Историја у слици

[obi-wan]

"Стварање прве Југославије- Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (1.12.1918)

Нит грђе теме нит бољу карту направих.

На карти је нијансама црвене оно што је Краљевина Србија унела у Југославију тренутком уједињења, док је нијансама жуте оно што је унела непризната држава Словенаца, Хрвата и Срба. Није на одмет споменути да је и њене границе (са карте) створила српска војска и да је ту територију контролисала и штитила у тренутку уједињења.

На данашњи дан, пре тачно 100 година, створено је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. По први пут у историји створена је заједничка државна организација Јужних Словена. У новостворену државу Краљевина Србија уложила је све што је имала: величанствену ратну победу, име, грб, заставу, химну, независност, међународни углед, немерљиву енергију и преко 1.240.000 живота својих грађана. Према процени делегације наше земље на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је од 7 до 10 милијарди златних франака (по ценама из 1914. године), а то је била половина њене тадашње укупне националне имовине. Званични подаци говоре да је Србија за четири године рата изгубила више од 28% становника, односно 62% мушког радног становништва (53% погинуло и 9% трајних инвалида) између 18 и 55 година. Од тих губитака, 3/4 односило се на ужу Србију (дакле без Војводине и Маћедоније). Србија је створила Југославију жртвујући себе.

Срби су на почетку 20. века били највећи, најперспективнији и најпрогресивнији балкански народ. После трагичног хода кроз ово столеће, након милионских жртава у оба светска рата, након свих Голгота, Јасеноваца, Пребиловаца, Гораждеваца, јама безданица, бура, бљескова и олуја, катастрофалних политичких одлука, мора лоших искустава и изневерених нада, данас смо потпуно другачији: демографски упропашћени, апатични, подељени, дезоријентисани, растрзани између различитих интереса великих сила. Наша земља, Србија, данас нема јасно дефинисане границе. Србија, која је створила Југославију, донела другима слободу, посредно им омогућила изградњу независних држава, чак и стварање нових нација од делова свог етничког ткива. Судбина јој се сурово насмејала у лице. То је била прескупа цена једне велике заблуде. Ми је и данас плаћамо.

Југословенство је, ван сваке сумње, теоретски била модерна, велика и племенита идеја. Лепа, романтичарска мисао коју су својим срцима носили најзначајнији представници српске интелигенције. Међутим, историјско искуство је неумитно показало да је она била исто толико велика заблуда и кардинална грешка, чије су последице и више него поражавајуће. Барем када су Срби у питању. Кроз њу смо себе претворили од активног историјског субјекта у пасивни историјски објекат. Поистоветили смо се са државом у коју смо уградили себе и своју историју. Зато са њеним разбијањем нисмо само изгубили државу, већ и себе саме. Упали у густу маглу из које, чини ми се, ни дан-данас нисмо изашли...

Искрено, лично не гајим неки презир према људима који су стварали Југославију, поготово не према Александру I. Лако је бити генерал после битке и после једног века. Гајим презир према онима који су ушли у другу Југославију и гајим презир према онима који би опет да се преко грбаче Србије и Срба ствара неко јужнословенско заједништво, кукала им мајка. Као за инат, њихове идеје само пролазе у Србији, јер су из других република или протерани, или су њихове породице протеране, и то наравно где- у Србију.

Због свега тога, југословенство и Југославију морамо оставити иза себе. Морамо је препустити историји и историчарима, а из њеног искуства извући важне поуке за будуће генерације и време које је пред нама. Позната латинска изрека каже да је „историја учитељица живота“, а једна друга опомиње да онај који из ње ништа не научи осуђен је да је понавља.

Ми имамо само себе. Ми имамо само једни друге. Ми имамо само Србију. Данас је дан када би сви то морали да схватимо. Јован Алексић

На крају бих додао у стилу великог Дејана Анђуса, само што је адресат поруке друкчији: Другови и другарице Југословени, видимо се никада а чујемо се још мање!"

...

https://www.facebook.com/kartografijaD/?__tn__=kCH-R&eid=ARDF4Hpzm1Nm0IqGVTjAA_3Yb2dFVXPdbHFnOuZ5QdsCVsHEbpxCY25tmkCveEK3f9UwaRpBF8bKwJbW&hc_ref=ARSF9XhU_rhQQ2kRQZd9HLUZJx0SGdzVu8zQuIk0cNBD7MWP1a_-9cEGiPhEYZ5Gb0w&fref=nf

[Bernard]

 

ponedeljak, 05. novembar 2018.

