ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 33

Psalam Davidov, kada izmeni lice svoje (kao lud) pred Avimelehom, i otpusti Ga ovaj, te otide

 

Sadržaj

 

Bežeći od Saula, David je došao kod Avimeleha. Na Avimelehovo pitanje o razlogu dolaska, David mu nije priznao da beži nego je rekao da ga je Saul poslao da zatraži Golijatov mač. Budući da je jedno govorio a drugo mislio, u natpisu psalma je rečeno: "izmeni lice svoje". Ovaj psalam ispevao je novom narodu, prenoseći mu učenje o duhovnom i evanćelskom služenju.

(1) Blagosiljaću Gospoda u svako vreme,

(2) Gospodom će se hvaliti duša moja. Ako se i čini da sam dostojan pohvale zato što se u mojim delima pronašlo nešto dobro, onda to ne bi trebalo pripisati meni nego Bogu. On me učinio poznatim, On će me učiniti i dostojnim proslavljenja. Neka čuju krotki i obraduju se. Neka se razveseli svaki pravednik kada čuje o spasenju koje mi je učinio Gospod, jer On spasava sve koji se u Njega uzdaju. Psalmopojac se ne zadovoljava time da sam uznosi himne, nego pričasnike (zajedničare) krotkosti čini i pričasnicima (zajedničarima) slavoslovljenja (psalmopojanja).

(3) Uzveličajte Gospoda sa mnom, i uzvisujmo Ime Njegovo zajedno. Kao da nema dovoljno snage da oglasi veličinu Božiju, traži da i drugi pristupe tome i da mu u tome pomognu (sadejstvuju).

(5) Pristupite Njemu i prosvetlite se. Budući da ga je ukrepilo ono, što je već dobio, i druge uznosi ka tome.

(6) Ovaj ništi zavapi, i Gospod Ga usliša. Iz onoga, što se meni dogodilo, naučite da se uzdate u Boga svake tvari, jer je mene, koji sam bio ništavan čovek i pastir, udostojio Svog promisla i pokazao me kao pobednika nad neprijateljima.

(7) Postaviće se oružan angeo Gospodnji oko onih koji Ga se boje, i izbaviće ih. To je saglasno sa rečima apostola (Pavla), jer on o angelima kaže: Nisu li svi oni duhovi za služenje, koji se šalju da služe onima koji he naslediti spasenje (Jevr. 1; 14)? Tako se i blaženi Jakov molio: Angeo, koji me je izbavljao od svakog zla mog... (1. Mojs. 48; 16). I patrijarh Avraam je govorio svom odanom slugi: Gospod, po čijoj volji svagda življah, poslaće angela Svojega s tobom... da dovedeš ženu sinu mojemu Isaaku (1. Mojs. 24; 40). Tako govori i blaženi Zaharija: Angeo koji Govoraše sa mnom (Zah. 2; 3).

(8) Okusite i vidite da je dobar Gospod. Okusite, kaže, istinski hleb, koji je sišao s nebesa. Blago čoveku koji se nada u Njega, zato što će primiti budući život.

(10) Bogati osiromašiše i ogladniše. To je jevrejski narod. Oni koji traže Gospoda neće se lišiti nijednog dobra. Pod tim podrazumeva drugi narod, potekao od neznabožaca.

(11) Hodite, čeda, poslušajte mene, strahu Gospodnjem naučiću vas...

(12) (13) Usta tvoja da ne govore laži. Neznabošcima nudi učenje prema kojem se, kao prvo, zahteva strah Božiji, kao drugo neosuđivanje brata, kao treće uzdržavanje usta od svake laži, kao četvrto udaljavanje od svakog zla i u svemu staranje o dobru, a iznad svega traženje i podržavanje mira. Mir je Hristos, a briga o svemu ovome j'e život i dani dobri.

(14) Ukloni se od zla, i čini dobro; traži mira i idi za njim. Ovome što je rečeno: ukloni se od zla - poučava strah, a ovome: čini dobro - poučava ljubav. I zbog toga je onaj, koji ima ljubav, uzvišeniji od onoga koji ima strah.

(15) Oči su Gospodnje na pravednima, i uši Njegove na molitvu njihovu: Za brigu o vrlini daje veliku nagradu, jer će takvog čoveka posmatrati Bog.

(20) Čuva Gospod sve kosti njihove. Kostima naziva duševne odvažnosti, a to su: pravda, uzdržanje, pobožnost i, da tako kažemo, svaka vrlina.

(21) Smrt je grešnika zla. Pod tim podrazumeva duševnu smrt, za kojom sledi večni oganj, najkrajnja tama, neumorni crv, plač i škrgut zuba, jer grešnike očekuju geena i mrak.

[JESSY]

Psalam 34

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Ono što je izloženo u ovom psalmu izgovara se u ime onoga, koji je svoju nadu položio na Boga i koji se bori s nevidljivom silama, ili se pak govori u ime apostolskog zbora. Takođe se uvodi (pominje) i Sam Hristos. On opisuje kako su Jevreji postupali s Njim u vreme stradanja i time one, koji Boga radi trpe neprijateljske napade, poučava trpljenju i postojanosti.

(1) Sudi, Gospode, onima koji mi čine nepravdu, vojuj protiv vojujućih na me. Takve reči dolikuju apostolima. Pod tim podrazumeva

Jevreje budući da oni, nemajući u sebi mira, podižu bunu i ustaju na Hrista, Koji je naš mir.

(2) Uzmi oružje i štit, i ustani u pomoć moju. Pod oružjem, štitom i mačem podrazumeva sile kazni, koje Gospod šalje u pomoć pravednima.

(3) Reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje. Molim Te da to kažeš mojoj duši, odnosno, da joj kažeš da ćeš Ti biti njen pomoćnik.

(4) Neka se povrate natrag. Ako se vrate natrag oni, koji od vrline idu ka poroku, učinjeno im je dobro delo.

(8) Neka mu dođe zamka koju ne zna, i gvožđa koja meni prikri neka njega uhvate, i neka sam u istu zamku padne. Zamke su se okrenule na glave lukavih; oni, koji su lovili na smrt, sami bivaju ulovljeni i predaju se smrti.

(9) A duša moja obradovaće se Gospodu. Dakle, oni što su pripremili zamku i smislili pogubnu nameru protiv našeg zajedničkog Spasitelja Hrista, biće kažnjeni što su Mu se izrugivali, prema onome što smo nedavno rekli. Međutim, moja duša će svagda biti izvan svake opasnosti, neprestano se radujući u Bogu i veseleći se zbog spasenja Njegovog.

(11) Ustaše na mene svedoci nepravedni, ono što ne znađah pitahu me. Od ovog stiha uvodi se Hristos, Kojeg su lažnim svedočenjima optužili pred arhijerejskim sudom.

(12) Uzvratiše mi zla za dobra, i besplodnost učiniše duši mojoj. To kaže zbog toga, što su se oni pokazali kao nedostojni da budu nazvani čedima Božijim. To je najbolje otkrio Sam Spasitelj, govoreći nešto slično ovome: Koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja (Mt.23;37)!

(13) A ja, kad mi oni dosađivahu, odevah se u vreću. Toliko je žalio zbog njihove propasti da je jadikovao, tugovao, plakao i molio se zbog njihovog greha. I postom smirivah dušu moju. Kao dokaz Svog čoveštva, nije se odrekao posta. I molitva moja u nedra moja vratiće se. Time se možda izražava istrajavanje Jevreja u grehu. Oni, kaže, (od molitve) nisu imali nikakve koristi, jer svojim krajnjim neznanjem kao da su odvratili molitvu od sebe.

(14) Kao bližnjemu, kao bratu našem, tako ugađah. Trudio sam se da im, kao prijateljima i braći, učinim dobra dela, jer sam želeo da ih iscelim. Zbog toga sam i plakao zbog njih.

(15) A oni protiv mene veseliše se i okupiše. Tom platom su mi, kaže, uzvratili zato što sam patio zbog njih. Sabraše na me udarce, i ne znadoh (zašto). Zadavali su mi rane a Ja u Sebi nisam nalazio nikakvu krivicu, niti sam za nju znao. Razdeljuju me, i ne biše ganuti (da prestanu). Podeli se mnoštvo, kao što kaže evanđelista Luka (Dela ap. 14; 4); jedni Ga nazivaju blagim, a drugi lukavim. I kad se to događalo, nije ih ganulo niti su razumeli protiv koga sve to čine. On to ne govori zato što želi da osudi, nego zato što želi da pomogne. Kada ćeš se, kaže, Ti javiti, i pomoći onome koji trpi nepravde?

(17) Povrati dušu moju od zlodejstva njihovog. On, tj. Hristos, strada i sve to čini radi našeg spasenja, jer je radi nas sišao i ovaplotio se.

Od lavova jedinorodnu (jedinicu) moju. Lavovima naziva ili lukave protivničke sile, koje samo što nisu rikale na Hrista ili, možda, same jevrejske vođe, budući da se oni tako pominju, govoreći rečima proroka: Nasledstvo moje posta mi kao lav u šumi, pusti Glas svoj na mene, zato mi omrznu (Jer. 12; 8). Svoju dušu naziva jedinorodnom (jedinicom), upotrebivši reč jedinorodna (jedinica) umesto ljubljena, zato što se jedinorodno (jedino) dete uvek više voli.

(19) Koji me mrze uzalud i koji namiguju očima, tj. smišljaju lukavstvo.

(20) Jer meni govoriše mirne (stvari), a s gnevom lukavstva zamišljahu, govoreći: Učitelju blagi (Mt. 19; 16) i znamo da si istinit i putu Božijemu zaista učiš, i ne obazireš se ni na koga, jer ne gledaš ko je ko od ljudi (Mt. 22; 16).

(21) I raširiše na me usta svoja. Pod tim podrazumeva hule, koje su izgovorene pod krstom. I rekoše: dobro! dobro! videše oči naše. Kao da se po njihovoj želji izvršilo to delo, i Hristos je prikovan za krst. To čine oni, koji se raduju patnji pravednika.

(22) Video si, Gospode, ne prećuti; Gospode, ne odstupi od mene. Jedinorodni Logos Božiji, Koji je postao čovek ne prestajući da bude Bog, moli Oca sudiju zbog uvrede koju su nam naneli demoni i moli da se razveje oholost gordeljivaca. Oni će tada biti postiđeni a drugi će se obradovati, prinoseći blagodarenje za spasenje.

[JESSY]

Psalam 35

(1) Za kraj, sluge Gospodnjeg Davida

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam u sebi sadrži optuživanje jevrejskog naroda za gordost i razobličenje njegove zlobe, a takođe i psalmopojanje u slavu pravednih sudova Božijih, kakvima je Bog sazdao podnebesje; osim toga, sadrži i blagodarenje Ocu za dobročinstva, otkrivena u Isusu, a pored svega toga i molitvu koja čuva od padanja u gordost.

