О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Vlatka]

Primjetila sam da uglavnom vjernici pokazuju svoje molitveno stanje otvoreno u manastirima dok u svojim parohijskom Crkvama sve je dosta pojednostavljeno.

Ponekad ni sama nemam hrabrosti da se u potpunosti izrazim kako ne bi skretala pažnju na sebe, pa poslije toga budem zbunjena ili tužana ako ne uspijem cjelivati sve ikone.  isus-sinai

Voljela bi da čujem mišljenje naših otaca a i iskustva ili mišljnje ostalih kao bi zajedno otklonili nedoumice i ponešto novo naučili.

[мирођија]

www.pravoslavlje.org.yu

Spoljašnji izraz unutrašnje molitve

Petar Drobac

I stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos duh životni, i posta čovjek duša živa (1 Moj 2,7).

vne prirode, tako i telesne, trud celokupnog našeg bića. Na taj način mi prinosimo obe svoje prirode u slavu Gospoda: Proslavite, dakle Boga tijelom svojim i duhom svojim, jer su Božji (1 Kor 6,20).

  Metanije

Reč metanija doslovno znači „promena mesta“, promena pravca, pokajanje i ostavljanje greha. Prilikom velikog poklona padamo na kolena, oslanjajući se dlanovima o pod, dodirujemo čelom zemlju, a zatim se ponovo podižemo i stojimo uspravno. Na ovaj način svesno pokazujemo svoju želju da se pokajemo i svoju rešenost da, s Božjom pomoću, ostavimo greh i krenemo drugim putem, drugim pravcem, sa drugačijim duhovnim nastrojenjem od prethodnog. I rekoh: Žalosna je za mene ova promjena desnice višnjega. (Ps 77,10). U duhovnom smislu, velika metanija predstavlja obnavljanje Krštenja, odricanje od đavola i povratak na uzanu stazu koja vodi Bogu; ona je ponovno pogružavanje u vodu krštenja i naše sa-vaskrsavanje sa Hristom. Ona svedoči naše uverenje da smo iz korena promenili svoj pravac, krenuli jednosmernim putem, bez povratka na stari način života. Ovaj divan način izražavanja pokajanja koristi se tokom cele godine (osim na nedeljnoj Liturgiji i o velikim Praznicima), no najčešće za vreme Velikog posta, kada se pripremamo da dočekamo praznik Vaskrsenja Gospodnjeg.

© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/939/tekst/spoljasnji-izraz-unutrasnje-molitve/

          Драга сестро Владислава, пуно ти хвала за ово подсећање да молитва има и спољашњи облик на

путу духовног узрастања.

          Често сам могла да чујем вернике који негодују када виде метанија у цркви,просто им сметају.

А и не познају значење матанија,обично кажу.''Ови данас клањају као муслимани.''И зашто да стављам мараму у цркви ако то никад нисам до сада радила.

          Наравно да не морају то да раде ако немају потребу,не можемо никога на силу да натерамо да тако ради противно свом нахођењу,али треба људима, односно најчешће женама објаснити значај и традицију онога што се ради.Па ако осете у свом срцу да тако и треба,зашто не би на такав начин улазили у светињу, и метанисали.

          У основи свега је не познавање литургијског живота.

                                                   70zfof0qsamomolitva

[мирођија]

Primjetila sam da uglavnom vjernici pokazuju svoje molitveno stanje otvoreno u manastirima dok u svojim parohijskom Crkvama sve je dosta pojednostavljeno.

Ponekad ni sama nemam hrabrosti da se u potpunosti izrazim kako ne bi skretala pažnju na sebe, pa poslije toga budem zbunjena ili tužana ako ne uspijem cjelivati sve ikone.  isus-sinai

Voljela bi da čujem mišljenje naših otaca a i iskustva ili mišljnje ostalih kao bi zajedno otklonili nedoumice i ponešto novo naučili.

          У нашој цркви је сасвим нормално метанисање,целивање икона у руку,док примећујем да има и

верника који љубе чело и образ светаца,што ми је тужно.Има и пуно верујућег народа који на тако спонтан

начин и предано поштују иконе и моле се сасвим отворено као да су заиста пред светима.Увек ме је такав

призор мени драг, учвршћивао у вери. slava3

[Vlatka]

Primjetila sam da uglavnom vjernici pokazuju svoje molitveno stanje otvoreno u manastirima dok u svojim parohijskom Crkvama sve je dosta pojednostavljeno.

Ponekad ni sama nemam hrabrosti da se u potpunosti izrazim kako ne bi skretala pažnju na sebe, pa poslije toga budem zbunjena ili tužana ako ne uspijem cjelivati sve ikone.  isus-sinai

Voljela bi da čujem mišljenje naših otaca a i iskustva ili mišljnje ostalih kao bi zajedno otklonili nedoumice i ponešto novo naučili.

          У нашој цркви је сасвим нормално метанисање,целивање икона у руку,док примећујем да има и

верника који љубе чело и образ светаца,што ми је тужно.Има и пуно верујућег народа који на тако спонтан

начин и предано поштују иконе и моле се сасвим отворено као да су заиста пред светима.Увек ме је такав

призор мени драг, учвршћивао у вери. slava3

Takvi prizori i meni su veome dragi i izazivaju isti osjećaj. Ponekad sam malo nestrpljiva kada je red dugačak a osoba koje se nalazi pred cjelijućom ikonom stoji dugo.  0110_hahaha

[Vlatka]

Ovaj tekst mi je lično bio koristan pa sam poželjela da ga iskopirama u što više primjeraka i djelim na pokloničkim putovanjima. 0212_rolleyes Često vjernici prave greške iz neznanja. Jevanjđelje nas uči da grijeh nije samo činjenje zla već i nečinjenje dobra kada smo u  ogućnosti da činimo a ne činimo  i kada ne ispravljamo druge a znamo da griješe je grijeh.Ispravljanje drugoga mora da bude sa ljubavlju i blago a najbolje da ličnim primjerom učimo.

[Vlatka]

www.pravoslavlje.org.yu

Ovo je samo nekoliko primera spoljnjeg izraza unutrašnje molitve koji se najčešće mogu zapaziti u našim crkvama. Ipak, postoji jedan primer nad primerima koji u sebi sažima celokupno Sveto pismo i svaku reč izrečenu i zapisanu rukom svetih Otaca Crkve. Niko od nas nije dostojan da piše o ovme, no sam Gospod nam je zaveštao ove reči: „Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim... Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe“ (Mt 22,37–39). Budući da su ovo reči samoga Gospoda, jasnijeg izraza naše vere nema: delima svojim moramo pokazivati ljubav prema Gospodu i svojoj braći i sestrama u Hristu. Ovo je nešto što ne smemo odlagati do sutra. 

© Православље, Сва права задржана. Адреса овог текста на интернету је http://www.pravoslavlje.org.yu/broj/939/tekst/spoljasnji-izraz-unutrasnje-molitve/

[sekastarča]

ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА - Старац Сава-Псково Печерски

                                     

                                                      О МОЛИТВИ

Молитва се због своје благотворности назива царицом и хоровођом у сабору врлина. Ни о једној врлини није речено тако много као о молитви. Она је узношење ума и срца Богу. Њоме човек ступа у сабор Анђела и постаје саучесник њиховог блаженства и озарује се мудрошћу. Молитва је тамјан најблагопријатнији Богу, мост за пролажење искушења, необориви бедем верујућих, безбедно уточиште, Божанствена одежда која душу облачи у велику лепоту и достојанство. Молитва је дисање душе, њена храна и пиће.

Молитва је мати свих врлина, чуварка целомудрености, печат девствености, поуздана одбрана од свих смицалица исконског непријатеља нашег, ђавола.

