Iskustva trudnoće, porođaja, dojenja... života u ženskom telu

[Dijasporka]

5 minutes ago, Сања Т. рече

Сад си ме асоцирала на нешто

Одем ја код зубара, да ми извади зуб...пита ме лепо човек :"Јеси ли трудна", а ја му као из топа одговорим: " Не знам, удата сам"  Не знам шта је мислио у том тренутку, али његов поглед нећу никад да заборавим . 

Hehe, a u stvari to je normalan odgovor... Tako jednom moja sestra, nije bila jos udata ali je imala redovne odnose sa momkom, doduse uz kontracepciju... Jednom je nesto trebalo na rentgen da ide, i oni je samo onako pitaju da li je trudna, a ona nije htela da pusti da je snimaju dok joj ne odrade prvo test... Kaze, sta znam ja, moze i pored kontracepcije da se desi, da posle razmisljam sto sam upropastila dete... I stvarno natera one bolnicare da joj prvo urade test pa tek onda da je snimaju.

[Драгана Милошевић]

Подсети ме Јеца:

Медицина не зна како сам жива.

Кад ме је мајка донела код педијатра на преглед онако напредну и буцкасту докторка питала:
Је ли то оно отписано дете?

[Mилена КШ]

4 hours ago, Драгана Милошевић рече

Да вас мало скренем од порођајних искустава.

Како подносите менструалне болове, имате ли их?

Код мене се разликује од месеца до месеца. Некад прођем фантастично, некад се онесвестим. О нервози и спазмама пред циклус да вам не причам.

Приметила сам да стрес у доброј мери утиче на све.

Ja nacisto poludim od hormona koliko divljaju a ako prvi dan ne boli drugi razbije od bolova jedva gledam na oci...

[Снежана]

Како сам "брдско - планински" и онако врло досадан (хвала Богу), књишки тип, не бих баш нешто посебно имала да вам напишем, али ево да поделим и ја своје искуство...

Менструални циклуси до првог порођаја вема болни и обимни, после порођаја без болова, редовни на 28 дана, симптоми повремено главобоља, а  дан пред менстуацију је дан: "дајте ми чоколаду и ником се неће ништа лоше десити".

Две трудноће, два природна порођаја. Са Страшним је то ишло мало лакше, јер ипак сам имала 23 године, до душе била је она легендарна `93. па ме због опште беде, нису ни слали на мали милион ултразвукова, тестова и прегледа. Све је било сјајно до 7. месеца, а онда сам добила богиње...Уследило је недељу дана правог пакла од тенутка када се прва богиња појавила, до мемента док нису све избиле (морбиле су у питању), нисам јела  нити спавала са све 40 температуром, упалом ушију, грла и носа...Три дана и три ноћи сам само седела у фотељи поред отвореног прозора и када бих била толико исцрпљена скупљала се и дремнула на кратко јер би уследила стравична гушења. толико сам била изобличена да моји нису смели да ме погледају, а мојој мајци нису ни смели да кажу док све није прошло, а прошло је, хвала Богу, без икаквих последица по бебца.

Ту ноћ пред порођај мислим да се пола Београда порађало, толика је гужва била да сам од поноћи када сам примљена,  до пола шест ујутру провела шетајући кроз ходник и седећи на испусту ширине читавих 10цм. тек око пола шест се нашло место у боксу и за мене, сва срећа па је Страшни увек био за сарадњу па је после три напона излетео као катапултиран...није што је мој али заиста је био као анђео, само су му крила фалила...

На жалост дојила сам га врло кратко, после месец и по дана сам већ почела да га дохрањујем и то млеком из кесице, са шест месеци за Нову годину  јео је сарму, али пошто ја нисам од оних жена "како сам ја могла, а ти не можеш" не препоручујем никоме без преке потребе да тако хране своју децу, мог бепца и мене је ситуација натерала на то.

 

Што се Ланчета тиче, па са њом је увек било весело. Као већ старију трудницу (34), моја докторка ме до изнемолости шетала по лекарима, толико је жена била залудна да сам недељу дана, ничим изазвана, лежала у болници јер је она умислила да имам повишен шећер само зато што сам пре вађења крви појела коцкицу чоколаде. Тек после недељу дана лежања удостојио се доктор да ме пита шта ја тражим ту и да ли су ми пре пријема уопште радили тест на шећер, отпустио ме је у року од одмах када сам му рекла да ми никакав тест није рађен и да ни ја сама немам појма шта ћу ту осим да у болничком миру одгледам крај тада најпопуларније шпанске серије (Руби).

До душе морам признати да сам ипак била нервознија у трудноћи са Ланом, мада сам и њу са лакоћом носила и радила до осмог месеца, но и то се да решити, учење кретања под ручном на узбрдици код Француске амбасаде се показало као одлична терапија.