(2) Govori bezakonik grešeći u sebi. Odgajeni u zlu pomišlja da niko ne vidi skrivene zamisli njegove duše. Rečeno je: govori umesto "misli" ili "pretpostavlja". Uzrok takve bezosećajnosti nalazi se u njemu samom, jer nema straha pred svevidećim Vladikom. Nema straha Božijeg pred očima njegovim. Jednom odlučivši da prestupi zakon, udaljuje strah Božiji od svojih očiju, jer strahom Božiji svaki čovek uzdržava sebe od rđavoga.

(3) Jer obmanu pred Njim. On dobrovoljno ostaje u ovom neznanju, ne nameravajući da preispita svoja dela i da omrzne na zlo koje je učinio: Da prizna bezakonje svoje i da omrzne (na njega). Ne pomišlja na to da će Bog pronaći (otkriti) njegov greh i da će, otkrivši ga, omrznuti i greh i onoga koji je sagrešio.

(4) Reči usta njegovih su bezakonje i laž. Bezakonja su u onim porugama kakve su izgovarali Hristu, a laž je u tome što su nameravali da Mu postave zamku, pristupajući Mu laskavim rečima. Ne htede da se opameti da čini dobro, dobrovoljno se udaljivši od toga da čini dobro.

(5) Bezakonje smisli na postelji cvojoj, iđaše svakim putem rđavim. Predstavlja istrajnost (dosl. neumornost) Jevreja u smišljanju zla protiv Hrista. A na zlo nikad ne negodova, tj. nisu omrznuli na zlo.

(6) Gospode, na nebu je milost. Tvoja. Pokazuje da su milošću Božijom sazdana i nebeska suštastva, tj. slovesne sile.

I istina Tvoja do oblaka. (7) Pravda je tvoja kao Gore Božije. Ti si pokazao da su istinita i nepromenljiva obećanja koja su izrekli proroci, jer nebesa označavaju proroke. Ti si pokazao da su ona istinita time, što si otkrio toliko mnoštvo pravde, da se ona upodobljuje gorama Božijim. Sudovi su Tvoju bezdan mnogi. Budući da je u Tebi toliko istine i pravde, ne znam zbog čega si tako dugotrpeljiv? Sudovi su Tvoji toliko nedostupni zrenju, koliko i bezdan. I kao što je njegova dubina nesaglediva za ljude, tako je nedostižno i razumevanje Tvojih sudova. Ljude i životinje spasićeš, Gospode. Govoreći o dva naroda: Bog zatvori sve u nepokornosti, da sve pomiluje, apostol (Pavle) je dodao: jer su neispitivi sudovi Njegovi (Rim. 11; 32,33). Nešto slično rečeno je i ovde. Psalmopojac je nameravao da pripoveda o dva naroda, koja označavaju ljudi i životinje: ljudi označavaju Izrailjce, kao one, koji su naučeni Zakonom i koji znaju šta je dobro (v. Rim. 2; 18), dok životinje, kao beslovesne, označavaju neznabošce. Jevreji, koji su u tajnosti naučeni Zakonom i prorocima, bili su odbačeni, dok su neznabošci, koji nikada za njih nisu čuli, bili prihvaćeni. Samim tim on je unapred rekao: Sudovi su Tvoji bezdan mnogi. Osim toga, ljudima naziva one, koji su sačuvali dostojanstvo uma, a životinjama one, koji su se priklonili zemlji i hrane se zemaljskim mudrovanjem. Zbog toga na spasenje nije prizvao samo pravedne, nego i grešne.

(8) Sinovi ljudski pod okriljem krila Tvojih nadaće se, tj. Tebe će imati za pokrovitelja i pomoćnika evanđelske reči.

(9) Opiće se od obilja doma Tvoga, i potokom sladosti Tvoje napojićeš ih. Potok sladosti je Hristos, prema onome što je rečeno: Ja ću kao reku dovesti k njemu mir i slavu naroda (Isa. 66; 12). On je, međutim, i izvor života, i Svetlost od Svetlosti.

(12) Da mi ne dođe noga ohola. Moli da bude slobodan od strasti. I ruka grešnika da me ne potrese. Da me, kaže, neko sramno delo ne udalji od stajanja pred Tobom.

[JESSY]

Psalam 36

Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam u sebi sadrži učenje upućeno novom narodu i savet da se uzdržava od lukavih dela a da izvršava dela dobra, ubeđujući ih i u jedno i u drugo nadom priugotovljenom za dobre i kaznom kakva očekuje lukave.

(1) Ne porevnuj lukavima, niti zavidi onima koji čine bezakonje. Savetuje da se udalje od lukavstva, obznanjujući da je kraj lukavstva - gubitak svakog dobra.

(3) I naseli zemlju, i nasitićeš se bogatstvom njenim. Zemljom naziva bogonadahnuto Pismo, u kojem je bogatstvo svetih, tj. obećanja. Savetuje da se neprestano i pažljivo izučavaju božanstvene reči, iz želje za onim dobrima koja su, prema Pismu, priugotovljena za svete.

(5) Otkri Gospodu put. svoj i uzdaj se u Njega, i On će učiniti. Otvoreno im kaže da idu putem kakav je Njemu ugodan.

(6) I izvešće kao svetlost pravdu tvoju, jer je poznato da će u budućem veku, kao što je rekao Sam Gospod, pravednici zasjati kao sunce (Mt. 13; 43). Svetlost pravde je znanje, budući da je pravda merilo vrline.

I sud tvoj kao podnevlje - znači da te smatra dostojnim svetlosti.

(7) Povinuj se Gospodu i moli Ga usrdno. On će u budućem veku pokazati da si dostojan svetlosti, a ti se ovde povinuj. Ne porevnuj uspešnome na putu njegovom. Ne čudi se uspehu bezakonika i ne uzimaj sebi kao primer blagostanje stečeno bezakonjem, ne traži u tome podsticaj da i sam činiš nešto slično. Ako bezakonik i ima u svemu uspeha, ne potresaj se zbog toga i ne negoduj zato što lukavi ostaju nekažnjeni pa čak i srećno žive, iako bi neko trebalo da ih kazni.

(8) Prestani od gneva i ostavi ljutnju. Ne gledaj na njihovo blagostanje, nego iščekuj kraj i videćeš (njihovu) propast. Gnev je želja za kažnjavanjem, a kažnjavanje je plata za zlo. Ne revnuj u lukavstvu. Nesumnjivo znaj da su oni, koji su se uspokojili božanstvenom nadom, izabrali vrlinski život, da ga provode u miru i spokojstvu i da se neprestano naslađuju čistotom savesti, dok će oni, koji se oslanjaju na privremeno blagostanje, okusiti brzu promenu i biti prepušteni zaboravu.

(10) Tražićeš mesto njegovo i nećeš naći. To je slično rečenome: Bezbožnici će biti iskorenjeni (Jov 4; 7 - prema Septuaginti).

(11) Uživaće u mnoštvu mira. Pravednik se naslađuje mnoštvom mira i bestrašćem duše, uz istinsko poznanje svega postojećeg (suštog).

(12) Vreba grešnik pravednika. To se može odnositi i na đavola. Psalmopojac time teši uvređene, jer pokazuje da bezakonik jadikuje i da se srdi na one, koji su zavoleli spokojan život. Međutim, pravedni Sudija se podsmeva njegovom poduhvatu, jer predviđa njegov skori kraj.

(13) Gospod mu se podsmehuje. Podsmehuje se zlim namerama grešnika protiv pravednika, znajući da je On odredio dan kad će jednom dodeliti večni život, a drugom - večne muke.

(14) Mač potežu grešnici, zategnuše luk cvoj...

(15) Mač njihov da uđe u srce njihovo. Lukavi demoni su, kaže, sami pretrpeli ono, što su nameravali da učine svetima.

(16) Bolje je malo u pravednika, tj. i mala milost Gospodnja uzvišenija je od svakog svetovnog bogatstva.

(18) Zna Gospod puteve neporočnih, tj. odobrava ih i poštuje. I nasleđe njihovo biće do veka, jer je nasleđe svetih nepropadljivo i večno.

(19) Neće se postideti u zlu vremenu. U vreme progona i oskudice u učiteljima, Sam Gospod Svojim Duhom prehranjuje one koji veruju u Njega. Ili: zlo vreme je vreme gneva na bezbožnike, kad će jedni osetiti pravedni sud Božiji, a drugi primiti slavu, čast, nepropadljivost i večni život.

(21) Uzajmljuje grešnik i ne vraća. Za dobročinstva koja mu je učinio Gospod, grešnik ne uzvraća blagodarenjem (zahvalnošću). Pravednik miluje i daje. Uzvraća milosrđem i time podražava svog Vladiku.

(22) Jer koji Njega blagosiljaju naslediće zemlju. To je slično onome, što je rečeno Avraamu: Blagosloviću one koji tebe blagosiljaju, i prokleću one koji tebe usproklinju (1. Mojs. 12; 3)

(23) Od Gospoda se upravljaju koraci čoveka. Gospod odobrava njegovo prihvatanje delatnog života.

(24) Kada padne, neće se razbiti. Ako se pravedniku i dogodi da se spotakne u nečemu beznačajnom, to mu neće naškoditi, jer za svoj oslonac ima Boga.

(25) Ne videh seme njegovo (tj. seme pravednoga) da traži hleba. Pod tim podrazumeva duhovni hleb, a to su božanstvene reči.

(27) Veselićeš se u vek veka. I nasledićeš, kaže, večna naselja.

(29) Pravedni pak naslediće zemlju. Često je pominjao da se pravednima daje zemlja, ubeđujući ih time da je požele.

(30) Usta pravednoga proučavaće premudrost. Bilo umom, bilo jezikom, ali svakako smo dužni da govorimo i da svuda sa sobom pronosimo reči Božije, neprestano se podvizavajući u njihovom izučavanju. Naučivši se da tako postupa, podvižnik vrline živi neustrašivo i nepokolebivo, nadvladavajući one koji pokušavaju da ga sruše. Psalmopojac je to rekao i u prvom psalmu: Nego je u zakonu Gospodnjem volja njegova, i u zakonu Njegovom poučava sedan i noć (st. 2).

I jezik njegov govoriće sud (pravi), odnosno, to nije sudsko pravosuđe, nego onaj sud koji se projavljuje u nepogrešivom i zdravom rasuđivanju.

(31) Zakon Boga njegovog u srcu je njegovom, i neće se spotaći koraci njegovi.

(32) Vreba grešnik pravednog (33) ali Ga Gospod neće ostaviti. Na različite načine izražava jedno isto, da bi se ono, što je više puta izučeno, duže očuvalo u pamćenju. Kaže da Gospod neće prezreti pravednika kad lukavi budu smišljali zlo protiv njega i da neće dopustiti kad se (lukavi) odvaže na nešto slično, nego da će učiniti da pravednik izbegne zamke. Takvo promišljanje Avraam je video nad sobom oba puta kad je Sara bila oteta; upoznao ga je (to promišljanje) i Isaak, budući izložen istoj opasnosti, a upoznao ga je i Jakov, kada su mu pozavideli brat i tast; upoznao ga je i Josif, kad su se protiv njega naoružale zavist i kleveta. Da li je potrebno da sve njih nabrojimo? Znatiželjnima neće biti teško niti da prikupe primere u Starom, niti da ih zapaze (primere) u Novom Zavetu.

