Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 КАТИЗМА 14. (Пс. 101-104) Псалам 101. Молитва сиромаха, када изнемогне и пред Господом излије мољење своје.(МТ: Псалам 102) ГОСПОДЕ, услиши молитву моју, и вапај мој Теби да дође. Не одврати лице Твоје од мене; у који дан сам жалостан, приклони ми ухо Твоје; у који дан Те призовем, брзо ме услиши. Јер ишчезоше као дим дани моји, и кости моје као сува грана сасушише се. Покошен бих као трава, и исахну срце моје, јер заборавих јести хлеб свој. Од гласа уздисања мога, прилепи се кост моја телу моме. Постадох сличан роди пустињској, бејах као ноћна врана на зидинама; бдијах и бих као птица, усамљена на крову (куће). Сав дан ми се ругаху непријатељи, и који ме хвалише заклињаху се против мене. Јер прашину као хлеб једох, и пиће своје са плачем мешах, од лица гњева Твога и љутње Твоје, јер уздигавши, низвргао си ме. Дани моји као дим проћоше, и ја као трава изсахнух. А Ти, Господе, до века остајеш, и спомен је Твој из нараштаја у нараштај. Ти уставши помиловаћеш Сион, јер је време смиловати се на њега, јер је дошло време. Јер благоволише слуге Твоје за камење његово, и на прах његов смиловаће се. И уплашиће се народи Имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Твоје. Јер ће сазидати Господ Сион, и јавиће се у слави Својој. Погледа на молитву смирених, и не понизи мољење њихово. Да се напише ово потоњем нараштају, и народ који (га) гради хвалиће Господа. Јер приниче са висине свете Своје, Господ са неба на земљу погледа, да чује уздисање сужања, да одреши синове усмрћених. Да би објавили на Сиону Име Господње, и хвалу Његову у Јерусалиму, када се саберу народи заједно, и цареви да служе Господу. Одговорио му је на путу моћи његове: Малобројност дана мојих објави ми; не узведи ме у прополовљење дана мојих, кроз нараштај нараштаја лета су Твоја. У почетку си Ти, Господе, земљу основао,(1) и дела руку Твојих су небеса. Она ће проћи а Ти остајеш; и све ће као одећа овештати, и као хаљину савићеш их, и измениће се. А Ти си исти, и година Твојих неће нестати. Синови слугу Твојих настаниће се, и семе њихово до века добро ће напредовати. Јевр. 1, 10-12 Псалам 102. Давидов, (Псалам).(МТ: Псалам 103) БЛАГОСЛОВИ, душо моја, Господа, и све што је у мени Име свето Његово. Благослови душо моја Господа, и не заборављај сва уздарја Његова. Који очишћује сва безакоња твоја, и исцељује све болести твоје. Који избавља од трулежи живот твој, Који те венчава милошћу и добротама. Који испуњује добрима жеље твоје, обновиће се као у орла младост твоја. Чини милостињу Господ, и суд свима онеправдованима. Казао је путеве Своје Мојсију, синовима Израиљевим вољу Своју. Милосрдан је и милостив Господ, дуготрпељив и много милостив. Неће се до краја гњевити, нити ће до века срдити се. Није нам по безакоњима нашим учинио, нити је по гресима нашим узвратио. Јер по висини неба од земље, утврдио је Господ милост Своју на онима који Га се боје. Колико је далеко исток од запада, удаљио је од нас безакоња наша. Као што милује отац синове, помилова Господ оне који Га се боје. Јер Он позна саздање наше, сети се да прах јесмо. Човек је као трава, дани његови, као цвет пољски, тако прецвета. Јер изиђе дух из њега, и нема га, и не познаје више место своје. А милост је Господња од века до века на онима који Га се боје, и правда је Његова на синовима синова оних који чувају завет Његов, и памте заповести Његових да их извршују. Господ је на небу припремио престо Свој, и Царство Његово влада над свима. Благословите Господа сви Анђели Његови, моћни снагом творећи реч Његову, да чујете глас речи Његових. Благословите Господа све Силе Његове, служитељи Његови творећи вољу Његову. Благословите Господа сва дела Његова. На сваком месту владавине Његове, благослови душо моја Господа. Псалам 103. Давидов, (о светскоме битију).(МТ: Псалам 104) БЛАГОСИЉАЈ, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома. У славу и величанство обукао се јеси, светлошћу као хаљином одеваш се, простиреш небо као кожу, Који водама покриваш висине његове. Поставио си облаке за подножје Своје, ходиш на крилима ветрова. Који чиниш Анђеле Своје духовима,(1) и служитеље Своје пламеном огњеним. Земљу утемељујеш на тврђи њеној, неће се поколебати до века; бездан је као хаљина огртач њен, и на горама воде се заустављају. (Оне) беже од заповести Твоје, и уздрхте од гласа грома Твога. Узлазе на планине и силазе у долине, на место које си им одредио. Границу си поставио коју неће прећи, нити ће се вратити да поплаве земљу. Ти изводиш изворе у долинама, између планина протичу воде. (Оне) напајају све звери пољске, очекују је јелени за жеђ своју. Птице небеске крај њих се настањују, и између стена чују се гласи (њихови). Напајаш горе са висина Својих, наситиће се земља од плодова дела Твојих. Проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље, и вино весели срце човека; да уљем улепша лице своје, и хлеб срце човека укрепљује. Наситиће се (влагом) дрвеће пољско, и Ливански кедри које си засадио. Тамо ће птице гнезда (своја) свити, родино обиталиште предводи их. Горе високе дао си јеленима, стена је прибежиште зечевима. Створио си месец за времена, сунце познаје залазак свој. Простиреш таму, и настаје ноћ, у њој излазе све звери шумске, лавићи што ричу и грабе, и себи храну од Бога траже. А кад се сунце роди, сакупљају се, и одлазе да легну у оборе своје. Тад излази човек на дело своје, и на посао свој до вечера. Како су величанствена дела Твоја, Господе! све си премудрошћу створио; испуни се земља творевине Твоје. Ово је море велико и пространо, тамо су гмизавци којима броја нема, животиње мале и велике. Тамо лађе плове, и кит онај којег си створио да се игра у њему. Све од Тебе очекује, да им дајеш храну на време (своје), кад им дадеш, они се окупљају. Када отвориш руку Твоју, све и сва се испуњује добротом. А када лице Твоје окренеш, смуте се (и колебају); кад им одузмеш дах њихов они нестају, и у прах се свој враћају. Кад им пошаљеш Духа Твога, опет се изграђују, и (тако) обнављаш лице земље. Нека је довека слава Господња, радоваће се Господ делима Својим. Он Који погледа на земљу, и чини да се тресе; Који се дотиче гора , и оне се диме. Певаћу Господу у животу моме, псалмопојаћу Богу моме докле постојим. Њему ће мио бити разговор мој, и ја ћу се радовати Господу (своме). Нека нестану са земље безбожници, и безаконици да их више не буде. Благосиљај, душо моја, Господа. Јевр. 1, 7 Псалам 104. Алилуја (јевр. Халелу-Јах=Хвалите Господа). (МТ: Псалам 105) ИСПОВЕДАЈТЕ се Господу, и призивајте Име Његово; објавите у народима дела Његова; певајте Му и псалмопојте Му, казујте сва чудеса Његова. Хвалите се Именом светим Његовим; нека се радује срце оних који траже Господа. Тражите Господа и оснажите се, тражите лице Његово свагда. Спомињите чудеса Његова која је учинио, дивоте Његове и судове уста Његових, семе Аврамово слуге Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови. Он је Господ Бог наш, по свој земљи судови су Његови. Опомиње се до века завета Свога, речи коју заповеди хиљадама нараштаја, коју завешта Авраму, и заклетве Своје Исаку, и постави је Јакову за заповест, и Израиљу за завет вечни, говорећи: Теби ћу дати земљу Хананску, удео (одмерени) наслеђа вашег. Кад они бејаху бројем мали, малобројни и дошљаци у њој, и прођоше из народа у народ, и из царства у народ други, не допусти човеку да им учини неправду, и због њих цареве изобличи: Не дотичите се помазаника мојих и пророцима мојим не чините зла. И призва глад на земљу, сваку набавку хлеба укиде; посла испред њих човека, као роб би продан Јосиф. Понизише у окове ноге његове, гвожђе прође душу његову, докле не дође Реч Његова, Реч Господња опроба (=провери) га. Посла цар (=фараон), и одреши га, кнез народа и ослободи га. Постави га господарем дома његова, и начелника свег имања његовог, да научи кнезове његове као себе, и старешине његове да умудри. И уђе Израиљ у Египат, и Јаков се настани у земљи Хамовој. И узрасте (Господ) народ свој веома, и ојача га већма од непријатеља његових. Преокрену срце његово (=Хамово) да омрзне народ Његов, да учини зло слугама Његовим. Посла Мојсија слугу Свога, Арона којега изабра Себи. Стави у њих речи знамења Својих, и чудеса својих у земљи Хамовој. Посла таму и помрачи (их), јер преогорчише речи Његове. Претвори воде њихове у крв, и помори рибе њихове. Произведе земља њихова жабе, у ризницама царева њихових. Рече, и дође псећа мува, и комарци у све пределе њихове. Окрену кише њихове у град, огањ спаљујући у земљи њиховој. И удари винограде њихове и смокве њихове, и сатре свако дрво области њихове. Рече, и дође скакавац и гусеница, којима не беше броја, и поједоше сву траву у земљи њиховој, и поједоше плод земље њихове. И погуби свако прворођено у земљи њиховој, првину сваког бола њиховог. И изведе њих (=Израиљ) са сребром и златом, и не беше у племенима њиховим (=јеврејским) болник. Обрадова се Египат одласку њиховом, јер страх њихов нападе на њих. Распростре облак за покров њихов, и огањ да им светли ноћу. Тражаху, и дође им птица (јаребица), и хлеба небеског насити их;(1) разби камен и потекоше воде, потекоше у безводним (местима) реке. Јер се опомену речи свете Своје Авраму слузи Своме, и изведе народ свој у радости, и изабране Своје у весељу. И даде им земље незнабожаца, и трудове народа наследише, да би чували заповести Његове, и закон Његов да истражују. Слава, И сада: Алилуја! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 КАТИЗМА 15. (Пс. 105-108) Псалам 105. Алилуја (Алилуја).(МТ: Псалам 106) ИСПОВЕДАЈТЕ и хвалите Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова. Ко ће изрећи силе Господње, учинити да се чују све хвале Његове? Блажени који чувају суд (прави) и који чине правду у свако време. Помени нас, Господе, у благовољењу народа Твога, посети нас спасењем Твојим, да видимо у доброти изабране Твоје, да се узвеселимо весељем народа Твога, да се хвалимо са наслеђем Твојим. Сагрешисмо са оцима нашим, безаконовасмо, неправдовасмо. Оци наши у Египту не схватише чудеса Твоја и не опоменуше се мноштва милости Твоје, и преогорчише узлазећи код мора Црвеног. И спасе их ради Имена Свога да познају моћ Његову. И запрети Црвеном мору, и осуши се, и проведе их кроз бездан као кроз пустињу; и спасе их из руке мрзитеља и избави их из руке непријатеља; и покри вода мучитеље њихове, ни један од њих не остаде. И повероваше речима Његовим, и певаше хвали Његовој. (Но) убрзаше, заборавише дела Његова, не поднесоше савет Његов; и зажелеше жељу у пустињи и кушаху Бога у безводној (земљи). И даде им тражњу њихову, и посла задовољење душама њиховим. И разгњевише Мојсија у околу, Арона свештенога Господњег. Отвори се земља и прогута Датана, и покри на збору (=у синагоги) Авирона; и распали се огањ у синагоги њиховој, пламен попали грешнике. И направише телца у Хориву и поклонише се идолу; и променише славу своју за подобије телца који траву једе. И заборавише Бога Који их спасава, Који је учинио велика дела у Египту, чудеса у земљи Хамовој, страшне (ствари) у мору Црвеном. И рече да их истреби, да није Мојсије изабрани Његов стао у сакрушењу пред Њега, да одврати гњев Његов да их не истреби. И понизише земљу жељену (=обећану), не вероваше Речи Његовој; и роптаху у шаторима својим, не послушаше гласа Господњег. И подиже руку Своју на њих, да их сатре у пустињи, и да сатре семе њихово међу незнабожцима, и да их расеје по земљама. И служише службу Велфегору, и једоше од жртава мртвих (богова). И раздражише Га у поступцима својим, и умножи се у њима пад(еније). И устаде Финес и умилостиви, и престаде сеча (и пропаст); и урачуна му се у правду из нараштаја у нараштај до века. И разгњевише Га на води спорења и злострада Мојсије због њих; и преогорчише дух његов (=Мојсијев), и би малодушан (=маловеран) у устима својим. Не истребише народе које им рече Господ, и помешаше се с незнабожцима и научише дела њихова; и служаху идолима њиховим, и би им на саблазан (и пропаст). И принеше на жртву синове своје и кћери своје демонима, и пролише крв невину, крв синова и кћери својих, које принеше на жртву идолима Хананским, и крвљу би обојена земља; и оскврни се делима њиховим, и блудничише у подухватима својим. И разгњеви се Господ јарошћу на народ свој и згади се на наслеђе Своје; и предаде их у руке незнабожаца и овладаше њима мрзитељи њихови; и кињише их непријатељи њихови, и понижени бише под руке њихове. Много пута их је избавио, а они Га преогорчише у савету своме, и понизише се у безакоњима својим. И виде Господ кад бише мучени, кад Он дочу мољење њихово; и опомену се завета Свога, и раскаја се по мноштву милости Своје, и даде их у сажаљење свију који их заробише. Спаси нас, Господе Боже наш, и опет нас сабери из незнабожаца, да се исповедамо Имену Твоме светоме, да се хвалимо хвалом Твојом. Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. И нека рече сав народ: Нека тако буде. Амин. Псалам 106. Алилуја (=Хвалите Господа).(МТ: Псалам 107) ИСПОВЕДАЈТЕ и хвалите Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова. Нека (то) кажу искупљени (=избављени) од Господа, које је избавио из руке непријатеља. Из земаља сабра их, од истока и запада и севера и мора; лутаху у пустињи, у (земљи) безводној, пут ка граду насељења не нађоше, гладујући и жеђујући, душа њихова у њима ишчиле. И повикаше ка Господу када се мучаху, и из невоља њихових избави их, и одведе их путем правим да отиду у град насељења. Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским, јер нахрани душу празну и душу гладујућу испуни добрима. Оне који седе у тами и сенци смрти, оковане у сиромаштву и гвожђу. Јер преогорчише речи Божије и савет Вишњега раздражише, и понизи се у мукама срце њихово, онемоћаше, и не би кога да помогне. И повикаше ка Господу када се мучаху, и из невоља њихових спасе их, и изведе их из таме и сенке смрти, и окове њихове раскину. Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским, јер скрши врата бакарна и полуге гвоздене поломи. Прихвати их са пута безакоња њиховог, јер се због безакоња свога понизише. Сваког јела узгнуша се душа њихова, и приближише се до врата смрти. И повикаше ка Господу када се мучаху, и од свих невоља њихових спасе их. Посла Реч Своју и исцели их, и избави их из трулежи њихових. Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским; и нека принесу Њему жртву хвале и нека објављују дела Његова у весељу. Који силазе у море лађама, (и) који чине послове у водама многим, они видеше дела Господња и чудеса Његова у дубини (мора). Рече, и стаде ветар бурни, и подигоше се таласи његови, уздижу се до небеса и силазе до бездана; душа се њихова растапаше у залима; смутише се, потресоше се као пијаница, и сва мудрост њихова потону. И повикаше ка Господу када се мучаху, и од невоља њихових изведе их, и заповеди бури и стаде као лахор, и ућуташе се таласи њени. И обрадоваше се што се умирише, и одведе их у залив воље Своје. Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским; нека Га узвишују у цркви (=сабору) народа, и на седишту презвитера нека Га хвале. Постави реке у пустињи и изворе вода за жеђ (људску); земљу плодоносну (окрену) у слану (бару) од злобе њених становника. Постави пустињу у језера водна, и земљу безводну у изворе вода; и настани тамо гладне (људе), и подиже градове становања; и засејаше поља и засадише винограде и произведоше плод жита. И благослови их и умножише се врло, и стоку њихову не умањи. А (пре тога) умањише се и напатише од жалости зала и болова. И (зато) изли понижење на кнезове (незнабошце), и заведе их у беспуће, а не на пут. И убогог (Израиља) поможе од сиромаштва, и постави као овце родове (његове). Видеће прави (срцем) и обрадоваће се, и свако ће безакоње затворити уста своја. Ко је мудар да ово сачува, и схватиће милости Господње. Слава: Псалам 107. Песма Псалма, Давидов. (ср. Пс. 56 и 59).(МТ: Псалам 108) ГОТОВО је срце моје, Боже, готово је срце моје; певаћу и псалмопојаћу слави мојој. (Устани славо моја), устани псалтиру и гитаро, устаћу рано ујутро. Исповедаћу Ти се међу народима, Господе, псалмопеваћу Ти међу незнабошцима, јер је велика изнад неба милост Твоја и до облака истина Твоја. Узнеси се на небеса, Боже, и по свој земљи слава Твоја. Да се избаве љубљени Твоји, спаси десницом Твојом и услиши ме. Бог говораше у Светињи Својој: Узвисићу се и разделићу Сихем, и долину шатора (у Сукоту) размерићу. Мој је Галад, и мој је Манасија, и Јефрем је заштита главе моје, Јуда је цар мој, Моав сасуд наде моје, на Идумеју ћу ставити обућу моју, мени се иноплемени (Филистеји) потчинише. Ко ће ме узвести у град ограђени? Или ко ће ме одвести до Идумеје? Нећеш ли ти, Боже, Који си нас одгурнуо? И зар нећеш изаћи, Боже, са војском нашом? Дај нам помоћ од невоље, и сујетно је спасење човечије. Богом ћемо учинити силу, и Он ће уништити непријатеље наше. Псалам 108. За крај, Псалам Давидов.(МТ: Псалам 109) БОЖЕ, хвалу моју не прећути; јер уста грешничка и уста лукавога отворише се на ме, говорише против мене језиком лажљивим, и речима мржње опколише ме, и ратоваху на мене узалуд. Уместо да ме воле, оклеветаше ме, а ја се молих (Теби); и поставише против мене зла уместо добара, и мржњу уместо љубави моје. Постави на њега грешника, и ђаво (=клеветник) нек стане с десна њега; када му се буде судило, нека изађе осуђен, и молитва његова да буде на грех. Нека дани његови буду малобројни, и епископство (=достојанство) његово да узме други.(1) Нека синови његови буду сирочад, и жена његова удовица; покренути синови његови нек се преселе, и нека просе, нек су изгнани из домова својих. Да (му) тражи зајмодавац све што је његово, и да разграбе туђинци трудове његове; нека му нема заштитника, нити да има милујућег сирочади његове; нек буду деца његова за погубљење, у једном нараштају нек се уништи име његово. Да се спомене безакоње отаца његових пред Господом, и грех матере његове да се не очисти. Нек буду свагда пред Господом, и да уништи са земље спомен њихов; јер се не сетише да учине милост, и прогањаше човека убогог и сиромаха и потиштенога срцем, да (их) убију. И заволе проклетство, и доћи ће му; и не хтеде благослов, и удаљиће се од њега. И обуче проклетство као одело, и уђе као вода у утробу његову, и као уље у кости његове. Нека му буде као одећа коју ће оденути, и као појас којим ће заувек опасати се. Ово је плата од Господа онима који ме клеветају, и који говоре зло против душе моје. А Ти Господе, Господе, учини са мном милост ради Имена Твога, јер је добра милост Твоја. Избави ме, јер сам сиромах и убог, и срце се моје потресе у мени; као сенка када се склони, ишчезох, истресох се као скакавци. Колена моја изнемогоше од поста, и тело се моје измени јелеја ради. И ја постадох поруга њима; видевши ме, климаху главама својим. Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости Твојој; и нека познају да је ово рука Твоја и Ти си, Господе, учинио то. Проклињаће они, а Ти ћеш благосиљати; они који устају на ме нек се посраме, а слуга Твој обрадоваће се. Нека се клеветници моји обуку у срамоту, и нека се огрну као огртачем срамотом својом. Исповедаћу се Господу веома устима мојим и усред многих хвалићу Га, јер стаде с десне стране убогога, да спасе од гонитеља душу моју. Слава, И сада: Алилуја! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 ПЕТА КЊИГА ПСАЛАМА КАТИЗМА 16. (Пс. 109-117) Псалам 109. Псалам Давидов.(МТ: Псалам 110) РЕЧЕ Господ Господу моме: Седи Мени с десне стране,(1) док положим непријатеље Твоје за подножје ногама Твојим. Жезал силе Твоје послаће (Ти) Господа са Сиона, и владај усред непријатеља Твојих. Са Тобом је власт у дан моћи Твоје у сјају светих Твојих. Из утробе пре зорњаче родих Те. Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник до века, по чину Мелхиседекову. Господ је с десне стране Теби, скршио је у дан гњева Свога цареве; судиће у народима, испуниће лешевима (земљу), скршиће главе многих на земљи. С потока на путу пиће, зато ће уздигнути главу. Мт. 22, 44; Дап. 2, 34-35; 1 Кор. 15, 25-27; Јевр. 1, 13; 5, 6; 7, 17. 21 Псалам 110. Алилуја.(Акростих по јеврејској азбуци). (МТ: Псалам 111) ИСПОВЕДАЋУ се Теби, Господе, свим срцем својим,(Алеф). на савету правих и на сабору. (Бет). Велика су дела Господња,(Гимел). испитана у свим вољама Његовим.(Далет). И слава и величанство дело су Његово,(Хе). и правда Његова остаје у век века. (Вав). Спомен је учинио чудеса Својих.(Зајин). Милостив је и милосрдан Господ;(Хет). храну даде онима који Га се боје;(Тет). памтиће до века завет Свој.(Јод). Моћ дела својих јевио је народу Своме, (Каф). да им даде наслеђе незнабожаца. (Ламед). Дела руку Његових су истина и суд;(Мем). верне су све заповести Његове,(Нун). утврђене у век века,(Самек). сачињене у истини и правди.(Ајин). Избављење је послао народу Своме,(Пе). заповедио је до века завет Свој;(Саде). свето је и страшно Име Његово.(Коф). Почетак мудрости је страх Господњи,(Реш). а разумевање добро свима који га творе.(Шин). Похвала Његова остаје у век века.(Тав). Псалам 111. Алилуја. (Акростих по јеврејској азбуци). (МТ: Псалам 112) БЛАЖЕН је човек који се боји Господа;(Алеф). у заповестима Његовим хтеднуће веома. (Бет). Моћно ће бити на земљи семе његово,(Гимел). покољење правих благословиће се.(Далет). Слава и богатство је у дому његовом,(Хе). и правда његова остаје у век века. (Вав). Засија у тами светлост правима(Зајин). милостиви и милосрдни и праведни (човек).(Хет). Добар је човек који милује и позајмљује;(Тет). устројиће (мудро) речи своје на суду;(Јод). јер се довека неће поколебати. (Каф). У вечни спомен биће праведник. (Ламед). Од слуха злога неће се уплашити;(Мем). готово је срце његово да се нада у Господа.(Нун). Утврди се срце његово, неће се уплашити,(Самек). докле погледа на непријатеље своје.(Ајин). Просу, даде убогима,(Пе). правда његова остаје у век века;(1)(Саде). моћ његова уздићи ће се у слави.(Коф). Грешник ће видети и прогњевиће се,(Реш). зубима ће својим шкргутати, и ишчилеће;(Шин). жеља грешника пропашће.(Тав). Слава: 2 Кор. 9, 9 Псалам 112. Алилуја. (Псалми 112 - 117 чине Песму Хвале). (МТ: Псалам 113) ХВАЛИТЕ, слуге, Господа; хвалите Име Господње. Нека је Име Господње благословено од сада и до века. Од истока сунца до запада хваљено је Име Господње. Узвишен је над свима народима Господ, на небесима је слава Његова. Ко је као Господ Бог наш? Који на висинама живи и на смирене погледа, на небу и на земљи. Који подиже са земље сиромаха, и са ђубришта уздиже убогога, да би га посадио са кнезовима, са вођама народа Свога; Који усељује неплодну у дом, матер која се радује деци. Псалам 113. Алилуја.