Разбијај противнике именом Христовим, то јест молитвом, јер јачег од овог оружја нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђивање мира, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште неузбуркано таласима, просветљење ума, секира за очајање, потирање жалости, рађање наде, стишавање гнева, заступница осуђених, спасење изгубљених. Она је и кита учинила домом Јониним, Језекиља је пред вратима смрти вратила у живот, младићима вавилонским пламен претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо: "и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци" (Јак. 5,17). Када чак ни сами свети апостоли нису могли да изгнају нечисте духове, Господ им је рекао: " А овај се род не изгони осим молитвом и постом" (Мт. 17,21).

У животу човека нема ничег драгоценијег од молитве, она и немогуће чини могућим, тешко лаким, неудобно удобним. Молитва је толико неопходна за човечију душу, колико и ваздух за дисање, или вода за биљке. Молитва је светлост за душу.

Ко се не моли, тај се лишава општења (заједничења) са Богом и уподобљава се сувом бесплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мт. 7,19). Ко се не моли, тај не добија благослове Божије за дела своја, по реченоме: " Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који га зидају" (Пс. 126,1).

Да би се провео сав дан савршено, свето, мирно и безгрешно, јединствено средство за то је најискренија, пламена молитва ујутру, по буђењу из сна. Она ће увести у срце Христа са Оцем и Духом Светим и тако ће дати моћ и снагу души против удара зла.

Несрећа је за слепца што не види светлост, али далеко већа несрећа је за хришћанина да изгуби расположење за молитву, да лиши своју душу Божанске Светлости. У таквој души настаје тама, а по исходу (изласку) из тела њен удео биће вечна тама.

Говоре да ако нема жеље, онда се и немој молити, али то је лукаво телесно мудровање. Само ти немој стати на молитву, тако ћеш и сасвим одустати од молитве, а тело то и хоће. Царство Божије с напором се осваја. Без самоприморавања на добро нећеш се спасити.

Ето зашто треба да се молимо не само када смо расположени за молитву, него и када нећемо да се молимо, када нас тромост, сан, бриге, таштина и друго, удаљавају од молитве, и ако се, без обзира на све то молимо, подвизавамо, приморавамо себе, боримо се са собом, онда таква молитва допире до небеса и излази пред Престо Господа.

За време молитве свезлобни враг са нарочитом силом устаје на оне који се моле, подвргава их многим искушељима и напастима.

Безбројна су искушења вражија за време молитве. Он у тим тренуцима подсећа на таква дела чије испуњење представља као неопходно и неодложно. Не слушај га, благодат Божија у свему ће ти помоћи после молитве.

За време молитве треба обавезно да одложиш сваку овоземаљску бригу, да не обраћаш пажњу ни на какве помисли, које сс за време молитве подижу са нарочитом снагом, већ да, као војник, одбијеш све.

Молитва није механичко делање, већ стајање пред Богом, беседа с Њим.

Молите се смирено, са страхом Божијим, бојећи се да код вас уместо молитве не испадне изругивање над молитвом. Чувајте ум од сваке љубопитљивости.

После недостојног Причешћивања, као и после недостојне молитве, бива подједнако тегобно у души. То значи да Господ не улази у наше срце, и да увређен нашим неверјем и хладноћом срца допушта да се у нашем срцу угњезде духови злобе.

Почетак је молитве одагнање помисли при самом њиховом појављивању. Средина је када помисли не поткрадају ум, а савршенство јесте усхићење Богом (отимање ка Богу) свег нашег бића.

За време молитве треба да имамо смирење (смерност) и скрушеност због својих грехова, јер ко у свом срцу не увиђа да је грешник, тога Бог неће услишити, како видимо из молитава фарисеја и цариника.

Молитва, растворена сузама смирења и покајања, свакако ће бити услишена, а излнвана из душе она отвара небеса.

Не остављај молитву све дотле док не опазиш да њен огањ и бања (купељ) суза сами од себе одлазе, јер можда друго такво време за опроштај грехова својих нећеш добити током целог свог живота.

Ако су ти се неке речи молитава усладиле, настави са њима, јер се твој Анђео чувар моли тада заједно са тобом.

Добро је молити се када Господ дарује сузе умилења, у таквим тренуцима најбоље је подражавати женегрешнице и мислено падати пред стопе Распетога.

Нема вишег добра него прибијати се уз Господа и пребивати непрестано сједињен с Њим.

Беси (злодуси) усиљено настоје да приграбе час молитве, да те одвуку да би се ти забавио било каквим послом. Немој их слушати, да не би од њих био поруган.

Молећи Бога за опроштај својих грехова, сам од свег срца опраштај све увреде ближњима. И најмање огорчење на ближњега лишава нас права да се молимо, јер молитва са огорчењем на ближњега у срцу, Богу је мрска. Како се ти сам односиш према ближњем, тако ће се и Бог односити према теби.

Ако не желиш да се молиш за човека кога презиреш и мрзиш онда се баш зато и моли што не желиш, баш зато и прибегавај Лекару, што си и сам болестан духовно. Моли да те Господ научи незлобивости и трпљењу, да те Он научи и оснажи да љубиш непријатеље, а не само оне који ти желе добро, да те Он научи да се искрено молиш за оне који ти не желе добро исто као и за оне који ти добро желе.

Ако се будеш молио за непријатеље, мир ће настати у теби.

Зашто наша искрена молитва једних за друге има велику снагу? Зато што се за време молитве ја прибијам уз Бога, постајем једнога духа са Њим, а оне за које се молим, вером и љубављу сједињујем са собом, зато што Дух Божији који дејствује у мени, у исто време дејствује и у њима, јер све испуњава.

Ако сматраш да си у праву у завади која се заподенула с неким, и тада први тражи помирење.

Када су у невољи и жалости многи траже помоћ у свему осим у Богу, и када је не налазе ни у чему, обраћају се Богу, али због слабе вере такви не добијају увек оно што траже.

Ако хоћеш да молитвом испросиш себи какво добро од Бога, онда пре молитве припреми себе поузданом и јаком вером и благовремено узми средство против сумње и неверја.

Није добро ако за време саме молитве твоје срце посустане у вери и не одржи се у њој. Тада и не помишљај да добијеш оно што си молио од Бога сумњајући.

Сумња је хула на Бога, дрска лаж срца.

Потребно је да предмет молитве буде изречен одређено и да жеља буде исказана проживљено.

Неопходна и главна правила за молитву су: потпуна преданост вољи Божијој, искрена жеља за исправљањем свог грешног живота, а изнад свега - бити незлобив. У молитви ваља бити стрпљив и тврдо веровати да ћемо добити све корисно што тражимо.

Ма колико били велики греси твоји, моли се, не очајавај. Плачимо због грехова наших, те мале сузе угасиће геену огњену.

Молитва се, као највиши дар Божији не даје увек брзо, ваља се потрудити. Што се задобија с напором, више се цени и чува.

У молитви пре свега треба благодарити Господу за све, а нарочито за невоље. Благодарење за жалости сто пута је пријатније Богу од благодарења за доброчинства. Моли за опроштај грехова. Можемо се молити и за избављење од невоља, али испуњење мољења треба свецело предати Промислу Божијем, по примеру Искупитеља: "Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како Ти!" (Мт. 26,39).

У случају посебних потреба, исто по примеру Спаситеља треба се молити до три пута, као што се Он молио у Гетсиманском врту пред Своја страдања.

Ма колико страдао, ни ти не ишти утехе човечије, већ прибегавај само Утешитељу душа наших.

Молите се Мајци Божијој када се бура мржње и злобе подигне у дому вашем. Она, Свеблага и Свемоћна, подесно и најугодније може да умири срца човечија. Мир и љубав потичу од Једнога Бога, као од свога Источника, а Владичица је Једна са Богом, и, као Мајка Христа, ревнује и моли се за мир свега света, па и више - свих хришћана.

