О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[JESSY]

И научници су дошли до закључака који ће натерати на размишљање и окореле атеисте: Молитва исцељује. Нарочито је корисна за оне који упадају у дубоку депресију и болују од манијакално-депресивне психозе

Лековита моћ молитве позната је одвајкада. Сви знамо за осећај мира и спокоја после посете цркви или паљења свећа за здравље наших најмилијих. Недавно су се и научници позабавили овим феноменом, а резултати до којих се дошло вероватно ће натерати на размишљање и најокорелије атеисте.

Истим питањем, са различитих аспеката, бавили су се и на Истоку и на Западу, а закључак је исти: молитва исцељује.

Научници Клиничког истраживачког института Дјук у Северној Каролини позвали су неколико монаха, сестара и свештеника различитих верских заједница да се помоле за 700 пацијената који су патили од различитих болести. Неколико дана лекари су бележили стање болесника, и када је експеримент завршен, белешке су предали стручњацима. Професор Мичел Крушоф саопштио је следећи резултат: код 500 пацијената, захваљујући молитвама, темпо оздрављења убрзао се за 93 одсто.

- Не знам прави разлог томе. Могу да претпоставим да на рад срца благотворно делује концентрација на божанске речи, како свештеника, тако и самих болесника. Зна се да је човек за кога се моли или који се сам моли у потпуности усредсређен на општење са Свевишњим што, вероватно, доводи до нормализације многих процеса у организму, које тек треба да проучимо – објашњава Крушоф.

 

http://vaznesenjeovcarbanja.blogspot.com/2014/08/blog-post_30.html

[Ненад Р.]

Колико пута само лекари кажу да су све урадили што су могли и да је сада све у Божијим рукама .

 

Искреном молитвом ми примамо Бога у наше срце и Он нам даје снагу и оптимизам неопходну за оздрављење .

[aliluja]

Divan tekst!

Da bi se usavršili u molitvi.... potrebno je mnogo strpljenja...

i dobre volje. Strpljenje-Spasenje!!!

[Дијана.]

„Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“. На први поглед ово је једноставна молитва. Међутим, духовни оци налажу својој духовној деци да буду врло опрезна у њеном упражњавању. Под којим условима је мирјанима могуће користити Исусову молитву?

Свети Григорије Палама каже: колико је људских душа у свету, толико је и разина и начина молитве. Сваки уноси у молитву своје искуство, своје осећаје. А сви имају различите осећаје. Нетко од малена има молитвени дух који му је дан по благодати Божјој, па одмах зна да се моли. Други пак морају да прођу велик животни пут и тек по средини тог пута схвате да је потребно молити се. И почеће да раде мале корачиће, да уче основе.

Молитва је неопходна храна. Ако је човек жив, значи да му треба храна. Ми једемо неколико пута на дан. Исто тако радимо и духовно, јер душа такође треба храну. Но ту је потребно разумевање. Треба нам жива потреба за живом водом, а не само формално делање, навика или обредност. Жива вода је реч Божја. Када човек ожедни, тада почиње правилно грађење молитве. Јер, ту већ сам Бог гради молитву. Речено је да без дејства благодати не можемо да се молимо, па чак нити да се обратимо Богу: „Ава, Оче“, без, како каже апостол Павле, Духа Светога. Дух Свети нам ставља у срце молитву и обраћа нас к Богу Оцу Небескоме и ка Христу.

Код људи који воле молитву мења се чак и вањштина, неовисно о томе јесу ли мирјани или монаси. Наравно да вањштина није убедљив знак, али се по човековом лицу свеједно види је ли он молитвеник.

Молитва је пут који води човека према Богу. И ако човек стане на пола пута, може да изгуби оно што је већ стекао. Молитва васпитава високу, врло истанчану племенитост. Душа постаје разумна, одступа од грубих страсти, прозрева и укрепљује се у вери. Дух Свети делује и у молитви и у Светом Писму. Човек почиње да види дивну хармонију Божанске Речи, Светог Писма. Зато што молитва припрема срце човека као сасуд који затим у себе улева све дарове благодати Светога Духа. Без молитве се то не може постићи. Добар плод молитве је смирење срца, када срце постаје чисто. А са чистим срцем човек може да види Бога. Човек почиње да види у себи дејство страсти и дејство благодати Божје и почиње да схваћа што иде од палих духова. И даље, ако се човек доиста труди, почиње да види саму бит свих ствари. Ако хришћанин пролази молитвени пут ревно али смирено, имаће духовне плодове.

