Историја у слици

[Брада]

Српска војска, година 1876. 

 

[Милан Ракић]

Долина Сутјеске, јун 1943. сусрет Шибенчанки у најтежим данима битке.

У средини стоји сагнута Деса Коштан, борац 15. мајевичке бригаде, рођена 1919. у Шибенику. Преживјела је рат. Деса је у партизане отишла 1941. Прво је била борац Сјевернодалматинског одреда, потом 2. далматинске бригаде одакле је марта 1943. премјештена на партијску дужност у 15. мајевичку бригаду. 

Деса држи за руку Бисерку Букић, која лежи на носилима. Бисерка је рођена у Шибенику 1922. У партизане је отишла 1942. Била је борац 2. далматинске бригаде, прво као болничарка, а потом као референт санитета бригаде. Рањена је 5. јуна на Доњим Барама, од њемачке гранате.

Умрла је истог дана када је настала фотографија. Жорж Скригин је забиљежио тренутак Десиног и Бисеркиног сусрета неколико сати пред Бисеркину смрт. Сусрет двије дјевојке из истог града у незамисливом паклу.

Иза Десе Коштан пролазе борци 15. мајевичке бригаде који иду на Доње Баре на Зеленгори као помоћ 2. далматинској бригади. Идентитет жене са марамом и пушком на раменима остао је непознат.

Аутор фотографије: Жорж СКРИГИН

Аутор колоризације: Божо МРШУЉА

 

[Милан Ракић]

Заједно

Амерички маринци марширају улицама града Владивосток на истоку Русије, август 1918. На другој фотографији руски и амерички официри снимљени такође у Владивостоку нешто касније исте године.

Америчке војне снаге учествовале су у грађанском рату у Русији на страни регуларне војске Царске Русије против бољшевичке револуције. 1920. године марински корпус САД повукао се ван Русије, а отпор царске војске сломио се коначно годину дана касније.

Из данашње перспективе оваква сарадња Американаца и Руса делује невероватно. У борби против бољшевичке револуције на руском тлу учествовале су оружане снаге још неколико земаља, између осталог и Краљевине Србије, односно СХС.

 

 

[Danijela]

 

[Danijela]

 

[Danijela]

 

[Милан Ракић]

Grafika iz italijanskih novina “ La Domenica del Corriere” iz maja 1941. na kojoj piše da su Nemci i Italijani u manastiru Ostrog našli 400 miliona dinara i zlato. Prisutan je i patrijarh Gavrilo

http://digiteca.bsmc.it/?l=periodici&t=Domenica del corriere(La)#

[Danijela]

 

[Милан Ракић]

[Danijela]

 

[Брада]

Јустин Поповић са четницима, манастир Каленић, лета 1944.

https://www.facebook.com/kolorizovanaproslostmariocolor

 

[Милан Ракић]

Jugoslovenski hidroavion Dornier Do-22, u sastavu britanskog RAF-a u Abu Kiru (Egipat). Oruzar Joe Dobson sjedi na drzacu plovaka aviona. Dobson je pridodat 2. jugoslovenskom skvadronu da prilagodi nosace bombi za britanske. Avion je naoruzan i spreman za zadatak. Doson je prezivio rat, kasnije je napisao autobiogrfsku kjnigu "Od biplana do Konkorda" gdje je pomenuo i nase vazduhoplovce iz 2. Yugoslav Squadrona poznateije kao "Nepokorena eskadrila".

 

 

[Милан Ракић]

Од љета 1942. године, у Јастребарском се почињу смјештати српска дјеца на неколико локација. Дјечији логори у Јастребарском и селу Реци, били су уз логор у Сиску, највећа дјечија сабиралишта у НДХ. 

