ПРОГОН СПЦ у Црној Гори

[Драгана Милошевић]

Све су ме разочарали. Куда ово води?

[Човек Жоја]

Мило и СПЦ

Са политичким капацитетима православља мора се рачунати ако се жели разумети политички живот православних народа

Аутор: Мирољуб Јевтић субота, 04.06.2016. у 08:15

У интервјуу поводом десет година независности, премијер Црне Горе Мило Ђукановић рекао је како је „главни ослонац противницима НАТО–а у Црној Гори Српска православна црква. Она је била велики противник независности Црне Горе... ради за руске интересе. Завређује пажњу то што се црква противи држави тако отворено и неуморно”.

Ако ово изговара председник владе, дакле први политичар Црне Горе, онда је за њега СПЦ политичка институција првог реда. Значајнија од политичких партија које се залажу за исте вредности за које се бори и СПЦ. Али партије су формиране да се баве политиком, за разлику од СПЦ која се доживљава као духовна институција. Дакле, творевина за коју се верује да би морала да буде ван политике.

Тиме се показује колико је доминантно схватање политикологије и других наука да религија и политика не треба да се мешају – немогуће. Наиме, ко је за једног политичког делатника важан политички такмац, утврђује тај политички чинилац. Дакле, ако је за владу Црне Горе СПЦ најважнији противник онда је СПЦ и најважнији опозициони политички фактор у Црној Гори. Ако после тога поставимо питање шта је најважнији задатак политикологије? Јасан одговор је да је то проучавање свега онога што на политику утиче. А, по мишљењу Мила Ђукановића, то је СПЦ. Самим тим постаје јасно колико је став политикологије да се односи политике и религије не проучавају, био догматски и штетан за науку. У случају Црне Горе она је занемарила оно што је за политику најважније.

Када се ствари тако погледају одмах се види колико је празнина остало у нашој науци због непроучавања утицаја православља на политику. Пре свега, православље је најбитнији идеолошки чинилац који је обликовао савремену Србију и Црну Гору. Прођимо парком који дели зграде владе Србије и министарства финансија и погледајмо споменик који тамо доминира. Ради се о скулптури коју је извајао први вајар слободне Србије Петар Убавкић (1852–1910). Скулптура представља кнеза Милоша и архимандрита Мелентија. Обојица високо дижу руке. Милош држи сабљу, а Мелентије крст. Тако су сабља и крст представљени као неодвојиви у процесу изградњи модерне Србије. Први и Други српски устанак били су борба са исламским феудализмом. Феудализмом, који је Србе тлачио зато што су били православци. Дакле, револуција јесте била српска, али и православна. Православни сељаци су, простим преласком на ислам, могли да се изједначе с муслиманима и да, као њихов савременик Омер-паша Латас, допру до највиших положаја.

Али они то нису хтели. Вера им је била важнија од трбуха. Зато је као један од првих знакова независности била звоњава са Саборне цркве. Због тога је православље политички обликовало Србију и Црну Гору. Уосталом, и у једној и у другој српској држави православље је било државна вера, а кнез, односно, краљ морао је да буде православан. Та се идеја некако сакрила због продора идеје из Европе да се нација формира изван религије мада то није било тачно. Наиме, све су велике етничке нације, осим Немачке и Холандије, биле доминантно једноверске.

Упркос томе, православље је остало важан политички чинилац. Сетимо се само Конкордатске кризе. Православље није могло никако друкчије да се развија него у симбиози са српском историјом, а то дефинитивно представља сметњу у конституисању црногорске, македонске, босанске и хрватске политичке нације. Отуда тежња да се створе македонска, црногорска и хрватска православна црква.

Политичка улога православља најбоље се видела после распада СССР-а и обнове Русије. Главни идеолошки чинилац на који се ослања Русија, од Јељцина до Путина, јесте РПЦ.

Сетимо се само колико је одјека на интернету добио твит високог европског политичара Карла Билта. Према том твиту, који је и данас на интернету, Билт је казао: „Можда је Мек Фол потценио Путинову антизападну црту... изграђену на дубоко конзервативним православним идејама.” Мада се Билт после бранио да је то препричано на негативан начин, овај твит остаје као трајан податак. Kao и опште распрострањено уверење на Западу, истакнуто од Хантингтона и изразито разрађено од Бжежинског, да је руско православље политички фактор с којим се мора рачунати као с главним противником глобализације.

Дакле, с политичким капацитетима православља мора се рачунати ако се жели разумети политички живот православних народа.

Професор универзитета, уредник часописа „Политикологија религије”

http://www.politika.rs/scc/clanak/356398/Pogledi/Milo-i-SPC

[Gresni rab Boziji]

Slicne metode primenjuju nacisti i filaretovci u Ukrajni prema Ruskoj crkvi 'Moskovskoj Patrijarsiji'... To otimanje trajace koliko nacisticka vlast u Ukrajni, odnosno Milova u Crnoj Gori,nakon toga nebio im u kozi kad braca Rusi u Ukrajni, odnosno Crnogorci u Crnoj gori krenu u odmazdu da povrate svoje svetinje...