Приступајући молитви Царици Богородици, пред молитву буди тврдо уверен да нећеш отићи од Ње, а да не добијеш милост. Достојно је и праведно тако мислити и тако се поуздати у Њу. Она је Свемилостива Мајка Свемилостивог Бога Речи, и о Њеним милостима, неисцрпним и безбројним, возглашавају у све веке Црква хришћанска. Она је заиста "Бездан доброте и милосрђа", како се говори о Њој у канону "Одигитрији".

За време молитве ограђуј се правилним крсним знамењем, јер ђаво дрхти пред Христом, не могући да поднесе гледање Његове силе, која га пали као огањ.

Древни хришћани, следећи апостолско предање, при сваком делању ограђивали су себе крсним знаком: при одевању, обувању, умивању, паљењу ватре, седању, легању, речју, при сваком послу, при уласку и изласку из пребивалишта итд.

У сваком послу, а у молитви утолико пре, неопходно је имати духовног руководитеља, да због човекове склоности према преузношењу, уместо благодати не бисмо примили прелест духа злобе, који се преображава у Анђела светлости.

Боље је не читати духовне књиге, али имати молитву. Боље је бити ништи духом, али наследити Царство Божије, јер и Господ говори: "Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско". Ништи (сиромашни) духом, односно они који су осиромашеног ума ради спасења, ради непрестаног сећања на Бога. А ко се непрестано моли, тога Господ награђује свим богатством Своје благодати.

"Када сам био студент духовне академије - приповедао је епископ Теофан - нас тројица смо се упутили у Кијево-Печерску Лавру, ка јеросхимонаху Партенију, од кога смо желели да добијемо поуку. Ево шта је он рекао: "Ви, учени монаси, знате много правила и закона, а не знате једно правило, које нам је нарочито потребно - да ум и срце свагда вазносимо Богу. Ја сам од детињства чинио тако и сада осећам душевно спокојство". Тако и ми треба да поступамо, дајући све за молитву, јер боље је молити се, него било шта читати или бити беспослен.

Не пропуштај прилику да се молиш за сваког човека по његовој молби или по молби за њега његових рођака, пријатеља или познаника. Господ благонаклоно гледа на молитву љубави наше и на смелост пред Њим.

Моли се за умрле, да би се и они, када буду у блаженом животу молили за тебе.

Човек који је умро јесте живо биће. Бог није Бог мртвих, него живих, јер су Њему сви живи. Душа умрлог човека невидиво обилази тела и места у којима је волела да пребива. Ако је она отишла сва у гресима, не може себи помоћи да би се избавила од његових уза и веома су јој потребне молитве живих људи, нарочито Цркве - Најсветије Невесте Христове. Према томе молимо се искрено за умрле, то је велико доброчинство за њих, веће него доброчинство живима.

Чак ни један дан, док је у теби даха (до последњег издисаја), не остављај молитву под изговором да си болестан и посустао.

Ако си у недоумици, онда учини три поклона и реци: "Господе, Ти видиш, Милостиви, да се душа моја двоуми, и бојим се да не погрешим. Уразуми ме, Господе!" И прво што ти сине у души после молитве, прихвати као указивање свише.

После јутарње и вечерње молитве навикавајте да са усрдном пажњом одстојите у безмолвију (тиховању) макар неколико тренутака, очекујући срцем својим одговор, уразумљење. Тих неколико тренутака могу вас многоме научити. То ће појачати вашу постојану молитву и одрицање од своје воље, и изазваће у срцу жудњу за стицањем Духа Светога.

Немојмо да беседимо с Богом само туђим речима, не будимо стално деца у вери и нади, него ваља да покажемо и свој ум... А како је Господу угодно то наше сопствено тепање (муцање) које извире право (непосредно, искрено) из срца које верује, љуби и благодари, то се не може испричати.

У житејским (свакодневним, овоземаљским) разговорима треба у срцу одржавати молитву и имати на уму да Он, Отац наш Небески, налазећи се овде види све. Никада не треба заборављати на свеприсутност Божију.

Без молитве човек не живи него умире, мада то и не увиђа.

Не журите у молитви. Свака је реч света, то је велика стваралачка сила, свака реч молитве приближава нас Богу. Ми смо опустошили наше речи, отргнувши их од Господа.

Током молитве држи се правила да је боље рећи пет речи из срца, неголи хиљаду речи језиком. Када приметиш да је твоје срце хладно и да се нерадо моли, престани, загреј своје срце неком живом представом, на пример: свог јада, своје духовне беде, ништавности и слепила, или представљањем великих, непрестаних доброчинстава Божијих и теби и роду човечијим.

" Ево стојим на вратима и куцам", то значи да је Господ стално на вратима нашег срца, затвореног и закључаног за Њега нашим гресима и разним пристрашћима. Ви се молите, а Он пред самим срцем вашим стоји и пази на сваки покрет и осећање вашег срца.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracSavaPskovoPecerski/StaracSavaPskovoPecerski37.htm

[sekastarča]

                               MOLITVENA PRAVILA STARCA SAVE-PSKOVO PECERSKOG

                                                   

Отац Сава није оптерећивао народ дугачким молитвеним правилима, него је учио као преподобни Серафим Саровски:

- Боље је извршити мало, али са топлотом и побожношћу, јер Богу није потребна форма, него суштина. Њему је потребно наше срце.

Преподобни Серафим је по заповести Саме Царице Небеске дао ново, лакше правило својим духовним чедима - дивјејевским сестрама, знајући како је тешко хришћанима последњих времена да се спасавају. А обичним људима преподобни Серафим Саровски је заповедао овакво молитвено правило:

"Када се устане од сна, стати пред иконе и прочитати молитву Господњу "Оче наш" (три пута) у част Пресвете Тројице, потом песму Богородици: "Богородице Дјево радуј се" (три пута) и једном Символ вере: "Вјерују". Ове молитве како је објашњавао преподобни Серафим - представљају темељ хришћанства. Прва је - као молитва коју је дао Сам Бог - образац свих осталих молитава. Другу је Арханђел Михаило донео са неба Дјеви Марији. Мајци Господњој. Символ вере пак садржи укратко све спасоносне догмате хришћанске вере.

                                         

У келији нека свако тихо чита молитву Исусову, а ако га окружују људи - "Господе помилуј", и тако до ручка. Непосредно пре ручка опет кратко правило. После ручка: "Пресвета Богородице, спаси ме грешног". Кад си сам: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, молитвама Богородице помилуј ме грешног". Пре спавања - опет кратко правило, осенити се крсним знамењем и на починак. Уз држање овог простог правила може се достићи мера хришћанског савршенства".

Тако је учио преподобни Серафим, Саровски чудотворац. Старац схиигуман Сава је такође учио да се не треба исцрпљивати прекомерним молитвеним подвизима.

-Ујутро, када сe  пробудиш из сна - говорио је - одмах целивај свој крстић, уз молитву: "Пролиј Господе кап Најсветије Крви Твоје у срце моје које је исушено од страсти и грехова, и нечистота душевних и телесних. Амин". Потом, када се умијеш и оденеш. стани пред иконе и са топлом вером срца читај: "Царју Небесни", једанпут, "Оче наш" - три пута, "Богородице Дјево, радуј се" - три пута, и "Вјерују" - једанпут. Ово правило назива се правилом преподобног Серафима Саровског. Затим читај јутарње молитве према молитвенику. После читај Псалтир, колико можеш, макар једну катизму или чак једну славу!