(33) Niti će Ga osuditi kada bude sudio, tj. u vreme suda nad njim.

(34) Kada propadaju Grešnici, videćeš. Videćeš, kaže, da su grešnici istrebljeni.

(35) Videh bezbožnika Gde se uzdiže, i nadima se kao kedri Livanski. Prema rečenome: Naš život na zemlji je senka (Jov 8; 9 prema Septuaginti).

(36) I prođoh, u Gle, ne beše Ga. Videvši kako lukavi žive u blagostanju, razmišljao sam kako to može biti. A zatim, razmišljajući o tome i postavljajući sebi to isto pitanje i drugi put, nisam više mogao da ih vidim: nisam bio u stanju čak ni da nađem mesto na kojem bi oni stajali.

(37) Čuvaj bezazlenost u gledaj pravotu, jer ima ostanka čoveku mirnom. Neka te i kažnjavanje lukavih, i ostanak ili nasleđe dobrih podstakne da se pobrineš o prostoti srca.

[JESSY]

Psalam 37

(1) Psalam Davidov, za sećanje, o suboti

 

Sadržaj

 

David je ovaj psalam ispevao sećajući se nesreće koja ga je mučila, a kojoj je bio izložen zbog greha. Osim toga, moli se Bogu za sebe da mu podari subotovanje, odnosno počinak od nesreća.

(2) Gospode, nemoj me jarošću Tvojom karati, niti me Gnevom Tvojim kazniti. Jarošću i Gnevom Božijim nazivaju se demoni koji služe za kažnjavanje i sile koje služe za osvetu. Na taj način, on se moli da ne bude kažnjen posredstvom zlih sila i poslanja gnevnih angela, nego posredstvom spasonosnih reči. Gospod nas kažnjava zato, da bismo se sećali vrline. Sveti (David) se ne odriče karanja i kažnjavanja, nego karanja i kažnjavanja u gnevu i jarosti.

(3) Jer strele Tvoje zabodoše se u mene. Strelama naziva sile kažnjavanja. I spustio cu na me ruku Tvoju. Dotakla me je, kaže, Tvoja ruka, koja me kažnjava za greh.

(4) Nema iscelenja telu mome od lica gneva Tvoga. Kad me sustigao Tvoj gnev, oslabilo je i moje telo. Nema mira u kostima mojim od lica gneva Tvoga. Iznemogla je sila moje duše, a razlog te slabosti je greh.

(5) Jer bezakonja moja prevaziđoše glavu moju. Srušila me je, kaže, težina grehovnog bremena. Muči me zlosmradije onih zagnojenih rana koje sam poneo na sebi kad sam odbacio razboritost i uzrevnovao na bezumlju. Zbog toga sam lišen svake radosti i neprestano jadikujem, zbunjujem se i ne nalazim načina da žalost pretvorim u radost. Kao breme teško opteretiše me. Najtežima naziva snažne prekore savesti, koji ga dovode do očajanja.

(6) Usmrdiše se i zagnojiše rane moje, jer je svaki greh gnusan i smradan, i kad duša ne bi pala u bezumlje, ne bi ni pretrpela greh. Iz ovoga upoznajemo svojstvo greha. Kakvo je to svojstvo? Svojstvo da nam se grehovi dešavaju usled bezumlja.

(7) Sav dan postiđen hodih. To se mora ponavljati onima, koji se mnogo smeju i vesele.

(8) Jer se slabine moje ispuniše porugama, zato što sam video kako mi se izruguju moji neprijatelji. Pod tim podrazumeva duhovne neprijatelje.

(9) Zlostavljan bih i unižen veoma. Od te želje, kaže, požnjeo sam to da sam pao na zemlju i neprestano jadikovao usled tegobnih patnji srca. Zbog toga sam, izmenivši delanje želje, učinio da ona služi Božijoj volji, jer Psalmopojac dodaje: Rikah od uzdaha srca mojega. Bičujući savest, primorao je svoje srce na česte uzdahe.

(10) Uzdisanje moje od Tebe se ne sakri. Neka mi se pred Tobom uračuna i moja želja da Ti prinesem pokajanje. Ma koliko da je u meni želja, želim da se spasem. A šta je želja Hristova? Da za nas savrši Pashu (v. Lk. 22; 15).

(11) Srce moje smuti se, ostavi me snaga moja. Srcem naziva razum. I svetlost očiju mojih i ona nije sa mnom. Svetlost očiju je Duh, koji je zablistao očima njegovog uma.

(12) Prijatelji moji i bližnji spram mene dođoše i staše. Kad sam bio poražen, oni su mi se suprotstavili. To govori o Avesalomu i Ahitofelu.

(13) I najbliži moji na odstojanju stadoše, jer su ga angeli, koji su mu u svemu pomagali, napustili zbog greha. Možda se svete sile udaljuju u vreme iskušenja zbog ispitivanja ili pak zbog kažnjavanja iskušavanoga. Tražitelji duše moje užurbaše se. Verovatno je da su onda, kad su ga napustili angeli, demoni počeli snažnije da ga napadaju. I koji mi iskahu zla govoriše pogubne stvari, tj. govorili su jedan drugome, pripremajući mi zamke.

(14) A ja kao gluh ne slušah, itd. Dok su oni to govorili, činilo se da ne slušam i ne govorim, jer mi je greh oduzeo odvažnost.

(16) Jer u Tebe se, Gospode, pouzdah. (17) Jer rekoh: Da mi se ne poraduju neprijatelji moji. U takvom mnoštvu nesreća imao sam, kaže, jednu nadu u spasenje - onu pomoć koju ćeš mi Ti ukazati.

Iuspoticanju nogu mojih biše nada mnom velerečivi. Greh, koji je pokolebao moje noge, dao im je povod da se uzohole nada mnom.

(18) A ja sam na udarce spreman, i bol je moj stalno preda mnom. Ispoveda da spremno prihvata kaznu koja ga upravlja na dobar put.

(19) Jer bezakonje moje ja ću objaviti, i brinuću se za grehe svoje. Zbog toga i bivam samome sebi tužitelj, i svim silama nastojim da ozdravim.

(20) A neprijatelji moji uživaju, i osiliše se nada mnom. Iako, kaže, nisam neosetljiv za greh nego se, naprotiv, stalno brinem zbog njega, ipak vidim da se moji neprijatelji ukrepljuju. Ti neprijatelji, koje ničim nisam uvredio, koji me okrivljuju za greh i pretvaraju ga u izgovor da se pobune protiv mene, počeli su da me progone, govoreći da pravedno postupaju. Ja sam im postao mrzak kao mrtvac. Zbog toga Te molim, Gospode: ne udaljuj se od mene, nego mi pohitaj u pomoć (st. 22-23).

[JESSY]

Psalam 38

(1) Za kraj, Iditunu, psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Iditun, sveštenopojac ovenčan proročkim darom, oglašava pesmu uvodeći u nju samog Davida, koji ispoveda grehe.

 

(2) Rekoh: Sačuvaću puteve moje. Očigledan znak utvrđenog srca. Postavih ustima mojim stražu kad ustane grešnik naspram mene, jer su ga duhovni neprijatelji, koji su ga opkoljavali, prekorevali zbog greha.

(3) Postadoh gluvonem i ponizih se i ućutah od dobara. Budući ukoren, nisam odgovorio prekorima, jer sam poznao da sam se lišio dobara. Bol se moj obnovi. Umesto da odgovorim podrugljivcima, sećao sam se greha, i ovo podsećanje na greh bilo je za moje srce kao oganj.

(4) Iu razmišljanju mome razgore se oganj. Dok sam se podsećao greha, sagorevao me oganj. Govorih jezikom mojim: (5) Obznani mi Gospode končinu moju. Govorih jezikom, tj. tiho i šapatom, da reči ne bi dopirale do mnogih. U toj rečenici sadržalo se i pitanje o preostalim danima. On je pitao želeći da zna da li će mu preostalo vreme njegovih dana (tj. njegovog života) biti dovoljno za pokajanje.

(6) Gle, pedljima si postavio dane moje, i sastav (ipostas) moj je kao ništa pred Tobom. Iako će se, kaže, moj život mnogo produžiti, on je pred Tobom sasvim ništavan. Ako je hiljadu godina u Tvojim očima kao jedan dan, šta onda znači vreme (života) jednog čoveka? Simah je ovo mesto preveo ovako: "Kao pedlji su dugački dani moji, i život moj je ništavan pred Tobom." Ti si beznačalan (bespočetan) i beskonačan, a naš život se meri nekolicinom dlanova ili pedalja. Time je izobrazio kratkovečnost ljudskog života.

Ali zaista sve je taština, svaki čovek živ. (7) Zaista, kao u slici hodi čovek, ali se uzalud mete. Ako čovek korača slično prividu i nestvarno, onda ga je prethodno pravilno nazvao taštinom, jer živimo nestvarnim životom i kao u prividu, ne brinući se o stvarnim dobrima. Zbog toga i uzaludno bivamo pometeni. Život onih, koji obitavaju na zemlji, okrenut ka svetovnim brigama, može se smatrati taštinom. Ili bi se moglo reći i ovako: sve godine našeg života pred Tobom su "para", jer je Simah umesto reči "taština" upotrebio reč "para". Sabira u riznicu, i ne zna kome će to sabrati. Budući da sad ne živimo istinskim životom nego kao u prividu i ne brinemo se o stvarnim dobrima, uzaludno bivamo pometeni, prepuštajući se svetovnim požudama i sabirajući riznice čiji su nam naslednici nepoznati.

(8) I sada, ko je iščekivanje moje? Ni jeli Gospod? Kao onaj,koji je izneo sud o ovozemaljskim ispraznostima, pravedno kaže da se uzda u Gospoda. I sastav (ipostas) moj kod Tebe je, tj. moje iščekivanje ili moje trpljenje.

(9) (Za) porugu bezumnome dao si me. Ne prepuštaj me porugama, jer će u meni prekorevati i Tebe.

(10) Ogluvonemeh i ne otvarah usta svoja, jer si Ti (to) učinio. Budući ukoren ja sam ćutao, jer sam pouzdano znao da si Ti, radi mog kažnjavanja ili urazumljivanja, odredio da me prekorevaju zbog toga.

(11) Otkloni od mene udarce Tvoje. Kazne, koje su mu naložili demoni, naziva kaznama od Boga, jer je zbog učinjenog greha Bog dopustio da ih pretrpi. Od moći ruke Tvoje ja iščileh. Već smo više puta pomenuli da se sila kažnjavanja naziva rukom Božijom. Kada Bog silno kažnjava ljude, kažnjenik iščili, jer je slab i nije u stanju da se dugo suprotstavlja udarcima.

