Kako se boriti, kako shvatiti sebe kao ličnost (a u svetlu homoseksualne sklonosti)

[Vinke]

Пијем и ја антидепресиве, а и лијечио сам се и хоспитално, индивидуално и групно, јер су ми два кума погинула. Након погибије другог, као највећи гријех сам доживљавао што нијесам био у стању да бринем о његовим родитељима (знам он би о мојима бринуо). Када сам желио покајање и исповијест тог гријеха, свештеник ме притисао са предбрачним сексом, рекох: кајем се што га нијесам имао више !

Професорка Ксенија Кончаревић је недавно у "Православљу" објавила аргументован чланак о будаластим исповиједањима.

Наравно, када је хомосексуалност у питању, некада су ти "упитници" били много обимнији, што значи да је појава била итекако заступљена. Нађи прекретични чланак на ту тему медиавелисте др Станоја Бојанина "Хомосексуалност у средњевековној Србији" ( ако успијем да га извадим из пдф-а поставићу га).

ok hvala...i ja sam poceo antidepresiv piti zbog smrti kuma,a eto proslo mu godinu dana i zet mi je umro tako da se oko toga razumemo,ali ovo moje stanje mi neda mira i verujem da bih bio skinut ako ne na dosta manjoj dozi da mi nije seksualnost u pitanju,ali polako zahvaljujuci ovom forumu pocinjem da shvatam neke stvari i da mi se slazu kockice,a i moram se potruditi da nebudem lakoveran

[Zayron]

Inače naši pretci su kroz folklor ostavljali strašno mnogo mudrosti i moralnih pouka i "uputstava",

o tome kako si treba važiti rada, kako treba živjeti pošteno, pomagati slabijim, invalidima i sličnim.

ova konkretno mladence i djevojke poučuje i nabada k tome kako vodit laku i zabavnu konverzaciju.

https://goo.gl/Rm0bFD

A ovdje se priča o mladencu koji je sve što čuje od jedne cure u četri oka, štio mu je rekla nasamo

išao pa pričao drugima okolo, dakle pouka o gentlmenskom ponašanju i o lošem ponašanju k curama.

https://goo.gl/KxIYXI

A ovo je jedna krasna stara moravska pjesma o posljednjim stvarima čovjekovim,

kad bi nebo za dukate bilo, malo bi tamo siromaha ostalo, tamo je siromah caru ravan

Znači u folkloru nadjete sve od rodjenja do smrti što vas prati a laskav

je i blag prema svima jer je mudar: i strpljiv ili ako baš hoćete tolerantan:

https://goo.gl/qj1Pb3

https://goo.gl/0tJNWZ

[александар живаљев]

i verujem da bih bio skinut ako ne na dosta manjoj dozi da mi nije seksualnost u pitanju,ali polako zahvaljujuci ovom forumu pocinjem da shvatam neke stvari i da mi se slazu kockice

 

Драго ми је. Али савјетовао бих Ти и стручну психијатријску помоћ у погледу депресије. Вјероватно да то (не)прихватање сексуалне оријентације на неки начин доприноси укупном Твом стању, а не само неки свештеник.

Што се тиче обећаног чланка, "ископах" га на овај начин:

Станоје Бојанин: Хомосексуалност у средњовековној Србији

Др Станоје Бојанин

Апстракт: Ова студија представља истраживање до сада неиспитане теме која се тиче хомосексуалности у средњовековној Србији. У раду су представљени најважнији извори и указано је на основне принципе њихове методолошке обраде.

Размотрена је, такође, средњовековна словенска терминологија којом је означавана хомосексуалност, као и језик којим се о наведеној проблематици писало и (вероватно) говорило.

Као најважнији извори издвајају се они везани за покајничку праксу средњовековне цркве као што су упитници са питањима које је требало поставити вернику приликом исповести и црквеноправни споменици канонског и пенитенцијалног права који су садржавали детаљне описе телесног греха на основу којих се одређивала његова тежина и врста црквене казне.

Кликните на слику за преузимање цео чланка (PDF)

 

Чланак „Хомосексуалност у средњовековној Србији“, др Станоја Бојанина, сарадника Византолошког института САНУ, објављен је у зборнику „Међу нама – неиспричане приче из геј и лезбијског живота“, Хартефакт, Београд, 2014.