Старац је некима давао благослов да читају само неколико редова, али је свима саветовао да свакодневно и без попуштања читају Псалтир, апостолске Посланице и Јеванђеље - једну главу или макар једно зачало. Ревносним молитвеницима отац Сава је давао благослов да читају и додатне молитве које им је делио, а које је позајмио од отаца подвижника последњег времена. При крају старчевог живота све његове молитве, затим писане и усмене поуке, а такође и духовни стихови обједињени су у одговарајућим књигама: "Духовно-моралне поуке" и другим.

Ономе ко је био веома заузет својом дужношћу старац је дозвољавао да скрати молитвено правило, али уз следећи услов: да та скраћена молитва буде усрдна. Онда се она рачунала као цело правило. Говорио је:

Избегавајте празно ишчитавање правила. Испуњавајте се молитвеним духом да би душа окусила радост, благодарење за милост Божију, тугу због грехова, и да би молитва постала храна, живот душе! Немојмо празним ишчитавањем правила хранити унутрашњег фарисеја, него га испуњавајмо уз сву усрдност и без попуштања, па макар га понекад и скратили. О, како блажено стање бива код оних који са љубављу и без попуштања обављају молитвено правило! Они већ овде, на земљи, спознају како је благ Господ!

Старац је тражио да се молитва Исусова свагда носи у срцу, где год да се налазимо; многима је давао бројанице, чак и онима који нису били монаси.

То је најважнија и због своје краткоће најпогоднија молитва! говорио је. То је најсигурнији пут ка спасењу! Душу онога ко са пажњом срца твори Исусову молитву не могу да повреде ђавоља искушења. Сам Господ се усељава у срце онога ко је чита. Заволите усамљеност! Учите своје срце непрестаној молитви! Какву ћете само радост добити од тога! Услед унутарњег пребивања Господа у вама постаћете трпељиви, пуни љубави, смирени. Онима који су стекли Исусову молитву Бог дарује небеску љубав према свима, чак и према непријатељима. Потрудите се да стекнете ту свету небеску радост како бисте се заједно са Анђелима радовали своме покајању и покајању сваког заблуделог човека. Но, колико је Исусова молитва једноставна и кратка толико је и тешка. Да бисте је привили уз срце треба пре свега да се потрудите око његовог очишћења. Реци својој души: "Доста смо се трудили око сујетних и пропадљивих ствари, доста смо служили греху, сада се сетимо оног најважнијег стицања благодати, и без лењости послужимо Богу", баш као што се каже у јутарњој молитви: "Раније сам служио лажљивом сатани, а сада ћу пре свих да служим Теби, Господу и Богу моме Исусу Христу, у све дане живота мога". И треба да замолимо Господа да нас очисти и освети! А само то тражење Господа - радост је за срце. Нека се радује срце оних који траже Господа (Пс. 104,3). И оно што се тражи свакако ће бити нађено, јер Оно само одавно и жељно тражи нас. "Тражите и наћи ћете...", "Свако ко моли, добиће". Немојте да мислите да Господ не чује молитве. Он се први стара о исправљању грешника. А људи сами неће да се мало боре против себе, да се мало притегну, него су малодушни и просто не допуштају Господу да их спасе и да им помогне. Веома добро чине они који Исусову молитву сједињују са дисањем. То значи дисати именом Исусовим! Таква молитва зближава срце са Богом, освећује га, и Господ као да ставља печат на њега, те зли духови више не могу да му науде. Када молитва постане дисање, сатана више није страшан, јер човека чува Божанска благодат. Такви људи осећају да је Господ увек са њима: да их спасава, покрива н избавља од непријатеља. Благодат тако преображава срце да човек стаје изнад земље и страсти. Таква душа не гледа ништа на земљи, него је у потпуности предана Богу, јер благодат доноси такву сладост и такву радост, да душа заборавља на све земаљско. И ми треба да подстичемо себе на задобијање непрестане молитве. Овако треба сједињавати молитву са дисањем:

Пре ручка: удах "Господе Исусе Христе, Сине Божији", издах "помилуј ме грешног".

После ручка: удах "Господе Исусе Христе, Сине Божији", издах " молитвама Богородице помилуј ме грешног".

У било које време, на било ком месту, уз било који посао, увек у своме срцу треба да дозивамо Њега, па макар и кратко: "Господе помилуј!", "Господе, помози!". Ако успемо да објаснимо себи шта значи непрестана молитва, онда ће нам бити лако да разумемо да је она неопходна за пажњу према самом себи, како бисмо дошли к себи, јер често бивамо изван себе. Ми бивамо свуда, само не у себи, не у своме срцу, у своме унутарњем човеку. Стално треба да присиљавамо себе на задобијање постојане молитве, а преко ње и свих других добродетељи.

После причешћивања Светим Тајнама Христовим обавезно треба творити молитву Исусову, како би била сачувана благодат, јер је та молитва важнија од читања књига или разговора са људима који доводе само до осуђивања.

Када су старца упитали: "Шта је боље радити у слободно време? Читати духовне књиге или молити се?", он је одговорио:

Боље је наизменично молити се и читати јер неискуснима молитва може да досади, и они ћe је тада обављати без изгарања духа. А ко се сродио са молитвом, тај већ молитву цени више него читање, а тим пре више него испразно провођење времена или разговор са људима. Таквом човеку је са људима досадно, он жуди за усамљеношћу, тражи разговор са Богом. Боље је не читати књиге него имати само молитву; боље је бити сиромашан духом и наследити Царство Божије, како каже Господ: Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско. Сиромашни духом - то су они који су осиромашили умом ради спасења, ради непрестаног сећања на Бога. А онога ко се непрестано моли Господ ће наградити читавим богатством Своје благодати. Епископ Теофан је једном монаху причао: "Док сам био студент Духовне Академије, нас тројица пошли смо у Кијево Печерску Лавру код јеросхимонаха Партенија, од кога смо желели да добијемо поуке. Он нам је рекао: - Ви учени монаси знате много правила и закона, а не знате једно правило, које нам је нарочито неопходно: ум и срце увек треба узносити ка Богу. Ја сам од детињства тако чинио, и сада осећам душевни мир".

Тако и ми треба да чинимо, дајући све за молитву. Потреба за усамљеношћу указује на добро духовно стање. А ако некога узнемирују свакојаке помисли, треба их одбијати; ако опет одвлаче пажњу, опет их одбијати, и никако им не повлађивати и не поводити се за њима. То и јесте подвиг трезвености.

Бдите и молите се, да не паднете у напаст - каже Господ. Бдети - значи пратити сваки корак своје душе и не пристајати на наговоре лукавих духова. Старац је строго разобличавао оне који се нису трудили око молитве: " Ако нема молитве, неће бити ни благодати Божије. Не треба бити лењ, него присилити себе и молити помоћ од Господа. О, како ћете само зажалити на самрти због тога што нисте извршавали своје молитвено правило, али тада ће већ бити касно!"

Старац је био веома строг према онима који су разговарали у храму, нарочито према женама. "Жена да не поучава у храму!" - строго је понављао речи апостола.

- Ако не чујете оно што се чита у храму - говорио је - онда је боље да у себи изговарате молитву Исусову. Потрудите се да нарочито пажљиво слушате читање Апостола и Јеванђеља.

А да би подстакао усрдност и пажњу често је питао:

- Шта је данас читано из Јеванђеља? Ко ће да каже?

На исповести је увек објашњавао различите делове службе. На пример:

- Када свештеник и ђакони излазе из северних двери и са Јеванђељем улазе на Царске двери, тај тренутак се зове "Мали вход" и символички означава излазак Исуса Христа на проповед. Ко буде живео хришћански, ко буде живео према учењу Јеванђеља, тај ће ући у Царство Небеско.