(12) Karanjima zbog bezakonja pokarao si čoveka. Koreći me za greh, Ti si me urazumio. Uzalud se mete svaki čovek, tj. živeći u bezakonju, jer mu je potrebno slično urazumljivanje.

(13) Usliši molitvu moju, Gospode i oprosti mi grehe pre končine, jer to znače reči: Ja sam došljak.

(14) Ostavi me, da se odmorim. Pre moje končine, kaže, podari mi oproštaj grehova, da bih sa čvrstom nadom sišao u ad. I više me neće biti. Neću biti onakav, kakav bih mogao da budem nakon slobode koju bi mi Ti darovao. Sloboda koja je darovana od Boga jeste bestrašće duše uz istinsko poznanje suštog.

[JESSY]

Psalam 39

(1) Za kraj, Davidov Psalam

 

Sadržaj

 

Ta pesma prinosi se u ime novog naroda, otrgnutog iz jame nesreće, a zatim se uvodi i lik Hrista Koji blagodarnima tumači domostroj. Nakon toga ponovo se uvode oni koji su poverovali iz Izrailjaca koji žele da se izbave od greha neverja i istovremeno opisuju nesreće koje su ih sustigle zbog neverja.

(2) Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me pažnju. To je slično rečenome: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21; 19).

(3) I izvede me iz rova mučenja. I šta je učinio za tebe? Uslišavši me, kaže, izveo me iz grehovne dubine, oslobodio me od sladostrašća blatnog tela, ili od vrata smrti i tamošnjeg truljenja, ili od svetovnih ispraznosti. I iz mulja blata, jer se u grehe, kao u blato, zaglibljuju oni koje su (gresi) ulovili. Rov mučenja je porok i neznanje. I postavi na kamen noge moje, i upravi stope moje. Apostol Pavle kaže da stena beše Hristos (1. Kor. 10; 4). Postavi noge moje, jer sam se naučio da koračam bogougodnim putem, tj. (naučio sam se) delatnom životu i pravim dogmama.

(4) I stavi u usta moja pesmu novu, himnu Bogu našem, tj. evanđelski zakon. Kad nakon obnovljenja našeg doma dostignemo bestrašće, pojemo novu pesmu. Videće mnogi i uplašiće se, i uzdaće se u Gospoda, jer se propoved razglasila po čitavom svetu.

(5) Blažen je čovek, kome je ime Gospodnje nada njegova. Radi ubeđivanja, dodaje zatim i nešto novo i kaže: uistinu je od svih blaženiji onaj, kojem je jedina nada Bog, i čiji pogled nije upravljen na brigu o sadašnjem životu jer je to - sujetnost i lažno ushićenje,[1] i uzaludna briga. Celomudreno ushićenje je takvo stanje u sadašnjem životu u kakvom se mnogima činilo da su proroci u istupljenju i kojim se pravednik hvali govoreći: Ja rekoh u istupljenju mome (Ps. 115; 2).

I ne gleda na sujetnosti i ushićenja lažna /manije lažne/ (grč. εις... μανιας ψευδεις). On,dakle, blaženim naziva samo onoga koji je nadu položio na Boga, a ne onoga ko se zanima svetovnim brigama, koje su i mahnitost (manija) i laž.

(6) Mnoga si učinio Ti, Gospode Bože moj, čudesa Tvoja. Mnogobrojna su i čudesna, kaže, dela koja si savršio u vreme domostroja. Ja sam govorio i o njima i o drugim (čudesima), i ta propoved se razglasila po čitavom podnebesju, zbog čega se pojavilo bezbrojno mnoštvo onih koji su poverovali.

(7) Žrtvu i prinos nisi hteo, a telo si mi pripremio. Ovde se uvodi Hristos, Koji se obraća Ocu: "Budući da nisi hteo žrtvu i prinos, niti si blagovoleo da prihvatiš svespaljenice koje se prinose po Zakonu, (8) Evo dolazim, primivši na Sebe telo koje si mi Ti pripremio, jer je Duh Sveti i sila Višnjeg osenio Presvetu Djevu." Evo dolazim.., da izvršim volju Tvoju. Kakva je bila volja Očeva, ako ne onakva, kakvom ju je protumačio Sam Gospod, rekavši: A ovo je volja Oca koji me posla, da svaki kojeg Mi dade ne propadne nego da Ga vaskrsnem u poslednji dan (v. Jn. 6; 39). A ono što je rečeno u početku knjige, tumači se ovako: Jevreji početkom nazivaju svitak. Tako je Isaiji, kada je bio poučen tajinstvu očovečenja (ovaploćenja) Jedinorodnog, rečeno: Uzmi svitak nov, i u njemu napiši slovima čovečijim (Isa. 8; 1 - prema Septuaginti). Pri tom se ustavi (pravila) Novog Zaveta ne pišu na kamenim, nego na telesnim tablicama, kao što Gospod govori kroz proroka Jeremiju: Položiću zakone Moje u misli njihove, i na srca njihova napisaću ih (Jer. 38 (31); 33 - prema Septuaginti), obznanjujući time da će Crkva novi zakon primiti u unutrašnje i duhovne riznice srca, i da će njegove zapovesti htednuti veoma (Ps. 111; 1).

(10) Blagovestih pravdu u crkvi velikoj. Velika crkva je duša iz bilo kog naroda, koja je poverovala u Spasitelja. Ona se opravdava, imajući Onoga, Koji opravdava neznabošca.

(11) Pravdu Tvoju ne sakrih u srcu mome. Pod tim podrazumeva pravdu koju je on propovedao, pravdu koja je iznad zakona i senke. Kada kaže: (Gospode), Ti znaš, to znači: prisvojio si. Istinu tvoju i spasenje Tvoje rekoh, tj. nisam prećutao, i istinu Tvoju nisam zadržao .u sebi. Istinom se naziva evanđelska propoved. Ja, međutim, nisam sakrio ni Tvoje spasenje, tj. puteve prema spasenju koje si Ti darovao ili prema blagodati, koja se prima verom. Saborom velikim naziva se Crkva, sabrana od Izrailjaca i neznabožaca, jer Hristos slovesnoj (razumnoj) prirodi otkriva učenje o milosti i istini i učenje o spasenju. Učenje o istini čovek zadobija u sozercateljnom (teorijskom) učenju, a ono o spasenju - u delatnom (praktičnom) učenju.

(12) A Ti, Gospode, nemoj udaljiti milosrđe Tvoje od mene. Nakon što je Hristos poučio tajni domostroja, uvodi (pominje) Izrailjce koji žive u neverju. Kao narod koji nije poverovao Božijem milosrđu, zbog čega je bio prezren i iskusio svaku nesreću, on (Izrailj) počinje da se kaje i da preklinje za milost. Ukazuje i na prizivanje Izrailjaca, do kojeg će doći u poslednja vremena. Milost Tvoja i istina Tvoja neka me uvek štite. Ispovedam da si Ti Onaj, Koji nas odavno spasava i štiti. Zadobivši spasenje, Crkva Božija ponovo moli za promišljanje Božije zbog najraznovrsnijih napada od ljudi i demona, koje pominje u narednim stihovima.

(13) Jer me obuzeše zla kojima nema broja. Opisuje nesreće koje su ih sustigle nakon što nisu poverovali u Hrista. Umnožiše se većma od vlasi Glave moje, i srce moje ostavi me. To je slično onome, što bi neko rekao: " Ja sam isto što i čovek koji nema ni um ni srce", jer su Izrailjci postali bezumni i nerazboriti (dosl. nemudri) ljudi.

(15) Neka se povrate natrag i nek se posrame koji mi hoće zala. Tako Izrailj vapi protiv duhovnih neprijatelja ili protiv književnika i fariseja koji smišljaju zlo protiv spasenja njihovih (izrailjskih) duša, govoreći o Hristu: Ovaj drugačije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula (Mt. 12; 24) Demon je u tebi; ko traži da te ubije (Jn.7;20).

(18) A ja sam ništ i ubog, Gospod će brinuti o meni. Nakon što se pokajao, Izrailj je zadobio veliku odvažnost i naziva sebe ništim i ubogim, saglašavajući se već u tome da je i njegovo uzdanje Gospod.

Pomoćnik moj i izbavitelj moj Ti jesi, Bože moj, nemoj kasniti. Do takvog kraja će, kaže, doći Crkva, koja je najpre osiromašila i trpela velike nedaće u svetu, ali se obogatila Tvojom silom i bila proslavljena Tvojom pomoći. Stoga i moli Boga da ne zakasni. Prihvativši njenu prozbu, On neće ni zakasniti, kao što je i rečeno: Zacelo he doći i neće odocniti (Avak. 2; 3).

[JESSY]

Psalam 40

(1) Za kraj, psalam Davidov

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu blaženima naziva one koji su poverovali u Hrista, a kao nagradu za njihovu veru obećava im Njegovu pomoć. Tu se pojavljuje i Sam Spasitelj, Koji osuđuje kneževe jevrejskog naroda, a najviše Svog izdajnika.

(2) Blažen je koji razume siromaha i ubogoga. Siromahom i ubogim naziva Hrista, koji bogat budući, nas radi osiromaši (2. Kor. 8; 9). Psalmopojac je ovde moralno učenje pretpostavio proroštvu, nameravajući da psalam bude od koristi i jednom i drugom. Koga on naziva blaženim? Onoga, koji razume siromaha i ubogoga, tj. onoga koji je shvatio da je Hristos, iako bogat, upravo zbog toga i osiromašio da bismo i mi ljubili uboge, kao braću našeg Tvorca i Sudije. Zbog toga je blažen onaj, koji dolično razmišlja o ubogima ili onaj, koji razume siromaštvo kakvo je Hristos zbog nas primio na Sebe. Kakva je korist od sirotoljublja (grč. φιλοπτωχια, ljubav prema siromašnima)? U zli dan izbaviće ga Gospod, što ukazuje na dan Suda koji će grešnicima doneti patnje i muke. Gospod će, međutim, izbaviti sirotoljubive, jer će im dug vratiti čovekoljubljem, kao onaj koji je od njih pozajmio milostinju i rekao i kroz Solomona: Ko poklanja siromahu Gospodu pozajmljuje (Priče Sol. 19; 17) i Svojim sopstvenim ustima: Kad učiniste jednome od ove moje male braće, Meni učiniste (Mt. 25; 40). U zli dan izbaviće Ga Gospod. Zlim danom se nazivaju i napadi iskušenja i neprijateljski progoni. Otuda, kako ja mislim, omogućuje da shvatimo da je dan Suda strašan i pogibeljan za bezakonike. Obećava da će ga potpuno poznanje onog siromaštva osloboditi od nedaća strašnog dana.

(3) Gospod će ga sačuvati, i živiće ga, i blaženim će ga učiniti na zemlji, i neće ga predati u ruke neprijatelja njegovih, tj. duhovnih neprijatelja.