(МТ: Псалам 114 и 115) ПРИ ИЗЛАСКУ Израиља из Египта, дома Јаковљевог из народа варварског, постаде Јудеја светиња Његова, Израиљ област Његова. Море виде и побеже, Јордан се поврати унатраг; горе узиграше као овнови, и брда као јагањци овчији. Шта ти би, море, те побеже, и теби, Јордане, те се поврати назад? Горе, те узиграсте као овнови, и брда као јагањци овчији? Од лица Господњег потресе се земља, од лица Бога Јаковљевог, Који окрену стену у језеро водено, и камени хрид у извор вода.(МТ: Пс. 115) Не нама, Господе, не нама, него Имену Твоме дај славу, због милости Твоје и истине Твоје. Да не кажу незнабожци: Где је Бог њихов? А Бог је наш на небу и на земљи, све што захтеде, учини. Идоли незнабожаца, сребро су и злато, дела руку човечијих: уста имају и не говоре, очи имају и не виде, уши имају и не чују, ноздрве имају и не миришу, руке имају и не додирују, ноге имају и не ходају, неће дати гласа из грла свога. Слични њима да буду они који их праве, и сви који се уздају у њих. (А) Дом Израиљев узда се у Господа: Помоћник њихов и заштитник њихов јесте. Дом Аронов узда се у Господа: Помоћник њихов и заштитник њихов јесте. Који се боје Господа уздају се у Господа: Помоћник њихов и заштитник њихов јесте. Господ, опоменувши се нас, благословио је нас, благословио је дом Израиљев, благословио је дом Аронов, благословио је оне који се боје Господа, мале са великима. Да придода Господ (благослов) на вас, на вас и на синове ваше. Благословени сте ви Господу, Створитељу неба и земље. Небо небеско је Господу, а земљу је дао синовима људским. Неће мртви хвалити Те, Господе, нити сви који силазе у ад, него ми живи благосиљаћемо Господа од сада и до века. Псалам 114. Алилуја.(Пс. 114 и 115 = МТ: Псалам 116) ЗАВОЛЕХ што ће Господ услишити глас мољења мојега, што је приклонио ухо Своје к мени, и у дане моје призиваћу (Га). Обузеше ме болови смртни, опасности адске снађоше ме; жалост и болове нађох. И Име Господње призвах: О Господе, избави душу моју! Милостив је Господ и праведан, и Бог наш милује. Господ чува одојчад; понизих се, и спасе ме. Поврати се, душо моја, у спокој твој, јер ти Господ учини добро. Јер избави душу моју од смрти, очи моје од суза, и ноге моје од склизнућа. Угодићу пред Господом у земљи живих. Слава: Псалам 115. Алилуја. ВЕРОВАХ, зато (и) говорих:(1) а ја се понизих веома. Ја рекох у иступљењу моме: Сваки је човек лаж.(2) Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? Чашу спасења примићу и име Господње призваћу. (Завете моје Господу испунићу пред свим народом Његовим). Часна је пред Господом смрт преподобних Његових. О Господе, ја сам слуга Твој, ја сам слуга Твој и син слушкиње Твоје. Раскинуо си окове моје. Теби ћу принети жртву хвале, и Име Господње призваћу. Завете моје Господу испунићу пред свим народом Његовим, у дворима дома Господњег, усред Тебе, Јерусалиме. 2 Кор. 4, 13 Рим. 3, 4 Псалам 116. Алилуја.(МТ: Псалам 117) ХВАЛИТЕ Господа све нације,(1) похвалите Њега сви народи. Јер се утврди милост Његова на нама, и истина Господња остаје до века. Рим. 15, 11 Псалам 117. Алилуја.(МТ: Псалам 118) ИСПОВЕДАЈТЕ се Господу, јер је добар, јер је до века милост Његова. Да рече дом Израиљев, јер је добар, јер је до века милост Његова. Да рече дом Аронов, јер је добар, јер је до века милост Његова. Да реку сви који се боје Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова. Из невоље призвах Господа, и услиша ме нашироко. Господ је мени помоћник,(1) и нећу се бојати, шта ће ми учинити човек. Господ је мени помоћник, и ја ћу погледати смело непријатеље моје. Добро је (већма) уздати се у Господа, него ли уздати се у човека; добро је надати се у Господа, него ли надати се у кнезове. Сви народи окружише ме, и Именом Господњим брањах се од њих. Опколивши опколише ме, и Именом Господњим брањах се од њих. Опколише ме као пчеле саће, и плануше као огањ у трњу, и Именом Господњим брањах се од њих. Гурнут посрнух да паднем, и Господ ме прихвати. Снага је моја и песма моја Господ, и би мени за спасење. Глас је радости и спасења у насељима праведних: Десница Господња учини силу, десница Господња подиже ме, десница Господња учини силу. Нећу умрети, него ћу жив бити, и казиваћу дела Господња. Карајући покара ме Господ, али ме смрти не предаде. Отворите ми врата правде, ушавши кроз њих исповедаћу се Господу. Ово су врата Господња, праведници ће ући кроз њих. Исповедаћу се Теби, јер си ме услишио, и био си ми на спасење. Камен који одбацише зидари,(2) овај поста глава од угла;(3) од Господа би то, и дивно је у очима нашим. Ово је дан који створи Господ, обрадујмо се узвеселимо се у њему. О Господе спаси! О Господе, поведи добро! Благословен Који долази у Име Господње;(4) благословисмо вас из дома Господњег. Бог је Господ и јави се нама; саставите празник с гранчицама (врбице) до рогова жртвеника. Бог мој јеси Ти, и исповедаћу и хвалити Те; Бог мој јеси Ти, и узвисићу Те. Исповедаћу се Теби, јер си ме услишио, и био си ми на спасење. Исповедајте се Господу, јер је добар, јер је до века милост Његова. Слава, И сада: Алилуја! Јевр. 13, 6 Мт. 21, 42; 23, 39; ДАп. 4, 11; 1 Петр. 2, 7 Мт. 21, 9 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 КАТИЗМА 17. (Пс. 118) Псалам 118. Алилуја. (Велики Азбучник=Буквар Светих) (Стихова 176: по 8 на 22 јеврејска слова). (МТ: Псалам 119) БЛАЖЕНИ су непорочни на путу,(Алеф). који ходе у закону Господњем. Блажени су који истражују сведочанства Његова, свим срцем тражиће Њега. Јер који чине безакоње не ходише путевима Његовим. Ти си заповедио заповести Твоје да се чувају веома. Требаше да право иду путеви моји, да чувају законе Твоје. Тада се нећу постидети, када пазим на све заповести Твоје. Исповедићу Ти се, Господе, у правости срца, када научим судове правде Твоје. Законе Твоје чуваћу, немој ме оставити до краја. Чиме ће успети младић на путу своме? (Бет). Чувајући речи Твоје. Свим срцем својим тражах Те, не одбаци ме од заповести Твојих. У срцу своме сакрих речи Твоје, да не бих сагрешио Теби. Благословен си, Господе, научи ме законима Твојим. Уснама мојим објавих све судове уста Твојих. На путу сведочанстава Твојих уживах, као у сваком богатству. О заповестима Твојим размишљаћу, и разумећу путеве Твоје. У законима Твојим учићу се, нећу заборавити речи Твоје. Узврати слузи Твоме,(Гимел). оживи ме, и чуваћу речи Твоје. Отвори очи моје, и схватићу чудеса Твоја из закона Твога. Дошљак сам ја на земљи, не скри од мене заповести Твоје. Заволе душа моја да жели судове Твоје у свако време. Запретио си гордима, проклети су који скрећу од заповести Твојих. Узми од мене срамоту и понижење, јер сведочанства Твоја истраживах. Јер кнезови седоше и клеветаху на ме; а слуга Твој размишљаше о законима Твојим. Јер сведочанства Твоја поучење су моје, и закони Твоји савети су моји. Прилепи се земљи душа моја,(Далет). оживи ме по речи Твојој. Путеве моје објавих, и услишио си ме; научи ме законима Твојим. Путу закона Твојих уразуми ме, и размишљаћу о чудесима Твојим. Задрема душа моја од чамотиње, утврди ме у речима Твојим. Пут неправде удаљи од мене, и законом Твојим помилуј ме. Пут истине изабрах, судове Твоје не заборавих. Прилепих се сведочанствима Твојим, Господе, немој ме постидети. Путем заповести Твојих трчах, када си раширио срце моје. Законоположи ми, Господе, пут правила Твојих,(Хе). и њега ћу тражити свагда. Уразуми ме, и истраживаћу закон Твој, и чуваћу га свим срцем мојим. Води ме стазом заповести Твојих, јер ову вољом зажелех. Приклони срце моје у сведочанства Твоја, а не у грамзивост. Одврати очи моје да не виде сујету, на путу Твоме оживи ме. Постави слузи Твоме реч Твоју, ради страха Твојега. Уклони срамоту моју, од које страхујем, јер су судови Твоји добри. Ево зажелех заповести Твоје, правдом Твојом оживи ме. И да дође на ме милост Твоја, Господе, (Вав). спасење Твоје, по речи Твојој. И одговорићу ругачима мојим реч, јер се поуздах у речи Твоје. И не узми са уста мојих реч истине до краја, јер се на судове Твоје поуздах. И чуваћу закон Твој свагда, довека, и у век века. И хођах у ширини, јер заповести Твоје истраживах. И говорах о сведочанствима Твојим пред царевима и не стиђах се. И поучавах се у заповестима Твојим, које заволех веома. И подигох руке своје ка заповестима Твојим које заволех, и уживах у законима Твојим. Опомени се речи Твоје слузи Твоме,(Зајин). којом си ми дао наду. То ме утеши у понижењу моме, јер реч Твоја оживи ме. Горди безаконоваху до краја, но од закона Твога не одступих. Опоменух се судова Твојих од века, Господе, и утеших се. Жалост ме обузе од грешника, који остављају закон Твој. Псалмопевљиви ми бише закони Твоји у месту боравишта мојега. Опоменух се у ноћи Имена Твога, Господе, и сачувах закон Твој. То ми се догоди, јер законе Твоје истраживах. Удео си мој, Господе,(Хет). рекох да чувам закон Твој. Помолих се лицу Твоме свим срцем својим, помилуј ме по речи Твојој. Размишљах о путевима Твојим, и повратих ноге моје на сведочанства Твоја. Припремих се, и не смутих се, да чувам заповести Твоје. Ужад грешника саплетоше ме, али закона Твога не заборавих. У поноћ устајах да Ти се исповедам за судове правде Твоје. Заједничар сам свих који Те се боје, и који чувају заповести Твоје. Милости Твоје, Господе, пуна је земља; законима Твојим научи ме. Доброту си учинио са слугом Твојим,(Тет). Господе, по речи Твојој. Доброти и васпитању и знању научи ме, јер заповестима Твојим поверовах. Пре но што понижен бих, ја сагреших, зато реч Твоју сачувах. Добар си, Господе, и у доброти Твојој научи ме законима Твојим. Умножи се на мени неправда гордељивих, а ја ћу свим срцем својим истраживати заповести Твоје. Усири се као млеко срце њихово, но ја се поучавах закону Твоме. Добро ми је што си ме унизио, да бих научио законе Твоје. Добар ми је закон уста Твојих, већма од хиљада злата и сребра. (Слава: Друга Статија) Руке Твоје створиле су ме, и саздале су ме;(Јод). уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим. Који се боје Тебе видеће ме и обрадоваће се, јер се на речи Твоје поуздах. Познах, Господе, да су судови Твоји правда, и ваистину си ме смирио. Нека буде милост Твоја да ме утеши, по речи Твојој слузи Твоме. Нека ми дође милосрђе Твоје, и живећу, јер је закон Твој поучење моје. Нек се постиде гордељивци, јер ми неправедно безаконоваху; а ја ћу уживати у заповестима Твојим. Нека ми се поврате који Те се боје, и који знају сведочанства Твоја. Нека буде срце моје непорочно у законима Твојим, да се не бих постидео. Чезне душа моја за спасењем Твојим,(Каф). и у реч Твоју поуздах се. Ишчилеше очи моје за речју Твојом, говорећи: Када ћеш ме утешити? Јер постадох као мех на мразу, законе Твоје не заборавих. Колико је дана слузи Твоме? Када ћеш ми учинити суд од гонитеља мојих? Причаху ми безаконици уживања (своја), али не као (што је) закон Твој, Господе. Све су заповести Твоје истина; неправедно ме гоњаху, помози ми. Умало ме не докрајчише на земљи; а ја не напуштах заповести Твоје. По милости Твојој оживи ме, и чуваћу сведочанства