ЦЕО ЧЛАНАК ДР СТАНОЈА БОЈАНИНА ПРЕУЗМИТЕ ОВДЕ

Са друге стране, постоји тенденција да се Цркви наметну геј-вјенчања и слично или да се под формом борбе против хомофобије води христијанофобија, о томе је најбоље написао један хомосексуалац, а пренијела напа ГСА:

 

http://gsa.org.rs/2013/12/da-li-su-svi-protivnici-gej-brakova-homofobi/

 

Знам да Ти све ово не помаже много у одговору на примарно питање, али да си нашао сабјеседнике, и, даће Бог, сапричеснике.

 

 

[Zayron]

Inače ova pjesma dole je na primjer o tome kako dvoje mladih hoće da se žene ali ona mu nije u stanju "ujednat šateček" - miraz. A to je nekad bio ogroman minus za žensku da je ne znam kako bila lijepa itd. Šta bi rekao na takve stvari i probleme a tamo su svi još "normalni", niko nije nikakav LGBT? Ili pamtim još jednu tužnu polku koja se pjeva a koju me naučila ta moja baka sa Morave o majci koja je svog jedinog sinačka u dom morala dati jer ga nije imala čime hraniti, valjda je to bila samohrana majka a on "levoboček" iliti po naški "kopilan" a to je tada bio strašan minus i za to dijete a o majkama takve djece, mladim majkama da ni ne spominjem kroz šta su one prolazile, kakvu osudu i sramotu cjeloživotnu. A ni tamo niko nije morao biti gay a ni lesba a dešavale im se strašne stvari, zato ti kažem to s tobom i nije tako nešto toliko beznadežno ni strašno da bi trebao sad odmah leći i predat se. Ljudi doživljavaju i strašnije stvari i grozote a pri tom niko ni ne mora biti ni blizu tome da je gay, lesba ili tako nešto. Život je vječna borba, ko se bez borbe preda, propada. Svako je nekakav, prihvati se takvog, uvijek ima i gore. Bog nas na kraju neće pitati ko je bio gay ili hetero, onakav ili ovakav već kako smo živjeli, pošteno ili nepošteno.

https://goo.gl/yKJdkE

[Paradoksologija]

Ja nemam ništa pametno da kažem.

 

Od kada sam postala vernica, jedna od stvari koje sam jasno i javno vazda iznosila kao nešto što ne mogu da prihvatim jeste da se homoseksualnost ima prihvatiti kao ne samo problem, već nekako posebno veliki problem. (Druga je nacionalizam u svakom obliku. Treća je odnos prema ženama kod jednog broja pravoslavaca. Ima još par.)

 

Nisam teolog, nisam stručnjak, moje mišljenje je totalno nebitno.

 

Ali da sam - kao što nisam - sveštenik i duhovnik nekome ko je gej, recimo baš tebi, rekla bih mu nešto ovako:

 

"Ne mogu da ti kažem da je sve što radiš sa dečkom super i da tu greha nema, jer ne smem ja nedostojan da protivrečim zvaničnom učenju Crkve. Ne možeš to ni ti, ako hoćeš da budeš njen deo. Ono što možemo jeste: da budeš iskren sa dečkom, ako ga zaista voliš. Da mu kažeš kako se osećaš i kroz kakva stanja prolaziš i da je vera u Boga deo tebe, koju mora da prihvati ako te voli, šta god to značilo za vašu vezu. Da budeš iskren sa Bogom. Kada se ispovedaš (kod mene, najbolje) da kažeš da u ovom trenutku ne osećaš to među vama kao greh, ali da iz poštovanja prema učenju Crkve to pominješ. Da se, zatim, pre no što se ispovediš i pričestiš, jedno vreme uzdržavate od odnosa iz ovog poštovanja. I da se zatim pričestiš sa punom svešću o svojoj grešnosti i nedostojnosti - kao i svako od nas. Jer svima nam treba Pričešće da bismo igde krenuli. A Crkva ti trenutno ne daje mnogo opcija - da se zamonašiš i time staviš u situaciju da budeš u intimnoj zajednici sa drugim muškarcima stalno? Ili da uđeš u brak sa ženom koju nećeš voleti onako kako ona, i svaka, i svako, zaslužuje? Da živiš u svetu sam i odrekneš se one vrste bliskosti koju većina uzima zdravo za gotovo, iako imaš osobu koju voliš - da tu osobu odbaciš? Ja znam da nijedna od njih nije odgovor za tebe, i trenutno nemamo jasan odgovor, ali idemo polako, dan po dan."