(4) Svu postelju njegovu u bolesti njegovoj promenio si. Njemu će biti bolje, i u njemu će se dogoditi promena ka ozdravljenju; uobičajeno je da se u Svetom Pismu umesto reči promena upotrebi reč obraćanje, kao u sledećem primeru: Obratio si mi plač moj u radost (Ps. 29; 12).

(5) Ja rekoh: Gospode, pomiluj me, isceli dušu moju. David se moli zbog svog sopstvenog greha, budući da je u sebi samom poznao jednog od onih što su razumeli siromašnog i ubogog.

(6) Neprijatelji moji rekoše mi zlo. Od ovog stiha uvodi se (pominje se) Sam Hristos, Koji opisuje kako su Jevreji postupali s Njim. Trebalo bi pretpostaviti da je do ovog stiha prorok (David) govorio o sveceloj vaseljenskoj Crkvi, jer to više priliči svakom revnosnom hrišćaninu nego Čoveku Gospodnjem. Naime, svim onim što je rekao, Psalmopojac nije mislio samo na Njega jednoga, kao što su neki pretpostavljali. U tom slučaju, ne bi rekao sa članom: Blažen je koji razume (grč. ο συνιων) siromaha i ubogoga; ako bi bilo rečeno bez člana, onda bi označavalo bilo koga pojedinačno. Dakle, sada od ostalih članova Crkve prelazi na Samog Gospoda, tj. Hrista, koji kaže: Neprijatelji moji, itd. Kad će umreti, i kad će poginuti ime Njegovo? Nama je teško čak i da Ga vidimo.

(7) I (ko) ulažaše da vidi, uzalud Govoraše. Ovo govori o Judi, a to što je rečeno ima sledeći smisao: pristupivši Mi kao jedan od učenika, on je bio dvoličan i podmukao, jer uzalud govoraše, tj. u njemu nije bilo istine. Cpce njegovo sabra u njemu bezakonja. Odlučio je, kaže, da Me preda zavidljivcima. Izlažaše napolje u Govoraše, tj. rekao je: Šta ćete mi dati i ja ću vam Ga izdati (Mt. 26; 15)?

(8) Protiv mene šaputahu ce u neprijatelji moji. Misli na jevrejska izrugivanja, na jevrejsku zaveru i na tajne zamisli protiv Njega. Pri tom misli na arhijereje koji su se dogovorili s Judom i koji šaputahu kad su Judi iznosili svoje predloge o Isusu. Šaputahu, jer su se bojali naroda, i te predloge nisu smeli otvoreno da iznesu.

(9) Reč bezakonu iznošahu protiv mene, odnosno: Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19; 15). A da su te reči bile protivzakonite, očigledno je iz onoga, što je rečeno: Bezazlenoga i pravoga nemoj ubiti (2. Mojs. 23; 7). Neće li se desiti da ležeći ne ustane! Podsmeva se zamislima Jevreja koji su smatrali da će Ga, kao jednoga od nas, uništiti smrću. Zbog toga On i kaže: Zar mislite da ćete život nadvladati smrću? To, što ću postradati, za Mene je san; za usnućem mora da usledi ustajanje. I smrt je, međutim, usnuće. Zbog toga i za smrću mora da usledi vaskrsenje.

(10) Jer čovek moga mira, u koga se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže na me petu, poruge, zle namere, obmanu. Čovekom mira naziva Judu jer se činilo da, kao učenik, pripada blagonaklonima i prijateljima.

(11) A Ti, Gospode, pomiluj me i podigni me, i uzvratiću im. Tako po čovečijoj prirodi, zbog iscrpljenosti, govori Svom Ocu, iako je on Sam milost Boga i Oca, i vaskrsenje i život.

(12) Po tome poznadoh, da si me Ti hteo. Opet govori kao čovek, prinoseći Sebe na žrtvu Bogu i Ocu. Jer se ne obradova neprijatelj moj nada Mnom. Ukoliko Hristos ovo govori u ime celog čovečanstva, onda se pod neprijateljem mora podrazumevati onaj, koji nam je priugotovio smrt. Međutim, ukoliko je to rečeno u ime Samog Hrista, onda se pod tim podrazumevaju jevrejske starešine. Kleveta, koju su izmislili o Njegovom vaskrsenju, svedoči da su se oni (zbog vaskrsenja) ražalostili.

(13) A mene si zbog bezazlenosti (moje) prihvatio. Onaj, Koji je Sam svima zaštita, kaže da je dobio zaštitu, ne zato što je ona Njemu Samom bila potrebna jer je On Bog, nego zato što je postao čovek, i što to govori za ljude.

(14) Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Sada izloženu pesmu zaključuje blagodarenjem. Od veka, kaže, sadašnjeg, do veka budućeg. Na taj način blagoslov, koji izgovaramo Bogu, počinje u ovom, a završava se u budućem veku. Delimično znamo i delimično prorokujemo (1. Kor. 13; 9), pa zbog toga delimično i blagosiljamo. A kada dođe savršeno, onda će prestati što je delimično, kaže Pavle (1. Kor. 13; 10), jer se napredovanjem ka boljem prekraćuje ono što je bilo delimično. Zbog toga Psalmopojac dodaje: Neka tako bude i udvostručuje molitvu. Blažen je onaj, koji ovde počne da blagosilja Boga verom i ostalim dobrim delima. Taj blagoslov tako ovenčava u budućem veku, da bezbožnima i nevernima ne dopušta da tamo (u budućem veku) blagosiljaju Boga.

Mora se primetiti da neki, podelivši ovo psaltirsko proroštvo na pet knjiga, ovde završavaju prvu knjigu budući da ovaj psalam na svom kraju, kao neki venac, sadrži blagosiljanje Boga. Iz tog razloga se na taj način dele i preostale četiri knjige.

[JESSY]

Psalam 41

(1) Za kraj, za pouku, sinova Korejevih, psalam

 

Sadržaj

 

Sinovi Korejevi bili su sveštenopojci. Oni pevaju pesmu pozajmljsnu od onoga koji ju je sastavio, tj. od Davida, i u njoj predstavljaju dogaćaje poslednjih vremena. Pominju i samog Izrailja: nakon svog pokajanja do kojeg će doći na svršetku vekova, (Izrailj) ispoveda Hrista.

(2) Kao što čezne jelen za izvorima voda, tako čezne duša moja Tebi, Bože. Kad je zbog bezakonja presahnuo duhovni izvor, slovesni jeleni su danonoćno oplakivali svoju propast.

(3) Kad ću doći i javiti se licu Božijemu. Lice Božije je Logos (Reč). Izražava snažnu želju Izrailjaca da dočekaju ono vreme kad će i oni biti prizvani, kako bi se i oni javili pred Licem Boga i Oca, odnosno pred Logosom (Sinom).

(5) S glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujućeg. Proročanski blagovesti o sebi da će i on jednom kroz Hrista zadobiti spasenje i život, odnosno da će zajedno sa ostalima svetima živeti u dvorovima Božijim.

(6) Zašto si žalosna dušo moja? I zašto se smućuješ? Ukrepljen nadom u Hrista, zabranjuje teskobi da ga muči. Ako je i za tebe, dušo moja, određeno vreme u koje će nas naš priziv posredstvom vere zajedno sa svečarima (praznujućima) uvesti u ovu skiniju (u ovaj šator), zašto si onda žalosna i zašto se smućuješ od bola?

(7) Toga radi spomenuh te od zemlje Jordanske u Ermonske, od gore male. Pošto je duša moja pometena, utešiću se sećanjem na čudesa koja si pokazao na reci Jordanu i na gori Ermon. Može se protumačiti i ovako: kad budem na Jordanu, tj. kad se udostojim svetog krštenja, opomenuću se Tebe izgovarajući reči ispovedanja, a opomenuću se i Ermona; (ime) Ermon se tumači kao put svetlosti, jer im sveto krštenje otvara put ka prosvetljenju.

(8) Bezdan bezdnu priziva glasom slapova Tvojih. Ponovo se podseća ostalih čudesa. Kad su se inoplemenici naoružali protiv njih i kad je (prorok) Samuilo prineo žrtvu, na protivničku vojsku je pao takav grad da su izginuli gotovo svi neprijatelji, iako nijedan čovek nije s njima stupio u borbu (v. 1. Sam. 7; 911). Zbog toga bezdanom, koji hita za bezdanom, naziva padanje grada. Reč priziva (grč. ???????????) upotrebljena je umesto reči poziva (grč. ??????????). Pod glasom slapova se, možda, podrazumeva padanje grada. U drugom smislu, slapovi su proroci Božiji. Ili: Bezdan bezdnu priziva, tj. bezdan grehova priziva bezdan Božijeg milosrđa koji će poništiti greh, njegove uzročnike i propadljivost, i kao da kaže: budući da se obično priklanjaš prozbama grešnika, zašto prezireš nas, koji ničice padamo pred Tobom? Sva uzvišenja Tvoja i talasi Tvoji dođoše na me. Podseća se na još jedno čudo. Bežeći od faraonove zlobe, prešli su preko mora. Iako se činilo da se visoki talasi uznose nad njima, ništa im se nije dogodilo, jer je voda otvrdla kao stena.

(9) Danju he zapovediti Gospod milost Svoju, a noću je pesma Njegova kod mene. Pominje još jedno čudo. Kad je Ravsak okružio Jerusalim, pretio je (Izrailjcima) da ih Bog ne može izbaviti iz ruke Asiraca (2. Car. 18; 19). Međutim, Bog im je obećao: Zaštitiću grad ovaj (2. Car. 19; 33) da bi zatim, ispunjavajući obećanje, za jednu noć ubio sto osamdeset pet hiljada Asiraca (v. 2. Car. 19; 35). To i znači ono što je rečeno: danju he zapovediti Gospod milost Svoju. Molitva Bogu života moga. Kao onaj koji je već poverovao, izgovara reči kakve dolikuju verujućima, pripisujući Bogu i svoj sopstveni život.

(10) Reći ću Bogu: zaštitnik moj jesi Ti. Pokajani narod ponovo počinje molitvene prozbe, sve više i više nastojeći da Boga prikloni na milost.

[JESSY]

Psalam 42

Psalam Davidov, kod Jevreja nenatpisan

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam ima isti sadržaj kao i prethodni.

(1) Sudi mi, Bože, i rasudi. Ponovo pristupaju Izrailjci, koji traže spasenje kroz Hrista. Zbog toga je rečeno: (3) Pošalji svetlost Tvoju i istinu Tvoju, jer je trebalo da ih Hristos uvede u Goru svetu, tj. na nebo i u višnje obitelji koje se nazivaju naseljima, da ih privede duhovnom žrtveniku. Trebalo je da On oradosti njihovu mladost (st. 4). Mladošću se naziva veselje, koje obnavlja njihovu dušu. Zbog toga i obećava da će Mu prineti ispovedanje na Guslama. Više puta smo tumačili da se pod guslama podrazumeva telo.