Пошто са Ланчетом све иде повуци - потегни методом, тако је и сам порођај текао. Иако није било прво дете, пренела сам је читавих недељу дана, на крају када сам отишла на преглед да видим да ли моје дете има намеру да се рађа или ћу је као Георгина носити наредне три године, примили су ме и наредних десет сати смо се нас две убеђивале да је дошло време да изађе у спољни свет, на једвите јаде и са тешком муком је пристала. Замислите моје запрепашћење када сам видела да сам родила девојчицу, наиме ни на једном од 564 ултразвукова се није видело којег је пола беба, чак је на једном лепо видело како нам је окренула гузу  а рукицу наместила у шипак, а пошто је била врло активна у стомаку била сам убеђена да је дечак, хвала Богу те ме је осећај преварио...

п.с. Пусте мајке, мислим да у животу нисам ништа дуже написала, али тако је то када крене тема о деци.

 

 

 

 

[Ayla]

53 minutes ago, Снежана рече

п.с. Пусте мајке, мислим да у животу нисам ништа дуже написала, али тако је то када крене тема о деци.

Da li primjećujete koliko je ljubavi na ovoj temi? Istina, provuče se i malo sjete, ali ljubav je dominantna. Nema borbe, prepirke, nema seciranja misli, niti osude.
Žene. 
(najtoplija tema, bez obzira na sve)
 

[Драгана Милошевић]

Ћути, није касно да почнемо. 

[Ayla]

Imale smo kad 

(od rizika je treća stranica, a mi dođosmo do sedme  )

 

[Иван ♪♫]

https://media.giphy.com/media/AnoKNPXfykCeA/giphy.gif

 

[Dijasporka]

Prvu menstruaciju sam dobila sa nepunih 11 godina (pretpostavljam da ima veze i sto je te godine bilo bombardovanje, koje mi je jako tesko palo i koje mislim da je bas ostavilo posledice na moju psihu-i evo sad cmizdrim, bice da sam stvarno trudna ). Prva u razredu...prvih godina naravno neredovno, da bih vec sa 14 godina otisla prvi put kod ginekologa, odvela me mama da mi prepise nesto za regulisanje ciklusa jer sam dobijala na svake 2 nedelje... I vec tako kao klinka dobila pilule da pijem. Te prve koje mi je prepisala su me urnisale, imala sam stalno glavobolje (od kojih i inace patim od detinjstva, samo jos izrazenije), jako sam se ugojila i naticale su mi zlezde na vratu. Promenila mi je pilule i posle sam godinama bila na toj terapiji jer mi se bez njih opet kvario ciklus. Covece, 11 godina, tek sad kontam koliko sam mala bila tada... Elem, kad sam malo porasla, negde oko 18.-19. godine sam ponovo pokusala da prekinem sa pilulama i tada mi se lepo uredovio ciklus, bio je tacno na 28 dana, mogla sam sat po njemu da navijam. Sa 20 sam zatrudnela, i ne znam samo kako mi citavih nedelju dana ili jace nije padalo na pamet da sam u drugom stanju, s obzirom na onako redovan ciklus Grudi su mi bile preosetljive...stalno sam spavala...i inace sam spavalica, ali ono je bilo neverovatno... Imala sam jake mucnine, zapravo sve u toj trudnoci mi je nekako bilo jako. Jako mi se jelo ljuto, jako mi se pila limunada, i to jako kisela, jako sam bila gladna stalno, i to toliko da mi se desavalo da placem od gladi, jako sam puno plakala i inace... Takvo mi se dete i rodilo, jako svojeglavo, prgavo, jako znatizeljno i fizicki jako. (Mada ima i ona teorija da je lunaticna, zbog imena-Luna) Porodjaj trajao 12 sati, bio bas bolan, ali inace skolski (bar tako mislim, vec pred sam kraj se slabo cega secam, bila sam malo u bunilu), beba odmah plakala, odmah mi je stavili na grudi, ja opet cmizdrila k'o kisa i samo pitala sve oko sebe: "Je l' da da je prelepa? Pa vidite kako je divna?! Savrsena je!" Haha, mogu misliti kakva je drugima bila onako smezurana, ali meni je iskreno bila najlepsa (za razliku od druge, koja mi je izgledala k'o mali vanzemaljac kad se rodila ). Posle porodjaja haos u glavi i srcu... S jedne strane sam preispunjena i presrecna sto sam postala majka, i to se vidi i na meni, jer znam da su mi mnogi govorili kako zracim, a s druge strane mali milion strahova, svadje s muzem, iscrpljenost, umor, dojenje, dojenje, dojenje... I dobro, staro, neprestano cmizdrenje... Uf, samo kad se setim koliko sam tad bila nesigurna u sebe, dodje mi da odem u proslost da samu sebe zagrlim i potapsem po ramenu... Ciklus sam ponovo dobila posle 6 meseci, a dojila godinu dana, kad je beba sama prestala, verovatno zato sto sam vec bila ponovo trudna (a cula sam da se to neretko desava da dete odbije sisu kad mama ponovo zatrudni). Druga trudnoca bez mucnina, bez nekih zelja, bez onih napada gladi, bez simptoma, sve dok mi na redovnom pregledu u 6. ili 7. mesecu dr ne otkrije da sam krenula da se otvaram i obavi mi hitan serklaz. Oporavak od serklaza uz dete od nekih 15-16 meseci, dok se sprema diplomski rad, bas i nije najjednostavnija stvar, ali izdrzalo se, hvala Bogu uz ogromnu pomoc cele porodice... Jedino sto sam imala u drugoj trudnoci je gorusica, i beba mi se stvarno rodila sa puuuuuuuno kose! Drugi porodjaj je prosao divno, uz tatino prisustvo, bio je brz, doduse ne i bezbolan, uz manju komplikaciju, koja srecom (i brzim refleksima babice) nije ostavila posledice. Posle 2. porodjaja sam se osecala prelepo, imala sam snage za sestoro, osecala sam da mogu sve, dok mi patronazna nije rekla da ipak malo usporim jer sam sada pod nekim super hormonima kao drogirana, ali telu je ipak potrebno neko vreme da se oporavi od porodjaja...i u pravu je...posle sam imala problema sa ledjima, isla na fizioterapiju, i rekose mi da to moze biti posledica prevelikog forsiranja posle porodjaja... Dojila sam i drugu bez teskoca, par meseci preko 2 godine. Ciklus sam imala samo par puta za sve to vreme, ali to zato sto sam pila neke mikropilule, koje idu uz dojenje a sprecavaju ciklus. Sad su nam devojcice vec veeelike (5 i 6 godina), i mislimo da nam je vreme da se upustimo u nove roditeljske avanture...mene iskreno malo plasi novi porodjaj, ali sve dok budem imala priliku da opet budem u kadi u porodjajnoj sali, uspecu da prevazidjem taj strah 