[Vinke]

Ja nemam ništa pametno da kažem.

 

Od kada sam postala vernica, jedna od stvari koje sam jasno i javno vazda iznosila kao nešto što ne mogu da prihvatim jeste da se homoseksualnost ima prihvatiti kao ne samo problem, već nekako posebno veliki problem. (Druga je nacionalizam u svakom obliku. Treća je odnos prema ženama kod jednog broja pravoslavaca. Ima još par.)

 

Nisam teolog, nisam stručnjak, moje mišljenje je totalno nebitno.

 

Ali da sam - kao što nisam - sveštenik i duhovnik nekome ko je gej, recimo baš tebi, rekla bih mu nešto ovako:

 

"Ne mogu da ti kažem da je sve što radiš sa dečkom super i da tu greha nema, jer ne smem ja nedostojan da protivrečim zvaničnom učenju Crkve. Ne možeš to ni ti, ako hoćeš da budeš njen deo. Ono što možemo jeste: da budeš iskren sa dečkom, ako ga zaista voliš. Da mu kažeš kako se osećaš i kroz kakva stanja prolaziš i da je vera u Boga deo tebe, koju mora da prihvati ako te voli, šta god to značilo za vašu vezu. Da budeš iskren sa Bogom. Kada se ispovedaš (kod mene, najbolje) da kažeš da u ovom trenutku ne osećaš to među vama kao greh, ali da iz poštovanja prema učenju Crkve to pominješ. Da se, zatim, pre no što se ispovediš i pričestiš, jedno vreme uzdržavate od odnosa iz ovog poštovanja. I da se zatim pričestiš sa punom svešću o svojoj grešnosti i nedostojnosti - kao i svako od nas. Jer svima nam treba Pričešće da bismo igde krenuli. A Crkva ti trenutno ne daje mnogo opcija - da se zamonašiš i time staviš u situaciju da budeš u intimnoj zajednici sa drugim muškarcima stalno? Ili da uđeš u brak sa ženom koju nećeš voleti onako kako ona, i svaka, i svako, zaslužuje? Da živiš u svetu sam i odrekneš se one vrste bliskosti koju većina uzima zdravo za gotovo, iako imaš osobu koju voliš - da tu osobu odbaciš? Ja znam da nijedna od njih nije odgovor za tebe, i trenutno nemamo jasan odgovor, ali idemo polako, dan po dan."

naravno da kad postim nemamo odnose,jer post kao sto svi znamo nije samo odricanje hrane,i on je vernik mada gleda sve drugascijim ocima,nije toliko privrzen crkvi koliko samom Bogu.postim i znam da se ne mogu pricestiti ali time sebi i Bogu hocu da dokazem da znam da postoji i da ne odustajem od Njega...ali me muci i ovo pitanje sto sam tu na ovom forumu procitao,ako je Bog stvoritelj svega,onda je stvoritelj i pale prirode i dato nam je nesto sto retko ko moze podnositi a pobediti ne moze,sam je dokaz u toliko monaha u SPC koji od toga beze i maskiraju se verom,zato je dato tako nesto sa cim nemozemo da se nosimo ili da pobegnemo,ili pokajemo se u vezi toga nego se patimo ceo zivot.tu mi ni jedan odgovor nece biti validan,zato sto svakim odgovorom ima i pitanje i tako u krug

[Paradoksologija]

Molim se da te Bog dovede duhovniku koji neće samo kategorički zabraniti pričešće dok ne budeš 100% po PS-u i tačka, već će te ohrabriti da se pričešćuješ bar o koncu postova. Kategorička zabrana pričešća dok nismo skroz "pod libelu" nikome od nas ne pomaže zaista, po mom skromnom mišljenju. 