Када свештенослужитељи за време певања Херувимске песме изађу на северне двери и пођу према Царским дверима, тај тренутак носи назив "Велики вход". Символички он означава одлазак Исуса Христа на добровољна страдања ради нас грешних. Ко се буде кајао и причешћивао, ући ће у Царство Небеско. За време "Тебе појем,Тебе благословим..." читава Црква, сви присутни у храму, дужни су да се моле заједно са свештенослужитељима да Отац Небески ниспошаље Духа Свога Светог на нас и на предложене Дарове, и три пута у себи треба да читају молитву: "Господе, Који си Пресветог Духа Свог у трећи час ниспослао апостолима Својим, Њега, Благи, не одузми ни од нас, него обнови нас који ти се молимо!"

У том тренутку ни једна душа не треба да остане хладна сви треба да се разгоре љубављу према Богу. Наше душе ће тада горети као кандила, као миомирисне кадионице, као тамјан који се узноси ка небу, јер у том часу се савршава страшна и животворна Тајна - претварање Духом Божијим хлеба и вина у Пречисто Тело и Крв Христову - и на престолу се појављује Бог у телу.

Веома је корисно молити се у три сата ноћу. Многи се обично тргну у то време јер их буди глас Анђела Чувара, али је мало оних који се моле... једноставно се окрену на другу страну и наставе да спавају. А Господу ће се давати одговор због немарног односа према времену за молитву.

Чим се пробудиш потруди се око молитве; прочитај макар и лежећи "Господе, Који си Пресветог Духа Свог..." или "Милосрђа двери",или "Изабраној Војвоткињи", или "Богородице Дјево, радуј се". То је добри час Царице Небеске и Она ће наградити све који су јој верни. Неки у то време читају Богородично правило.

Старац је гајио нарочиту, може се рећи нежну и предану љубав према Мајци Божијој и није налазио речи да би изразио и Њену љубав према људима, и своју љубав према Њој.

Један од оних који живе на земљи имао је дивно виђење прекрасних рајских насеља, где се по лепоти нарочито издвајао један двор. Он упита:

- Ко тамо живи?

- Мајка Божија - одговорише му.

- А где је она сада, зашто је нема?

- На земљи... помаже људима.

Отац Сава је на молитви нарочито често прибегавао Мајци Божијој и називао Ју је "Громом за демоне", јер за њих нема ничег страшнијег од јављања Мајке Божије. Они не могу да погубе човека осим уколико сам човек не одступи од Пресвете Богородице.

Читав старчев живот протицао је под покровом Владичице, нарочито након што му је сам светитељ Николај саопштио да Њој треба да се обраћа за помоћ. Волео је да прославља Мајку Божију. И као да је увек молитвено стајао пред Њом:

- Радуј се, Ти која си измирила Бога и човека!

- Радуј се, јер се спасавају сви који Ти са вером приступају! Старац је чак понекад у олтару, у слободним тренуцима, на глас са Њом разговарао, заборављајући да је окружен људима.

Отац Сава је причао како се схиигуман Алексије молио Мајци Божијој. Он је често разговарао са Њом као да је види! Схиархимандрит Захарија такође је разговарао са Мајком Божијом као да је види и својој духовној деци је заповедао: "Молите се Мајци Божијој, Игуманији и Заступници вашој, и ништа не чините док од ње не узмете благослов; верујте да ће вам Она помоћи да задобијете постојану молитву и ону љубав према свима, која ће обрадовати ваше срце".

И ја вас молим, мила моја децо - говорио је старац Сава да се усрдно молите Пресветој Владичици, да увек и за свако дело од Ње узимате благослов, а када се то дело оконча да Јој заблагодарите за помоћ коју вам је послала. И нарочито вас све молим да испуњавате Богородично правило150 молитава "Богородице Дјево, радуј се" и да читате Псалтир. Богонадахнуту свету књигу Псалтир написао је пророк Давид подстакнут од Духа Светога. Мајка Божија је читавог свог живота читала Псалтир. Читање Псалтира човеку доноси велику корист. Један благочестиви хришћанин је имао усрдну жељу да чита Псалтир, а потом је због свога немара охладнео. У сну му се јавила Мајка Божија и умилним гласом рекла: "А ти чедо треба да читаш Псалтир. То је твој живот!"

Ако сте веома уморни и не можете да се молите, онда реците Господу: "Господе, уморна сам, идем на починак. Бесконачно сам сагрешила пред Тобом, пред Мајком Божијом, светим Анђелом Чуваром и свима светима. Господе! Даруј ми опраштај свих грехова, телу сан, души мир". Поклоните се и идите на починак. Али тако се може радити само када сте заиста уморни, без размажености и самосажаљења.

[sekastarča]

ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА

                                   

                                                КРАТКО О МОЛИТВИ ИСУСОВОЈ

Старајте се да задобијете непрекидну молитву, дозивајући Господа: Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешнога, и код куће, и у храму, и на путу, и радећи, и за трпезом и седећи, лежећи, упражњавати је са побожном пажњом, покајничким чувством, са великом простотом, не настојећи да цедиш (истискујеш) из свога срца никаква изузетна осећања. Исусова молитва погодна је због своје краткоће.

Исусова молитва је најзначајнија и најважнија молитва.

Треба свагда имати сећање на Бога, мислити о Њему у свако време, на сваком месту, при сваком послу свагда у срцу своме призивати Њега, макар и кратко: "Господе, помилуј! Господе, помози!"

Пре обеда читајте Исусову молитву, а после обеда уз додатак: "Молитвама Богородице, помилуј нас."

Неки читају Исусову молитву, спајајући је са дисањем:

1. Господе, Исусе Христе, Сине Божији,(удах, издах, удах, издах, удах)

   помилуј ме, грешнога (издах, удах, издах) или:

2. Господе, Исусе Христе, Сине Божији, удах

   помилуј ме, грешнога - издах.

То је врло добро! То значи дисати именом Исусовим. Таква кратка молитва научиће вас сећању на Бога, сабраће ум од расејаности и сродиће срце са Богом и као да ће се ставити печат на њега, да више не могу доспети зли дуси у њега.

Будите трезвоумни и бдијте, а нарочито за време умносрдачне молитве. Нико тако не угађа Богу као онај ко се правилно бави умносрдачном молитвом.

Молитва Исусова назива се словесном, када се произноси речима; умном, када се са њом нераздвојно сједињује пажња ума; срдачном или умносрдачном, када почиње да се твори у срцу.

Треба почети са словесном молитвом, која при постојаном, полаганом изговарању са скрушеним срцем, сама од себе прелази у умну, а умна у срдачну. Постепено молитва овладава душом и уноси стање мира, спокојства, чистоте, тишине, реда, и радости и непрекидног унутарњег стајања пред Богом.

Главним плодом молитвеног делања не сматра се топлина и сладост, него страх Божији и жалосна скрушеност због грехова.

Делатника Исусове молитве покајање и плач спасавају од сваке погрешке, обмане и прелести. Плач - то је дух скрушен. Срце скрушено и смирено (смерно) Бог неће одбацити, то јест неће предати демонима на поругу, као што Он предаје срце гордо, испуњено самомњењем (високоумљем), самопоуздањем, таштином.

Да бисте стекли дух молитвени за то молите упорно Неуморну молитвеницу за нас, Мајку Божију.

Да би се у срце увела постојана молитва потребно је да молилац не говори ништа сувишно, залудно, као и да се не узнемирава непромишљено ни због чега, да не чини ништа што му се прохте, већ да се стара да у свему твори вољу Божију.

Сваки хришћанин, што се више држи молитве Исусове, тим више озлојеђује ђавола, који не подноси име Исусово.

Враг устаје на вас, а ви на њега, и не попуштајте. Чим почнете да му се противите, он ће побећи, само треба строго. Трудите се усрдно, али не помишљајте да у било чему сами постигнете успех без помоћи Божије. За њу се треба чешће молитвено обраћати и призивати је.

