Питајте професора и свештеника др Зорана Ђуровића

[Volim_Sina_Bozjeg]

Када бих ја своју високоумну мисао овде теби предочио, не би ти мене ништа разумео

No, nema veze vreme nije kategorija kad ja promisljam o Ipostasima.

 

Ipostasi iako različite, jesu po vlasti jednake, bez da su nešto blagodatno dobili od druge Ipostasi. pa u tom smeru....

 

evo čekamo Zorana časkanje je ok ima više materijala za njegov odgovor.

[Volim_Sina_Bozjeg]

kad bi hteo o.Zoran da obradi Svetog Grigorija Palamu, to bi bio pun pogodak, još kad bi dodao novije reference za nešto uzbudljiviji doživljaj Svete Trojice, ja bi bio presrećan.

[Zoran Đurović]

Ди си Попе Бог те вид'о, што те нема?

 

Шта би мог'о да нам кажеш о целомудрености, имајући у виду да су многи светитељи (укључујући и Лествичника чије смо се "Тамнице" овде код тебе на теми тоич до'ватили и разобличили је у не баш лепом светлу), разликовали девственост као вид монашког живота, што је свакако легитимно, од целомудрености као врлини која би важила за нас световњаке у браку/вези, што је такође легитимно? Овде наравно целомудреност узети у ужем смислу тј. смислу људске сексуалности, пошто нас је Шеф очигледно, иако не баш како свиње, ипак замислио и као сексуална бића. Са тим у вези, ако би могао нешто о опасностима које генерише одсуство целомудрености, у смислу ризика да се од партнера кроз неки период одсуства те врлине направи (само) објекат задовољења нагона, па у крајњој линији и опасности скретања у неконзистентност, да не кажем промискуитет, прељубу, и уопште пројаву блуда као једне од страсти?

 

У посту смо па отуд и овакво питање, а наслања се на онај твој горњи текст.

Ovo su neumesna pitanja u toku posta:))))

Salim se, odgovoricu kad budem imao trunku vremena. Inace, sa ovim: Бог те вид'о, подсетио си ме на покојног Павла Нејаког. Таско ми је он говорио. И додавао: Мајка  му стара...   

[Кратос]

Мислим да Син учествује како се вели по грчкој дефиницији "диа". Кроз ту дефиницију може да се православно разуме филиокве. Без ње, филиокве је јерес. Она је таква за грчко ухо, али је Максим рекао да није у питању јерес него немогућност Грка да укпирају шта Латини хоће да кажу. Дакле, сигурно је да су Оци говорили да на тројичном плану Син има некакву улогу, али се она не може схватити као улога Оца. Идентитет Духа сигурно има порекло и у Сину јер Тројица је нераздељива. У повратном смислу Син је "узрок" Оца, не у смислу да га он рађа, него у смислу који су понављали Оци као папагају: Не може бити Оца без Сина.    

На енглеском има мој текст на ту тему: https://zorandjurovic.files.wordpress.com/2015/06/st-augustines-filioque-in-the-treatise-99-d0ben-the-gospel-of-john.pdf

Пошаљи ми поруком твој мејл па ћу ти послати једну српску верзију тог текста. 

Da ali recimo Marko Efeski ovde explicitno kaže da nema nikakvog učešća Sina u ishođenju.

 

По благодати Божијој научени побожним догматима и у свему следујући Светој и Католичанској Цркви, верујем и исповедам да је Бог Отац једини беспочетни и безузрочни, и Извор и Узрочник сина и Светог Духа; јер од Њега се рађа Син и од Њега исходи Свети Дух. Као што Син не учествује у исхођењу (Светог Духа од Оца), тако ни Дух не учествује у рађању (Сина од Оца).

[Zoran Đurović]

Da ali recimo Marko Efeski ovde explicitno kaže da nema nikakvog učešća Sina u ishođenju.

 

По благодати Божијој научени побожним догматима и у свему следујући Светој и Католичанској Цркви, верујем и исповедам да је Бог Отац једини беспочетни и безузрочни, и Извор и Узрочник сина и Светог Духа; јер од Њега се рађа Син и од Њега исходи Свети Дух. Као што Син не учествује у исхођењу (Светог Духа од Оца), тако ни Дух не учествује у рађању (Сина од Оца).

Из Џ. Бертолда: Проблем, дакле, како га Максим види, заправо се и не односи на учење, већ је то спороко ријечи. За термин αίτια Латини су имали двије ријечи:causaи principium}*