http://beograd.in/da-li-je-isusova-molitva-za-mirjane/?utm_source=facebook.com&utm_medium=social&utm_campaign=Postcron.com

[Иван Ивковић]

Свети Јован Кронштатски: Немој штедети себе за срдачну молитву, чак ни када си цeо дан провео у труду

 

 

Немој штедети себе за срдачну молитву, чак ни када си цео дан провео у труду. Нимало немој занемарити свету молитву, већ је целу реци Господу од срца: увидећеш да је она дело Божије. Уколико си се нечега прихватио, немој говорити да немаш снаге: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк.9,62). Уколико допустиш немарну молитву, која не [истиче] из свег срца, нећеш заспати (ако се ради о молитвама за ноћ) све док не исплачеш свој грех пред Богом. Уосталом, речено не бива код свих, већ код напредних. Пази да не ставиш своје тело изнад Бога, већ ради Њега пренебрегни и телесни одмор. Ма које молитвено правило да си изабрао (било дугачко, било кратко), изврши га са свом добросавесношћу. Дело Божије немој обављати са подељеним срцем, једну половину пружајући Богу, а другу телу. Ревност Господа Бога неће поднети твоје лукавство и твоје самосажаљевање. Он те ће предати ђаволу, који неће дати мира срцу твоме због пренебрегавања Онога који је истински покој твога срца. Он ће вазда чинити речено ради твоје користи, те да би задржавао своје срце у близини Божијој. Свака неискрена молитва удаљује срце од Бога и окреће га против самог човека. Напротив, свака искрена молитва човеково срце приближује Богу и чини га блиским Њему. Према томе, веруј реченоме, тј. да ћеш, уколико се ради телесног одмора пожуриш на молитви (да би пре одахнуо), изгубити и телесни и душевни одмор. О, са каквим се напорима, знојем и сузама постиже приближавање нашег срца Богу. И зар ћемо опет саму своју (немарну) молитву учинити средством удаљавања од Бога. Неће ли Бог узнегодовати? Њему је жао нас и наших ранијих напора. Стога Он и хоће да нас натера да се опет од свег срца целовито Њему обратимо. Он жели да свагда припадамо Њему.

 

Наставак: https://radiosvetigora.wordpress.com/2015/05/22/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D1%98-%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%B4%D1%98%D0%B5/

[JESSY]

Како се молити за духовни раст

        

 

                          

 

”Поздравља вас Епафрас……он се једнако труди за вас у молитвама да будете  савршени и испуњени сваком вољом Божијом.” (Посланица Колошанима 4, 12)

Апостол Павле говори о Епафрасу, хероју молитве, који се моли за цркву у Колоси.

Епафрас је херој молитве за мене. Не знам да ли је и за вас, али за мене свакако јесте, јер је за мене тешко молити се. Требало би да је молитва природна и лагана, али за мене није. Из тог разлога ме толико импресионира Епафрас, који је имао довољно дисциплине да се редовно моли за друге људе у некој далекој парохији.

Посебно ми се допада чињеница да се Епафрас молио за духовни раст хришћана у Колоси. Ми се углавном молимо за потребе других људи – здравствене, финансијске потребе, односе са другима и сл. Ми трошимо веома мало времена на молитву за духовне потребе других људи.

Додуше, не молимо се превише ни за сопствене духовне потребе –  да Бог почне мењати наш карактер да почне све више личити на Његов (по Христовом позиву ”Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески”)

На сву срећу, Библија је препуна стихова који говоре и објашњавају како се треба молити за духовни раст.