Ономе ко је навикао да се моли, молитва је постала његово дисање, њему сатана више није страшан, јер га чува Божанска благодат. Такви људи осећају да је Господ свагда с њима, да спасава и заклања, и избавља од врага.

Пружајмо се и ми ка Господу и тада ћемо разумети речи црквене песме: "Помоћник и Покровитељ би ми на спасење".

У молитви човек стиче добру нарав, учи се врлини. Старајмо се да уз помоћ благодати Божије уђемо у себе, да приморамо себе на непрестану молитву Исусову. Христос је рекао да се Царство Божије с напором осваја, и ми треба да приморавамо себе на задобијање молитвеног и скрушеног стања по молитви Јефрема Сиријског: " Дух здравоумља, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме". Ето баш то ми немамо.

Зато приморавајмо себе на стицање тих врлина, чешће се причешћујући Светим Христовим Тајнама.

После Причешћа нарочито је потребно да се прихватимо Исусове молитве да бисмо заштитили себе од губљења благодати, дајући предност молитви срца над читањем разних, макар и поучних књига, утолико пре над ма каквим разговорима са људима, који доводе само до осуде.

Они који воде духован живот виде очима срца како ђаво поставља замке, како руководе Анђели, како моћно Господ допушта искушења и како теши.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracSavaPskovoPecerski/StaracSavaPskovoPecerski38.htm

[sekastarča]

ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА

                                          ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ОСНОВНЕ МОЛИТВЕ

Царе Небесни - Духа Светога призвати.

Оче наш - молитва Господња. Сам Исус Христос тако је учио апостола.

Богородице Дево, радуј се... - песма с неба, донета од Арханђела Гаврила Деви Марији. Ко слави Божију Мајку томе Она у свему помаже.

Верујем... - Символ вepe, у коме су изложени сви догмати наше Православне вере, да би смо се утврдили у вери, правило је исповедали и одбијали од себе злу силу.

ЦАРЕ НЕБЕСНИ, Утешитељу, Душе Истине, који cu свудa присутан u cвe испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше.

Онога ко пажљиво чита ову молитву нехотично обузима страх и трепет због увиђања своје недостојности да прими Духа Светога у оскрнављену душу своју.

"ЦАРЕ НЕБЕСНИ, УТЕШИТЕЉУ, ДУШЕ ИСТИНЕ". Ове речи као да бодре душу, говоре да Бог у Тројици Нераздељиви, Цар Небесни, Цар царствујућих - Бог Дух Свети - гледа на све житеље земље који призивају име Његово свето и готов је да помогне свакој души човечијој и да пружи утеху и укрепљење.

Царе Небесни! Ти видиш како ми је тешко. Душа моја робује страстима и пороцима, немам снаге да се са њима борим. Изнемогао сам под бременом грехова! Ко може да ме спаси и утеши у мом очајном стању, ако не Ти, Утешитељу, Душе Истине?!

"КОЈИ СИ СВУДА ПРИСУТАН И СВЕ ИСПУЊАВАШ". При овим речима у души се утврђује нада, умножава радост вере да је Дух Свети свуда, на сваком месту, са свих страна нас обухвата од споља н у унутрашњи дом наш, душу, улази. У свако време призивај Духа Светога, и Он ће без оклевања добро доћи у помоћ, све ће дати, све испунити.

Царе Небесни! Ти си моја сила, ти си моја крепост! Тобом све оживљава, Ти свуда и све испуњаваш. Испуни радошћу и весељем душу моју, надом на Твоју Божанску помоћ!

"РИЗНИЦЕ ДОБАРА И ДАВАОЧЕ ЖИВОТА". Све добро и ваљано у животу чини се уз помоћ Духа Светога. У душу човека који са вером, надом, љубављу свим срцем и свом душом уздише ка Богу, пребива непрестано у молитви, усељава се Дух Свети јер је Он Ризница добара, и даје свима живот вечни.

Царе Небесни! Ти си - светлост! Ти си Живот! Даваоче добара! Даруј ми све што је неопходно за вечно спасење: тврду веру, наду, љубав, истинско покајање, смирење, послушност, трпљење. Научи ме свему добром, светом. Научи ме да се молим, и Сам у мени моли се!

"ДОЂИ И УСЕЛИ СЕ У НАС, И ОЧИСТИ НАС ОД СВАКЕ НЕЧИСТОТЕ". Душа свесна своје ништавности пред Богом, са дубоком тугом у сузној молитви проси: " Душе Свети, не уклањај се од мене, не удаљуј се од мене, не гнушај се мога нечистог, смрадног срца, него доћи и усели се у мене, и очисти ме од сваке нечистоте, изведи из ропства страсти".

Царе Небесни! Ништа није скривено од Твојих Божанских очију. Ти видиш све најскривеније кутове моје душе и све њене нечистоте. Ти видиш и моју немоћ у борби са грехом. Ти Сам, Душе Свети, свемоћном Својом благодаћу очисти ме од сваке нечистоте тела и духа.

"И СПАСИ, БЛАГИ ДУШЕ НАШЕ". При овим речима зрак наде светлуца у клонулој души и она смелошћу вере, у нади на милосрђе и благост Божију, дозива: "Спаси, благи Душе Свети, не одбаци ме, изгубљену овцу стада Христовог, спаси оца мог духовног са свима његовим духовним чедима, и све православне хришћане. Дај ми, Господе, да свагда љубим свакога ближњега свога, као себе, и да се ни због чега не љутим на њих и да не служим ђаволу.

Дај ми, Душе Благи, да распнем своје самољубље и гордост, жељу за стицањем (лакомост), маловерје н остале страсти. Нека нам име буде - Узајамна Љубав!"

+ + + + +

ОЧЕ НАШ, који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као и на небу, хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше као што и ми оПраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

"ОЧЕ НАШ КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА". Ове речи напомињу души да је Господ Бог наш и Створитељ - Бог Отац - Творац света, Цар неба и земље који седи на Небесном Престолу и управља свом васељеном - Прво Лице Свете Тројице.

" ДА СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ, ДА ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ". Нека се прославља Твоје свето име и на небесима и на земљи, и нека освешта нас који призивамо име Твоје. Да буде нама, грешнима, царство Твоје - блаженство у вечном животу, а царство Твоје у срцима нашим, слобода од сваког греха и пунота сваке врлине.

"ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА И НА ЗЕМЉИ КАО ШТО ЈЕ НА НЕБУ". Све се у нашем животу одвија по промислу Божијем и по вољи Божијој. Са дубоким смирењем у молитвеној усхићењу душа вапије ка Небеском Оцу:

"Са страхом Божијим и молитвено стишан стојим пред Твојом светом вољом и мени недокучивим Судовима Твојим. Нема у мени жеље, осим жеље да испуним вољу Твоју свету. Научи ме да будем покоран и послушан духовном оцу до саме смрти, јер верујем да његовим посредством Ти откриваш мени вољу Своју.

Не допусти ни за један тренутак да се испуњава воља моја, која је грех разнолики: самољубље, злоба, мржња, завист, гордост. Господе, даруј ми благодат да свагда испуњавам вољу Твоју, која је љубав према свима (и према непријатељима) и светост наша".

"ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС". Отац Небесни штедро нам раздаје милости своје сваки дан. Шаље све што је неопходно за наш земаљски живот. Он не заповеда да бринемо о будућем, о сутрашњем дану, већ само о оном најнеопходнијем - насушном хлебу за дан (овај). Заповеда пак да се највише бринемо о Хлебу Небесном који храни и уводи душу у живот вечни, то јест да водимо бригу о честом причешћивању Светим Животворним Христовим Тајнама - Пречистим Телом и Часном Крвљу Христа Спаситеља.