Na današnji dan 1928. - U Drezdenu je počeo Četvrti kongres Komunističke partije Jugoslavije koji je zaključio da je vreme za revolucionarne prevrate u Evropi u okviru kojih treba izvesti balkansku revoluciju i stvoriti "Balkansku federaciju". Prihvaćeno je i gledište o socijaldemokratiji kao "blizancu fašizma" s kojom treba prekinuti svaku saradnju. U sklopu ovih odluka odlučeno je da Kraljevinu SHS treba razbiti kao "veštačku tvorevinu". http://91.222.7.144/hronika/na-danasnji-dan-poceo-kongres-kpj-u-drezdenu-ricard-nikson-izabran-za-predsednika-sad-hrvatska-artiljerija-gadjala-sid-umro-milan-mladenovic.html?alphabet=l   Sudbina Srba određena 1928. u Drezdenu Nije vam potrebno više od pet minuta da na sto ispred sebe stavite zaključke Četvrtog kongresa KPJ, ono što danas imamo na prostoru bivše Jugoslavije i uporedite. Sve je ostvareno. Osim odvajanja Vojvodine. Ratko Dmitrović  http://www.koreni.rs/sudbina-srba-odredena-1928-u-drezdenu/   Ameriško pozlačeno in neprebojno Titovo skrivališče: pokukajte v palačo, ki jo prodajamo za 50 milijonov dolarjev SLOVENIJA https://insajder.com/slovenija/amerisko-pozlaceno-neprebojno-titovo-skrivalisce-pokukajte-v-palaco-ki-jo-prodajamo-za-50 Jadan siroma, borio se za radničku klasu koja nije imala leba da jede.

[obi-wan]

https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/2889247/zaboravljeni-heroji-iz-irske-koji-su-1915-ginuli-za-srbiju

 

ZABORAVLJENI HEROJI IZ IRSKE KOJI SU 1915. GINULI ZA SRBIJU

Na granici Kraljevine Srbije i Grčke, irska Deseta divizija, sastavljena od oko 8.000 dobrovoljaca, pokušala je da zaustavi čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.

U slavu oko 1.000 palih irskih ratnika koji su rame uz rame sa Srbima ratovali protiv Bugara, kod Dojrana i danas stoji Keltski Krst na kome piše: “U znak sećanja na one iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Deseta irska divizija sa 8.000 boraca zaustavila je, na nekoliko dana, na braniku Srbije, čitavu bugarsku armiju od 99.497 vojnika.

Srbija je bila pred kolapsom decembra 1915. godine. Napadnuta od Austrougarske, Nemačke i Bugarske, država je krenula put golgote preko albanskih planina. Premalo saveznika je bilo tu, ali su uz Francuze, rame uz rame sa našim vojnicima, tu stajali Irci kada je bilo najpotrebnije.

Bugarska je u septembru 1915, dobrim delom i zbog očiglednog neuspeha Saveznika u Dardanelama, potpisala sporazum i ušla u rat na strani Centralnih sila. Bugari su pokrenuli veliku vojnu silu ka jugu kako bi opkolili srpsku vojsku u povlačenju.

Irci su u Solun stigli u letnjoj opremi, direktno nakon sopstvenog pokolja kod Galipolja gde su ratovali u sastavu britanskih imperijalnih trupa. Iako su saveznici pretrpeli gadan poraz od Turaka kod Galipolja, to Irce nije sprečilo da u letnjoj opremi u novembru stignu u okolinu Kosturina.

Cela bitka za Galipolje je poznata po teškim gubicima na obe strane: skoro polovina ukupnog broja angažovanih vojnika izbačena je iz stroja. Od 568.000 vojnika upotrebljenih na strani Antante i 315.500 na strani Centralnih sila, ukupni gubici bili su veći od 470.000 ljudi, od čega je oko 130.000 poginulo piše na zvaničnoj Fejsbuk stranici knjige Gvozdeni puk.

Dok su Francuzi direktno štitili srpsko povlačenje, irska divizija pokušala je da spreči prodor Bugara kroz jedini planinski prolaz u Vardarskoj dolini koji je Bugarima značio otvoren koridor za napad na Srbe.

Do samog napada bugarske vojske, više od hiljadu Iraca je dobilo promrzline. Ali kada je strašan bugarski napad počeo, Irci su junački branili visoravan okruženu visokim vrhovima na kojima je bilo nemoguće ukopati dublji rov zbog kamenog terena. Irci su danima držali liniju fronta, i iako su bili pod snažnim naletima bugarske artiljerije i pešadije, bacali su Bugare u očaj.

Došli su da pomognu Srbima i stajali su časno. U prvom udaru borbe prsa u prsa poginulo je 138 Iraca iz petog, dablinskog bataljona. Nakon tri dana borbi, taj irski bataljon je sa 1.042 spao na 565 vojnika. Ništa bolje nisu prošle ni ostale irske jedinice.