• ”Ради тога преклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа (молим се)….да бисте могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина, и висина и познати љубав Христову…” (посланица Ефесцима 3 – 14, 18, 19) Кога ви знате ко је у тешкоћама и сада има потребу за спознајом Божије љубави у свом животу? Уведи ту особу у свој ум и реци; ”Господе, дај им да данас спознају колико их пуно волиш”.
• ”А Бог мира….нека вас усаврши у сваком делу доброме….” (посланица Јеврејима 13 – 20, 21). Родитељи, не бисте ли волели да се овако молите за своју децу, да не само чине оно што је исправно, већ да имају силу и потребу да чине добро? Молите се за своју децу овако; ”Господе, усаврши моју децу у сваком добром делу.”
• ”А Бог наде да вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да изобилујете у нади силом Духа Светога.” (посланица Римљанима 15, 13). Коме не треба више радости, мира и наде? Молите се; ”Господе, знам некога коме је потребно Твоје наде. Помози им да више верују у Тебе у овом тешком периоду кроз који пролазе.”
• ”Да вам Бог Господа нашег Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења, да Га познате.” (посланица Ефесцима 1, 17). Кога познајете коме је потребно да донесе значајну животну одлуку? Тражите од Бога да тој особи подари Своје мудрости.
• ”А Господ нека управи срца ваша на љубав Божију и на трпљење Христово.” (1. посланица Солуњанима 3, 5). Да ли је неко од нас ово већ добио? Иако то још нисмо задобили, можемо се молити једни за друге да духовно растемо током живота у том смеру… Молите се тим стихом за некога брата или сестру.
• ”Ради тога преклањам колена своја пред Оцем Господа нашег Исуса Христа (молим се)…да нам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутрашњем човеку.” (посланица Ефесцима 3 – 14, 16). Да ли знате неког ко је опхрван животним невољама и осећа се исцрпљено, јер му се чини да толико тога мора да уради само својом вољом и својим снагама? Молите се овим претходним стихом за ту особу. Још додајте; ”Господе, помози овој особи да спозна да није сама нити остављена од Тебе. Дај јој Твоју силу и снагу…”

Позвани смо да се молимо једни за друге, а не да оговарамо. Зато послушајмо ту Христову заповест и одвојмо мало времена за молитву за свој духовни раст и духовни раст људи које познајете.

 

http://svetatrojicaroterdam.com/%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B8/

[Данче*]

Умемо ли да се молимо?

O разлозима зашто Бог не испуњава сваку молитву којом Му се ми обраћамо...

 

Сваком вернику је познато оно стање напетости када нас лично или наше рођаке задеси нека невоља или болест. Одмах се молимо Господу да све те тегобе отклони и да би Господ што пре испунио нашу прозбу ми Му се заветујемо на велика лишавања и на жртве захвалности... Ако се та наша молитва убрзо испуни, ми смо веома радосни и благодарни Богу. У противном случају, када молитва није донела очекивани плод, када Господ није услишио нашу молитву?

Многи су доживели оно тешко осећање напуштености и самоће, када се чинило да је Господ "морао" притећи у помоћ, а Он "није притекао", иако је молитва била искрена и топла... Онда се неки у својој савести буне и ропћу у себи, па кажу: Сам Господ је обећао да ће испунити мољења наша, рекавши: "Иштите, и добићете... куцајте и отвориће вам се" (Матеј 7, 7). Зар Господ може да не одржи своје обећање? Но, то никако! Тако не сме да мисли православни хришћанин.

Бог, као наш Небески Отац, воли свакога од нас више него што земаљски отац воли свога сина. И управо у тој Његовој љубави налази се кључ за разумевање тајне зашто је једна молитва испуњена, а друга није.

Често мала деца са сузама и виком траже неки поклон од својих родитеља. Али родитељи, управо зато што воле своју децу, нежно иХ убеђују у неостваривост или штетност онога што траже. Но деца, не схвативши разлоге старијих, упорно траже да им родитељи испуне жељу. И ми, одрасли, често личимо пред Богом на такву размажену децу... По свом незнању, као деца, тражимо од Бога оно што нам није неопходно и корисно. Није случајно св. Јаков написао: "Иштете и не добијете, јер зло иштете" (Јаков 4, 3).

Услов да би Бог испунио нашу молитву је овај: човекова воља мора да се поклопи са вољом Божијом. А шта је воља Божија у односу на нас? Господ жели "да се сви људи спасу и достигну у познање истине" (1 Тим 2, 4). Али пут ка спасењу, по речима Доброг Пастира Христа, води управо кроз те болести и тегобе, које ми желимо да избегнемо. Међутим, све те недаће су потребне за преображај и каљење наших душа, јер у духовној борби страдања узводе душу на виши степен достојанства.

Значи, главни разлог да наше молитве "није чуо Бог" јесте несклад између наше воље и воље Божије.