 

"Nego svežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojijem neće da ih prihvate". (Mat 23: 4)

[Deja Vu]

ako je Bog stvoritelj svega,onda je stvoritelj i pale prirode i dato nam je nesto sto retko ko moze podnositi a pobediti ne moze

 

Природа таква каква је не може другачије јер је створена, али да не улазимо сад у те метафизичке приче, оно што треба да схватиш јесте да се не оптерећујеш толико тиме и да настојиш да то некако победиш, већ да се трудиш да изградиш личност и оно што сам ти написао да волиш, опрашташ итд. да не упадаш у депресију, очајање јер то ти је већи грех од хомосексуалности. Пакао је оно што осећаш у души, а ако осећаш тугу, очај, бес онда настој да то решиш,  а не да победиш хомосексуалност. То је као кад би неко од нас хтео да победи хетеросексуалност, а питање је зашто? Ок, не треба живот базирати на томе, али хомо-хетеро, није различите ''тежине'', превише се то моралисање намеће људима, као што ти је неко раније писао, то су ти други ставили као терет, није ти то Бог намерно одредио као неку препреку коју мораш да прескочиш, него група конзервативних моралиста.

 

И та епитимија, ја не знам ко је то уопште смислио? Јел постоји теолошко објашњење чему то? Обична људска измишљотина која са Христом везе нема. Ја се у та глупа правила нешто ни не разумем, а и не занимају ме, али да мени неко лупи исту, знаш колико би ме болело уво, и даље бих ишао на литургију и причешћивао па нек лупа он шта хоће. Ако ми забрани у једној цркви, одем у другу. 

[Vinke]

Природа таква каква је не може другачије јер је створена, али да не улазимо сад у те метафизичке приче, оно што треба да схватиш јесте да се не оптерећујеш толико тиме и да настојиш да то некако победиш, већ да се трудиш да изградиш личност и оно што сам ти написао да волиш, опрашташ итд. да не упадаш у депресију, очајање јер то ти је већи грех од хомосексуалности. Пакао је оно што осећаш у души, а ако осећаш тугу, очај, бес онда настој да то решиш,  а не да победиш хомосексуалност. То је као кад би неко од нас хтео да победи хетеросексуалност, а питање је зашто? Ок, не треба живот базирати на томе, али хомо-хетеро, није различите ''тежине'', превише се то моралисање намеће људима, као што ти је неко раније писао, то су ти други ставили као терет, није ти то Бог намерно одредио као неку препреку коју мораш да прескочиш, него група конзервативних моралиста.

 

И та епитимија, ја не знам ко је то уопште смислио? Јел постоји теолошко објашњење чему то? Обична људска измишљотина која са Христом везе нема. Ја се у та глупа правила нешто ни не разумем, а и не занимају ме, али да мени неко лупи исту, знаш колико би ме болело уво, и даље бих ишао на литургију и причешћивао па нек лупа он шта хоће. Ако ми забрани у једној цркви, одем у другу. 

slazem se sa tobom u prvim redovima,ali ja se sa epitimijom nebi igrao,trebalo bi da mi je skine svestenik koji mi je i dao.uglavnom vidim da od vas imam dosta pomoci i dosta potpre,razumevanja i na tome vam hvala

[Paradoksologija]

Lično, teško mi je da doživim homoseksualnost kao "greh", ali mogu da prihvatim da Crkva određen način praktikovanja seksualnosti predlaže kao idealan. Ali ne vidim čemu bi služila epitimija za svakog ko se ovog trenutka ne zarekne da će do kraja života gušiti na silu sve u sebi što, recimo, ne vodi u bračne odnose utorkom i četvrtkom van postova, crvenih slova, trudnoće, menstruacije i dojenja, u misionarskoj pozi i striktno u cilju pravljenja dece. Ko bi se pričešćivao?

[Снежана]

@@Vinke,

Имам ја једно питање, како се ти осећаш, када зарониш у себе, да ли себе искрено доживљаваш као грешника или негде докучујеш да ти је околина (па и сама црква) наметнула тај осећај

[Arsenija]

@Vinke je rekao da se ispovedio kod svestenika , ali da mu ovaj nije rekao kako da se pokaje tj. kako da se promeni i da ne cini stalno isti greh ... Lako je reci "bori se" , a ti si slab , hoces da se boris , ali ne ide , mora vreme da prodje u trudu i pokusajima . Ne odustaj nikad . Padas , pa ustanes , vidis da ne ide onako kako si ocekivao, ali ne odustajes , nekako se kreces , vazno je da se kreces ... Ne moze nista da se promeni preko noci ... Vazno je samo da ostanes tu , pa makar stajao i izvan Crkve , ali pokazujes dobru volju ... Ne svodi se zivot samo na sex , to ne sme da ti bude glavna "karakterna osobina" , jer niko nije samo gej ili strejt ili ne znam ti ni ja sta . Niti je neko samo neciji sin ili cerka .Ti si licnost , trudi se . Sta jos da dodam ? Ziv bio .