[Bokisha]

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић у интервјуу Српској ТВ: Положај Цркве у друштву одличан, правни поредак државе је дискриминише (ВИДЕО)

2. марта 2018. - 18:39

Положај Цркве у црногорском друштву координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Велибор Џомић оцијенио је у разговору за Српску ТВ из Подгорице одличним, док њен положај у правном поретку државе Црне Горе оцјењује другачије.

„Када је у питању положај Цркве у друштву, ту могу да кажем све најбоље. Ту могу да говорим о броју крштења, вјенчања православних хришћана који се враћају својој вјери послије вишедеценијског атеизма, о великом поштовању које као православни свештеници на челу с Митрополитом Амфилохијем и Владиком Јоаникијем уживамо на сваком кораку у Црној Гори. Људи, захваљујући медијима, имају представу да ми овдје имамо проблем са народом. Ми немамо никакав проблем са вјерним народом, чак ни са оним људима који имају своја другачија увјерења. Духовни живот буја у Црној Гори и срећан сам због тога“, казао је отац Велибпр у емисији „Огледало“ ове подгоричке телевизије.

Положај, пак, Цркве у правном поретку Црне Горе он је оцијенио другачије.

„Дошли смо у једну апсурдну ситуацију, први пут у историји Црне Горе, да се папирима, појединим медијима, дјеловањем одређених групација, безбједносних, параполитичких, параполицијских и ко зна каквих, врши стварање одређене друштвене реалности која нити је била, нити може бити“, рекао је он.

Коментаришући закон о странцима, чијим одредбама је предвиђено да свештеници СПЦ из земаља региона морају полагати тзв. црногорски језик, он је казао да је то само каменчић у мозаику те борбе против Цркве.

„Међутим, све што дође на Цркву споља, то њу само јача. То је свједочанство Христове Голготе, то је свједочанство Христовог Васкрсења и побједе живота над смрћу. То је жива реалност коју вјерујући људи виде. Они који немају духовни вид, то гледају другачије и то је њихово право“, рекао је отац Велибор.

Додао је да му је жао што се држава Црна Гора тако брука и бламира пред свијетом.

„Очито да је послата једна ружна порука према нама (Цркви), а уствари то је ружна порука за државу. То је дискриминаторна одредба. На тај начин они показују да, упркос свој њиховој причи о људским правима, нијесу у менталном смислу макли даље од Биоча, а камо ли да су стигли до Брисела“, објаснио је протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Рајо Војиновић

 

http://www.mitropolija.com/protojerej-stavrofor-velibor-dzomic-u-intervjuu-srpskoj-tv-polozaj-crkve-u-drustvu-odlican-pravni-poredak-drzave-je-diskriminise-video/

[Ćiriličar]

 

[Небојша Јовановић]

 

[Благовесник]

 

[Bokisd]

 

[PredragVId]

 

[Milan Nikolic]

Надам се да ће српске службе безбедности предупредити немиле догађаје приликом устоличења митрополита Јоаникија на Цетињу.

[Dragi]

Ovi duPljani, kao najveći su junaci, a ustvari su drama queens, zar ne 
 

[Božena]

 

[Božena]

NA DANAŠNJI DAN ORGANIZOVANA JE PRVA LITIJA U CRNOJ GORI I TO U BERANAMA 

➡️ "Prva protestna litija u Crnoj Gori koja se ukrcala na Brod Vjere, Nade i Ljubavi da ga čuva od bratske bure i kastiga, napisao je ovim povodom otac Cicmil na Fejsbuku, uz sliku okupljenog naroda toga dana na molebanu u porti manastira Đurđevi Stupovi u Beranama" 

Prva litija u Crnoj Gori, kojom je vjerni narod protestvovao protiv usvajanja diskriminatorskog Zakona o slobodi vjeroispovijesti, krenula je na današnji dan (28.12.2019.) iz Berana. 

Pod motom "Ne damo svetinje" litija je krenula od hrama Svetog Simeona Mirotočivog iz centra grada do tri kilometra udaljenog manastira Đurđevi Stupovi, katedralnog manastira Eparhije Budimljansko-nikšićke, gdje je potom održan i prvi moleban. 

Ovim povodom otac Miloš Cicmil napisao je na Fejsbuku: 

"Prva protestna litija u Crnoj Gori koja se ukrcala na Brod Vjere, Nade i Ljubavi da ga čuva od bratske bure i kastiga". 

Postavio je i sliku okupljenog naroda toga dana na molebanu u porti manastira Đurđevi Stupovi u Beranama. 

Podsjetimo, litije, koje su nakon toga počele da se organizuju u gradovima širom Crne Gore, okupile su stotine hiljada ljudi i održavale su se od kraja decembra kada je usvojen pomenuti diskriminatorski Zakon kojim je tadašnja državna vlast, kako je saopšteno iz Srpske pravoslavne crkve (SPC), odnosno Mitropolije Crnogorsko-primorske, namjeravala da otme svetinje u Crnoj Gori. 

Piše: Berane online