Али постоји и други разлог: често нисмо морално достојни ни да се приближимо Богу са било каквом прозбом. Чак и ако је та прозба у складу са вољом Божијом!

Св. Јован Златоусти објашњава да се морамо подићи на високи степен моралне чистоте да бисмо добили оно што тражимо у молитви. И заиста је наиван и недорастао сваки онај који, немајући моралну базу, захтева од Бога да му одмах испуни све жеље.

Тачно је да је Господ увек спреман да испуни свачију молитву, али ми, на жалост, нисмо увек спремни ни достојни да Његов дар примимо. Зато је у Светом писму речено о грешницима: "Тада ће викати ка Господу, али их неће услишити, него ће сакрити лице Своје од њих" (Михеј 3, 4).

Зато, када се молимо Богу и било шта ла иштемо од Њега, треба смирено да додамо на крају молитве: "Ако је све ово, Господе, по Твојој светој вољи!" И одмах покајнички додајмо: "Опрости ми, Господе, сва сагрешења моја и помози ми да очистим душу моју помоћу Твоје благодати!"

Зато је велики руски духовник, епископ Игњатије Брјанчанинов, говорио: "Истинска молитва је глас истинског покајања". А епископ Теофан Затворник је дао свима који се моле овакав савет: "Када у молитви иштемо од Господа било какво земаљско добро, треба одмах уз то да додамо: Ти видиш, Господе, ако је то корисно за моје спасење, онда ми то дај".

Таква обазрива и мудра молитва не само да ће бити испуњена, него ће нам она бити од помоћи у моралном очишћењу и у постепеном остварењу хришћанског идеала — сједињена са Богом.

aрхиепископ саратовски и волгоградски Пимен

http://www.prijateljboziji.com/_Umemo-li-da-se-molimo/38735.html

[Иван Ивковић]

Старац Јосиф Исихаста – ПРВО ПИСМО

 

Младићу који се распитује о молитви

 

Мој љубљени у Христу брате,

Молим се да будеш добро. Данас сам добио твоје писмо и одговорићу ти на оно о чему си ми писао. Ствари за које се ти распитујеш не захтевају од мене много времена и труда да бих размислио и одговорио.

 

За мене је умна молитва оно што је за сваког другог човека оруђе којим дела, јер се над њом трудим већ више од тридесет шест година.

 

Дошавши на Свету Гору, одмах сам почео да трагам за пустињацима који се баве овом молитвом. Тада, пре четрдесет година, постојали су многи који су у себи имали живот. Врлински људи, древни старци. Између њих сам изабрао свог старца, и он је постао мој руководитељ.

 

Творити умну молитву значи непрестано и без прекида приморавати себе на усмено изговарање умне молитве. У почетку брзо, да се ум не би расејавао, при чему се пажња обраћа само на речи: „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ Када то потраје довољно дуго, ум се на то привикава и сам то изговара. Тада почињеш да се наслађујеш, као да ти је мед у устима. И желиш да то све време изговараш, а ако прекинеш, осетиш горчину.

 

Када се ум на то навикне, када се засити и добро се томе научи, он то тада шаље у срце. Ум је хранитељ душе и ако он научи или чује нешто, било да је добро или лоше, он то шаље у срце, средиште човекове духовне и телесне снаге и престо ума. Онда када молитвеник не допусти уму да ствара било какве представе и када пажњу обраћа искључиво на речи молитве, тада он, лако дишући, уз извесни напор и својим сопственим хтењем, спушта га у срце и задржава га унутра, као у неком теснацу, и равномерно изговара молитву: „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“

 

Ум у почетку изговара молитву неколико пута, и за то време се само једном удахне ваздух. Након тога, када се ум привикне да обитава унутар срца, при сваком удисају изговара се по једна молитва. „Господе Исусе Христе“ – удисај, „помилуј ме“ – издисај. Тако се ради све док не осени благодат и док не започне да дејствује у души. После тога већ наступа созерцање.

 

Према томе, молитва се стално изговара: и када седиш, и када си у постељи, и када ходаш, и када стојиш. Молиш се без престанка, и на свему захваљујеш, каже апостол (1 Сол. 5,17-18). Али то не значи да се молиш само онда када се одмараш. Неопходна је борба: стојећи – седећи. Када се замориш, седи. Након тога поново устани, како те не би надвладао сан.