Kako je u tim napadima poginulo više od 1800 francuska vojnika, dalji otpor bio je uzaludan. Bugari su uspeli da se uvuku između dve savezničke vojske, te je naređeno francusko-irsko povlačenje.

Bugari su slavili pobedu, ali su Srbi zahvaljujući Francuzima i Ircima uspeli da se domognu obale. U slavu Iraca koji su se borili protiv Bugara, za Srbiju, kod Dojrana i dan danas stoji keltski krst na kome piše: “U znak sećanja na one koji su pali, iz Desete irske divizije koji su živote dali u odbrani Srbije”. Na braniku Srbije, stradalo je oko pet hiljada irskih ratnika.

[Flojd]

Kurska bitka,najveca tenkovska bitka.

[obi-wan]

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=2314988951868232&set=gm.2158890994169889&type=3&eid=ARCl2EEY_WE2aqi7FKP7_I0yoadYQoK-6J0g8NuH1WqN48yclEmktVhVEb06SA-vjvi-d-hVYHVAUxxd&ifg=1

[АлександраВ]

Michael Nash. Warsaw. 1946.

[Милан Ракић]

Уз Дан Победе!

Свашта се и свагда дешавало!

Да поменемо и оне именоване и неименоване младе људе - комунисте и слободаре, дивјунаке борбе против фашиста

 

[Милан Ракић]

15. маја 1956. године, Хрушчов је долетео у посету Лондону млазним авионом Тупољев Ту-104. То је изазвало прави шок у светској јавности, као и у стручним круговима, јер се до тада није знало да Совјети располажу млазном технологијом у путничком саобраћају.

Мало је рећи да су западни аналитичари били изненађени...

[obi-wan]

Карта српских географских области које се налазе унутар данашње државе Црне Горе (историчар Александар Раковић би рекао анти-државе) уз две мање карте са кратим историјатом назива и области ''Црне Горе и Брда'', укинутим 1878. године.
__________________________________________

Неки разлог или повод за прављење карте је, како сам се досад уверио, велико непознавање и фрљање појмовима око тога где је која од ових области и где се завршава, као и додатни разлог то што велика већина оних које познајем или с којима сам нешто разговарао, или сами не знају да нису из географске области Старе Црне горе, него ако си рођен на тлу државе Црне Горе, онда си Црногорац по аутоматизму (лол). То би било као кад би Мађар рођен у Србији за себе рекао да је Србијанац. Рече нико никад. Ако се изјашњаваш национално као Црногорац, то је океј, нећу уопште да улазим у то, 21. век је свако има право да буде глуп ако то хоће, ко сам ја да га набеђујем или терам да прихвати неке основне чињенице ако не може да их процесуира или се већ толико напљувао српства и увалио у го*на да би му сад било глупо да призна себи неке ствари, то ме уопште не занима, али ако си Србин и нпр. си из Пљеваља, Никшића, Берана, Котора- користи правилно терминилогију какву би користио и Мађар у Србији. Србин- Херцеговац/Бокељ/Брђанин (из Црне Горе). То је добар начин за заустављање ширења тог канцера. Некад ми је и бламантно што ја, који немам везе с тим простором, морам да људе одатле упознајем са неким основним чињеницама њихових области. А можда је то и кључ, јер видим хладне главе неке ствари које они не би могли. Шта га знаш.

Те области, сем Старе Црне Горе, Брда и Боке, настављају се даље кроз друге српске земље и само је њихов мањи део данас завршио у MNE сплетом историјских околности (пр. Херцеговина, Рашка), тако да ме некад изузетно запањи чињеница колико они с којима разговарам, иако су у стању да ми наведу свој родослов до Срба пагана, не знају да историјски и географски припадају областима које везе немају са Црном Гором, или је имају тек однедавно. Нешто што бих хтео да кажем сигурно ћу пропустити да напишем, одмах да знате.

Две мање карте приказују такође нешто што је многима (иако су са тих простора) непознато. А то је да је Књажевини званични назив до 1879. био ''Црна Гора И БРДА'', а онда су на иницијативу царске Русије, из имена избачена Брда. На нашу велику жалост. Тако би било јасније да се ради само о обичним топонимима, као што су и Срем, Шумадија, Рашка, Метохија, а НЕ национални појмови. У томе је разлика између Срба, Бугара, Хрвата и осталих нација на Балкану. Србију сутра можеш да оснујеш и у Канади, она није географски топоним или одређена територија већ ''мисао'' (да не будем патетичан). Народ је дао територији назив, а не обрнуто као код Македонаца, националних Црногораца итд.

Фан фект: Широм српских земаља има 17 места која у себи носе назив ''Црна Гора''.