Са неизрецивом радошћу и благодарношћу Оцу Небесном душа вапије у умилењу: "Подај нам сваки дан Хлеб Овај! И Пиће Ово! Да, засићени (испуњени) Тобом, узмогнемо без спотицања прећи жалосни пут живота нашег и да освештани, просвећени, обожени Тобом, уђемо у Одају (Ложницу) Славе Твоје ради вечног славословља пресветог имена Твога.

"И ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ОПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА СВОЈИМ". Љубављу обилни (љубвеобилни) Отац Небесни опрашта нам све наше исповедане грехе, погрешке животне, безакоња под условом да се и ми с љубављу односимо према свим људима, да и ми искрено опростимо свима и све, да не осећамо ни према коме не само злобу, увређеност, него ни огорченост.

Изговарајући ове речи молитве Господње душа се испуњава побожном благодарношћу Богу за Његово свеопраштање и љубав према нама, грешнима, и за то што нам Својом благодаћу помаже да и ми опраштамо све нашим увредиоцима, да опраштамо свима дужницима својим и да их волимо.

"И НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ, НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГА (НЕЧАСТИВОГА)". Са детињом простотом и поверењем душа се приљубљује уз Бога у нади на Очинску бригу и заштиту у искушењима која наилазе на нас од нечастивог (лукавог), злог духа. Жесток и подмукао је лукави кад иште као жртву себи човечије душе које су немарне за своје спасење, које не пазе на себе, не воде бригу о свом срцу и поступцима. Такви олако упадају у препредену клопку, у мрежу злог духа и овај их, гута и осуђује на вечну муку.

Увиђајући своју немоћ и слабост (беспомоћност) против зле силе, душа изговара ове речи молитве са нарочито дубоким чувством у којем се сједињује и бескрајна вера и нада на помоћ Оца Небеснога, и смирено осећање своје ништавности, недостојности, немоћи, и пламена љубав према своме Саздатељу, Спаситељу, Покровитељу, Добротвору - Богу.

+ + + + +

БОГОРОДИЦЕ ДЕВО, РАДУЈ СЕ, Благодатна Mapujo, Господ је с Тобом, благословена cu Tu међу женама u благословен је плод утробе Tвoje, јер cu родила Спаса душа наших.

О Нелажно Ласкање, Радовање Анђела! О Дивно Чудо! Љубави Неизрецива, море милосрђа и милостивости према роду човечијем! Заједно са Арханђелом Гаврилом величају те сви нараштаји земаљски и ми, недостојни, нечистим устима својим усуђујемо се да са страхом и побожно опевамо Твоју Величину!

"БОГОРОДИЦЕ ДЕВО, РАДУЈ СЕ, БЛАГОДАТНА МАРИЈО, ГОСПОД ЈЕ С ТОБОМ". Душа јасно осећа смисао ових молитвених речи: Дева неизрециво Најчистија Голубица ради спасења рода човечијег зачела и примила у утробу Несместивог Бога. С Тобом је благодат Божија, с Тобом је - Сам Господ, у Теби је сва Сила и Слава, и како да ми, земнородни, не величамо Тебе, опевану од Анђела и свих светих.

Очи душе моје виде и радост Саме Прослављене Деве Богородице, када је Она светој и праведној Јелисавети Своју песму запојала: "Велича душа моја Господа, и обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему".

Посредовањем Божије Мајке Господ и нама грешнима шаље радост, нарочито осетну после покајних суза, за време усрдне неометане молитве, после победе над собом, над својим страстима као да шаље души награду - радост и умилење.

"БЛАГОСЛОВЕНА СИ ТИ МЕЂУ ЖЕНАМА, И БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ПЛОД УТРОБЕ ТВОЈЕ". Мајка Божија је сред сабора жена од постања света изнад свих благословена међу свим женама и свима нама је Мајка. Она је примила у Своју утробу Благословени Плод - Несместивог Бога наитијем Светога Духа по благовести Њој о овој тајни посредством Арханђела Гаврила.

"ЈЕР СИ РОДИЛА СПАСА ДУША НАШИХ". Пресвета Богородица родила је Сина Божијег - Исуса Христа. При рођењу Спаситеља света - Сина Свога и Бога, сачувала је девственост и за свагда остала Дева. О дивног чуда! И зато је она названа Богородица и Дева.

Преко Ње Бог је открио тајну ваплоћења Сина Свога - Спаситеља света, Који је Крсним страдањима спасао род човечији од греха, проклетства и смрти. Својом послушношћу Исус Христос је задовољио Правосуђе Божије, скинуо проклетство са човечијег рода, настало због Адамове непослушности. Преко Мајке Божије дошло је спасење света. Она је прва наша Заступница и Посредница пред Сином Својим и Богом, све види, све чује и видљиво нам у свему помаже.

+ + + + +

СИМВОЛ ВЕРЕ: Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Tвopцa неба и земље и свега видивог и невидивог.

И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, рођеног од Оца пре сви.х векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је cвe постало;

Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса и оваплотио се одДу.ха Светога и Марије Дјеве и постао човек;

И Koju је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдao и погребен.

И Koju је васкрсао трећи дан као што је писано;

И Koju се узнео на небеса u ceдu с десне стране Oцa;

И Koju ће опет доћи са славом да суди живима u мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Koju од Oцa исходи, Koju се заједно са Оцем u Сином поштује u слави, Који је Говорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну, и апостолску Цркву.

Исповедам једно крштење за отпуштење Грехова.

Чекам васкрсење мртвих.

И живот будућега века. Амин.

"ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНОГА БОГА ОЦА, СВЕДРЖИТЕЉА, ТВОРЦА НЕБА И ЗЕМЉЕ СВЕГА ВИДЉИВОГ И НЕВИДЉИВОГ". Верујем у Прво Лице Свете Тројице у Једнога Бога Оца. Верујем да је Он Творац неба и земље, и свега видљивог света и невидљивих бестелесних Небесних Сила. Верујем да је Он Сведржитељ, Цар и Господ свега од постања света и до свршетка његовог.

"И У ЈЕДНОГА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА, СИНА БОЖЈЕГ, ЈЕДИНОРОДНОГ, РОЂЕНОГ ОД ОЦА ПРЕ СВИХ ВЕКОВА". Верујем у Друго Лице Свете Тројице - Јединородног Сина Божијег - Господа Исуса Христа - Бога Слова (Речи, Логоса). Верујем да је Он рођен од Оца пре постања света, пре свих векова.

"СВЕТЛОСТ ОД СВЕТЛОСТИ, БОГА ИСТИНИТОГ ОД БОГА ИСТИНИТОГ, РОЂЕНОГ НЕ СТВОРЕНОГ, ЈЕДНОСУШТНОГОЦУ, КРОЗ КОГА ЈЕ СВЕ ПОСТАЛО". Верујем да је Христос Светлост свету, да се родио од Истинитог Бога Оца, да је Син Божији раван Богу Оцу.

Ове речи молитве дубоко прожимају душу, распламсавају љубав према Богу Оцу и Сину Божијем - Исусу Христу Светлости и Богу Истинитом.

Нечисти ум и грешна душа не могу да приме сву ту Величанственост Светлости Божије. Када се поје у цркви Символ вере душу обузима усхићење и умилење и рађа се покајање за грехе. Символ вере је темељ хришћанства, на њему, као на камену, заснива се домострој спасења рода човечијег.

