Бројаница - зашто?

[Иван Ивковић]

 

Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао.

https://sites.google.com/site/pravoslavnaveronauka/brojanica

 

Осим тога, користе и да бисмо знали колико смо пута изговорили неку молитву а да се притом више концентришемо на саму молитву уместо да нам пажњу одвлачи само бројање. Зато се и зове "бројаница". Унапред знамо колико чворића има те стога лакше вршимо задато нам молитвено правило. Нпр. сад смо на 25, на 50, 75 итд. док не испунимо правило до краја. Можемо бројати и 100, 200 и сл.

[Натан]

Није неопходна, али може. То је више монашки обичај.

[Драган άσημος :)]

Бројаница служи за бројање молитава, а молитве бројимо да би знали колико молитава изговоримо, тј. да пратимо свој напредак, тј. увећања броја изговорених молитава.

[Драган άσημος :)]

Зашто је потребно много пута изговорити, нпр. молитву Исусу Христу?

 

Крвоточива је додиром Христове хаљине, имајући вјеру силну, добила исцјељење.

 

Да ли је наше маловјерје узрок томе?

[Иван Ивковић]

Зашто је потребно много пута изговорити, нпр. молитву Исусу Христу?

Може човек мислити и говорити много тога паметног али има ли ишта узвишеније и паметније од разговора (=односа, заједничарења) с Богом?

[Драгана Милошевић]

Зашто је потребно много пута изговорити, нпр. молитву Исусу Христу?

 

Крвоточива је додиром Христове хаљине, имајући вјеру силну, добила исцјељење.

 

Да ли је наше маловјерје узрок томе?

Не бих рекла да је маловерје узрок, већ љубав душе ка Богу.

 

Као сваки заљубљени кад понавља име драге особе. Душа жели да стално заједничари кроз молитву.

[Пајко]

У иностранству кад видиш човека са бројаницом то је знак да можеш да му се обратиш за помоћ на матерњем језику

[Драган άσημος :)]

У чему је суштинска разлика између молитве, Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног са бројаницом и без бројанице?

[Драган άσημος :)]

Бројаница је техничка подршка, подсјећа те на молитву. То ти је као да те неко опомиње, хајде да се молиш. Отац Никодим, који борави у испосници светог Саве има обичај да каже, охладила нам се црква, хајде да је загријемо псалмима.

[Grizzly Adams]

And it looks cool!

 

[JESSY]

О молитви и бројаницама

Сваки верујући човек има потребу за комуникацијом са Богом, тј. има потребу за молитвом. Историја, а у последње време и социологија, апологетика и остале науке доказале су да не постоји човек који не верује ни у шта. Можда неко не верује у правог истинитог Бога у кога верујемо ми, хришћани, али верује у неку другу силу или има неки примитивнији облик веровања. Ту спадају разна сујеверја и тзв. обичаји, које многи приписују хришћанству и на тај начин сматрају да врше баш оно што од њих тражи и очекује њихова Црква. Један вид тог сујеверја, како сам приметио, доста се укоренио мећу православним верницима, који, надам се из незнања упражњавају нешто што нема никакве везе са хришћанством и Црквом. У питању је коришћење бројаница, или боље рећи не коришћење.

 

Велики број верника бројанице купује и носи их око руке као наруквице верујући да ће на тај начин бити заштићени од злих сила. Сигурно да ће крсно знамење, које се налази на бројаници, бити заштита свакоме који верује, али улога бројанице тим није испуњена.

Бројаница се користи за молитву, и то је један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми стадо а да је пастир Добри - Господ Исус Христос.

Израђују се мале и велике бројанице. Мале бројанице обично имају 33 чворића, а веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању постојао је неки монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. Једном приликом му се јавио анђео и научио га да плете чвориће који су се састојали од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. По истом предању овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.

Поред молитава које Црква редовно обавља у храму или ван њега, она благосиља и препоручује својим верницима да све своје молитве могу надопунити кратким молитвама које се више пута учестало понављају. У тим молитвама користимо бројаницу која нам служи да бројимо колико пута смо коју молитву поновили.

Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем. На тај начин бројаница нам омогућава и помаже да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао. По томе су бројанице и добиле име, јер се користе за бројање молитава које изговарамо.

Најчешћа молитва којом се молимо на бројаници је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи:

ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА!

или у краћем облику:

ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!

Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа, па чак и за време сна.

Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир.

Поред ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ уобичајено је да се хришћани моле и Пресветој Богородици и светитељима. Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње, свој народ, као и за упокојене сроднике.

Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Православни хришћани најчешће се моле у храму, али можемо да се молимои код куће стојећи пред иконом и упаљеним кандилом, као и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Многи хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспу. Ујутро, када се пробуде, одмах се лате бројанице и тако започну дан молитвом. Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви на бројаници. Апостол Павле нас учи да се молимо непрестано.  „У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем.“ (Кол.4,2) Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу некаквим чудноватим понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем, бројанице.

Приликом молитве на бројаници наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано и са разумевањем врши. Ипак, пажњу је тешко одмах постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара, јер учесталим понављањем наш ум се постепено навикава на молитву и тако стиче пажњу у молитви. Заправо, најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевамода се саберемо или не.

Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и њом су освећене.

 

http://www.hrampreobrazenja.com/veronauka/14-o-molitvi-i-brojanicama.html

[JESSY]

РАЗМИШЉАЊЕ О БРОЈАНИЦАМА – Архимандрит Рафаил Карелин

Бројанице су – уџбеник небеске философије; све библиотеке овог света за осам хиљада година могу да се сакупе у осам речи Исусове молитве. Бројанице видљиво чине невидљивим, а невидљиво видљивим. Бројанице су лествица која води на доле и увис: на доле – у дубину срца где се душа сусреће сама са собом, а увис – ка небу, где се дух, не излазећи из срца, сусреће са Богом. Бројанице представљају меру љубави човека према Богу. 
Бројанице су црна ружа на усамљеном гробу: оне шапућу срцу о неизбежној смрти и указује где воде и где се завршавају сви путеви овог света. Бројанице ујутро говоре души – спасавај се, у подне – труди се, увече – кај се, ноћу – буди бодар. Чворићи бројанице су латице цвета које се отварају једна за другом од додира палца. Бројанице су бич у руци укротитеља тигрова са којим он улази у срце као у кавез звери и укроћава страсти душе. Бројанице су фрула чије звукове слушају анђели на небесима и мртви у гробовима. Бројанице су сунђер који је у себе упио сузе преподобних и крв мученика. 
У бројаницама се чују звуци снежне сибирске тајге и степа Казахстана опаљених сунцем. Бројанице представљају одбацивање света ради Онога Који је изнад света. Бројанице су глас из гробница: „Не заборављај нас! Ми смо убоги, молимо за хлеб пред вратима живих“. Бројанице су подвизи невидљивих праведника ради којих још увек постоји свет. Бројанице дишу тишином Свете Горе и мирисом цветова Назарета. Бројанице су перо којим су писани Отачници у усамљеним келијама и пећинама.
Бројанице су радост сусрета са друговима који су већ отишли из живота и мир са непријатељима. Бројанице су зрак у чијој светлости човек види пакао сопствене душе. Бројанице су врећица за штедњу која се открива у часу смрти. Бројанице слепима дају вид, а горде чине слепима. Бројанице су око срца и слух душе. Бројанице су клешта која држе ужарени угаљ – име Исуса Христа. У бројаницама су безгласни громови Синаја и дување ветра са горе Кармил. Бројанице су подобије четрдесетогодишњег путовања Израиља из Египта кроз пустињу у обећану земљу. Бројанице су мрак остављања овог света у који је ушао Мојсије да би видео божанску светлост. Бројанице су синајска купина која гори, а не изгара; из те купине Господ је пророку открио Своје тајанствено име. 
Бројанице су духовна со која не даје ранама душе да загноје. Бројанице су нит која изводи ум из лавиринта противречности и сумњи. Бројанице представљају наставника када су умрли последњи наставници, учитељ када у близини нема учитеља, књига када су изгубљене или одузете књиге. Бројанице су проводник у тами у беспућима овог света.
Господ је рекао: „нисам дошао да донесем мир него мач“; овај мач је раздељеност по духу. Ако брат почне да гледа на тебе као на непријатеља, сестра се окрене од тебе са презиром као од изрода, пређашњи другови нестану као прах који разнесе ветар, рођаци ти залупе врата својих домова, отац каже: „Боље је да те видим мртвог, него да верујеш у Бога“ и мајка ускликне: „Зар сам носила овог безумника у утроби“ – нећеш бити остављен и усамљен – бројанице ће бити твој сапутник и водич. Ако те пошаљу на крај света и тамо ће ти бројанице пронаћи нову браћу и блиске по духу. 
Ако будеш умирао на хладном поду тамнице, бројанице ће примити твој последњи уздах и сјединити га са именом Божијим.

МОЛИТВЕНИК

[JESSY]

Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Православни хришћани најчешће се моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Међутим, молитва ?на бројанице? може да се практикује на сваком месту и у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње или чак разговора у коме не учествујемо. Многи хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспе. Ујутро, када се пробуде, одмах се лате бројанице и тако започну дан молитвом.

Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви „на бројанице“. Апостол Павле нас учи да се ?молимо непрестано?. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу накаквим ?чудноватим? понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем, бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас страно је духу истинске молитве коју морамо да вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у ?тајној одаји срца свога?.

Приликом молитве ?на бројанице? Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано врши. Ипак, пажњу је тешко одмах постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара, јер учесталим понављањем наш ум се постепено навикава на молитву и тако стиче пажњу у молитви. Заправо, најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и њом су освећене.

Зато, браћо и сестре, прионимо на молитву Господу Исусу Христу и његовим светима за себе и за своје ближње, како бисмо за време овога краткога земаљскога живота задобили божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, и удостојили се вечне награде на небесима. Господ је увек са нама, на сваком месту, јер Он нас учи да је Царство небеско у нама, у нашим срцима. Дакле, потребно је само да ми увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ и друге свете врлине. Немогуће је стећи ниједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА – ЦАРИЦА ВРЛИНА које нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброг Пастира Господа Христа који је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице обично имају 33 чворића. Постоје и веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању, био је један монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.

 

Извор: Светосавље