor i bira zlo. Prve mogu da razumem, mogu da ne opravdam al nekako budem u miru sa sobom, al na ove druge se definitivno nikad necu navici.

Mi obicno procenjujemo sebe na osnovu namera, a druge na osnovu akcija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ta djeca buduci sadisti su u stadijumu bebe takodje bila andjelcici, a to su postali u interakciji sa okolinom kad je napredovao njihov intelektualni razvoj, a emocionalni vjerovatno nazadovao. Psihopatija kao poremecaj licnosti svakako znaci psihopatologiju i to zescu. Tako da, iako pri svijesti, oni nisu pri zdravoj pameti.  Mozda neki paranoidni shiz. ne moze da se odupre zlu, ali nije sasvim bez svijesti i odgovornosti, bar pred Bogom, ako se krivicno i oslobadja. Cini mi se da su sve ove ubice djece bar u zadnje vrijeme sto gledamo psihopate.  .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Код свих психопатија, али свих, оно што је доминантно јесте ослобођен нагон, деловање по диктату нагона. Све остало, и разум и емоције и воља, комплетна психичка функционалност је подређена деловању нагона. Када се тај нагонски импулс који доминира упакује у хедонизам и егоизам који су "обланда" психопатије, добијемо ужасне злочине. Морал је код психопатије рудиментиран. У психијатрији се психопатија посматра само као форма антисоцијалног поремећаја личности, или како га називају и "перварзивни образац непоштовања и кршења правила других људи", или оно што је Дијана поменула - moral insanity (како га је Причард дефинисао). СЗО дефинише психопатију као поремећај психосоцијалног развоја. Тако ми у ствари психопатију не можемо псматрати као болест већ као стање, као трајни психички поремећај, она не напредује (мада има различите осцилације, нпр. када се неко декомпензује из различитих разлога), али она не показује разбуктавање као што имамо код психоза. Према различитим изворима око 10% целокупне популације су психопате.

Оно што је занимљиво јесте да се психопатија у великом проценту наслеђује (негде имамо податак и до 60%), иако се не зна баш прави образац узрока настанка психопатије, има података и о оштећењу амигдале итд, али оних преосталих 40% (ако је толики проценат, можда већи, можда мањи, нема усаглашености око процената), у настанку психопатија јесте део где улогу игра социјална средина, утицај друштва, и наравно породице која је ту као примарна средина најважнија. Значи имамо генетику као предиспозицију, али да ли је само генетика одговрна за развијање и испољавање психопатије? Да ли је друштво одговорно за велики проценат испољених психопата (практично у сваком селу по један психопата). Када видимо колико се форсирају и стално потенцирају (кроз вести, филмове, књиге) психопатски обрасци понашања (хедонизам, егоизам, отворено подржавање задовољавања нагона, промискуитетност, итд), да ли ту можемо да кажемо да друштво данас гаји психопатију? Да је пажљиво гаји? И онда се чудимо шта све видимо и прочитамо, а такав образац се практично тражи - имамо све оне популарне максиме типа мој живот-моја ствар или задовољство сада као врховна идеја сваког дана изнова.

Јеротић - Сваки човек носи у себи бескрајну сложеност генетиком и пренаталним добом. Дете када се роди не може бити бесловесно, неразумно биће, како је Жарко Требјешанин открио када је докторирао на „Патријархалном васпитању Срба“, што су веровали и школовани и нешколовани родитељи. Када се роди, дете је бескрајно сложено. Пренатална психологија је доказала да фетус све памти. То је тзв. ћелијско памћење, не нервни систем, како се вековима мислило. Пренатално доба је јако важно и наравно Божија милост и истинска брига родитеља. Има 50 година од када је Џексон рекао „Ништа ново“. Болест ништа не открива ново осим онога што је у нама већ присутно – генетика, пренатално доба, индивидуално несвесно, фамилијарно несвесно, национално несвесно, колективно несвесно. Зато дете и јесте бескрајно сложено када се роди, нарочито у прве две године живота. То је „Упијајући ум“, како каже наслов чувене књиге, дубоко религиозне Италијанке Марије Монтесори, која је преведена и код нас. У свима нама све то стоји. О томе је писао и Достојевски, па каже и Бог и ђаво, буквално тако. Све негативно и све позитивно постоји у нама, ако је генетика боља, преовлађује позитивно. Ако је пренатално доба било добро, има изгледа да преовлада позитивно, што не значи да нема негативног.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovo sto Jerotic kaze implicira determinizam (i to primarno genetski). "Nista novo". Tokom zivota samo se razvija film koji je odavno zapisan, pre momenta samosvesti. Sloboda izbora je iluzija i svako radi i misli ono sto mora. Covek kao sila pirode.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

4 hours ago, Дијана. рече

Ta djeca buduci sadisti su u stadijumu bebe takodje bila andjelcici, a to su postali u interakciji sa okolinom kad je napredovao njihov intelektualni razvoj, a emocionalni vjerovatno nazadovao.

Ево један интересантан текст

Psihopatija kod dece – istina ili mit?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...