Како рече један Бокељ, Новљанин Никола Маловић, режим у Подгорици би требао да буде врло срећан јер не постоји неки озбиљнији покрет за отцепљењем Боке, Брда и Херцеговине од остатка те одрођене државе. Ко зна....

https://www.facebook.com/kartografijaD/photos/a.1114527215262907/2120252991356986/?type=3&eid=ARBb2DfAWd6fcGognaTwi2DZ73kQhoynbrFm66ZDJhIjtzz6xSqqNj-ZvYOhIKcTZ6XJbk6A3ESYVWku&__tn__=EHH-R

[obi-wan]

",,Напослетку, сва варварска и жестока племена која леже између Рајне, Висле, Северног мора и Дунава, која причају исти језик, но друкчијег су карактера и облачења. Велетаби, Срби, Ободрити и Бохемљани; против ових је морао водити ратове, док друга, чак и многобројнија племена, предала су се без борбе".

Ајнхард у ,,Живот Карла Великог", 8. век."

...

https://www.facebook.com/istorijasrba/photos/a.10154788736556628/10156981793226628/?type=3&eid=ARBcVZGECod2yN4iv9Cv78kqFpACdR6lHQrCtu80U7F9fCpMwQsxdFK6DmiAAU4vPnrOvOCJpFbmWqk6&__tn__=EEHH-R

[Милан Ракић]

Stari beogradski aerodrom. Razaznaje se Studentski grad u izgradnji i ulica Tošin bunar

Stare slike Novog Beograda

[obi-wan]

Na danasnji dan mucenicki je postradala ruska carska porodica Romanovih...

...

"Дужност у породици јесте несебична љубав. Свако мора да заборави на своје 'ја' посветивши себе оном другом. Свако треба да криви себе, а не другог ако нешто не иде како треба. Неопходни су издржљивост и стрпљење, нестрпљење може све да поквари. Оштра реч може да успори сједињење душа за читаве месеце. С обе стране мора постојати жеља да се брак учини срећним и да се савлада све што представља препреку за то. И за најснажнију љубав је веома потребно да се свакодневно учвршћује. Најнеопростивија грубост је баш у сопственом дому према онима које волимо."

Света Александра Романов

https://www.facebook.com/573060426527222/photos/a.573063929860205/642061716293759/?type=3&eid=ARCIGAupy6qcH47HMszsrj5BRLwYa1qUaaoDI88O8m2JaAtuIXZeTzGDWTHY1foiP12qwTZVtt-9ek63&__tn__=EEHH-R

[Вукашин]

Mislim da je i Draza ubijen na isti dan kad i Romanovi.

[Bokisd]

Prvi svetski rat: Sjaj i beda nemačkog ratnog groblja u Smederevu

https://www.b92.net/bbc/index.php?yyyy=2019&mm=08&dd=26&nav_id=1582243

Covece, pa tu smo se u tom parku, koji je na jednom brdu koje se nastavlja na staro smedevsko groblje, kao deca i mladici skijali i sankali zimi i leti dolazili na vazduh i treninge (ja...).... nisam ni znao sve do danas da je tu neko nemacko groblje, ali, ako se to na tom brdu vec nalazi staro groblje onda je logicno da su tu na tom brdu i sahranjeni poginuli nemacki vojnici (ali i drugi vojnici, manji broj, francuski, rumunski, cak i jedan engleski, ruski i nasi srpski vojnici) i kasnije su komunisti taj deo groblja pretvorili u Pionirski park (komunisti, nista im nije bilo sveto), dok je deo groblja za gradjane ostao.

Ah, pa koliko puta smo samo se peli gore i ulazili u ovaj kao vajarski studio kada gospodin vajar nije bio tu  (nismo nista krali, decija radoznalost) .... covece, pa nisam ni znao da je to bila kapela..... danas ili sutra idem ponovo da vidim to celo mesto ali sada iz drugacije perspektive i da se poklonim tim svim vojnicima.

https://www.google.com/maps/place/Пионирски+парк,+Карађорђева,+Смедерево+11300/@44.662091,20.9156479,430m/data=!3m1!1e3!4m5!3m4!1s0x475093ddca05baf5:0x37832a5c26fffb91!8m2!3d44.6626818!4d20.9164597

[obi-wan]

@Bokisd 

Spomenik okupatoru??? Koji li je to samo balvan mogao da smisli! Svakog nastradalog treba ljudski da se sar`ani, ali da se dizu spomenici okupatorima - to je vec teska psihopatija. Sta veli - "oni umrli, da bi Nemacka zivela"? Bese ono tako sto su pobili silne Srbe i druge ljude gde god su dosli tako siledzijski? Sacuvaj Boze i sakloni kakve gluposti i nebuloze.

Da se pitam - to sve treba da se ogradi jednostavnom medjom, da se stavi jasan natpis ko je tu sa`ranjen, a svi spomenici (koji su znaci pocast!) da se uklone.