уста Твојих. До века, Господе,(Ламед). Реч Твоја остаје на небу. Из нараштаја у нараштај истина је Твоја; основао си земљу, и пребива. Наредбом Твојом пребива дан, јер све и сва служи Теби. Да није закон Твој поука моја, тада бих пропао у понижењу моме. До века нећу заборавити законе Твоје, јер си ме њима оживио. (Средина) Твој сам ја, спаси ме, јер законе Твоје истраживах. Мене очекиваху грешници да ме погубе; сведочанства Твоја разумедох. Свакога свршетка видех крај, широка је заповест Твоја веома. Колико заволех закон Твој, Господе;(Мем). сав дан поучење је моје. Већма од непријатеља мојих умудрио си ме заповешћу Твојом, јер је до века моја. Већма од свих који ме уче разумедох, јер сведочанства Твоја поука су моја. Већма од стараца разумедох, јер заповести Твоје истраживах. Од сваког пута злог спречих ноге моје, да бих сачувао речи Твоје. Од судова Твојих не уклоних се, јер си ми Ти поставио закон. Како су слатке грлу моме речи Твоје, већма од меда (и саћа) устима мојим. Од заповести Твојих разумедох, зато омрзох сваки пут неправде, (јер си ми Ти поставио закон). Светилник је ногама мојим реч Твоја,(Нун). и светлост стазама мојим. Заклех се и одлучих да чувам судове правде Твоје. Понизих се до краја; Господе, оживи ме по речи Твојој. Добровољне (приносе) уста мојих благоволи, Господе, и судовима Твојим научи ме. Душа је моја у рукама Твојим свагда, и закона Твога не заборавих. Поставише ми грешници замку, и од заповести Твојих не залутах. Наследих сведочанства Твоја до века, јер су радост срца мога. Приклоних срце моје да твори законе Твоје, до века за награду. Безаконике омрзох,(Самек). а закон Твој заволех. Помоћник мој и заштитник мој јеси Ти, и у речи Твоје поуздах се. Уклоните се од мене, лукави, и истражићу заповести Бога мојега. Заштити ме по речи Твојој, и живећу, и не посрами ме од очекивања мога. Помози ми, и спашћу се, и поучаваћу се у законима Твојим свагда. Поништио си све који одступају од закона Твојих, јер је неправедна замисао њихова. Као преступнике сматрах све грешнике земље, ради тога заволех сведочанства Твоја. Прикуј страху Твоме тело моје, јер се судова Твојих бојим. Учиних суд и правду,(Ајин). не предај ме онима који ми чине неправду. Сачекај слугу Твога на добро, нека ме не клеветају гордељивци. Очи моје ишчилеше за спасењем Твојим, и за речју правде Твоје. Учини са слугом Твојим по милости Твојој, и законима Твојим научи ме. Слуга сам Твој, уразуми ме, и познаћу сведочанства Твоја. Време је Господу чинити; разорише закон Твој. Ради тога заволех заповести Твоје већма од злата и топаза (=драгог камена). Ради тога по свима заповестима Твојим управљах се, сваки пут неправедан омрзох. Чудесна су сведочанства Твоја,(Пе). тога ради истраживаше их душа моја. Објава речи Твојих просветљује, и уразумљује децу. Уста своја отворих, и привукох дух, јер заповести Твоје зажелех. (Слава: Трећа Статија) Погледај на ме и помилуј ме, по суду оних који љубе Име Твоје. Кораке моје управи по речи Твојој, и да не овлада мноме икакво безакоње. Избави ме од клевете људске, и чуваћу заповести Твоје. Лице Твоје просветли на слугу Твога, и научи ме законима Твојим. Изворе вода изведоше очи моје, зато што не сачуваше закон Твој. Праведан си, Господе,(Саде). и прави су судови Твоји. Заповедио си правду сведочанства Твоја, и истину (Твоју) веома. Изједе ме ревност за дом Твој, јер заборавише речи Твоје непријатељи моји. Разжежена је реч Твоја веома, и слуга Твој заволе је. Млађи сам ја и унижен, законе Твоје не заборавих. Правда је Твоја правда до века, и закон је Твој истина. Туга и невоља снађоше ме; заповести Твоје поука су моја. Сведочанства су Твоја правда до века; уразуми ме, и живећу. Завапих свим срцем мојим; услиши ме, Господе;(Коф). законе Твоје тражићу. Завапих Теби, спаси ме, и чуваћу сведочанства Твоја. Претекох пре времена, и завапих; у речи Твоје поуздах се. Претекоше очи моје јутро, да изучавам речи Твоје. Глас мој чуј, Господе, по милости Твојој; по суду Твоме оживи ме. Приближише се који ме гоне безакоњем, а од закона Твога удаљише се. Близу си Ти, Господе, и сви су путеви Твоји истина. Од почетка познах од сведочанстава Твојих, да си их до века основао. Види понижење моје, и избави ме,(Реш). јер закон Твој не заборавих. Суди суд мој, и избави ме; ради речи Твоје оживи ме. Далеко је од грешника спасење, јер законе Твоје не потражише. Милосрђе је Твоје много, Господе; по суду Твоме оживи ме. Многи су прогонитељи и тлачитељи моји, од сведочанстава Твојих не одступих. Видех одступнике, и разједах се, јер речи Твоје не сачуваше. Види да заповести Твоје заволех; Господе, милошћу Твојом оживи ме. Почетак је речи Твојих истина, и до века су сви судови правде Твоје. Начелници ме прогоне низашта,(Шин). и од речи Твојих убоја се срце моје. Обрадоваћу се речима Твојим, као који налази добит многу. На неправду омрзох и згадих се, а закон Твој (врло) заволех. Седам пута на дан хвалих Те за судове правде Твоје. Мир је многи љубитељима закона Твог, и нема им спотицања. Ишчекивах спасење Твоје, Господе, и заповести Твоје заволех. Сачува душа моја заповести Твоје, и заволе их веома. Сачувах заповести Твоје и сведочанства Твоја, јер су сви путеви моји пред Тобом, Господе. Нека се приближи мољење моје преда Те, Господе;(Тав). по речи Твојој уразуми ме. Да изађе прозба моја преда Те, Господе; по речи Твојој избави ме. Изговориће уста моја песму, када ме научиш законима Твојим. Говориће језик мој реч Твоју, јер су све заповести Твоје правда. Нек буде рука Твоја да ме спасе, јер заповести Твоје изабрах. Зажелех спасење Твоје, Господе, и закон Твој поучење је моје. Живеће душа моја, и хвалиће Те, и судови Твоји помоћи ће ми. Залутах као овца изгубљена; потражи слугу Твога, јер заповести Твоје не заборавих. Слава, И сада: Алилуја! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 КАТИЗМА 18. (Пс. 119-133) Псалам 119. Песма степеница (за пењање ка Храму) (Поклонички Псалми 119-133).(МТ: Псалам 120) КА ГОСПОДУ, кад ме снађе невоља, завапих, и услиша ме. Господе, избави душу моју од уста неправедних, и од језика лажљивога. Шта ће ти се дати и шта ће ти се додати према језику подмукломе? Стреле моћнога су наоштрене, као угљевље пустињско. Авај мени! Јер се боравак мој продужи, настаних се у насељима Кидарским. Дуго (ту) борављаше душа моја. Са мрзитељима мира бејах миран; када им говорих, нападаху ме залуду. Псалам 120. Песма степеница. (МТ: Псалам 121) ПОДИГОХ очи моје на планине, одакле ће доћи помоћ моја. Помоћ је моја од Господа, Створитеља неба и земље. Не дај нози твојој да се спотиче, нити ће задремати чувар твој. Гле, неће задремати, нити ће заспати чувар Израиљев. Господ ће те сачувати, Господ је покров твој на десној руци твојој. Дању те сунце неће опећи, нити месец ноћу. Господ ће те сачувати од сваког зла, сачуваће душу твоју Господ. Господ ће сачувати улазак твој, и излазак твој, од сада и до века. Псалам 121. Песма степеница. (МТ: Псалам 122) ОБРАДОВАХ се онима који ми рекоше: У дом Господњи пођимо! Стојаху ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме. Јерусалим је изидан као град, сливен у једну зграду. Јер тамо изиђоше племена, племена Господња, сведочанство Израиљево, да се исповедају Имену Господњем. Јер тамо су постављени престоли за суд, престоли у дому Давидовом. Тражите оно што је за мир Јерусалимов, и изобиље (нека је) онима који те љубе. Нека буде мир у тврђави твојој, и изобиље у кулама твојим. Ради браће моје и ближњих мојих, говорах мир за тебе. Ради дома Господа Бога нашег, исках добара теби. Псалам 122. Песма степеница. (МТ: Псалам 123) ТЕБИ подигох очи своје, Који живиш на небу. Гле, као очи слугу у руке господара својих, као очи слушкиње у руке госпође своје, тако су очи наше (окренуте) ка Господу Богу нашем, докле се не смилује на нас. Помилуј нас, Господе, помилуј нас, јер се веома испунисмо понижења; нарочито се испуни душа наша поруге од уживача, и понижења од гордељиваца. Псалам 123. Песма степеница. (МТ: Псалам 124) ДА ГОСПОД не беше с нама, нека каже Израиљ; да Господ не беше с нама када устадоше људи на нас, онда би нас живе прогутали када се разгњеви јарост њихова на нас; онда би нас вода потопила, поток би прошла душа наша; онда би душа наша прошла воду бездану. Благословен Господ, Који нас не даде за лов зубима њиховим. Душа наша као птица избави се од замке ловачке; замка се сакруши, и ми се избависмо. Помоћ је наша у Име Господа, Створитеља неба и земље. Слава: Псалам 124. Песма степеница. (МТ: Псалам 125) КОЈИ се уздају у Господа као гора су Сион; неће се поколебати до века који живи у Јерусалиму. Горе су око њега, а Господ је око народа Свога од сада и до века. Јер неће оставити Господ штап грешника на наслеђе праведних, да не би праведни пружили руке своје на безакоње. Учини добро, Господе, добрима и правима срцем; а оне који скрећу у поквареност одбациће Господ са чинитељима безакоња. Мир на Израиља! Псалам 125. Песма степеница. (МТ: Псалам 126) КАДА враћаше Господ робље Сионско, бејасмо утешени. Тада се испунише радошћу уста наша и језик наш весеља. Тада рекоше у народима: Велике ствари учини Господ са њима. Велике је ствари учинио Господ са нама, постасмо развесељени. Поврати, Господе, робље наше као потоке југовини. Који су сејали у сузама, пожњеће у радости. Идући иђаху и плакаху, бацајући семе своје; а долазећи доћи ће с радошћу, узимајући руковети своје. Псалам 126. Песма степеница. (МТ: Псалам 127) АКО ГОСПОД не сазида дом, узалуд се труде зидари; ако Господ не сачува град, узалуд не спава чувар. Узалуд вам је да раните; устајете после седења ви који једете хлеб бола, кад (Он) љубљенима својима даде сан. Ево наслеђе Господње су синови, награда плода утробе. Као што су стреле у руци јакога, тако су синови онемоћалих (родитеља). Блажен је који испуни жељу своју од њих; они се неће постидети кад говоре непријатељима својим на вратима (града). Псалам 127. Песма степеница. (МТ: Псалам 128) БЛАЖЕНИ сви који се боје Господа, који ходе путевима Његовим. Трудове плодова својих јешћеш; блажен си, и добро ће ти бити. Жена твоја као лоза плодна у одајама дома твога; синови твоји као младице маслинове око трпезе твоје. Ето тако ће се благословити човек који се боји Господа. Благословиће те Господ са Сиона, и видећеш добра Јерусалимова у све дане живота свога. И видећеш синове синова својих. Мир на Израиљу! Псалам 128. Песма степеница. (МТ: Псалам 129) МНОГО пута нападаху ме од младости моје, нека рече Израиљ; много пута нападаху ме од младости моје, и не надјачаше ме. На леђима мојим радише грешници, продужише безакоње своје. Господ Праведни сасече вратове грешника. Нека се посраме и поврате назад сви који мрзе Сион. Нека буду као трава на крову, која, пре но што се истргне, осуши се; којом не испуни руку своју жетелац, и наручје своје сабирач руковети; и не рекоше пролазници: Благослов Господњи на вас, благословисмо вас у Име Господње. Слава: Псалам 129. Песма степеница. (МТ: Псалам 130) ИЗ ДУБИНЕ вичем Теби, Господе, Господе, услиши глас мој. Нека буду уши Твоје пажљиве на глас мољења мога. Ако на безакоња будеш гледао, Господе, Господе, ко ће опстати? Јер је у Тебе очишћење. Ради Имена Твога потрпех Те, Господе; потрпе душа моја