" КОЈИ ЈЕ РАДИ НАС ЉУДИ И РАДИ НАШЕГ СПАСЕЊА СИШАО С НЕБЕСА И ОВАПЛОТИО СЕ ОД ДУХА СВЕТОГА И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ И ПОСТАО ЧОВЕК". Господ је дошао на земљу да спасе род човечији од вечне пропасти. Син Божији, Исус Христос, примио је тело човечије, родио се од Пречисте Деве Марије наитијем Светога Духа. Недокучива је тајна ваплоћења Сина Божијег, као и свака тајна Божија! Но душа верује без испитивања Правде Божије да је Исус Христос Син Божији и Син Човечији, да је Он - Богочовек. Узвишени Бог смирио се до обличја слуге, обукао се у тело човечије, постао човек, приближио Себе палом човеку да га научи, да га искупи од проклетства и спаси од вечне погибије.

"И КОЈИ ЈЕ РАСПЕТ ЗА НАС У ВРЕМЕ ПОНТИЈА ПИЛАТА, И СТРАДАО И ПОГРЕБЕН". Син Божији је живео на земљи 33 године, научио је народе заповестима Новога Завета (заповести Блаженстава), дао људима нову, главну заповест о љубави: љубити Бога и љубити ближњега. И ради те љубави према изгубљеном роду човечијем Он је пострадао, претрпео муке и крсну смрт. Христа су распели на Крсту књижевници (законици) и фарисеји за време римског управљача Понтија Пилата. Безгрешни Бог био је као човек погребен у гробу од стране благочестивих мужева Јосифа и Никодима и жена - мироносица.

Душа осећа бол и страда при спомињању Крсних Страдања Христа, спопада ме страх кад увидим да изнова распињем Господа својим гресима. Тада се клањам Распетом Христу у сузној молитви: "Ти Господе, Који си примио (поднео, претрпео) пљување, ударање и ране, мене ради, осуђеног, не осуди ме по делима мојим, сажали се мојој бедној души и помилуј ме, и као разбојника благоразумног, помени и мене, Господе у царству Твоме!"

"И КОЈИ ЈЕ ВАСКРСАО У ТРЕЋИ ДАН КАО ШТО ЈЕ ПИСАНО". Према предсказањима у Писму, Господ Исус Христос васкрсао је из гроба Својим телом трећи дан и васкрснуо је сав род човечији из вечне погибељи (пропасти) - дакле, из смрти.

"И КОЈИ СЕ УЗНЕО (ВАЗНЕО) НА НЕБЕСА И СЕДИ СА ДЕСНЕ СТРАНЕ ОЦА". По Свом васкрсењу, Господ наш Исус Христос вазнео се Својим Божанским телом на небеса, показујући нам пут спасења, и сео је с десне стране Оца Небеснога, напомињући нам да је наше Отачаство на небесима, а да је земаљски живот наш привремено странствовање (туђиновање), припремање за вечни небески живот, и стога смо дужни да појачано иштемо благо на небесима, о горњем да мудрујемо а не о земаљском.

" И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ ДА СУДИ ЖИВИМА И МРТВИМА И ЊЕГОВОМ ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА". Душа дрхти од ових речи при спомињању последњег Страшног Суда Божијег, не само због дела, него и због мисли и жеља. О бедна душо моја, како ћеш одговорити за своје грехе Бесмртном Судији. Нико се неће сакрити од лица Божијег, сви ће примити по делима и помислима својим. Сви ће у трепетном страху очекивати своју последњу пресуду на вечно блаженство или на вечне муке, којима неће бити краја.

"И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА, ЖИВОТВОРНОГА, КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ, КОЈИ СЕ ЗАЈЕДНО СА ОЦЕМ И СИНОМ ПОШТУЈЕ И СЛАВИ, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ". Верујем и у Треће Лице Свете Тројице - у Духа Светога Господа. Он животвори и испуњава све заповести Бога Оца. Поштујемо и славимо Духа Светога као и Оца и Сина. Духом Светим су благовестили пророци у Светом Писму, Духом Светим су проповедали апостоли разним народима реч Божију учење Христово. Духом Светим су се руководили пре, и сада се руководе, истински хришћани - слуге и пријатељи Божији.

"У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ". Црква је светионик усред бурног житејског мора, корабља (лаћа) нашег спасења. Света, Саборна, Апостолска Црква започиње у апостолским временима и исповеда њихово учење непроменљиво, зато се она и назива Апостолском. Апостоли су прејемници Христови. Црква се назива Саборном не само зато што су сви њени догмати утврђени од Светих Отаца на Васељенским Саборима, него зато што њу чине све Цркве у целом свету и хришћани на свим странама света. На тај начин она је сабрана, то јест састоји се од свих православних хришћана у целом свету.

Душа сваког благочестивог хришћанина веома се радује што је она унутар ограде праве, спасоносне Свете, Саборне и Апостолске Цркве, што усред греховних бура житејског мора постоји и тихо пристаниште (мирно уточиште) нашега спасења, где се душа обнавља, задобија укрепљење за борбу са духовима злобе, са видљивим и невидљивим непријатељима нашим. Изван Цркве нема спасења.

"ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОТПУШТЕЊЕ ГРЕХОВА". Ове речи подсећају на крштење у купељи (крстионици, бањи) - "рођење Духом". Приликом тајинства крштења умива се (пере се) првородни грех прародитељски и скида се проклетство, а такође и сви греси се опраштају, ако се ко не крштава у детињем узрасту. А затим се миропомазањем новокрштеном даје благодат Светога Духа. Приликом крштавања дају се обећања: одрицање од сатане и свих дела његових, и сједињавање са Христом и приправности на живот по заповестима БожиЈ'ИМ, по закону и по вољи Божијој.

"ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ. И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА. АМИН." Верујем да ће васкрснути умрли свих векова, и сви живи и мртви доћи на последњи праведни Суд.

Чекам васкрсење мртвих и будући вечни живот где све нас очекује или вечна радост, вечно блаженство, или вечна мука у аду (паклу) у најкрајњем, у геени огњеној, где се огањ не гаси и црв не умире.

Господе, не осуди ме по делима мојим, но по милости Твојој спаси ме!

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracSavaPskovoPecerski/StaracSavaPskovoPecerski14.htm

[Зорица екс Милева]

stadaradim 0212_rolleyes 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel

[мирођија]

    Секо ... stadaradim 0212_rolleyes 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel 0442_feel

                                                        1405_love 1405_love 1405_love

[sekastarča]

Хвала Милева, ти си ме сетила, док сам синоћ постављала пар молитва за сваку прилику, сетила се колико ме је охрабрио, помого и загрејао жељу за молитвом текст Молитвена правила Старца Саве...

Мислила сам да не умем молити, да сам неспособна, да немам времена за то... само би заједно са другим-а молила... али када сам прочитала овај текст, пожелела сам да пробам, следећи упутства, најпре кратко правило...

не кажем да сада умем молити, али сада осећам глад и неда ми се прескочити...

а молитва срца је оружје која доноси победу у свим сукобима, немирима, тескобама, страху...

Зато сам поставила ове изводе из дневника...

Постови су дуги, али текст је лаган и питак, не треба много времена за прочитати, макар и само пост у коме су Молитвена правила, па идемо даље, да заједно учимо и јачамо у молитви док ходамо ка Новом Израелу.

                                                              0442_feel

[Јаков.]

Због почетка поста, овакве ће теме бити актуелне, па да не отварамо нове, већ ове нафталинске нек буду ту...

Овај ми је савет био интересантан

Послао: Pedja

Свети Јован Златоусти на једном месту каже: "По послу и пост"

Болест исто ублажава пост. По својим снагама, али то не значи превише снисходити себи...

[мирођија]

 

    Дејанов  текст  је  одличан, а примерен је и Пеђин коментар.

    Данас  имамо  заиста  огроман  раскорак између  правила  поста, и начина живота.

    За  мене  је  пост  једна  врста  тиховања,умерености у свему.И тада осећам његову благодат.