[Paradoksologija]

3 minutes ago, Dijasporka рече

da samu sebe zagrlim i potapsem po ramenu...

 

1 hour ago, Ayla рече

Da li primjećujete koliko je ljubavi na ovoj temi? Istina, provuče se i malo sjete, ali ljubav je dominantna. Nema borbe, prepirke, nema seciranja misli, niti osude.
Žene. 
(najtoplija tema, bez obzira na sve)
 

[Dijasporka]

Svim nasim dragim zenama saljem veliki poljubac...

[Натан]

:-)

 

[Sanja Т.]

3 minutes ago, Драгана Милошевић рече

Жене,

код мене се нешто чудно дешава. Наиме, тумор маркер за јајнике је и даље повећан. Због тога др ми је дао да проверим хормоне за штитну.

Бррр... страх ме.

Aj prebaci ovaj teks u pomajanik, pa da te pomenemo malo I pripomognemo

[Justin Waters]

I evo danas nam se upravo zavrsila trudnoca. Bebac nas je opet iznenadio kao i prije dve godine, termin mu je bio 20 novembra, ali on je pozurio da dodje bas danas. Supruga je morala na hitan carski rez. Vec u kuci jutros je osjetila neke grceve i u jednom momentu kad je pljusnulo, lokva krvi se nasla na krevetu i podu. Malo je opisati trenutak kad to vidis i onda se uzasnes od pomisli sta se desava. Mislim da je brat bratu jedno dvije do tri decilitra krvi otislo van. Sada je na intenzivnoj i stabilna je, a doktorka je rekla da je imala preeklampsiju. 

Ima bas jedno dvije do tri nedjelje kada se ona pozalila na neko brujanje ili pulsiranje u glavi i svjetlucanje pred ocima. Ja onda uzeh da mjerim pritisak, i izmjerih jednom 150/100, ali posto sam htjeo jos jednom nisam uspio jer je talkomjer nesto nije htjeo da radi. Onda kad sam uzeo da pretrazujem simptome bas naletjeh na preeklampsiju koju karakterise donji pritisak iznad 90, brzo dobijanje kila, svjetlucanje pred ocima, itd...i bas sam se zamislio na preeklampsijom, ali kako su pisali da se ona desava u 7% slucajeva, te 2/3 puta u prvoj trudnoci i nije je dalje nista bilo vise od simptoma nekako sam se dvoumio i onda ostalo je tako da ne idemo u hitnu. Srecom proslo je sve dobro. Bebac se razvio dovoljno i sad jos treba majku sanirati kako treba sa transfuzijom i ostalim medikamentima. 

Tako da valja uvijek biti na strani sigurnosti i reagovati i ako ima samo par simptoma. Nazalost doktor kod koga smo vodili trudnocu i nije bio nesto voljan da nam se posveti. Svaki put se vatao samo ultrazvuka i anatomskih proporcija bebe, bez da nam je savjetovao sta u slucaju rapidnog dobijanja kila ili da nas upozori na preeklampsiju ako uocimo to i to da se odmah javimo. Sta je tu je. Srecom i pocastvovan sam sto zivimo u 21 vijeku i sto postoje savremeni medicinaski zahvati koji spasavaju zivote majke i bebe, jer da joj se ovo desilo u proslosti ne bi prezivjela vjerovatno ni ona ni beba. 

[Дијана.]

Justa - sreca, Bozija milost, kakogod, dobro je, zivi, zdravi, sretni bili.