на реч Твоју. Поузда се душа моја на Господа, од страже јутарње до ноћи; од страже јутарње да се узда Израиљ на Господа. Јер је у Господа милост, и много је у Њега избављење, и Он ће избавити Израиља од свих безакоња његових. Псалам 130. Песма степеница, Давидова. (МТ: Псалам 131) ГОСПОДЕ, не понесе се срце моје, нити се узнесоше очи моје, нити ходих међу великима, нити у удивљенима изнад мене. Еда ли не мишљах смирено, него уздигох душу моју као (дете) одојено ка матери својој, докле не узвратиш души мојој. Нека се узда Израиљ на Господа од сада и до века! Псалам 131. Песма степеница. (МТ: Псалам 132) ОПОМЕНИ СЕ, Господе, Давида, и све кротости његове, како се закле Господу, заветова се Богу Јаковљевом: Ако ћу ући у насеље дома свога, ако ћу узаћи на одар постеље своје, ако ћу дати сан очима мојим и трепавицама мојим дремање и починак образима мојим, докле не нађем место Господу, насеље Богу Јаковљевом. Ево, чусмо за њега (=за ковчег Господњи) у Ефрати, нађосмо га на пољима дубраве (Каријат-Јаримске). Ући ћемо у насеља Његова, поклонићемо се на месту где стајаху ноге Његове. Устани, Господе, у починак Твој, Ти и Ковчег Светиње Твоје. Свештеници ће се Твоји обући у правду, и преподобни Твоји обрадоваће се. Ради Давида слуге Твога не одврати лице од Помазаника Твога. Закле се Господ Давиду истином, и неће се одрећи ње: Од плода утробе твоје посадићу на престолу твоме,(1) ако сачувају синови твоји завет Мој и сведочанства Моја ова, која ћу их научити, и синови њихови, до века, седеће на престолу твоме. Јер је изабрао Господ Сион, изволео га је за обиталиште Себи: Он је почивалиште Моје у век века, овде ћу се настанити, јер њега изабрах. Лов (=храну) његов благосиљајући благословићу, и сиромахе његове наситићу хлебовима; свештенике његове обући ћу у спасење, и преподобни његови радошћу обрадоваће се. Тамо ћу уздигнути моћ Давиду, припремићу светилник Помазанику моме. Непријатеље његове обући ћу у срамоту, а на њему ће процветати Светиња моја. ДАп. 2, 30 Псалам 132. Песма степеница, Давидова. (МТ: Псалам 133) ГЛЕ, шта је добро, или шта је красно, него да браћа живе заједно? Као миро на главу, које силази на браду, браду Аронову, које силази на крајеве одежде његове; као роса Аермонска, која силази на горе Сионске. Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот до века. Псалам 133. Песма степеница. (МТ: Псалам 134) ЕВО САДА благосиљајте Господа све слуге Господње, који стојите у Храму Господњем, у дворовима дома Бога нашега. У ноћима уздигните руке своје ка Светињи, и благословите Господа. Благословиће те Господ са Сиона, Који је створио небо и земљу. Слава, И сада: Алилуја! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 КАТИЗМА 19. (Пс. 134-142) Псалам 134. Алилуја (=Хвалите Господа). (МТ: Псалам 135) ХВАЛИТЕ Име Господње, хвалите, слуге (Господње), Господа, који стојите у дому (=Храму) Господњем, у дворима дома Бога нашега. Хвалите Господа, јер је добар Господ; псалмопојте Имену Његовом, јер је добро. Јер Јакова изабра Себи Господ, Израиља за достојање Себи. Јер ја познах да је велик Господ, и Господ је наш над свима боговима. Све што је захтео Господ, створио је, на небу и на земљи, у морима и у свим безданима. Који узводи облаке са краја земље, муње за кишу (Он) створи; Који изводи ветрове из скровишта својих. Који погуби првенце Египатске од човека до животиње. Посла знаке и чудеса усред тебе, Египте, на фараона и на све слуге његове. Који порази народе многе и поби цареве силне: Сиона цара Аморејског, и Ога цара Васанског, и сва царства Хананска; и даде земљу њихову у наслеђе, у наслеђе Израиљу народу Своме. Господе, Име је Твоје до века, и спомен Твој је из нараштаја у нараштај. Јер ће Господ судити народу Своме,(1) и за слуге Своје умолиће се. Идоли незнабожаца сребро су и злато, дела руку човечијих; уста имају и неће говорити, очи имају и неће гледати, уши имају и неће чути, нити има даха у устима њиховим. Слични нека им буду они који их праве, и сви који се уздају у њих. Доме Израиљев, благословите Господа; доме Аронов, благословите Господа; доме Левијев, благословите Господа; који се бојите Господа, благословите Господа. Благословен је Господ са Сиона, који живи у Јерусалиму. Јевр. 10, 30 Псалам 135. Алилуја, (Алилуја) (=Велики Алилујарион). (МТ: Псалам 136) ИСПОВЕДАЈТЕ и славите Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова. Исповедајте и славите Бога над боговима, јер је до века милост Његова. Исповедајте и славите Господара над господарима, јер је до века милост Његова. Онога Који једини чини чудеса велика, јер је до века милост Његова. Који је створио небеса разумом, јер је до века милост Његова. Који је утврдио земљу на водама, јер је до века милост Његова. Који је створио светила велика, јер је до века милост Његова. Сунце за владање даном, јер је до века милост Његова. Месец и звезде за владање ноћу, јер је до века милост Његова. Који је поразио Египта с првенцима његовим, јер је до века милост Његова. И извео Израиља између њих, јер је до века милост Његова. Руком моћном и мишицом високом, јер је до века милост Његова. Који је разделио Црвено море на раздељења, јер је до века милост Његова. И провео Израиља посред њега, јер је до века милост Његова. И истресао фараона и војску његову у море Црвено, јер је до века милост Његова. Који је провео народ Свој у пустињи, јер је до века милост Његова. Који је поразио цареве велике, јер је до века милост Његова. И побио цареве моћне, јер је до века милост Његова. Сиона, цара Аморејског, јер је до века милост Његова. И Ога, цара Васанског, јер је до века милост Његова. И дао земљу њихову у наслеђе, јер је до века милост Његова. У наслеђе Израиљу слузи Своме, јер је до века милост Његова. Јер у понижењу нашем спомену нас Господ, јер је до века милост Његова. И избави нас од непријатеља наших, јер је до века милост Његова. Који даје храну свакоме телу јер је до века милост Његова. Исповедајте и славите Бога Небескога, јер је до века милост Његова. Псалам 136. Давидов, (кроз Јеремију, код Јевреја ненатписан) (МТ: Псалам 137) НА РЕКАМА Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо, када се опоменусмо Сиона. На врбама посред њега обесисмо харфе наше. Јер тамо нас запиташе они који нас заробише за речи певања, и који нас одведоше за песме (наше): Певајте нам од песама Сионских. Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој? Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја. Нек се прилепи језик мој за грло моје, ако те не споменем, ако не истакнем Јерусалим за почетак весеља мога. Помени, Господе, синове Едомске у дан Јерусалимов који говораху: порушите, порушите, до темеља његовог! Кћери Вавилонска, злонесрећнице, блажен је ко ти узврати ону освету коју си нам учинила; блажен ко ухвати и разбије децу твоју о камен. Слава: Псалам 137. Псалам Давидов, (Захаријин). (МТ: Псалам 138) ИСПОВЕДАЋУ и славити Тебе, Господе, свим срцем својим, јер си услишио све речи уста мојих, и пред Анђелима псалмопеваћу Ти. Поклонићу се Храму светоме Твоме, и исповедаћу и славити Име Твоје ради милости Твоје и истине Твоје, јер си узвеличао изнад свега Име свето Твоје. У дан у који Те призовем, брзо ме услиши; умножићеш ме (и охрабрити) у души мојој силом Твојом. Нека Те славе, Господе, сви цареви земаљски, јер чуше све речи уста Твојих. И нека певају песме Господње, јер је велика слава Господња. Јер је узвишен Господ, и на смирене погледа, и висине издалека познаје. Ако пођем посред невоље, оживећеш ме, на гнев непријатеља мојих простро си руку Твоју, и спасе ме десница Твоја. Господ ће узвратити за мене. Господе, милост је Твоја до века, дела руку Твојих немој презрети. Псалам 138. За крај, Псалам Давидов, (Захаријин, у расејању). (МТ: Псалам 139) ГОСПОДЕ, испробао си ме, и познао си ме; Ти си познао седање моје и устајање моје; Ти си разумео помисли моје издалека; стазу моју и меру моју испитао си, и све путеве моје предвидео си. Јер нема речи преварне на језику моме. Ево, Господе, Ти си познао све, и последње и прво; Ти си ме саздао и ставио си на мене руку Твоју: Чудесно је знање Твоје за мене, надјача ме, не могу према њему. Куда ћу поћи од Духа Твога, и од лица Твога где ћу побећи? Ако узиђем на небо, Ти си тамо; ако сиђем у ад, присутан си; ако узмем крила своја ујутро и настаним се на крајевима мора, и тамо ће ме рука Твоја водити, и прихватиће ме десница Твоја. И рекох: Еда ли ће ме тама погазити, и ноћ (бити) светло у уживању моме? Јер се тама неће помрачити од Тебе, и ноћ ће као дан просветлити се; као што је тама њена, тако је и светлост њена. Јер си Ти створио бубреге моје, Господе, прихватио ме од утробе матере моје. Исповедаћу и славити Те, јер си ме страшно удивио; чудесна су дела Твоја, и душа моја зна (то) веома. Не сакри се кост моја од Тебе, коју си створио у скривености, и састав (=ипостас) мој у дубинама земље; неуобличен (зачетак) мој видеше очи Твоје, и у књигу Твоју сви ће бити уписани; у дане саздаће се, а никог (још) нема у њима. А мени су веома цењени пријатељи Твоји, Боже, веома се укрепише почетци њихови. Избројаћу их, и већма од песка умножиће се; устадох и још сам са Тобом. Ако погубиш грешнике, Боже, људи крвници, уклоните се од мене. Јер сте свадљиви у помислима; узеће узалуд градове Твоје. Зар нисам оне који Те мрзе, Господе, омрзао, и због непријатеља Твојих копнио (и венуо)? Потпуном мржњом омрзох их, постадоше ми непријатељи. Испробај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај стазе моје. И види има ли пут безакоња у мени, и води ме путем вечним. Псалам 139. За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 140) ИЗБАВИ ме, Господе, од човека злога, од мужа неправедног ослободи ме. Који смислише неправду у срцу, вас дан спремаху ратове. Изоштрише језик свој као у змије, отров аспидин је под уснама њиховим. (Диапсалма). Сачувај ме, Господе, од руке грешника, од људи неправедних избави ме, који смислише да саплету кораке моје. Скрише гордељивци замку мени, и ужадима разапеше мрежу ногама мојим, при стази ми поставише саблазни. (Диапсалма). Рекох Господу: Бог мој Ти јеси. Услиши, Господе, глас мољења мога. Господе, Господе, Сило спасења мога, осенио си главу моју у дан рата. Не предај ме, Господе, од жеље моје грешнику; смислише (зло) против мене; не напусти ме, да се не преузнесу. (Диапсалма). Глава (отрова) окружења њиховог, мука уста њихових покриће их. Пашће на њих живо угљевље; огњем ћеш их оборити, у несрећама неће издржати. Човек језичав неће успети на земљи, човека неправедног зла ће уловити у пропаст. Познадох да ће Господ учинити суд сиромасима, и правду убогима. Али ће праведни исповедати и славити Име Твоје, и прави ће се настанити пред лицем Твојим. Слава: Псалам 140. Псалам Давидов. (МТ: Псалам 141) ГОСПОДЕ, Тебе зовем, услиши ме. Чуј глас мољења мога, када вапим Теби. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња. Постави, Господе, стражу устима мојим, и двер ограде око усана мојих. Не допусти срце моје у речи лукаве, да измишља изговоре за грехе, са људима који чине безакоња, и нећу се дружити са изабранима њиховим. Караће ме праведник са милошћу, и изобличиће ме; а уље грешника да не намасти главу моју; јер је још и молитва моја против воље њихове. Расуше се низ камење моћници њихови; чуће речи моје, као угодне. Као што се грумен земље просу по земљи, расуше се кости њихове до пакла. Јер Теби, Господе, Господе, управих очи моје; у Тебе се уздах, не одбаци душу моју. Сачувај ме од мреже коју ми поставише, и од замки оних који чине безакоња. Пашће у мрежу своју грешници, а ја остах сам, докле не прођох. Псалам 141. Поучан, Давидов, када беше у пећини. Молитва. (МТ: Псалам 142) ГЛАСОМ мојим ка Господу виках, гласом мојим ка Господу помолих се. Излићу пред Њим молитву моју, жалост моју пред Њим објавићу. Када ишчезава дух мој од мене, и Ти си познао стазе моје. На путу овоме по којем ходих, они ми поставише замку. Гледах са десна и разгледах, и не беше никога који ме познаје. Нестаде уточишта за мене, и нико не мари за душу моју. Виках Теби, Господе, и рекох: Ти си нада моја, удео си мој на земљи живих. Слушај молитву моју, јер се понизих веома. Избави ме од гонитеља мојих, јер се утврдише већма од мене. Изведи из тамнице душу моју, да се исповедам Имену Твоме. Мене чекају праведници, докле ми не узвратиш. Псалам 142. Псалам Давидов, када га син гоњаше. (МТ: Псалам 143) ГОСПОДЕ, услиши молитву моју, чуј мољење моје у истини Твојој, услиши ме у правди Твојој. И не иди на суд са слугом Твојим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив. Јер непријатељ погна душу моју, унизио је до земље живот мој; посади ме у тамна места, као мртве од века; и утрну у мени дух мој, смете се у мени срце моје. Помињем дане старе, размишљам о свим делима Твојим, у творевинама руку Твојих поучавах се. Подигох Теби руке моје, душа Ти је моја као земља безводна. (Диапсалма). Брзо ме услиши, Господе, ишчезе дух мој. Не одврати лице Твоје од мене, јер ћу бити сличан онима који силазе у гроб. Чувши ме учини ми ујутро милост Твоју, јер се у Тебе поуздах. Кажи ми, Господе, пут којим да пођем, јер Теби уздигох душу моју. Избави ме од непријатеља мојих, Господе, јер Теби прибегох. Научи ме творити вољу Твоју, јер си Ти Бог мој. Дух Твој Благи нека ме води на земљу праву. Имена Твога ради, Господе, оживи ме, правдом Твојом изведи из невоље душу моју. И милошћу Твојом уништићеш непријатеље моје, и погубићеш све који досађују души мојој, јер сам ја слуга Твој. Слава, И сада: Алилуја! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 КАТИЗМА 20. (Пс. 143-150) Псалам 143. Давидов, ка Голијату. (МТ: Псалам 144) БЛАГОСЛОВЕН Господ Бог мој, Који научава руке моје за борбу, прсте моје за рат. Милост моја и прибежиште моје, заступник мој и избавитељ мој, заштитник мој, и поуздах се у Њега. Који потчињава народ мој мени. Господе, шта је човек да си му се објавио, или син човечији да рачунаш с њиме? Човек се уподоби ништавости, дани његови као сенка пролазе. Господе, приклони небеса и сиђи, дотакни се гора, и задимиће се. Блесни муњом, и разагнаћеш их; пошаљи стреле Твоје, и сатрћеш их. Пошаљи руку Твоју са висине, извуци ме и избави ме од вода многих, из руку синова туђинаца, чија уста говораху сујету, и десница њихова десница је неправде. Боже, песму нову певаћу Ти, са псалтиром десетоструним псалмопојаћу Теби, Који дајеш спасење царевима, Који избављаш Давида слугу Свога од мача злога. Избави ме и извуци ме из руке синова туђинаца, чија уста говораху сујету и десница је њихова десница неправде. У којих су синови (њихови) као младице посађене у младости њиховој, кћери њихове улепшане, преукрашене као кип храма, ризнице њихове напуњене, преливају се из једне у другу, овце њихове многоплодне, које се множе у изласцима њиховим, волови њихови угојени, нема падања ограде, нити капије, нити крика на трговима њиховим - блаженим називаху народ којему то тако бива. Блажен (пак) је народ којем је Господ - Бог његов. Псалам 144. Похвала, Давидов. (Стихови по јеврејској азбуци). (МТ: Псалам 145) УЗНОСИЋУ Те, Боже мој, Царе мој,(Алеф). и благосиљаћу Име Твоје до века, и у век века. Свакога дана благосиљаћу Те,(Бет). и хвалићу Име Твоје до века, и у век века. Велики је Господ и хваљен веома,(Гимел). и величанству Његовом нема краја. Из нараштаја у нараштај хвалиће дела Твоја,(Далет). и моћ Твоју објављиваће. Велелепоту славе светости Твоје говориће,(Хе). и чудесна дела Твоја казиваће. И силу страшних (чуда) Твојих говориће,(Вав). и величанство Твоје казиваће. Спомен мноштва доброте Твоје изговараће,(Зајин). и правди Твојој обрадоваће се. Милосрдан је и милостив Господ,(Хет). дуготрпељив и многомилостив. Добар је Господ свима и свему,(Тет). и милосрђе је Његово на свим делима Његовим. Нека Те исповедају и славе, Господе, сва дела Твоја,(Јод). и нека Те благосиљају преподобни Твоји. Славу Царства Твога рећи ће,(Каф). и силу Твоју говориће. Да обзнане синовима људским моћ Твоју,(Ламед). и славу велелепоте Царства Твога. Царство је Твоје царство свих векова,(Мем). и владичанство Твоје у сваком нараштају и нараштају. Веран је Господ у свим речима Својим,(Нун). и преподобан у свим делима Својим. Придржава Господ све који падају,(Самек). и усправља све сатрвене. Очи свију у Тебе се уздају,(Ајин). и Ти им дајеш храну благовремено. Ти отвараш руку Своју,(Пе). и испуњаваш све живо благовољењем. Праведан је Господ на свима путевима Својим,(Саде). и преподобан у свима делима Својим. Близу је Господ свима који Га призивају,(Коф). свима који Га призивају у истини. Вољу оних који Га се боје испуниће,(Реш). и молбу њихову услишиће, и спашће их. Чува Господ све који Га љубе,(Шин). и све безбожнике истребиће. Хвалу Господњу говориће уста моја,(Тав). и свако тело нек благосиља Име свето Његово, до века, и у век века. Слава: Псалам 145. Алилуја, Агеја и Захарије. (МТ: Псалам 146) ХВАЛИ душо моја Господа. Хвалићу Господа у животу мојем, псалмопеваћу Богу моме докле постојим. Не уздајте се у кнезове, у синове људске, у њима нема спасења. Кад изађе дух његов и врати се у земљу своју, тога дана пропадну све помисли његове. Блажен је коме је Бог Јаковљев помоћник његов, уздање је његово у Господа Бога својега; Који је створио небо и земљу, море, и све што је у њима, Који чува истину вавек, Који чини суд онеправдованима, Који даје храну гладнима. Господ ослобађа сужње, Господ умудрује слепе, Господ подиже оборене, Господ љуби праведнике. Господ чува дошљаке, сироту и удову прима, и пут грешних погубљује. Зацариће се Господ до века, Бог твој Сионе, из нараштаја у нараштај. Псалам 146. Алилуја, Агеја и Захарије. (Пс. 146 и 147 = МТ: Псалам 147) ХВАЛИТЕ Господа, јер је добар псалам; Богу нашем мила ће бити хвала. Господ је Који гради Јерусалим, расејања Израиљева сабраће (опет). Који исцељује скрушене срцем и свезује раселине њихове. Који броји мноштва звезда, и свима њима имена назива. Велик је Господ наш, и велика је моћ Његова, и познања Његовог нема броја. Господ прихвата и уздиже кротке, а понижује грешнике до земље. Започните Господу у исповедању хвале, псалмопојте Богу нашем на гитари; Њему Који одева небо облацима, Који спрема земљи кишу; Који произниче на горама траву, и зелен на службу људима; Који даје животињама храну њихову, и птићима гавранова који Га призивају. Није воља (Његова) у снази коњице, нити благоизволе у ногама човека (ратника). Господ благоизволе у онима који Га се боје, и у онима који се надају на милост Његову. Псалам 147. Алилуја, Агеја и Захарије. ПОХВАЛИ, Јерусалиме, Господа; Хвали Бога Твога, Сионе. Јер оснажи вратнице врата твојих, благослови синове твоје у теби. Који положи мир на границе твоје, и једром пшенице насићује те. Који шаље Реч Своју земљи, брзином трчи реч Његова. Који даје снег Свој као вуну, маглу као пепео посипа; Који ставља слану Своју као мрве, наспрам лица мраза Његовог ко ће опстати? Шаље реч Своју и топи их, задува ветар Његов и потеку воде. Који објављује Реч Своју Јакову, законе и судове Своје Израиљу. Не учини тако сваком народу, и судове Своје не објави њима. Слава: Псалам 148. Алилуја, Агеја и Захарије. ХВАЛИТЕ Господа са небеса, хвалите Га на висинама. Хвалите Га, сви Анђели Његови; хвалите Га, све Силе Његове. Хвалите Га, сунце и месец; хвалите Га, све звезде и светлост. Хвалите Га, небеса над небесима; и вода која је изнад небеса. Нека хвале Име Господње. Јер Он рече, и постадоше; Он заповеди, и саздаше се. Постави их до века, и у век века; заповест постави, и неће проћи. Хвалите Господа на земљи, змајеви, и сви бездани; огањ, град, снег, слана, ветар бурни, који творите реч Његову; горе и сви хумови, дрвеће родно, и сви кедри; звери и сва стока, гмизавци и птице крилате; цареви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске; момци и девојке, старци са децом, нека хвале Име Господње. Јер се узнесе Име Њега јединога. Слава је Његова на земљи и на небу. И уздигнуће моћ народа Својега, песму свима преподобним Његовим, синовима Израиљевим, народу који се приближује Њему. Псалам 149. Алилуја. ПЕВАЈТЕ Господу песму нову, хвала је Његова у цркви преподобних. Нека се узвесели Израиљ Створитељу своме, и синови Сионови обрадоваће се Цару своме. Нека хвале Име Његово у хору, уз бубањ и псалтир нека Му псалмопоју. Јер Господ благоволе у народу Своме, и узнеће кротке у спасење. Похвалиће се преподобни у слави, и обрадоваће се на постељама својим. Узношења Божија су у устима њиховим, и мачеви двосекли су у рукама њиховим, да учине освету у незнабошцима, изобличење у народима. Да вежу цареве њихове у ланце, и славне њихове у ручне окове железне. Да учини на њима суд написан, слава ће ова бити свима преподобним Његовим. Псалам 150. Алилуја. ХВАЛИТЕ Бога у светима Његовим, хвалите Га у тврђи силе Његове. Хвалите Га за многе моћи Његове, хвалите Га по мноштву величанства Његовог. Хвалите Га уз глас трубни, хвалите Га уз псалтир и гусле. Хвалите Га уз бубањ и у хору, хвалите Га уз жице и органе. Хвалите Га уз јасне кимвале, хвалите Га уз кимвале с поклицима. Све што дише нека хвали Господа. Алилуја. Слава, И сада: Алилуја! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 ПСАЛАМ 151. Овај је Псалам својеручно писан, Давидов, када се бораше сам са Голијатом, а налази се изван броја 150 Псалама . МАЛЕН бејах међу браћом својом, и најмлађи у дому оца мога; пасох овце оца мојега. Руке моје начинише гусле, и прсти моји саставише псалтир. И ко ће јавити Господу моме? Сам Господ, Он ће сам чути. Он посла Анђела Свога и узе ме од оваца оца мога, и помаза ме уљем помазања Свога. Браћа су моја лепа и велика, и не благоволе у њима Господ. Изиђох у сусрет туђинцу (=Филистејцу), и прокле ме идолима својим. А ја, истргнувши мач од њега, обезглавих га, и уклоних срамоту са синова Израиљевих. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Владан Написано Април 8, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Април 8, 2011 ПРЕУЗЕТО ИЗ НАЈБОЉИХ НАМЈЕРА СА Православац - црквени календар ДА НАМ СВИМА БУДЕ НА РАДОСТ И КОРИСТ. 0203_cool 0442_feel nana је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зорица екс Милева Написано Октобар 4, 2011 Пријави Подели Написано Октобар 4, 2011 Uporedni Psaltir (crkvenoslovenski-srpski) za download Fontovi za isti Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Олимп Написано Септембар 3, 2012 Пријави Подели Написано Септембар 3, 2012 Ево целог Псалтира: nana, JESSY, ivanaika and 1 члан је реаговао/ла на ово 4 "Покаткад ми Бог даје тренутке савршеног мира. У тим тренуцима ја љубим и верујем да и мене љубе. У тим тренуцима ја сам формулисао своје Вјерују сасвим просто. Ево њега: "ја верујем да нема ништа љупкије,дубље,симпатичније и савршеније од Христа. Са суревњивом љубављу говорим себи: не само нема Њему слична,него и не може бити." Ја шта више изјављујем:када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине,и када би збиља истина искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом,а не са истином". Достојевски Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