[Ronald]

Lično, teško mi je da doživim homoseksualnost kao "greh", ali mogu da prihvatim da Crkva određen način praktikovanja seksualnosti predlaže kao idealan. Ali ne vidim čemu bi služila epitimija za svakog ko se ovog trenutka ne zarekne da će do kraja života gušiti na silu sve u sebi što, recimo, ne vodi u bračne odnose utorkom i četvrtkom van postova, crvenih slova, trudnoće, menstruacije i dojenja, u misionarskoj pozi i striktno u cilju pravljenja dece. Ko bi se pričešćivao?

Ali na osnovu cega mozes da prihvatis da Crkva odredjen nacin praktikovanja sexualnosti predlaze kao idealan? Ako se pozivaju na reprodukciju, pa to bas i nema smisla, jer je asexulna reprodukcija starija od sexualne, hidra, kvasac, biljke. Na biologiju se ne mogu pozivati, to otpada jer je upravo jedna od najvecih zagonetki u evolucionoj biologiji pitanje zasto je doslo do do spolne reprodukcije kad ona ima manje prednosti od bespolne i zasto bas dva pola kad kod nekih vrsta gljiva ima vise polova. Trenutno postoji nekoliko odgovora, ali oni nisu zadovoljavajuci, medjutim nauka ne stoji u mjestu. Ranije su iz neznanja govorili da je homosexualnost neprirodna, a u prirodi je utvrdjena bar kod 500 vrsta, a prisutna je jos kod mnogih, mnogih drugih.

 

Pozivanje na biologiju i nije dobro, medjutim niko se u Crkvi ne pita sta se desava za psihofiziologijom jednog homosexualca, ako se od njega ocekuje da potiskuje svoj nagon do kraja zivota( ali on nije monah i to radi protivno svojoj volji) sa jedne strane a sa druge da izbjegava bilo kakav emotivan odnos sa partnerom. 

 

Mene ni jedan odgovor ne zadovoljava i zato mislim da homosexualnost nije grijeh, kao ni homo odnos. Kao i za post niko ne zna zasto je doslo do klasifikovanja hrane, vec kao odgovor imamo "tako treba", " nije tvoje da pitas" , " budi poslusan" itd. 

 

Mitropolit Zizjulas ima namjeru da pokrene pitanje odnosa Crkve prema LGBT osobama na Svepravoslvnom saboru, medjutim i tu se nailazi na otpor sa svih strana, to je spominjao i Mitropolit Amfilohije, konkretno pod pitanjem porodica i brak.

[Јелена011]

Ronalde, ovo i nije tema za neku siru diskusiju, mislim da skrecemo bas u to ko sta misli i ko u sta veruje.

 

Sta je za tebe Crkva? Da li ti prihvatas svako ucenje Crkve ili samo ona potkrepljena naukom bilo kakvom?

Neke stvari su stvar vere, a to znaci i stvar poverenja.

Misliti da su ljudi da kazem hiljadama godina smatrali pogresno i bili toliko glupi ili toliko ograniceni, ja licno ne verujem. Ljudi su se dizali zbog jednog zareza, raspravljali do tancina o mnogim stvarima i nije ih "mrzelo". Nisu homoseksualci danas prvi put se pojavili da kazes eto nekada Oci Crkve nisu imali pojma o tome.

Pravoslavna vera nije pravoslavna zato sto je naucno ili kako god potvrdjena, to je vera, a ne dogmatsko ideoloska skupina ljudi.

I tu nije sad cak ni stvar poverenja u jednog vladiku, u jedan prevod Svetog pisma i slicno, dakle da je jedan hteo da izmeni Pismo i kaze nesto pogresno, tu su svi ostali i sve ostale pomesne Crkve. A gde je tu Sveto Predanje...

 

Jedna stvar je imati sopstveno misljenje, druga stvar je voleti konkretnog coveka, a sasvim treca tako relativizovati veru i misliti da eto nista nije bitno i sve je relativno i nema nikakvog greha ni u cemu...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ronalde, ovo i nije tema za neku siru diskusiju, mislim da skrecemo bas u to ko sta misli i ko u sta veruje.