 

То се назива делањем. Ти показујеш Богу своје усрђе, али од Њега даље зависи хоће ли ти то дати или неће. Бог је почетак и крај, и Његова благодат твори све. Она је покретачка сила.

 

Да би се појавила љубав и да би почела да дејствује, неопходно је држање заповести. Када ноћу устанеш и почнеш да се молиш, када видиш болесника и почнеш да састрадаваш са њим, када видиш удовицу или сироте и старце, и пружиш им љубав, онда и тебе љуби Бог. Тада и ти љубиш Бога. Он први љуби и излива своју благодат. А ми дајемо [узвраћамо] своје од својих, „Твоје од Твојих“.

 

Ако, дакле, стремиш да Бога пронађеш само молитвом, онда немој ни дисати без молитве. Гледај, али не прихватај представе. Јер Бог је безобличан, незамислив, безбојан. Он је надсавршен. Он не трпи наше расуђивање и у нашем разуму дејствује као благи поветарац.

 

Умиљење долази када схватиш колико си ражалостио Бога који је толико добар, толико сладак, толико милостив, толико благ и савршено преиспуњен љубављу. Који је био распет и који је пострадао због нас. Када будеш размишљао о томе и о другим стварима због којих је Господ пострадао, појавиће се умиљење.

 

Дакле, ако си у стању да молитву изговараш наглас и непрестано, за два-три месеца ћеш се навићи на њу. Благодат ће те осенити и освежити. Само је изговарај наглас и непрекидно, а када је ум прихвати, престаћеш да је изговараш уснено. И поново – када је напусти ум, прихватиће је језик. Неопходно је да своје напоре усмериш на језик док на почетку не навикнеш [на молитву], а затим ће је током свих година твог живота ум изговарати без напора.

 

Када, као што кажеш, будеш дошао на Свету Гору, дођи да нас посетиш. Али тада ћемо говорити о другим стварима. Нећеш имати времена за молитву. Молитву ћеш наћи тамо где ти је ум спокојан. Овде ћеш посећивати манастире, и ум ће ти се одвлачити на све оно што будеш видео и слушао.

 

Сигуран сам да ћеш задобити „молитву“. Не сумњај. Треба само да право закуцаш на врата Божијег милосрђа и Христос ће их сигурно отворити. Немогуће је за Њега да то не учини. Уколико га [Христа] више будеш љубио, утолико ћеш више и добити. Од те љубави, велике или мале, зависи и величина дара, великог или малог.

[w.a.mozart]

E ovo se zove - opit

[Столе]

 

Старац Јосиф Исихаста – ПРВО ПИСМО

 

Из књиге Старац Јосиф Исихаста - Изложење монашког опита.

 

Стоји ми ту поред монитора. Књиге сам куповао, читао и слагао у архиву. Ову читам по други пут. Богу хвала и Старцу Јосифу на оваквим поукама.

[Иван Ивковић]

"Ви напуните батерије вашег срца молитвом, да имате залихе кад наиђе искушење, можда тада нећете бити у могућности да се молите насамо. Увијек када хоћете да изађете пред госте или да идете у свијет, батерије морају бити пуне. Чим се испразне, тј. чим изгубите мир, трк опет у келију."

 

о. Давид Јовандолски

[w.a.mozart]

"Ви напуните батерије вашег срца молитвом, да имате залихе кад наиђе искушење, можда тада нећете бити у могућности да се молите насамо. Увијек када хоћете да изађете пред госте или да идете у свијет, батерије морају бити пуне. Чим се испразне, тј. чим изгубите мир, трк опет у келију."

 

о. Давид Јовандолски

 

 

Ja bih mu odgovorio ovo

 

[Иван Ивковић]

Ja bih mu odgovorio ovo

...што је у потпуности сагласно. Јер постоји стање празне батерије и стање пуне батерије... 

[w.a.mozart]

baterije, zalihe i nasamo su zapravo termini koji se i ne uklapaju u definiciju sa postera a -trk opet u keliju- je prejako. Naravno, možda grešim.

[Дијана.]

To stanje se postiže i održava trudom (činom, moljenja).. 'Kelija' je unutar nas, sreća pa se ne mora odvajati od drugih a i dalje se može moliti