JESSY Написано Март 13, 2013 Пријави Подели Написано Март 13, 2013 ево, на предлог наше сестре Нане, покрећем ову лепу тему...може наравно да се укључи свако, било питањима, било тумачењима...ја ћу почети са тумачењем псалма 1. св.Атанасија Великог....нека вам је свима на корист... Psalam 1 Psalam Davidov, nenapisan kod Jevreja Sadržaj David postavlja početak prorokovanju o Hristu, koji je trebalo da se rodi od njega. Zbog toga najpre blaženima naziva one koji se uzdaju u Njega. Blaženima, dakle, naziva one koji nisu išli na veće bezbožnika, nisu stupili na put Grešnika i nisu seli na sedalište pogubnika. Naime, kod Jevreja su tri vrste ljudi ustale protiv Spasitelja: književnici, fariseji i zakonici, i oni su pravedno nazvani bezbožnicima, grešnicima i pogubnicima. Putem je nazvan život, jer rođene vodi ka kraju. (1) Blažen čovek, koji ne ide na veće bezbožnih. Većem bezbožnika mogao bi se nazvati sastanak i skup lukavih ljudi. Budući da je štetno opštenje sa skupovima bezbožnika, Psalmopojac veliča onoga, koji ni u čemu nije saglasan sa njima. Takav je bio Josif iz Arimateje, koji je sahranio telo Gospoda i Boga, jer je o njemu rečeno da nije pristao na njihovu odluku da predaju Isusa (Lk. 23; 51). I na sedalište pogubnika ne sede. Pod sedalištem se podrazumeva učenje, prema onome što je rečeno: Na Mojsejevu stolicu (sedalište)... (v. Mt. 23; 2). Prema tome, sedalište pogubnika je učenje lukavih. (2) Nego je u zakonu Gospodnjem volja njegova, i u zakonu Njegovom poučava se dan i noć. U zakonu, naravno - angelskom. Izražava i neoslabljenu revnost, jer se u Zakonu Božijem ne treba poučavati nemarno niti tako, što će se ponekad poučavati a ponekad neće, nego svagda i neprestano treba biti privezan za reči Božije. To je izrazio rekavši: dan i noć. Prekrasna je i nagrada za dobro delo, budući da se onaj, ko upražnjava izučavanje Zakona Božijeg, napaja njegovim potocima. I Hristos je Svoje učenje nazvao vodom, rekavši: Ko je žedan neka dođe Meni i pije (Jn. 7; 37). Onaj, koji se poučava u Zakonu, upodobljen je drvetu zasađenom kraj izvora voda, koje svagda cveta i obiluje pravovremenim plodovima. Iako će plodove svog truda doneti u budućnosti, podvižnici vrline se još ovde, kao nekim lišćem, osenjuju dobrom nadom, i težinu truda prikrivaju duševnim naslađivanjem. Takav preuspeva u svemu što radi, jer ne čini ništa protivno Zakonu Božijem i svoju volju saobražava volji Božijoj. I Psalmopojac je zbog toga, zabranivši najpre svo vidove poroka i pokazavši savršenstvo božanstvenih zakona, dodao: Sve što radi preuspeće. (3) I biće kao drvo zasađeno kraj izvora voda. Hristos se u bogonadahnutom Pismu izobražava drvetom ispovedanja, kao što je rečeno: Drvo je života onima koji se hvataju za Njega (Priče Sol. 3; 18). Zbog toga Psalmopojac kaže da će oni, koji poveruju u Hrista, biti Njegovo telo, jer će preobraziti naše telo ga bude saobrazno telu slave Njegove (Filiplj. 3; 21). Izvorom voda naziva božanstvena Pisma, u kojima svugde možemo da nađemo propovedanje Hrista. Hristos je drvo života, a apostoli grane. Krv i voda iz rebara Hristovih su plod, krv za izobražavanje stradanja, a voda za izobražavanje krštenja; reči su lišće. Plod svoj donosi u svoje vreme. Pod plodom drveta podrazumevaj pravu veru, a pod njegovim lišćem ispunjavanje zapovesti. Plod su oni koji se spasavaju, koren je krštenje, a zemljodelac je Otac. I list njegov neće otpasti, i sve što radi preuspeće, jer delo, koje se izvršava po Bogu, ne može biti beskorisno. Vreme za davanje zavisi od onoga ko prima. (5) Zato neće ustati (kod sv. Atanasija:"vaskrsnuti") bezbožnici na sudu, jer nemaju koren nego su kao prah koji razmeće vetar. Pod vetrom podrazumevaj strašno predskazanje Božije: Idite od Mene prokleti u oganj večni (Mt. 25; 41). Oni, koji će čuti ovaj glas neće stajati nego će pasti, jer nisu utvrđeni u Hristu, Koji je potpora i temelj verujućih. Rečeno je: Na sudu, a ne na ispitivanju. I Psalmopojac dodaje: U saboru pravednih, jer se pravedni razlučuju od grešnih. (6) Jer zna Gospod put pravednih. Rečeno je: Zna umesto "poštuje", kao što Bog govori i Mojseju: Znam te po imenu (2. Mojs. 33; 12), umesto: "poštujem te", i ti si zadobio Moju blagodat. Svetlana Pecin-Saraguda, мирођија, Ignjatije and 7 осталих је реаговао/ла на ово 10 ''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''(Св.Нектарије Егински) ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ignjatije Написано Март 13, 2013 Пријави Подели Написано Март 13, 2013 За овај и није потребно тумачење Псалам 22 1. Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје? 2. Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира. 3. Свети, који живиш у похвалама Израиљевим! 4. У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао. 5. Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти. 6. А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу. 7. Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом, 8. И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује. 9. Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје. 10. За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој. 11. Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника. 12. Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме; 13. Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче. 14. Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени. 15. Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме. 16. Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје. 17. Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање. 18. Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб. 19. Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ. 20. Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју. 21. Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме. 22. Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те. 23. Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево! 24. Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва. 25. Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје. 26. Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека. 27. Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка. 28. Јер је Господње царство; Он влада народима. 29. Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу. 30. Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем. 31. Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово. kron је реаговао/ла на ово 1 http://www.svedokverni.org/ 555-333 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
JESSY Написано Март 13, 2013 Пријави Подели Написано Март 13, 2013 За овај и није потребно тумачење ipak kome treba.... Psalam 21 (1) Za kraj, o zaštiti jutarnjoj. Psalam Davidov. Sadržaj Predstojeći psalam poje o zaštiti jutarnjoj, odnosno o tome da je Jedinorodni Logos Božiji, Koji je, prema onom što je napisano, Istok s visina (Lk. 1; 78), zablistao i oslobodio nas od noći i pomrčine đavolske. Ili se, možda, zaštitom jutarnjom naziva i vaskrsenje Spasiteljevo, budući da je Hristos ustao vrlo rano (Lk. 24; 1) i ljudskoj prirodi otvorio put ka nepropadljivosti (netruležnosti). Taj psalam poje sam Hristos u ime čovečije prirode, i jasno nam predstavlja da je On u vreme raspeća postradao od Jevreja. (2) Bože moj, Bože moj, čuj me; zašto si me ostavio! Spasitelj to govori u ime čovečije prirode i, da bi okončao kletvu i Očevo lice obratio ka nama, moli Oca da pogleda, primenivši našu potrebu na Samoga Sebe, jer smo zbog Adamovog prestupa odbačeni i ostavljeni, dok smo sada prihvaćeni i spaseni. Daleko su og spasenja moga reči padova mojih. Zapazi opet da se u Hristu čovečanstvo moli za svoje oslobađanje od pada ili od prestupa, i od reči o njima. Očigledno je da za svakoga moli pravdu kakva mu dolikuje. (3) Bože moj, vičem u danu i Ti ne čuješ; i u noći, i to mi nije bezumno.[1] Ovo se mora čitati sa znakom interpunkcije. Pokazuje nam da plod molitve nije beskoristan, jer je rečeno: to mi nije bezumno, tj. jasno znam da he me On uslišiti čim Ga prizovem. Obitavajući u svetima, čiji je um ustremljen ka Tebi, činiš ih Svojom pohvalom i slavom. (4) Ti u svetima obitavaš[2], Hvalo Izrailjeva, tj. Ti si - ili Onaj Kojeg hvali Izrailj, ili pak Onaj, Koji je Sam po Sebi - pohvala. (5) U tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i izbavio si ih. Svojim ocima po telu naziva patrijarhe i proroke. Ukazuje i na korist od tog nadanja, govoreći: i oni, koji su po telu bili pre Mene, odnosno proroci, a takoće i patrijarsi, polagali su nadu u Tebe i očekivali Moje blistanje (proslavljenje), i nisu se prevarili u svojim nadama. (7) A ja sam crv a ne čovek. Poučava siromaštvu duhom (smirenoumlju), a posebno one koji pristupaju Bogu. Podsmeh ljudima i rug narodu. Evanđelje jasno kaže da se to na Njemu ispunilo u vreme raspeća, kada su prolaznici glavama pokazivali na Njega i govorili: Ako si Sin Božiji, siđi s krsta (Mt. 27; 40. i Mk. 15; 30). (10) Jer si Ti koji si me izvadio iz utrobe. Ovo kaže zato, što se ovaplotio po Očevom blagovoljenju, jer je rečeno: A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega koji se rodi od žene (Gal. 4; 4). Svog Oca naziva nadom i to govori kao čovek. Bog je jedino Hrista izvadio iz Marije, jer se ostali ljudi ne vade iz majčine utrobe nego izlaze odatle, kao što je rečeno: Izađe Isav, kao runo rutav (1. Mojs. 25; 25). (11) Tebi sam privržen od materice, iz utrobe... I ovde kao da se moli u ime ljudske prirode, jer su Ga napustili čak i Njegovi učenici. Nakon toga predskazuje vidove patnji. (13) Opkoliše me telci mnogi. Pod tim podrazumeva starešine jevrejskog naroda. (15) Kao voda razlih se i rasuše se sve kosti moje. Svojim kostima naziva svete tajnovodce (mistagoge): ako Crkva predstavlja Njegovo telo onda.one koji je podržavaju ispravno možemo da zamislimo kao kosti. Slušamo da je kod Evanđeliste rečeno kako su se, nakon što su Ga uhvatili vojnici, Njegovi učenici rasejali i pobegli od Njega, slično vodi koja se razliva po ravnici. Osim toga, svete dogme Crkve su kosti premudrosti, i zakon je Jevrejima zabranjivao da se one narušavaju u vreme Pashe, jer je rečeno: Kosti da mu (pashalnom jagnjetu) ne prelomite (2. Mojs. 12; 46). Posta srce moje kao vosak topljen - ovo je izraz svojstven jadikovanju, budući da je napisano: Poče se žalostiti i tugovati (Mt. 26; 37). Jadikuje zbog jevrejskog naroda i zbog izdajnika, jer su svojim bezbožništvom prema Njemu same sebe bacili u propast. (16) Sasuši se kao opeka snaga moja, i jezik moj prilepi se za grlo moje. Time predstavlja Svoju žeđ na časnom krstu, kad je zatražio