 

Tumačenje Jefimija Zigabena:

 

Prema mišljenju Teodorita, Atanasija i Jevsevija, ovaj psalam nema natpis zato što sadrži istu misao kao i prethodni, 41. psalam. Usled velike sličnosti s njim, predstavlja se kao njegov deo tako da onaj, koji poje ili čita prvi (tj. 41. psalam), istovremeno poje ili čita i reči drugog (42. psalma).

(1) Sudi mi, Bože, tj. budi mi Sudija, jer na ovom mestu ove reči imaju takvo značenje.

(2) I rasudi parbu moju od naroda nesvetoga. Rasudi moju parbu s narodom ili sudi na sudu mom s narodom nesvetim, ili nepravednim pred Bogom. Nesvetima ovde naziva Vavilonjane.

Od čoveka nepravednog i lukavog izbavi me. Izbavi me, Gospode, od čoveka nepravednog kao od bezakonika, i od čoveka lukavog, kao od varalice, lažova i zlobnika. Na to ukazuje i molitva trojice mladića, u kojoj oni kažu: "Predao si nas caru nepravednijem i zlobnijem od svih na zemlji." Ovaj psalam Vavilonjane ponekad optužuje u množini a ponekad u jednini, jer su oni živeli u zlobi i lukavstvu, kako svi zajedno, tako i svaki od njih pojedinačno. Uostalom, pod nesvetim narodom možeš podrazumevati i demone, a pod nepravednim i lukavim čovekom - đavola. Po svojim strastima i slastoljublju, đavo se ne razlikuje od čoveka: i on voli lepa tela, kao što ih voli i telesni (plotski) čovek, i on se valja u strastima, kao što se u njima valja i ostrašćen čovek.

(2) Jer si Ti, Bože, utvrđenje moje; zašto si me odbacio? I zašto setujući hodim, kada me tlači neprijatelj? "Ti si, Gospode, moja snaga i moje utvrđenje. Zašto si me predao u ropstvo mojim neprijateljima, Vavilonjanima, kad sam ja Tvoj sluga a Vavilonjani Tvoji neprijatelji? Ja tugujući (setujući) hodim, dok se moj neprijatelj raduje i vređa me zato, što sam Tvoj sluga." I to govori porobljeni narod, ne zato što optužuje ili negoduje, nego želeći da još više umilostivi Boga.

(3) Pošalji svetlost Tvoju i istinu Tvoju. Pod svetlošću i istinom u višem smislu ovde treba podrazumevati Hrista, kao što je i On Sam o Sebi rekao: Ja sam Svetlost svetu (Jn. 8; 12), a takođe i: Ja sam Istina u Život (Jn. 14; 6). Kako pretpostavlja Teodorit, u doslovnom smislu porobljeni narod svetlošću i istinom naziva Božiju posetu i javljanje; dajući duši svetlost radosti, (to javljanje) razvejava tamu tuge i žalosti, dok se istinom naziva istinska pomoć Božija.

One me uputiše i odvedoše na goru svetu Tvoju. Ovde je, prema rečima božanstvenog Kirila i Teodorita, izmenjeno vreme: umesto da govori u budućem vremenu,tj. "uputiće me i odvešće me",rekao je to u prošlom, tj. uputiše me i odvedoše. One, tj. Tvoja svetlost i istina, Gospode, uputiće me i odvesti na Tvoju svetu goru, odnosno na Sion, i u naselja tvoja, tj. u božanstveni jerusalimski hram. U višem smislu, Hristos će verujućima ukazati na put koji vodi na Sion i u naselja nebeska, jer je On Sam rekao: Ja sam Put (Jn. 14; 6).

I ući ću ka žrtveniku Božijem, Bogu koji oradošćuje mladost moju. Ući ću, kaže, u hram Božiji, u kojem se nalazi žrtvenik, i tamo ću prineti žrtvu Bogu. Reči: Bogu koji oradošćuje mladost moju izgovara u ime onih mladića koji su se rodili u vavilonskom ropstvu. Budući da su bili mladi, njima je dopušteno da se vrate u Jerusalim, dok su njihovi roditelji umrli u ropstvu i nisu uspeli da se vrate, pošto je ropstvo potrajalo sedamdeset godina. Možda pod mladošću podrazumeva i mladost usrdnosti (revnosti), jer su bili mladi po usrdnosti s kojom su služili Bogu. U višem značenju, a prema rečima božanstvenog Kirila, mladost znači preporođenje u svetom krštenju i odbacivanje starog čoveka.

Ispovediću Te i hvaliti na Guslama, Bože, Bože moj. "Ja ću", kaže porobljeni narod, "u Jerusalimu ponovo dospeti u svoje prvobitno stanje." On je to stanje izobrazio guslama, jer će (narod) blagodariti Bogu igrom i muzičkim instrumentima, koji su u vreme vavilonskog ropstva visili na vrbama (v. Ps. 136). U višem smislu, gusle označavaju delatnu vrlinu, kao što se kaže u 2. stihu 32. psalma: Ispovedajte u hvalite Gospoda Guslama.

 

[JESSY]

Psalam 43

(1) Za kraj, sinova Korejevih, za pouku. Psalam

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam ima isti sadržaj kao i dva prethodna. Pojci opisuju nekadašnja dobročinstva Božija i mole Boga da ih pomiluje, jer Ga smatraju svojom nadom i ispovedaju Njegovo Ime.

(2) Bože, ušima našim slušasmo. (10) A sada si nas odbacio i posramio, i nećeš izaći, Bože, sa vojskama našim. Nekada si, kaže, u bitkama Ti bio naš vojskovođa a sada ne samo da ne izlaziš s nama, nego si nas obratio nazad (11). Zbog toga su nas razgrabili oni što nas mrze. To govori proročki zbor, koji je na sebe prihvatio narodne nesreće.

(11) Mrzitelji nas razgrabiše sebi. Ti si nas prepustio sramoćenju.

(13) A ne beše ih mnoštvo u njihovim klicanjima (ratnim). Klicanje je pobednička pesma. Smisao ovih reči je sledeći: Ti si nas, kaže, tako obratio nazad, da nas je pobedila nekolicina (neprijatelja), i malobrojni su pevali pobedničku pesmu nad nama.

(14) Postavio si nas za porugu susedima našim. Uzvraća im se svim onim, što su oni činili Hristu. Rugali su se, tako da se i njima rugaju. Podsmevali su se, pa su i sami ismejani. Pokazivali su na Njega glavama, tako da i drugi glavama pokazuju na njih.

(16) Sav dan sramota moja preda mnom je. Naša sramota je, kaže postala dugotrajna i, kako se čini, neprestana.

(18) Sve ovo dođe na nas, pa (ipak) ne zaboravismo Tebe. Već smo rekli da proroci izgovaraju ovu prozbu u ime naroda, prihvativši na sebe nesreće koje su narod sustigle zbog njegovih grehova.

(19) Ti si uklonio staze naše od puta Tvoga. To kaže zato što im je zbog bezbožništva prema Hristu zabranjeno da prinose žrtve po (Mojsejevom) Zakonu.

(20) Jer si nas ponizio u mestu stradanja. To kaže zato, što više ničim ne mogu da se pohvale. I pokri nas senka smrti. Pod tim jasno podrazumeva tamu, kakva je obuzela srca neverujućih.

(21) Ako li zaboravismo Ime Boga našeg. Govori to ili kao oni koji posle svog konačnog pada nisu više služili idolima, ili pak opet govori u ime proroka.

(23) Tebe radi usmrćuju nas sav dan, i to je slično onom, što je rečeno: Kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše (Jevr. 11; 37). Kao što prihvataju narodne grehe, proroci i svoje vrline na neki način pripisuju narodu, jer čine jedno telo s njim. Ili se može tumačiti i ovako: budući da nismo poverovali u Tebe, sustigle su nas takve nesreće da smo se upodobili ljudima osuđenim na smrt ili ovcama koje vode na zaklanje.

(24) Podigni se, zašto spavaš, Gospode! Veliko dugotrpljenje Božije u pogledu njihovih grehova porede sa snom. Ustani, i ne odbaci nas do kraja. Vaskrsni, kaže, ali ne zato da bi se izmenio po spoljašnjem obličju - jer Božanstvo nema spoljašnje obličje - nego da bi Svoju silu pokrenuo nama u pomoć. I ne odbaci do kraja ni one koji trpe, ni one koji čine zlo, da oni što trpe ne bi pali budući potpuno predati iskušenjima, i da oni koji ga (zlo) čine ne bi, ohrabreni Sudijinim dugotrpljenjem, još više uznapredovali u bezakonjima. Moli se da im Hristos dođe u poslednja vremena, da ne bi bili lišeni udela u životu koji Hristos daruje.

(26) Jer se ponizi u prah duša naša. Zalepi se za zemlju stomak naš. Tako kaže jer im više nije dopušteno da mudruju o Hristu, zbog čega su pali u telesno (plotsko) mudrovanje (grč. εις σαρκικον φρονημα).

(27) Ustani (vaskrsni), Gospode, pomozi nam. Zaštiti nas, kaže, i onima, što ispovedaju iskrenu veru u Tebe, podari vreme koje im je potrebno da se preobrate.

[JESSY]

Psalam 44

(1) Za kraj, za one koji će se izmeniti, psalam sinova Korejevih, za pouku, pesma o Ljubljenome.

 

Sadržaj

 

Ovu pesmu David prinosi Ljubljenome, odnosno Hristu, Koji je došao u poslednje dane i savršio promenu, tj. prelazak od idolosluženja ka bogopoštovanju. Pominje i sinove Korejeve, i u njihovim likovima ukazuje na apostole. Neophodno je da sve to razumemo, zbog čega je u natpisu i rečeno: za pouku.

(2) Izreče srce moje Reč dobru. To Otac kaže o Sinu, jer se Bog rađa od Boga. Govoriću ja dela moja Caru. I kao što se, bez obzira na to što je kao Bog (istovremeno) i Car, kaže da će se nakon ovaploćenja zacariti, tako se, opet, ikonomijski (po domostroju) kaže da kao čovek (tj. po čovečijoj prirodi) čuje stvari koje kao Bog zna po prirodi. Jezik je moj trska (pero) pisara brzopisca. Reč koju je izrekao On naziva i Svojim jezikom. Trskom (perom) pisara brzopisca nazvan je zato što se, ako On nešto kaže, to istog časa i izvršava, kao na primer: Hoću, očisti se. I odmah se očisti od gube svoje (Mt. 8; 3) i Momče, tebi Govorim, ustani (Lk. 7; 14) i mladić je odmah vaskrsao, kao i sledeće: Reč sažetu satvori Gospod po čitavoj vaseljeni (Isa. 10; 23 - prema Septuaginti).

(3) Krasan si lepotom većma od sinova ljudskih. Prevashodstvo dobrog (blagog) Duha može se videti i iz onoga, što je rečeno kod Jovana: Zakon se dade preko Mojseja, a blagodat i istina postade kroz Isusa Hrista (Jn. 1; 17). Prekrasna je i Mojsejeva trska, kojom je radi nas napisan Zakon, naš vaspitač, ali ona nije takva da bi njome naša imena bila zapisana na nebesima. Blagodat teče iz usta Tvojih. Uistinu je sladak glas našeg Gospoda kada kaže: Ja dođoh da život imaju i da Ga imaju u izobilju (Jn. 10; 10) i Ja sam hleb koji siđe s neba (Jn. 6; 41) i daje život svetu (Jn. 6; 33).

(4) Pripaši mač Svoj o bedra Svoja, Silni, Podstiče Jedinorodnog da vojuje za nas, a zatim, budući da je, pomenuvši mač, upotrebio ratnički izraz, pominje i bedra. On, kao Bog, ne nosi vidljivi mač; On je silan, odnosno, On je Gospod nad vojskama, i to Mu pripada po prirodi. On je i prekrasan za one, koji su u stanju da poznaju Njegov dolazak (Njegovo ovaploćenje) i da razumeju Njegovu nadzemaljsku lepotu. Mač na bedrima nosi kao pretnju neverujućima i protivničkim (demonskim) pukovima. Psalam o neverujućima kaže: Ako se ne obratite, mač Svoj naoštriće (Ps. 7; 13).

(5) Krasotom tvojom i lepotom Tvojom. Krasota i lepota Naoružanog je Njegovo božanstvo i prevashodstvo nad vascelom tvorevinom. I zategni,[1] i napreduj, i caruj. Zategni, kaže, luk Svoj, napreduj u onima koje si opravdao i nad kojima caruješ, izbavivši ih od mučitelja. Pokazuje da je ovo duhovna pobeda jer, pomenuvši oružje, pominje i krotkost, a krotkom je svojstveno da onima, koji su ga uvredili, oprašta i ono što su učinili protiv njega samog. Vodiće Te čudesno desnica Tvoja. Budući da je pomenuo mač, sada, kako i dolikuje, pominje i desnicu. Desnica Njegova su pravi sudovi, posredstvom kojih je izbegao pristupanje (nasrtaj, napad, grč. η προσβολη) greha.

(6) Strele su Tvoje izoštrene, Silni. Strelama naziva svete apostole, koji su zadavali odlučujuće udarce u samo srce neprijatelja Cara nad carevima. Te iste strele, koje su duhovne neprijatelje pogađale u srce, bile su u stanju da podnebesje pokore pod noge Hristove i da ga priklone jarmu carstva Njegovog. U prenesenom smislu, ovi stihovi znače sledeće: strele su Tvoje naoštrene, Silni, i upravljene u srca Carevih neprijatelja.

(7) Presto je Tvoj, Bože, u vek veka. Oni koje su apostoli prizvali ispovedaju božanstvo Jedinorodnog i kažu: Prestoje Tvoj, Bože, u vekove veka, skiptar je pravote (grč. η ευθυτης) skiptar carstva Tvoga. Pravota u božanstvenom Pismu označava pravdu. Kaže, dakle, da oni koji pripadaju carstvu Hristovom moraju da nauče da koračaju putem pravde.

(8) Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje. Budući da je čovečija priroda pretrpela izmenu, da je napustila pravdu i zavolela bezakonje, Jedinorodni je postao čovek da bi je (čovečiju prirodu) u Samome Sebi ispravio i da bi zavolela pravdu i omrznula bezakonje. To je i bio razlog Njegovog očovečenja i zbog toga se kaže: Toga radi pomaza Te, Bože. Zbog čega, zapravo? Da bi se obradovali oni, koji su postali Tvoji pričasnici (zajedničari), budući da su se naučili da u Tebi ljube pravdu i da mrze bezakonje. Toga radi pomaza Te, Bože, Bog Tvoj. Zbog toga Te, kaže, namazao uljem, Bože, Bog Tvoj, jer pomaza znači namaza uljem. Tumačenje ovog mesta prisajedinjuje se gorenavedenom: Zavoleo si pravdu.

(9) Izmirna i aloj (balzam, grč. η στακτη) i kasija sa odeće Tvoje (mirišu). Pod odećom Jedinorodnog mogle bi se podrazumevati Njegove sile, veličanstvenost i slava, prema onom što je rečeno: Gospod se zacari, u lepotu se obuče, obuče se Gospod u silu i prepojasa se (Ps. 92; 1). Te Njegove veličanstvenost i slava postale su za nas miomirisne kao tamjan, saglasno s onim što je rečeno na drugom mestu: Ime je Tvoje miro izliveno (Pesma 1; 2) i Pohitaću ka mirisu mpra Tvoga (Pesma 1; 4 - prema Septuaginti). Aloj (balzam) je najprefinjeniji oblik izmirne, jer ako se isitni ovo miomirisno veštastvo, sva vlaga koja postoji u njemu izdvaja se u aloj (balzam), a gustina se naziva izmirnom. Kasija je najprefinjenija i miomirisna korica, koja oblaže izdanke drveća. Iz dvorova od slonovače, sobom Te vesele. Dvorovi su skupoceni domovi ili hramovi. Kaže se da su od slonovače zato što su kao isklesani i veoma lepi. Carevima (10) se nazivaju sveti apostoli koji caruju zajedno sa Hristom, a kćeri careva su duše koje su oni preporodili u bogopoznanju i koje su, Bogu u čast, svoja srca učinile preukrašenim hramovima, kakvima se On veseli. Zbog toga, Psalmopojac kao da kaže: "Raduj se, Vladiko, dvorovima od slonovače, koje su Tebi u čast priugotovile kćeri careva."

(10) Predsta Carica Tebi s desne strane, u odeći pozlaćenoj. Carica je Crkva, kao nevesta zaručena za velikog Cara. Stajanje s desne strane označava čast kakve će se udostojiti u budućem veku, dok je pozlaćena odeća njena vera, nada i ljubav. Ona, međutim, ima i drugu, još blistaviju odeću, a to je Sam Hristos, jer je rečeno: Koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal. 3; 27).

(11) Čuj, kćeri, i vidi. I ova reč je upućena Crkvi. I zaboravi narod tvoj, i dom oca tvoga. Niko ne može čisto da pristupi veri Hristovoj ukoliko ne zaboravi svoja prethodna rđava dela. Ljudi Crkve su nekadašnji idoloslužitelji, dok su dom njenog oca mudraci ovoga veka u kojima, kao u svojim domovima, obitava satana.

(13) I kći Tirova (doći će) s darovima. Prizivanjem jednog naroda (mislim na Tirane,)[2] označava se prizivanje svih neznabožaca. Tarane je pomenuo zato, što su oni više od ostalih bili protivnici iobožnog življenja. Licu Tvome pomoliće se bogataši narodni. To kaže blagovesteći samim carevima i kneževima: poklonite se Crkvi ili njenom Gospodu.

(14) Sva je slava kćeri careve unutra, resama je zlatnim ogrnuta. Rečju "unutra" označava se blagočešće, jer su ukrasi Crkve duhovni; resama se nazivaju razni vidovi vrline.

(15) Privedoše se Caru devojke za njom. To je slično rečenome: Bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima, u sretenje Gospodu u vazduhu (1. Sol. 4; 17). Imenom devojke ponovo se označava Crkva: Jer vas obručih mužu jedinome, da devojku čistu privedem Hristu (2. Kor. 11; 2). Druge njene privešće se Tebi, jer je devstvenosti blisko uzdržanje. Zbog toga će i sve one duše, koje se budu uzdržavale od rđavih dela, takođe biti privedene, a kada ih budu priveli, radovaće se i veseliti.

(16) Uvešće se u hram Carev, tj. u hram nebeski.

(17) Umesto otaca Tvojih biće sinovi Tvoji. Pošto je rekao: Zaboravi oca svoga, sada kaže: umesto tvojih pređašnjih otaca, tj. učitelja, imaćeš sinove. Sinovima naziva ili svete apostole, prema onome što je rekao Gospod: Sinovi vaši čijom ih pomoći izgone (Lk. 11; 19), ili one crkvene nastojatelje (vođe) koji su bili sinovi Crkve i koje je Gospod postavio za kneževe po čitavoj zemlji, prema onome što je rečeno: Idite i naučite sve narode (Mt. 28; 19).

Postavićeš ih za knezove po svoj zemlji (18) Spominjaću Ime Tvoje u svakome naraštaju u naraštaju, odnosno posredstvom božanstvenog Pisma, jer se u sveštenim Pismima pominje Ime Božije.

(18) Toga padu narodi će Te ispovedati i slaviti do veka i u vek veka, posredstvom propovedi. Ova reč je upućena Hristu, jer propovednici Pisma pominju čudesa Božija koja je Gospod tvorio u drevna vremena i kojima uče buduće naraštaje.

[JESSY]

Psalam 45

(1)Za kraj, za sinove Korejeve, o skrivenostima (tajnama).

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam govori o prizivanju neznabožaca, o izgonu duhovnih neprijatelja i o njihovom zatvaranju u bezdan. Budući da je to napisano kao u vidu priča (parabola), psalam sasvim pravilno ima natpis: o skrivenostima (tajnama). Psalmopoju ga oni koji su poverovali u Hrista, a prevashodno Njegovi apostoli.

(2) Bog nam je utočište i sila. To govori usled progona kojima su ih izložili duhovni i telesni (čuvstveni) neprijatelji. Pomoćnik u nevoljama. Budući da si Ti naš pomoćnik, preziremo svaku pometnju koja se podiže protiv nas.

(3) Zato se nećemo uplašiti kad se zemlja zatrese. Kad je započela propoved, potresla se čitava zemlja i neverujući su se pobunili protiv onih koji su joj (propovedi) poverovali. I premeste se gore u cpce mora. Morskim srcima naziva bezdane, a gorama protivničke sile ili demone. Budući da će biti zbačeni u bezdan, demoni su, dakle, započeli bitku protiv verujućih. Mi se, međutim, nećemo uplašiti takvih neprijatelja, kažu verujući.

(4) Zašumeše i uskipeše vode njihove. U ovim rečima vodama se nazivaju gomile naroda, koje je zbunila neuobičajenost (novina) propovedi. Zatresoše se gore snagom Njegovom. Sila propovedanoga uzbunila je nečiste demone, koji su nekada veličani i proslavljani, a sada su se upodobili gorama.

(5) Rečni tokovi vesele Grad Božiji. Rekom se naziva evanđelska reč koja raduje Crkvu. Osveštao je naselje Svoje Višnji, jer Sveti počiva i obitava u svetima, tj. u Crkvi.

(6) Bog je usred njega, i neće se pokolebati, tj. Bog je usred Crkve. Pomoći će ga Bog rano ujutro, tj. od samog ranog jutra. I ovde se u rečima pomoći će Ga pod imenom Crkve mogu podrazumevati sveti apostoli i nastojatelji Crkve po (apostolskom) prejemstvu (nasleđivanju), čije sile Gospod ukrepljuje da bi mogli da pristupe propovedi.

(7) Smutiše se neznabošci, potresoše se carstva. Iako su se neznabošci naoružali protiv Crkve, njihovi carevi su se uklonili, odnosno, bili su pobeđeni i dali su se u bekstvo, da bi na kraju i sami priklonili svoje vratove pred Hristom. Psalmopojac kaže da će Crkvu uskoro sazidati oni, koji su je razrušili. I zaista, carevi su uzvisili Crkvu, prinoseći joj bogate darove. Dade glas Cvoj (Višnji) i potrese se zemlja. Hristos je Svoj glas dao na krstu. Njegovim glasom naziva se evanđelska reč. Uistinu, čim začuje glas Gospodnji, slovesna duša počinje da se koleba i da se kreće od poroka ka vrlini i od neznanja ka bogopoznanju.

(8) Gospod nad vojskama je sa nama, zaštitnik nam je Bog Jakovljev. Pobedu izvojevanu nad duhovnim neprijateljima pripisuje Samom Gospodu. Sasvim umesno pominje ovde Jakova, usled borbe koju je ovaj vodio sa Bogom (v. 1. Mojs. 32; 25-29).

(9) Hodite i vidite dela Božija, čudesa koja je postavio na zemlji. Ukazuje na mir koji je donela propoved i kojom je, kako kaže Psalmopojac, prekinuta svaka bitka na zemlji. Čudesima naziva ili poništenje ili prekraćivanje bitke, jer je Gospod poništio svaku bitku.

(10) Luk će skršiti i oružje će slomiti, i štitove će sažeći ognjem. Luk, oružje i štit ovde označavaju najlošije čovekovo stanje i rđave pomisli.

(11) Otpočinite, i poznajte da sam Ja Bog. I zaista, sve dok se ne odrekne svake svetovne brige, čovek neće moći da pozna Boga. Za bogopoznanje je nužna sloboda od ovozemaljskih briga. Uzvisiću se u narodima, uzvisiću se na zemlji. Obećava im pobedu propovedi nad neznabošcima.

(12) Gospod nad vojskama je sa nama, zaštitnik nam je Bog Jakovljev. Oni, koji su poverovali u Hrista, i po drugi put prinose blagodarenje.

[JESSY]

Psalam 46

(1) Za kraj, za sinove Kopejeee. Psalam

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam je ispevan u ime svetih apostola koji, prilikom pobede nad omraženim demonima, savetuju neznabošcima da koračaju ka dobrim delima.

(2) Cvu narodi zapljeskajte rukama, tj. podvizavajte se u dobrim delima. Pokliknite Bogu Glasom radovanja. Ovaj psalam je pobednička pesma. Zbog toga se neznabošci pozivaju da ga poju nad već svrgnutim protivničkim (neprijateljskim) silama, tj. demonima.

(3) Jer je Gospod Višnji strašan. Višnji za Crkvu, strašan za neprijatelje. Car veliki nad celom zemljom. Lukavi, kaže, neće više gospodariti nad onima koji žive na zemlji, jer im je (verujućima) Gospod dao vlast da staju na zmije i skorpije (v. Lk. 10; 19), pokorivši sva demonska mnoštva pod njihove noge.

(4) Pokori nama narode, i neznabošce pod noge naše. Raduju se zbog udela koji im je dao Gospod.

(5) Izabrao nam je nasleđe Svoje. Kakvo je nasleđe Gospodnje, osim onoga o kojem je Otac rekao: Traži od Mene i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje (Ps. 2; 8)? Dobrotu Jakovljevu, koju je zavoleo. Dobrotom Jakovljevom naziva Jakovljevo proročanstvo o neznabošcima, u kojem je rekao: To je onaj kojeg očekuju narodi (1. Mojs. 49; 10 prema Septuaginti). Tu dobrotu je i zavoleo. Ko ju je zavoleo, ako ne Onaj Koji je za nju položio Svoju dušu? On je tu vozljubljenu dobrotu izabrao za Svoje nasleđe.

(6) Uziđe Bog sa usklicanjem. Time se označava Gospodnje ushođenje na nebesa. Gospod sa glasom trubnim. Pohvale onih koji su se uzneli zajedno sa Njim nazvao je glasom t.rubnim.

(7) Pevajte Bogu našem, psalmopevajte; pevajte Caru našem, psalmopojte. Budući da angeli poju Vaznetome, i vi, neznabošci, vršite to isto služenje i pojte Bogu Koji se zacario na zemlji, jer je radosnima po Bogu svojstveno da poju: Je li ko veseo među vama? Neka poje Bogu (Jak. 5; 13).

(8) Psalmopevajte (Njemu) razumno, a ne uz gusle, kao nekadašnji pojci, jer to znači: razumno. (9) Zacari se Bog nad narodima, jer su poverovali u Njega. Bog sedi na svetom prestolu Svome. Ukazuje na Njegov Drugi dolazak, kad će sesti da sudi vaseljeni.

(10) Knezovi naroda sabraše se s Bogom Avraamovim, a to je slično rečenome: Sešćete i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19; 28). Božiji moćnici zemlje veoma se uzdigoše, jer su se na zemlji krotkih, koju će naslediti sveti, uzneli i proslavili moćnici Božiji, kao što smo videli iz prethodnih reči: Sešćete na dvanaest prestola.

 

[JESSY]

Psalam 47

(1) Psalam pesme, sinova Korejevih, drugi dan nedelje

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam ispevan je u ime svetih apostola, koji opisuju kako su bili progonjeni zbog propovedi i pri tom izvojevali pobedu.

(2) Veliki je Gospod i hvaljen veoma, u Gradu Boga našega i na gopu svetoj Cvojoj. Gorom se ovde naziva Crkva, po uzvišenosti dogmi o Bogu.

(3) Dobro utvrđenoj, radosti cve zemlje. Po celoj zemlji je, kaže, raširio radost, jer su se po celoj zemlji raširile i radost zbog Njegovog bogojavljenja (f| 9socpavsia) i blagodat. Gore Sionske, padine severne. Jerusalim je na jugu, a neznabožački narodi na severu. Budući da su se Jevreji gordili što samo oni nastanjuju Sionsku goru, ove reči pokazuju da su Sion oni neznabošci koji su prihvatili evanđelsku propoved. Kao osnova Siona služi njegova severna strana, i tu stranu Psalmopojac označava rečima: padine severne; umesto da kaže severna strana, on je rekao padine severne. Padina severna je nekada bio i Pavle, od kojeg su se kao oganj rasplamsale sve nesreće na zemlji. Međutim, on je sada postao gora Sionska, imajući Hrista Koji govori u njemu, Koji je došao sa Siona i odvratio bezbožništvo od Jakova. Grad Cara velikoga. Te padine severne ili neznabošci mogu se nazvati gradom. U njima se poznaje Bog kao njihov Pomoćnik i Spasitelj u iskušenjima.

(4) Bog u tvrđavama njegovim poznaje se, kada Ga štiti i brani. Pod tim tvrđavama mogu se podrazumevati veliki i znameniti žitelji grada Božijeg, koji su u njemu imali starešinstvo.

(5) Jer, gle, carevi zemaljski sabraše se. Okončala se i prekratila bitka za propoved, koju su protiv apostola pokrenuli kako telesni neznabožački carevi, tako i nevidljivi demoni, koji su nekada vladali.

(6) Videvši Ga, tako se zadiviše. Videvši Božiju pomoć svetima, oni (demoni) su, kaže, bili zaprepašćeni i izbezumljeni. Smutiše se, potresoše se (7) trepet ih obuze, jer je prevashodstvo Spasiteljeve sile izazvalo u njima čuđenje i zaprepašćenje.

(8) Vetrom jakim skršićeš lađe Tarsijske. Tarsijske lađe poredi sa carevima, budući da su ove bile skupocene i obremenjene bogatim teretom. Pod jakim vetrom koji ih je skršio podrazumevaj one sile, kakvima je nadvladao neprijatelje apostola.

(9) Kao što čusmo, tako i videsmo. I na delu smo videli, Vladiko, kakvo si nam spasenje obećao. U gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega. Pokazuje gde su videli ispunjeno obećanje. Gde,ako ne u Crkvi, koja je grad Božiji? Bog Ga je utemeljio do veka. To je slično onome što kaže Sam Gospod: Na tome kamenu sazidaću Crkvu Svoju (Mt. 16; 18).

(10) Shvatismo, Bože, milost Tvoju, usred hrama Tvoga. Shvatismo umesto videsmo. Predviđali smo i očekivali, kaže, da Ime Božije bude proslavljeno na čitavoj zemlji; na osnovu milosti Božije (prema nama), zaključili smo da neće biti prezren ni onaj narod koji je izvan Izrailja. Obitavajući na jednom mestu i u hramu, nadali smo se da će ta milost biti vaseljenska, znajući da je Ime Tvoje svudaprisutno i nad svima.

(11) Po Imenu Tvojem, Bože, tako je i hvala Tvoja. To kaže zato, što je Gospod blagodat darovao svima i nelicemerno (tj. ne gledajući koje ko), prema onome štoje rečeno: U Hristu Isusu... nema više ni roba ni slobodnoga (Gal. 3;28).

(12) Neka se uzveseli gopa Sion. Gora Sionska je, očigledno, Crkva. Neka se obraduju kćeri judejske. Kaže da su duše svetih apostola kćeri judejske. Radi sudova Tvojih, Gospode. Savršivši sud nad neznabošcima, odbio si demonski napad na njih.

(13) Obiđite Sion i pohodite Ga. To Duh Sveti zapoveda apostolima, kako bi oni na neki način bili bedemi Siona, tj. blagočestivog (pobožnog) življenja. Razgleda]te kule njegove. Ko su kule (pirgovi) Crkve, ako ne njeni nastojatelji, podignuti u svoje vreme i pravedni, kojima apostoli kazuju o veličini Božijoj? Ili to možda Duh Sveti oglašava božanstvenim silama i svetim angelima, čuvarima Crkve i blagočestivog življenja: Stražite nad kulama njegovim!. Kao što je poznato, najbolje tvrđave u gradu imaju najveću potrebu za čuvanjem i poveravaju se mnogobrojnim stražarima.

(14) Stavite (položite) srca vaša u bedeme njegove. Silu Crkve čine reči koje je ukrepljuju, a za koje sv. apostol zapoveda da ih svim srcem izučavamo. Razmotrite detaljno tvrđave njegove. Neka svaki caruje nad neznabožačkim udelom jer su, kaže, dvanaestorica međusobno podelila vaseljenu. Da biste pripovedali mlađem naraštaju I zaista, apostoli u spisima koje su ostavili i budućim naraštajima pripovedaju o Hristu.

(15) Jer je ovaj Bog naš do veka, i u vek veka. Ukazuje na razlog deljenja. Razdelite i naučite zato da bi i budućim naraštajima bilo poznato da je Onaj, što tako pravedno napasa narod (mislim na Gospoda), Onaj isti Koji će ih napasati i u buduće i beskonačne vekove.