Логор у Јастребарском и Реци је био под управом часних сестара конгрегације Св. Винко Паулски. Носио је назив „Сабиралиште за дјецу избјеглица“ али је у ствари имао назив „Јастребарско – дјечији логори“, што се види на логорском картону са фотографијом барака и исписаним називом. На челу Дома у Јастребарском била је часна Пулхерија Барта . Преко једног дијела часних сестара су усташе покушале да спроведу план преваспитавања и преобраћења једног дијела српске дјеце у хрватску усташку младеж, а то преваспитавање је вршено систематски и на сурове начине.

У баракама код фрањевачког самостана, гдје су се налазили већи и здравији дјечаци обучени у усташке униформе, вршено је преодгајање дјеце у римокатоличком и усташком духу. Те униформе су како преживјели логораши свједоче, добили ту у Јастребарском. Она дјеца која су преко Загреба пребачена из Горње Ријеке 14. августа 1942, у униформе су обучени још у Старој Градишци. Тако су у Јатребарском униформисана дјеца била на свим локацијама, а то се види и на фотографијама. Та дјеца јањичари су свакодневно обучавани од стране усташа, а по свједочењима многих преживјелих малих јањичара, како су их усташе називале, дјеца су свакодневно морала устајати у пет часова и присуствовати миси у цркви, а потом су враћани у бараке гдје су морали намјештати своје импровизоване лежаје, мало сламе на пијеску и једно војничко ћебе. Након тога су добијали доручак у шољицама. Након доручка, дјеца су у групама одвођена на економију гдје су прали подове, помагали у мужи крава, чистили штале, прали веш или плијевили поврће у башти.

На часовима преодгоја, часне сестре су бесједиле о рату и обликовале свијест малих логораша. Дјеца су учена да Нијемце поздрављају са „Хајл Хитлер“, усташе са „За дом спремни“ а цивиле и часне сестре са „Хваљен Исус“. 

И данас се преживјели, тада мали јањичари, сјећају дијелова римокатоличких молитви и пјесмица које су учили у Јастребарском. Највише их се сјећа пјесмице: Пушка пуца а топ риче, грми као гром, сад усташа бојак бије за хрватски дом. Пушка пуца крв се лије, душман бјежи клет, а усташка храбра војска врши завјет свет. Пушка пуца а топ риче, барут мирише, млад усташа на бојишту рањен издише...

Логор у Јастребарском састојао се од објеката на неколико локација: 1. Три дрвене бараке покрај фрањевачког самостана, за смјештај здравије и јаче дјеце, а које су раније служиле као штале за коње италијанске војске, а у којима је по подацима Драгоја Лукића боравило 700-900 дјечака између 8 и 15 година, обучених у црне усташке униформе са усташким ознакама, затим болнице у дворцу грофова Ердеди на првом и другом спрату , поред које је још у једну зграду-бараку, такође бившу шталу за коње италијанске војске, смјештено и 250 дјевојчица, затим Карантене у фрањевачком самостану и барака старе циглане у Доњој Реци, удаљене непуна три километра од центра Јастребарског.

Много извора говори да је кроз усташки логор за српску дјецу у Јастребарском, укупно прошло 3.336 малих заточеника. Ова цифра није дефинитивне природе, вјероватно се тачан број неће никада моћи утврдити, али се узима да је до краја септембра илегално предано у породице 1.637 дјеце, партизанске јединице су ослободине 450 дјеце, док је у октобру транспортовано у Загреб и колонизовано по Каритасу 500 дјеце. Остало је у епидемиолошкој болници у Јастребарском 300 дјеце, а умрло је 449.

Текст из књиге Голгота Босанске Крајине 1941-1945: Дјеца у логорима смрти НДХ autora Бојана Милијашевића, члана наше групе.

 

[obi-wan]

пре 2 часа, Милан Ракић рече

Дјечији логори

Beskrajno ludilo mozga i najdonje moguce zlo satansko. Ko je uopste i smislio tako nesto fakat je bio i vise nego djavoiman i nenormalan.

[Милан Ракић]

Mitraljesko odjeljenje Srpske vojske Moravske divizije prvog poziva, sa čuvenim Maximom M.1909. MG 10 na Ceru 1914.