Ha другојстрани, међутим, употребљавали су једино термин procedere за ријеч исходити. Говоритиο Светом Духу као ο оном quiprocedit ab utroque у смислу да εκπορεύεται κάκ τοϋ Υίοϋ звучало би јелинском уху као постављање другог начела исхођења Светог Духа и отудакао нешто што доводи у питање божанску монархију (јединоначалије), те је услед овога израз имао призвук јереси. Управо је ово приговор који ће Фотије касније упутити Западу. У својој Мистагогији Светог Духа,на примјер, овај патријарх је знао питатиреторички: „Који је од наших светих и свеславних отаца икада рекао да Свети Дух исходи (έκπορεΰεσθαι)од Сина?"Α исто тако, „ни у једној светој књизи, ни у једномод људских дјела испуњеном Духом Божијим никад се не каже дословце(κατά λέξιν) да Свети Дух исходи (έκπορεΰεσθαι) од Сина". Уистину, Кирило Александријски јестеизричито рекао да Свети Дух „исходи и од Оца и од Сина" али не употребљавајући рије-чи које Фотије осуђује. Израз који он користи је πρόεισι δέ και έκ Πατρός καί Υίοϋ...  Да би отклонио ову потешкоћу, која је управо предмет који разрађује, Максим користи термин προϊέναι прије него έκπορεΰεσθαι:Свети Дух долази и од Сина. „Од Сина" и„кроз Сина", према томе, су за Максима синонимни изрази. Ми нећемо подјариватинемир у Цркви неправедно оптужујући Латине, као што чине они у престоници. Онису ти који треба да се бране, каже Максим, против оправдано им упућених оптужби.Па ипак, Максим обећава Марину да ће послушати његов савјет тиме што ће под-стицати Римљане да боље објасне њихове формуле како би избјегли замке које им поsтављају лукави противници. Ово, међутим, Максим сматра очито безизгледним послом пошто је навика Латина да на такав начин говореο Светој Тројици већ устаљенаи широко распрострањена, што доказује и увријеженост израза filioque на Западу (и у Риму самом) много пријеLibri Carolini. Сем тога, Максим уочава проблем језика: Осим тога, њима је немогуће да тачно изразе своју мисао другим ријечима и на другом језику као [штоби то учинили] на своме, aTO je потешкоћа са којом се и ми суочавамо.У свакомслучају, сада када су искусили оптуживање, они ће ο  овоме почети да воде рачуна.

[Фидер]

Само каратак увод у питање, ако оно што жаргонски називамо ''блам'', раздвојимо од онога што је срамотно, тако да срамотно подразумевамо неку радњу која је културолошки и морално срамна (баналан пример - скинути се го па трчати по улици и сл.), а под ''бламом'' нешто што није срамно, већ страх да ће нека радња утицати на наш статус у друштву, да ће утицат на то како нас људи гледају, да ће утицати њихова мишљења о нама, да можда са неком радњом нећемо бити изложени кратком подсмеху и сл, углавном широк спектар ситација а које искључиво зависе од особе до особе.

Е сад, пошто се надам да сам објаснио шта мислим под ''бламом'' питање је:

Да ли ''блам'' произилази од великог ега?

[Zoran Đurović]

Само каратак увод у питање, ако оно што жаргонски називамо ''блам'', раздвојимо од онога што је срамотно, тако да срамотно подразумевамо неку радњу која је културолошки и морално срамна (баналан пример - скинути се го па трчати по улици и сл.), а под ''бламом'' нешто што није срамно, већ страх да ће нека радња утицати на наш статус у друштву, да ће утицат на то како нас људи гледају, да ће утицати њихова мишљења о нама, да можда са неком радњом нећемо бити изложени кратком подсмеху и сл, углавном широк спектар ситација а које искључиво зависе од особе до особе.

Е сад, пошто се надам да сам објаснио шта мислим под ''бламом'' питање је:

Да ли ''блам'' произилази од великог ега?

Не мора велики, него его који је несигуран. Када слика о себи не одговара ономе што јесте. Јако тешко је судити о овоме. Мора се ићи од случаја до случаја. Богата је чорба коју си направио: будале, каријеристи, гордељивци, плашљивци... Само ако ме преко поруке питаш и изложиш конкретан случај, можда могу да одговорим. Иначе, само на исповестима одговарам људима на оваква питања.  

[Guest]

Оче Зоране, очекујемо неки нови Твој текст, да се мало размрдамо...

[Јелена011]

Fider, ako mogu da dodam, ima jedan zanimljiv tekst na temu blama, srama i ostalog. Kao dopuna, mozda neki hint za dalje istrazivanje..

http://psihoterapija.userboard.net/t2-bijes-sram-i-nestanak-ljubavi

[Јелена011]

I nas koji jesmo. A gde su dvoje il troje...

Hocemoo onaj najavljivan da sablaznjavate malo narod Avo, valja se

[Guest]

Има нас који нисмо у овој множини.

 

Свака част, причам за оне који јесу 

[Zoran Đurović]

Оче Зоране, очекујемо неки нови Твој текст, да се мало размрдамо...

Чим Микоња Кнежвић узме пиц за текст који иде у његовом зборнику. Пре не може... Али, обећавам да ће бити дрмања)

[Zoran Đurović]

I nas koji jesmo. A gde su dvoje il troje...

Hocemoo onaj najavljivan da sablaznjavate malo narod Avo, valja se

Јелена, саблазан је моје друго име

Него: "Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове"...

[Guest]

Нема проблема, и ја причам за оне који нису :-)

Море, и ти једва чекаш да изађе Авин текст, признај

[Blaža Željko]

Чим Микоња Кнежвић узме пиц за текст који иде у његовом зборнику. Пре не може... Али, обећавам да ће бити дрмања )

 

Tooo otče; bar 7,5 rihtera!!