 

Sta je za tebe Crkva? Da li ti prihvatas svako ucenje Crkve ili samo ona potkrepljena naukom bilo kakvom?

Neke stvari su stvar vere, a to znaci i stvar poverenja.

Misliti da su ljudi da kazem hiljadama godina smatrali pogresno i bili toliko glupi ili toliko ograniceni, ja licno ne verujem. Ljudi su se dizali zbog jednog zareza, raspravljali do tancina o mnogim stvarima i nije ih "mrzelo". Nisu homoseksualci danas prvi put se pojavili da kazes eto nekada Oci Crkve nisu imali pojma o tome.

Pravoslavna vera nije pravoslavna zato sto je naucno ili kako god potvrdjena, to je vera, a ne dogmatsko ideoloska skupina ljudi.

I tu nije sad cak ni stvar poverenja u jednog vladiku, u jedan prevod Svetog pisma i slicno, dakle da je jedan hteo da izmeni Pismo i kaze nesto pogresno, tu su svi ostali i sve ostale pomesne Crkve. A gde je tu Sveto Predanje...

 

Jedna stvar je imati sopstveno misljenje, druga stvar je voleti konkretnog coveka, a sasvim treca tako relativizovati veru i misliti da eto nista nije bitno i sve je relativno i nema nikakvog greha ni u cemu...

Jelena sister.

 

U pravu si sto govoris, da do sada Crkva gleda na homoseksualnost kao greh i ocekuje da se homoseksualan tip coveka, bori protiv svoje prirode a sa druge strane sve grehove koji nisu homoseksualnost, opravdava fenomenom pale prirode.

Dakle ovde imamo naglaseno ucenje Crkve u klasifikaciji greha, jedni su prirodni drugi su protivprirodni. Meni takav pristup ne moze biti zadovoljavajuci, jer je ustvari sve to objedinjeno pod palom prirodom, pa ocekujem i takav generalni pristup Crkve, koja mora grehe okarakterisati kao jedno. Dakle Crkva ima stav recimo o narkoticima, da nema lakih ili teskih droga, sve je to objedinjeno i svrstano u horizontalnu ravan.

 

Zasto za grehove Crkva nema isti princip, kao sto ima za narkotike? 

Greh takodje kao i droga uzima isti danak i pravi istu stetu coveku, bez obzira da li je greh laksi ili tezi, jer i ako se laksi greh ponavlja, onda nas uvodi sve dublje i dublje, tako da po ovoj filosofiji laksi greh pravi tezi greh i postaje na kraju takodje horizontalna linija. Dakle zavrsava se katastrofalno.

 

Dalje treba imati na umu, da se tek odnedavno govori, da je homoseksualac rodjen takav, jer gle cuda svi smo mi rodjeni u paloj prirodi. Odbijanje homoseksualca od svete Case, mora onda da se postavi u horizontalu, koju smo malo pre spomenuli.

 

Hristos je oprostio i homoseksualnost, jer je ona jaca od coveka, jer je ona deo pale prirode coveka, ko smo mi da ne dozvoljavamo homoseksualcu u njegovoj zelji da pristupi Hristu, koji je kako nas Crkva uci uzeo i homoseksualni greh na sebe, da bi oprostio i utesio?

 

Drugo, brzinom informacija, mi sada lako mozemo da sagledavamo prirodu homoseksualca, koju u ranijim godina pa i vekovima nismo imali priliu da vidimo i naucimo nesto o toj jednoj paloj prirodi sviju nas. Mi smo takodje onda mogli da se rodimo kao homoseksualci i to treba prvenstveno svako od nas da ima na umu.

 

Tolerisanjem manjeg greha, koji moze da dovede i do fatalnih posledica, jeste onda licemerstvo, koje ranije nije moglo da se uoci upravo zbog toga sto ranije nije bilo toliko informacija i svedocenja. Ako svestenik kaze za neki greh nase pale prirode, da je jaci od coveka i da ne padamo u ocaj, onda to isto Crkva mora reci i homoseksualcu.

 

Eto da otvorim mozda raspravu o tome, da u ranijim godinama nije bilo dovoljno informacija o homoseksualnoj prirodi, sto danas nije slucaj. 

 

Eto samo razmisljam.....