da pije i kad su Mu prineli žuč i ocat. Zato i kaže: Jezik moj prilepi se za grlo moje. Iu prah smrtni nizveo si me, jep je, po blagodati Božijoj okusio smrt za ceo svet. Međutim, Hristos nije nizveden u smrt nego u prah smrtni, jer ne bi ostavljena duša Njegova u adu niti telo Njegovo vide truljenja (Dela ap. 2; 31). (17) Jer me okružiše psi mnogi. Time opet označava narodne starešine. Probodoše ruke moje i noge. Govori o klinovima, kojima je prikovan za krst. (18) Izbrojaše sve kosti moje, opipavši (što se i prirodno dogodilo) čitavo Njegovo telo i premerivši svaku kost, da bi znali gde da zakuju klinove. Oni me pogledaše i prezreše me, tj. oni su Me ismejali. Govori i o purpurnoj haljini (hlamidi), i o trnovom vencu, i o trski umesto skiptra (žezla). (19) Razdeliše odeću moju među sobom. O tome je jasno napisano u Evanđeljima. (20) A Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju odmene. Svoje reči pretvara u molitvu. Uz Tvoju pomoć, kaže, i uz Tvoje zastupništvo, nakon tri dana ustaću iz mrtvih i pokazati ispraznost njihove zlonamernosti. Ovo nam služi kao obrazac kako da u iskušenjima prizivamo Boga u pomoć, a ne da padamo u čamotinju (uninije) i da zbog patnji oslabimo. (21) Izbavi dušu moju od mača. Time, tj. mačem, pasjom rukom, lavljim ustima i rogom nosoroga izobražava zlobu i bezumlje Jevreja. Mačem se može nazvati i đavo koji neprestano nastoji da pozledi. Dušu Svoju naziva jedinorodnom ("jedinicom"), jer je ona odvojena i razlučena od drugih duša (budući da su sve duše upoznale greh, a ona nije), ali i zato što je jedino ona, zajedno s telom, svagda sjedinjena s Bogom Logosom. Hristos je jedini kojeg čine dve suprotnosti, savršeni Bog i savršeni čovek. Međutim, budući da je daleko od tih grešnih duša, On pristupa k njima. Jedinorodnom možda naziva i Crkvu koja stoji pred Njim, jer ona nema ni mrlje ni poroka (v. Ef. 5; 27), ispunjavajući se od besprekornih po napredovanju, od šezdeset carica i osamdeset inoča (Pesma 6; 7) I iz ruke pseće jedinorodnu (jediniiu) moju. Rukom psećom naziva i ono, što je taj pas učinio, i samog psa, jer je rečeno: Nije dobro uzeti hleb od deie i baciti ga psima (Mt. 15; 26). (22) Spasi me iz usta lavljih i od rogova nosoroga smernost moju. (23) Kazivaću Ime Tvoje braći mojoj, usred Crkve hvaliću Te, jer nas je naučio poznanju Onoga, koji je po prirodi i po samoj istini Bog i (poznanju) Njemu jednosušnog Oca. I opet se, kao čovek, sjedinjuje posredstvom Crkve. (24) Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga; sve seme Jakovljevo, proslavite Ga. Budući da Crkvu čine i (nekadašnji) neznabošci i Jevreji, i jedne i druge podstiče na psalmopojanje. Naziva ih Jakovom i Izrailjem, jedne po praroditelju a druge po vrlini, jer je ona, isto kao i poreklo, dovoljna da ukrasi. Dakle, bilo je uobičajeno da se Jevrejima nazivaju i oni, koji Zakonu pristupaju dolazeći iz neznabožačkih naroda. Tome nas poučava istorija Dela (apostolskih), jer božanstveni.Pavle, obraćajući se narodu, ovako kaže: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite (Dela ap. 13; 16). (25) Jer ne ponizi. Jedinorodni jasno pokazuje Svoje zasluge radi nas. (26) O Tebi je pohvala moja. Pohvalom naziva slavoslovlje. U tome se može videti i ono proslavljenje od Oca, kada je sa neba došao Glas: I proslavih, i opet ću proslaviti (Jn. 12; 28). Ili, kao što sam Ja Tebe učinio poznatim (tj. otkrio te) ljudima, tako ćeš i Ti, nesumnjivo, učiniti da se Meni ukaže ta ista čast, i govoreći: Ovo je Sin Moj (Mt. 3; 17), otkrio si Me Petru (Mt. 16; 17) i ostalima. Molitve moje uzneću.[3] U božanstvenom Pismu, molitvom se naziva obećanje. Zbog toga, ispunjavanje poslušanja Ocu, kakvo je Sin izvršio čak do smrti po telu, može se prihvatiti i kao ispunjenje molitve koju je On uznosio (odavao) Ocu. (27) Ješće ubogi i nasitiće se. Time se obznanjuje prizivanje neznabožaca. (28) Opomenuće se i obratiće se Gospodu svi krajevi zemaljski. Iako je On kao Bog Svecar, kaže se da će zavladati nad onima koji su na zemlji jer će ih od demonske prelesti obratiti ka veri u Njega, ka blagodarenju (zahvalnosti) i pravdi. (29) Jer je Gospodnje Carstvo, i On će vladati svim narodima. Bog nije samo Bog Jevreja, kako to oni misle, nego Tvorac vascele ljudske prirode. To kaže i apostol: Ili je Bog samo Judejaca, a ne i neznabožaca? Jer jedan je Bog koji će opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom (Rim. 3; 29-30). (30) Jedoše i pokloniše se svi moćnici zemaljski, tj. okusili su duhovnu hranu. Moćnicima ih naziva po tome što se hrane božanstvenim rečima. Pred Njim he se pokloniti svi koji silaze u zemlju. Ovo kaže zato, što verujući pred Njim priklanjaju kolena. Međutim, to su bili oni koji su davno poverovali. Svi koji silaze u zemlju, tj. koji padaju u propast i truležnost, jer nisu videli Gospoda. A duša će moja Njemu živeti, (31) i seme moje služiće Njemu, jer je život, koji je na zemlji vodio Hristos po telu, bio svet i neporočan. On je jedini koji nije sagrešio, iako je u svemu postao sličan nama i na Sebe primio greholjubivo telo. Pod semenom Božijim mogu se podrazumevati oni, koje je On prizvao kroz veru. I javiće se Gospodu rod dolazeći. I to obznanjuje o neznabošcima. (32) Narodu koji će se roditi (objaviće) ono što učini Gospod. To je slično onome što je rečeno: Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od želje muževljeve, nego od Boga (Jn. 1; 13). Ignjatije, Silence and nana је реаговао/ла на ово 3 ''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''(Св.Нектарије Егински) ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
JESSY Написано Март 13, 2013 Пријави Подели Написано Март 13, 2013 Psalam 2 Psalam Davidov. Proroštvo o Hristu Sadržaj Proglasivši u prvom psalmu starešine jevrejskog naroda za bezbožnike, grešnike i pogubnike, u ovom psalmu takođe pokazuje njihova dela i to pod onim nazivima kakve su i zaslužili. Završivši prvi psalam pominjući bezbožnike, time započinje drugi (psalam), poučavajući time da će gorepomenuti prihvatiti bezbožnike i razgneviti se na Spasitelja. (1) Zašto se uzbuniše narodi i plemena smisliše zaludne stvapu? Uzbunom naziva nerazumnu gordost. Reč zašto odnosi se na sve ostale reči, odnosno, zbog čega plemena smisliše uzaludne stvari. I zaista, zar nije bio uzaludan njihov pokušaj - da ne prime Spasitelja svoga roda? Šta je uzrok takvoj mržnji, da se narodi i plemena okupljaju zajedno? To, što se oni uzbuniše, a to znači da su se oni u toj meri pogordili da su se nadmeno i s nekom razmetljivošću uzbunili i uzrujali. Ta sličnost je.uzeta od nerazumnog stremljenja konja, koje ništa ne zauzdava. To se dogodilo i Jevrejima koji su se pobunili protiv Hrista. Iz kog razloga su se plemena i narodi okupili zajedno! Pod rečima narodi i plemena podrazumeva ili Izrailjce, ili je reč narodi upotrebio za Iroda i Pilata, kao za neznabošce, a reč plemena za Izrailjce. (2) Sabraše se capevu zemaljski, tj. Irod i Pontije Pilat su sami sebe odredili za to. Tako su ovo protumačili i sveti apostoli u Delima (Dela ap. 4; 2627). I knezovi se okupiše zajedno - tj. gorepomenuti književnici, fariseji i zakonici. Na Gospoda i Pomazanika (Hristosa) Njegovog, jer je zlonamernost protiv Hrista zlonamernost protiv Samog Boga Oca. I ako je Otac u Sinu i Sin u Ocu, zar se onda tom zlonamernošću Njima ne nanosi podjednaka uvreda? (3) Raskinimo okove njihove. Ovde nedostaje reč: "govoreći", da bi se dobio sledeći smisao: Sabraše se na Gospoda i Pomazanika (Hrista) Njegovog, govoreći: Raskinimo okove njihove, jer nisu hteli da budu u osveštanoj mreži, o kojoj je napisano: Carstvo je Nebesko kao mreža koja se baii u more (Mt. 13; 47). Zbacimo sa sebe jaram njihov,tj. težinu Zakona, o kojem je Gospod rekao: Jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt. 11; 30). (4) Onaj koji živi na nebesima podsmejaće im se, kao onima koji većaju o nerazumnom delu. Onaj Kojeg su prikovali na krst i predali smrti, Sušti na nebesima i svesadržeći, čini njihove zamisli uzaludnim i ispraznim. Njegov Otac i zajednički Svevladika daće im zasluženu kaznu. I Gospod će im se podrugnuti, tj. poniziće ih, omrznuti ih i gnušati ih se. Podsmejaće im se je rečeno umesto "omrznuće ih i odvratiti se od njih". Onaj, kaže Psalmopojac, koji je iznad tih što spletkare, podsmehnuće im se i pokazati da su njihove zamisli smešne, budući da oni preduzimaju nešto nerazumno. Smeh je disanje koje se ispušta kroz nozdrve, da bi se ponizili oni koji imaju visoko mišljenje o samima sebi. To se govori s posebnom upornošću, da bi se snažnije izrazila opravdanost podsmeha. (5) Tada će im govoriti u gnevu Svome, i u jarosti Svojoj potrešće ih. Zar to nije ono isto vreme, kad su oni rekli: Raskinimo okove njihove! I šta im je rečeno u gnevu? Zar nije upravo ovo? Teško vama književnici i fariseji (Mt. 23; 13), od vas he se oduzeti Carstvo Božije (Mt. 21; 43) i teško vama, zakonicima (Lk. 11; 52), zato što ih je pokorila rimska vojska. Jarost i gnev se međusobno razlikuju po tome što je jarost gnev koji se rasplamsao i još uvek plamti, dok je gnev želja da se na uvredu uzvrati uvredom. Zbog toga je jarost gnev koji još nije dostigao svoju punoću, a gnev - sama punoća. Takvom tumačenju tih reči poučava sam kraj događaja. Rimska vojska je u svojoj najezdi razorila grad, spalila hram i usmrtila veći broj Jevreja, dok je one, koji su izbegli mač, pokorila i zarobila. Trebalo bi da verni zna da se jedno za drugim pominju dva lica. Kao prvo, Gospod Hristos, jer je rečeno: na Gospoda i na Pomazanika Njegovog, a zatim: Onaj koji živi na Nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se podrugnuti. Taj isti način kazivanja Psalmopojac je sačuvao i u onome što sledi. (6) Ja sam od Njega postavljen car na Sionu. Govori i o onoj veri kakvu će, nakon što je odbaci narod Izrailjev, imati neznabošci. Sion pak označava Crkvu. (7) Gospod reče meni: Sin Moj jesi Ti, itd, tj. Očeva priroda potvrđuje da sam Ja Sin. To nije izvršeno zapovešću, nego sama suština pokazuje da sam Ja - obličje bića Njegovog (Jevr. 1; 3). Sasvim uzgred dodato je "jesi" u označavanju prevečnog rođenja,zato što je Sin svagda bio. Dodato je, međutim, Ja Te danas rodih da bi se označilo i rođenje po telu, zato što reč "danas" označava vreme i upotrebljena je da bi označila rođenje u vremenu. Prema tome, na ljudsko rođenje odnose se i sledeće reči: Ja Te rodih. Vidiš li da Otac prisvaja i rođenje Jedinorodnog Hrista po ploti? (8) U posed Tvoj daću krajeve zemaljske, (9) napasaćeš ih palicom Gvozdenom, tj. krstom, jer iako je u njemu veštastvo drveta, u njemu je i snaga gvožđa. Neki pod palicom podrazumevaju rimsku vlast. (10) I sada, carevi, urazumite se, tj. razmislite i obratite se pokajanju. Naučite se sve sudije zemaljske. Rečju naučite se izražava se napredak, a rečima primite vaspitno karanje - savršenstvo. (12) Primite vaspitno karanje, tj. evanđelsko učenje. Da ne poginete sa puta pravednog, Puta koji je o Sebi rekao: Ja sam put (Jn. 14; 6). nana, Ignjatije and Silence је реаговао/ла на ово 3 ''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''(Св.Нектарије Егински) ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука