ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 48

(1) Za kraj, psalam sinova Korejevih

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu pripoveda se o božanstvenom sudu nad svim ljudima, i o onom danu u koji će Bog svaku tvar izvesti na sud. Sinovi Korejevi mogli bi predstavljati svete apostole koji uvode podnebesje u tajinstvo spasenja.

(2) Slušajte ovo, svi narodi, čujte svi koji živite u vaseljeni. Kao što se celokupan ljudski rod priziva na spasenje, tako i ova reč sve zajedno priziva ka učenju o božanstvenom sudu.

(3) Zemnorodni i sinovi ljudski. Zemnorodnima naziva surovije ljude, varvare koji nastanjuju pusta mesta i koji ne žive saglasno sa zakonima. Sinovima ljudskim naziva one koji vode uglađeniji (=uređeniji) život i rukovode se zakonima.

(4) Usta će moja Govoriti mudrost. Kao što je svoje slušaoce podelio na više kategorija, tako i svoje učenje deli na različite vidove. Ovo govori zbor apostola, imajući u svojim ustima Hrista, Koji je Očeva premudrost. Imajući u ustima Hrista i svagda se umom poučavajući o Njemu, apostoli su zadobili razumevanje. Oni su u toj meri izoštrili um za razumevanje da su shvatali i Spasiteljeve parabole, izložene u Evanđeljima. Zbogtoga su, kad ih je Hristos upitao: Razumeste li sve ovo, odgovorili: Da, Gospode (Mt. 13; 51).

(5) Prignuću priči (paraboli) uho moje. Izoštrivši um za razumevanje Spasiteljevih parabola, mogu da razumem i pouku koja se nalazi u njima. Onima, pak, koji zbog mladenaštva (nezrelosti) nisu u stanju da to učine, otvaram ono što je zaključano i razjašnjavam zagonetke i priče. Činim to uz pomoć mog psaltira, tj. tela, od kojeg se razleže glas kao sa muzičkog instrumenta i kojim se duša podešava za psalmopojanje, vešto pokrenuta svakim čuvstvom, svakim udom i svakim delom tela.

(6) Zašto se bojim u zli dan! Time počinje kazivanje o sudu, nakon što je prvi deo učenja izložio u vidu nekog predgovora. Započinje pitanjem, da bi na njega dobio i odgovor. Rečenicu bi trebalo preseći kod reči bojim, kako bi se dobio sledeći smisao: ako neko upita zašto se bojim želeći da od mene dozna uzrok mog nespokojstva, neka bez sumnjičavosti posluša da postoji strašni dan kojeg se bojim i zbog kojeg strahujem. Strahujem jer he me u taj dan opkoliti bezakonje pete moje, tj. opkoliće me ono skretanje s božanstvenog puta koje sam učinio u životu kad sam zbog obmanutosti i nemara prestupio zakon Božiji. Zbog toga je rečeno: opkoli me bezakonje, umesto da kaže: ispred mene će stati moja rđava dela koja sam počinio, okruživši me i opkolivši sa svih strana i ne dajući mi mogućnost da izbegnem muke. Zlim danom se naziva dan suda, jer će on biti zao za one, koji su osuđeni na mučenje. Apostol ga je nazvao danom gneva, govoreći: Sabiraš sebi gnev za dan gneva (Rim. 2; 5).

(7) Vi koji se uzdate u silu svoju. Uopšte, to znači sledeće: poslušajte ovo vi, koji se uzdate u moć i bogatstvo. Šta bi oni trebalo da čuju? Naravno, ništa drugo do to, da im u taj dan bogatstvo neće biti ni od kakve koristi, jer ih niko neće izbaviti od gneva koji im preti zbog greha.

(8) Brat neće izbaviti. Bratom se naziva bogoljubivi i poštovanja dostojan čovek. I kao što u taj dan neće moći da izbavi brat (dodajemo: bogoljubivi), tako neće moći da izbavi ni bilo koji drugi čovek. Ako to, dakle, ne može da učini brat koji je pri tom i bogoljubiv, onda to utoliko pre neće moći da učini bogatstvo.

(9) I cenu otkupa (izbavljenja) duše cvoje. Poučivši da bogatstvo nimalo neće koristiti u dan suda, poučava i onome što je od koristi. A šta je od koristi? Mnoštvo truda i težak (podvižnički) život. Koji njega zadobiju, udostojiće se života kakav je Bog obećao u budućem veku. Onaj koji se umarao podvizavanjem u vrlini večno će živeti kroz bogopoznanje, uspokojiće se u vekove i živeće kao pobednik. (10) I namuči se do veka, i živeće do kraja.

(11) Jer neće videti propast, kada vidi mudrace umiruće. Oni će biti toliko daleko od bezbožnika da se neće čak ni približiti njihovoj propasti. Ko su ti umirući mudraci, ako ne oni o kojima je rečeno: Pogubiću mudrost mudrih i razum razumnih odbaciću (1. Kor. 1; 19). Dakle, Pismo nas na ovom mestu svesrdno poučava da se u dan suda neće izbaviti ni bogataš ni prividni mudrac, nego da će večnog života biti udostojen jedino onaj koji se iscrpljujuće podvizavao (trudio) u ovom životu. Zajedno nerazuman i bezuman propadaju. I mudri i nerazumni će, kaže, zajedno biti prepušteni propasti jer se, služeći idolima, ni po čemu nisu razlikovali jedan od drugoga. I ostaviće tuđincima bogatspšo cvoje, jer nisu hteli da ga prisvoje za sebe time što će činiti dobra dela ubogima.

(12) I grobovi njihovi kuće su im do veka. Grobovima se naziva umrtvljenost u koju su obukli svoje duše, ne pomišljajući o Bogu ništa istinito i pravo. Stanovi njihovi iz naraštaja u naraštaj. Stanovi u kojima su živeli prelaziće iz jednog naraštaja u drugi, jer je to rekao i ranije: Ostaviće tuđincima bogatstvo cvoje. Nazvaše imenima svojim zemlje cvoje. Trebalo je da se verom i svetlim životom potrude da njihova imena budu zapisana na nebesima. Oni su, međutim, zadobili imena na zemlji, podižući gradove kojima su davali svoja imena.

(13) I čovek u časti budući ne razumede. Kao razlog zbog kojih su pali u visoko mišljenje o samima sebi navode se telesne požude. To i znači da ne razumeju svoju čast (svoje dostojanstvo), odnosno (čast) da su stvoreni po obrazu Božijem. Slično beslovesnim zverima, nebeska naselja zamenili su za življenje na zemlji, a život od Boga za grobove.

(14) Ovaj je put njihov sablazan njima. Božanstveno Pismo putem obično naziva (čovekov) život i vreme (čovekovog) života. Kako ni o čemu nisu pravilno rasuđivali, učinili su da im taj put bude surov i neugodan. Međutim, kada su se na njemu spoticali, nisu primećivali sablazni (tj. prepreke). I posle toga ustima svojim hvaliće se. Kao da ovako govori: ispovediće (priznaće) i pokajaće se što su stupili na taj put, ali više neće imati vremena za pokajanje.

(15) Kao ovce stavljeni su u ad. Pošto nisu želeli da nad sobom imaju dobrog pastira, odrekli su se svoje časti i, kao stoka, predali svoja tela truležnosti. Zbog toga su postali adske ovce, i njihov pastir će ih odvesti na svoje pašnjake, neke u oganj večni, neke tamo gde je plač i škrgut zuba, a neke u tamu najkrajnju. I ujutro će pravedni vladati njima. Više neće ustajati na pobožne, kao što su činili u ovom životu. Naprotiv, oni koji se budu udostojili jutra i nove svetlosti imaće vlast nad bezbožnima. I pomoć njihova ovetšaće u adu. Smrt će istrebiti svaku pomoć ili silu koju im je davala ovozemaljska slava, jer je ovetšaće rečeno umesto "biće istrebljena".

(16) Ali će Bog izbaviti dušu moju iz ruke adove, kada me prihvati. Bog će, međutim, izbaviti mene koji ovo govorim, i moja duša neće biti odvedena i ostavljena s ovim adskim ovcama.

(17) Ne boj se kad se čovek razbogati. Doznavši kakav će biti kraj bezbožnika, ne veličaj one koji se bogate u ovom životu, ne plaši ss kao onaj što je ostavljen bez ikakve nade, ne kloni duhom kao da se, budući lišen ovdašnjih dobara, lišavaš i uistinu velikog blaga. Pouzdano znaj da te očekuju izbavljenje od smrti i večni život. Onaj pak, koga mnogi proslavljaju zbog bogatstva, slave i lažne mudrosti ništa više od toga neće imati uz sebe nego će biti odveden (u ad) i obnažen (lišen, ogoljen) od svega što je imao u ovom životu.

(18) Kada umre neće uzeti (sa sobom) sve. Bezbožni ljudi su pomišljali da od bogatstva izvuku jedino tu korist da njihova duša bude blagoslovena u smrtnom i prolaznom životu, gde će ih ljudi smatrati srećnima zbog blaga koja prividno poseduju. Niti će poći za njim slava njegova, pošto je sve to privremeno. Takav će Ti, Stvoritelju, zablagodariti samo onda, kada umnožiš njegovo imanje.

(20) Otići će do roda otaca svojih. Podražavaće revnost otaca i, budući da potiču od lukavih otaca, naslediće lukavstvo. Do veka neće videti svetlost. Oni, koji mudruju na sličan način, postali su duševno slepi: niti su se u smrtnom životu prosvetlili svetlošću bogopoznanja, niti će se u budućem životu udostojiti da vide večnu svetlost.

[JESSY]

Psalam 49

Psalam Asafov

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam ispevao je Asaf, uvodeći lik zakonodavca. Ukidajući starozavetne žrtve, uvodi žrtve Novog Zaveta, odnosno prinošenje darova hvale. Postavši nemarni prema vrlini, jevrejske starešine su smatrale da se pobožnost sadrži u čitanju i objavljivanju Zakona, kao i u prinošenju žrtava. Međutim, čitanje Zakona i prinošenje žrtava su samo plodovi vrlina koje već postoje u čoveku. Izvršavanje toga bez vrlina znači isto što i pripremu za borbu, ali bez učešća u samoj borbi, koje jedino obezbeđuje venac. Zbog toga blaženi David razobličuje one koji tako postupaju i predstavlja kako Bog takve prekoreva, objavljujući im da se On odvraća od žrtava koje se prinose bez vrlina, o čemu je govorio i kroz proroka Isaiju: kad Mi bezakonik prinese tele, to je kao da ubija čoveka (Isa. 66; 3 - prema Septuaginti). David svoje reči uobličuje u slike i pominje Boga Koji dolazi s neba, zaseda na sudu i izgovara presudu nad jevrejskim starešinama.

(1) Bog nad bogovima, Gospod, Govoraše i prizva zemlju. Kod Boga su sveti bogovi. Postavio sam te da si bog faraonu (2. Mojs. 7; 1) i Ja rekoh: bogovi ste (Ps. 81; 6). Kada ih je Bog prizvao? Zar nije onda, kad se ovaplotio i izgovorio, prizivajući čitavu vaseljenu: Idite i naučite sve narode (Mt. 28; 19) i Treba najpre da se propoveda evanđelje po celoj vaseljeni (Mk. 13; 10).

(2) Sa Siona je blagolepnost krasote Njegove, Bog će javno doći. Kad kaže: sa Siona, misli na Njegov Prvi, a kad kaže: javno, na Njegov Drugi dolazak. U vreme Svog Prvog dolaska i slavnog bogojavljenja, On, Koji sudi ljudima, ćutao je i nije otvoreno (javno) otkrivao Svoje božanstvo. Međutim, u vreme Svog Drugog dolaska On neće doći skriveno nego javno i, kako Sam kaže, slično munji koja se proteže od istoka do zapada (v. Mt. 24; 27).

(3) Javno će doći i neće prećutati, nego će razobličiti grehe sveta. Ako će Bog doći javno, a Hristos je Bog, onda reč javno ukazuje na telo. Oganj će se pred Njim razgoreti, da bi ognju bili predati oni koji su ga dostojni zbog svog bezbožništva. To je slično onome što je rečeno: Reka ognjena tecijaše ispred Njega, jer je to isto video i blaženi (prorok) Danilo, koji kaže: Reka ognjena tecijaše ispred Njega, presto mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgoreo (Dan. 7; 910). Oganj označava ili svetlost koja ishodi iz Njega, jer poznanju Hrista prethodi duhovna (umna) svetlost koja se zadobija verom, a čiji je praobraz bio ognjeni stub što je tokom noći vodio Izrailjce kroz pustinju, ili pak (oganj označava) da je nas, ohladnele u svakom grehu, Spasitelj rasplamsao usrdnošću ka svakom dobru, položivši u nas, slično duhovnom ognju, pričasnost (η μεθεξις) Svetom Duhu. On je rekao: Dođoh da bacim oganj na zemlju (Lk. 12; 49) i svi mi, koji smo se udostojili takve blagodati, postali smo duhovno rasplamsani. Zbog toga se i prilikom blagodatnog javljanja Svetoga Duha pominje oganj jer se, prema rečima sv. Jovana Preteče, u Hrista krštavamo Duhom Svetim i ognjem (Lk. 3; 16). Neko je od proroka rekao: On je kao oganj livčev i kao milo beljčevo. I sešće kao onaj koji lije i čisti srebro i zlato (Malah. 3; 23), jer sila Svetoga Duha iskorenjuje u nama svaku nečistotu. To, međutim, nije donelo ni najmanju korist jevrejskoj sinagogi, pošto nisu primili blagodat oni, o kojima je Bog kod Jeremije rekao: Izgoreše mehovi, oganj sažeže olovo, uzalud kovač srebro kuje, jer se od zla ne mogu odučiti (Jer. 6; 29).

(4) Prizvaće nebo sviše. Kao što je rečeno negde u psalmima, oni koji žive na zemlji bili su ranije udeo lisicama (Ps. 62; 11) jer su služili nečiste duhove i na svakom mestu poštovali ono, što su po sopstvenom nahođenju smatrali za bogove. Međutim, kad se javio Spasitelj, On nas je obasjao svetlošću istinskog bogopoznanja. Kao Dobri pastir obratio je zabludele (prelešćene), svezao bolesne, oterao divlje zveri od ovčijeg tora, osveštao Duhom, ogradio angelskim silama i po vasceloj zemlji postavio svete tajnovodce (mistagoge). Zbog toga je i rečeno da će prizvati nebeske angele i one, što su prizvani za apostolstvo, da razluče narod Njegov. Naime, apostoli su verujuće priveli Bogu a neverujuće predali satani, govoreći nešto slično: idite ka svetlosti vašeg ognja, i u plamen kojim ste se rasplamsali. Neverujućim Jevrejima su govorili: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božija, ali pošto je odbacujete i ne smatraše se dostojnima večnoga života, evo se obraćamo neznabošcima (Dela ap. 13; 46). Da tajnovodcima i njihovim učenicima sadejstvuju angeli, razjašnjava Pavle govoreći: Nisu li cvu oni duhovi za služenje, koji se šalju da služe onima koji će naslediti spasenje (Jevr. 1; 14). Isto značenje ima i lestvica koju je video Jakov i koja je sa zemlje vodila na nebo. Na njenom vrhu utvrdio se Gospod, dok su se po njoj uspinjali i silazili angeli (v. 1. Mojs. 28; 12). Takvo je ono što je rečeno: Naoružaće se Gospod oko onih koji Ga se boje, i izbaviće ih (Ps. 33; 7). Na taj način, samim tim što im pomažu, angeli i sude ljudima. Prizvaće nebo sviše, tj. pravednike, koji vode nebeski život, sabraće u višnje obitelji. I zemlju, da sudi narodu Svome, tj. grešne. Sabraće, dakle, sve koji žive na zemlji, da bi pravednike razlučio od nepravednih.

(5) Saberite Mu prepodobne Njegove. Ove reči kao da su upućene angelima, saglasno sa onim što je rečeno: I poslaće angele Cvoje... u sabraće izabrane Cvoje od četiri vetra zemaljska (Mt. 24; 31). Koji su prihvatili zavet Njegov o žrtvama. Pod tim podrazumeva duhovne žrtve.

(6) I objaviće nebesa pravdu Njegovu, tj. nebesa će proslaviti Boga zato, što je i ljude udostojio nebeskih obitelji. Hoće da prepodobni prvog (drevnog) naroda (tj. Izrailja) i pre budućeg suda prekrate prinošenje žrtava, koje se sastojalo u zaklanju beslovesnih životinja i da prihvate žrtvu po razumu i poznanju. I objaviće nebesa pravdu Njegovu, radujući se njihovom spasenju. Zemaljsko obitavalište biće ostavljeno onima, koji se nisu udostojili nebeskog zvanja. Jer je Bog Sudija. Ovde otvoreno Hrista naziva Bogom, jer Otac cav sud dade Sinu (Jn. 5; 22). Ako pak Otac cav sud dade Sinu i ako je Bog sudija, onda je Hristos Bog.

(7) Slušaj, narode moj, i govoriću ti. Uvodeći novo zakonodavstvo, najpre navodi reči: Bog, Bog tvoj Ja jesam, kako ga (novo zakonodavstvo) niko ne bi smatrao za ljudske reči ili za reči neke angelske sile. Smisao je sledeći: Na osnovu toga što sada postavljam nove zakone, ne zaključuj da sam Ja - drugi. Naprotiv, Ja sam Onaj isti, Koji je kroz Mojseja ustanovio zakone o žrtvama. Zasvedočiću ti da nećeš biti optužen zato, što si prestupio Mojsejeve zakone. Ja Sam Onaj isti Koji je tada dao zakone kakvi će koristiti mom čedu (tj. Izrailju), i sada svedočim da ti nije potrebno da se pridržavaš onoga, što je ozakonjeno o žrtvama, Ako i ne prinosiš žrtve, one su i u tom slučaju već prinete. (8) Svespaljenice tvoje preda Mnom su svagda, čak i ako ih ti ne prinosiš. Ako se na sve načine trudiš da Mi prineseš žrtve kao nešto hvale vredno i nužno, znaj da ništa od toga neću primati od tebe, jer mi je sve to suvišno. I životinje koje pasu na poljima, i volovi, i stoka, i ptice nebeske i krasota poljska, sve je to Moje i ništa Mi nije potrebno. Ako bi Mi pak bila potrebna hrana, znaj da Ja nisam ubog da bih bilo šta slično tražio od tebe. (12) Moja je vaseljena. Kakve su to ugodne žrtve, koje ćeš Mi prineti? Hvala, psalmopojanje, bogoslovlje. Kad to ispuniš onda ćeš, kao onaj koji je ispunio božanstveni zakon, primiti takvu nagradu da ćeš biti uslišan čim Me prizoveš. Pokazujući kom je narodu uputio te reči, dodaje: Izrailju, ja ću ti zasvedočiti. Nakon toga ukazuje i na Svoje sopstveno gospodstvo: Bog, Bog tvoj Ja jesam. Ja sam Bog Koji te izbavio iz egipatskog ropstva, Koji je more preobrazio u put, Koji te prehranio u pustinji i Koji ti je dao taj Zakon. Dakle, kada vidiš razliku u zakonima, ne smatraj Me za drugog zakonodavca.

(8) Neću te za žrtve tvoje karati. Neću te prekorevati zbog nemara u pogledu žrtava, jer ih stalno prinosiš. Međutim, zapovedam ti da ne očekuješ da te one opravdaju.

(16) A grešniku reče Bog: Zašto ti kazuješ zakone moje! Grešnikom ovde naziva tumača božanstvenih Pisama. To je slično onome što je rečeno: Nije dobra pohvala u ustima grešnika (Sirah 15; 9), jer ako je on prestupio sve zapovesti, ako se predao poroku i ako je svoj jezik učinio lažljivim, zašto onda u ustima ima božanstvena Pisma?

(21) Smislio si bezakonje - da ću ti biti sličan. Ja sam nekada bio dugotrpeljiv, ali sada to neću činiti. Da bih te razobličio, predočiću ti tvoje grehe, za koje si mislio da se neće otkriti i da ih se niko neće setiti. Međutim, Ja ću ih, kao Bog, izneti na videlo, i oni će stati pred tebe. Neću ih skrivati kao što ih skrivaš ti, i neću ti se upodobiti. Naprotiv, otkriću ih i pokazati, da bi te prekrili stidom: Obličiću te, i metnuću pred lice tvoje grehe tvoje.

(22) Razumite ovo koji zaboravljate Boga. Budući da je čovekoljubiv, On razobličenju dodaje i savet, dajući mogućnost pokajanja. Razumite da dugo trpim, ali ne zato što Me raduju vaša dela, nego zato što vam dajem vreme za pokajanje. Ukoliko to ne razumemo, zgrabiće nas bezakonje i bezakonici, jer neće biti Izbavitelja. Ja izbavljam one, koji razumeju koliko su rđavi i prestaju da budu takvi, govoreći: Sagrešismo, i zlo učinismo, i skrivismo (2. Dn. 6; 37). Ne može se ispovediti onaj, koji nastavlja da čini zlo. Zgrabiće vas, i neće biti Izbavitelja, tj. pokajte se da smrt ne bi ugrabila vašu dušu, jer niko ne može da spase one, koji su usled grehova zaključani u ad. Duša biva ugrabljena, budući da je sasvim otpala od Boga.

(23) Žrtva hvale proslaviće me. Ponavlja ono što je prethodno već rečeno, zapovedajući da se vrši slovesno služenje. Nakon snažnog razobličenja (prekorevanja), ukazao je na način iscelenja od greha, odnosno na pričasnost tajinstvima, jer je upravo to žrtva hvale koja proslavlja Boga: mi tada stojimo pred Njim i uznosimo Mu hvalu, zajedno s angelima i vascelom tvorevinom. I tamo je put kojim ću pokazati spasenje Božije, tj. u žrtvi hvale sadrži se put spasenja koji je priugotovio Bog.

[JESSY]

Psalam 50

(1) Za kraj, psalam Davidov, kad mu dođe Natan prorok, (2) kad jeušao kod Virsaveje (žene Urijine)

 

Sadržaj

 

David je ispevao ovaj psalam, koji u sebi sadrži ispovedanje zbog dva prestupa. Prvi je ubijanje Urije, a drugi preljuba s Virsavejom (v. 2. Sam. 11,12). On istovremeno svim ljudima ukazuje na spasonosni put pokajanja, kao na umeće postojane pobede nad neprijateljem. Onaj koji se svagda brine o pokajanju i svagda se kaje izlazi kao pobednik nad neprijateljem koji stalno napada. U psalam uključuje i proroštvo o budućem opštem izbavljenju od greha kroz svetu Tajnu Krštenja, govoreći: operi me. Osim toga, ovde uvodi i učenje o služenju duhom. Najzad, pokazuje da i dalje poseduje dar proroštva. David ne traži od Boga da mu vrati ovaj dar jer ga je lišen, nego Ga moli da mu dar ne bude oduzet i kaže: ne oduzmi od mene. Na mnogim mestima nalazi se molba da mu se oproste ova dva bezakonja.

(3) Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Cvojoj. Budući da je greh veliki, od Boga traži veliku milost. I po obilju milosrđa Svoga očisti bezakonje moje. Jedino milosrđe Božije može da opere ruke, oskrnavljene ubistvom. Da bi još više razjasnio ono što je rečeno, kaže: (4) Operi me dobro. Ovde moli za punoću očišćenja, kako bi se iz svega toga videla veličina sagrešenja. Ili se može tumačiti i na sledeći način: budući da mu je (prorok) Natan već rekao o opraštanju greha i da je (greh) već umanjen raznim nesrećama, sada kaže da mu je potrebno da se očisti i opere kako bi u potpunosti bila iskorenjena nečistota koja se duboko ugnezdila.

Operi me dobro od bezakonja moga tj. od bezakonja ubistva, i od greha moga očisti me, tj. od greha preljube. Mora se znati da je greh otpadanje od dobra, a bezakonje prestupanje)božanstvenog Zakona. Takav je početak i greha i bezakonja, Po tome su oni međusobno slični, jer se grešnik udaljuje od cilja koji je u njegovoj prirodi i saobrazan je sa njom. Naime cilj čovečije prirode je da živi saglasno sa razumom i da izbegava nerazumnost. Živeći neuzdržano, bezakonik čini greh protiv zakona koji mu je dat u prirodi. Zbog toga i učenik Hristov, apostol Jovan, izjednačuje greh i bezakonje, rekavši: Svaki koji čini greh i bezakonje čini, a greh jeste bezakonje (1. Jn. 3;4). Drugačije rečeno, greh je sličan bezakonju jer greši svaki koji čini bezakonje.

(5) Jer bezakonje moje ja znam. I to je izrekao o ubistvu. I greh je moj stalno preda mnom. Svuda sa sobom nosi sećanje na greh preljubništva, zato što ga (ovaj greh) ne napušta i ne udaljuje se od njega, nego je svagda s njim i muči ga.

(6) Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, tj. sakrio sam svoje bezakonje od očiju svakog čoveka, i nisam ga sakrio samo od Tvojih očiju. Zbog toga i kaže: Zlo pred Tobom učinih. Iako sam od Tebe dobio mnoga dobra, uzvratio sam onim što je protivno. Time, naravno, ne želi da kaže da nije učinio nepravdu Uriji. Zar bi se nešto takvo i moglo reći? Međutim, kaže da je učinio najveće bezakonje pred Bogom, Koji ga je izabrao i od pastira učinio carem. Ili možda hoće da kaže da se sakrio od ljudskih očiju ali da nije utekao od očiju Božijih, i da ga je razobličio prorok, ili pak da, kao car, nije bio podložan ljudskom zakonu ali da je, kao pobožan, bio kriv jedino Bogu. Ili, možda, da ga nije razobličio niko od ljudi i da ga je urazumio samo Bog, zbog čega kaže: Tebi jedinome sagreših, da se opravdaš u rečima Cvojim. Ti si mene, koji sam prestupio zakon, razobličio rečima proroka. Ti si pravedan, i svagda si me izbavljao od neprijatelja. Počastvovao si me carskim činom i proročkim darom, a ja sam mrzak i ubica. I da pobediš kada Ti sude. To je priznanje ili ispovedanje grehova.

(7) Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Prvobitna odluka Božija nije bila da se rađamo kroz brak i propadljivost (truležnost). Prestupanje zapovesti je uvelo brak usled Adamovog bezakonja, odnosno usled njegovog udaljavanja od zakona koji je dobio od Boga. Prema tome, svi koji se rađaju od Adama začinju se u grehu, potpadajući pod osudu praroditelja. Ono što je rečeno: I u gresima rodi me mati moja, znači da je naša zajednička mati, Eva, prva rodila greh, jer je poželela nasladu. Zbog toga se i za nas, koji potpadamo pod osudu majke, kaže da se rađamo u grehu. David pokazuje kako je ljudska priroda u samom početku kroz Evin prestup potpala pod greh i kako je rađanje postalo podložno prokletstvu. Govori o onome što je bilo na početku, jer želi da pokaže veličinu Božijeg dara.

(8) Gle, istinu ljubiš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne mudrosti Tvoje. Smisao ovih reči je sledeći: Ti, Gospode, Koji si Istina, ljubiš istinu i hoćeš da i mi obitavamo u istini, očisti nas od drevnog greha, očisti nas isopom i bićemo belji od snega. Budući da nas zagreva (rasplamsava za veru i istinu, prim prir.) i da nas očišćuje od svake nečistote, dejstvovanje Svetog Duha poredi se sa isopom. Očišćenje se izvršava isopom, odnosno Svetim Duhom, jer je isop biljka očišćenja. Najzad, rečima: Nepoznatosti i tajne mudrosti Tvoje iskazuje da mu je Bog Duhom Svetim otkrio sve što će se dogoditi i što je položio u Svoju premudrost.

(9) Pokropi me isopom i očistiću se. Rekavši: Ti si dao božanstvene zakone i zapovesti, sada dodaje još nešto: Ti si u zakonima darovao i određeno očišćenje i kropljenje isopom. S tim istim ciljem se i nama sada daruje nešto slično, jer si Ti taj isti Bog. Osim toga, možda ovde prikriveno govori o nekom tajinstvu. Mojseju je u Egiptu bilo zapoveđeno da isopom umočenim u krv jagnjeta pokropi pragove (2. Mojs. 12; 22), a mi smo iskupljeni najčasnijom krvlju. Dakle, pošto je kropljenje krvlju služilo kao zaštita da ukućani ne postradaju od pogubitelja, pravilno je što David, tajinstveno pominjući tu krv, kaže: Pokropi me isopom. On pod tim prikriveno podrazumeva buduće očišćenje svih ljudi krvlju istinskog Jagnjeta - Hrista, želeći da i sam bude udostojen tog očišćenja, jedinog koje može da očisti u potpunosti i da (čoveka) učini beljim od snega.

 

(10) Daj mi da slušam radost i veselje. Duhom ćeš me ponovo pripremiti da slušam radost i veselje, kakvo će nastati u poslednja vremena. Šta je to drugo, ako ne poznanje budućeg vaskrsenja, o kojem je i poučavao, govoreći: Da se obraduju kosti potrvene? Kada će se obradovati naše potrvene kosti? Zar neće prilikom vaskrsenja kada će se, kao što kaže drugi prorok, kosti naše podmladiti kao trava (Isa. 66; 14). Da se obraduju kosti potrvene. Neka se obraduje moja duševna sila, jer je prethodno oslabila zbog grehova.

(11) Odvrati lice Tvoje od grehova mojih. Ponovo se okreće ispovedanju.

(12) Srce čisto sazdaju meni, Bože. Obnovi, kaže, moju ovetšalu dušu, razorenu grehom. I Duh prav obnovi, tj. utvrdi, u utrobi mojoj. To je isto kao da je rekao: Sačuvaj moj um, kako više ne bi lako padao u greh.

(13) I Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Ponovo moli da se proročki duh spusti na njega, jer ga je on napustio usled greha.[1]

(14) Daj mi radost spasenja Tvoga. Ovo se odnosi na čitav ljudskii: rod. Radošću spasenja naziva se dolazak Gospodnji, prema onom što je rekao Simeon: Jer videše oči moje Spasenje Tvoje (Lk. 2; 30). Moli se da i on bude njegov pričasnik. I Duhom vladalačkim utvrdi me. Duha, kojeg je prethodno nazvao pravim, ovde naziva vladalačkim.

(15) Naučiću bezakonike putevima Tvojim. Čim me izbaviš od greha i podariš mi Duha Tvog Svetog, ponovio ću učiti prestupnike da koračaju Tvojim putevima.

(16) Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga. Ponovo moli da bude izbavljen od oskrnavljenja u kakvo je pao zbog Urijinog ubistva ili, bolje rečeno, da bude izbavljen od krvi, tj. od krvavih žrtvi, što pokazuju sledeće reči psalma, kojima je rsčeno: (18) Jer da sihteo žrtve, ja bih Ti prineo, itd. Obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Simah je preveo ovako: "Oglasiće jezik moj milosrđe Tvoje."; Kad dobijem oproštaj (otpuštanje) grehova, neću ćutati nego ću Ti ceprestano psalmopojati i kazivati o Tvojoj milosti. Budući da si ukinuo žrtve iz vremena Zakona koje ne mogu da podare oproštaj grehova, ja ću Ti samim tim prineti žrtvu kakva je Tebi ugodna, a to je žrtva koja se prinosi pokajanjem i smirenim srcem.

(17) Po blagovoljenju Svome, Gospode, čini dobro Sionu. Sionom se ovde naziva Crkva. Naime, kada je Bog i Otac blagovoleo da sve sastavi u Sinu Svome (Ef. 1; 10), tada je i Svojoj Crkvi podario dobra obećanja. I neka se podignu zidovi jerusalimski. Zidovima jerusalimskim naziva svete sveštenoslužitelje, koji ograđuju Njegovu Crkvu.

(18) Tada ćeš blagovoliti žrtvu pravde. Kad učiniš dobro Sionu i kad se podignu zidovi jerusalimski, tada ću i ja prinositi žrtve, ali ne krvave, nego žrtve pravde, tj. hvale, prinose i svespaljenice, a pod svespaljenicama podrazumeva darove pravde i beskrvne žrtve. Tada će prineti na žrtvenik Tvoj teoce, tj. teoce pravde, kako bi sve bilo od pravde: i žrtve pravde, i darovi pravde, i svespaljenice pravde, i teoce pravde.

[JESSY]

Psalam 51

(1) Za kraj, poučan, Davidov, (2) kada dođe Doik Idumejac (Sirijac) i javi Saulu i reče mu: Dođe David u kuću Avimelehovu

 

Sadržaj

 

Kad je David bežao od Saula, na putu je došao u Avimelehovu kuću, jeo svešteničke hlebove i uzeo Golijatov mač. Neko je zatim otišao da o tome obavesti Saula. Bio je to Doik Idumejac i njegove reči su u toj meri razjarile Saula, da je ovaj poslao sluge da pogube ceo sveštenički grad i da ne poštede čak ni njihove životinje (v. 1. Sam. 22; 1819). Kada je čuo za to, David je izgovorio ovaj psalam, u kojem prekoreva Idumejca. Međutim, psalam se odnosi i na jevrejski narod, kao i na Judu. On sadrži i obećanje budućih dobara i nastanjivanje svetih u domu Božijem, jer je u njemu rečeno: A ja sam kao maslina puna ploda u domu Božijem. Zbog toga je u natpisu psalma i rečeno "poučan" i "za kraj", jer je potrebno mnogo pouke da bi se poznale ikonomijske (domostrojiteljske) tajne Onoga, Koji je po telu rođen od Davida.

(3) Što se hvališ zlobom, silniče? Ove reči ka da upućuje samom Idumejcu, ili đavolu koji je dejstvovao u njemu.

(4) Kao brijač izoštren učinio si prevaru. Govori zato što je (mačem) kao britvom Doik istrebio čitav sveštenički grad.

(5) Zavoleo si zlobu većma od dobrote, jer si postupio nepravedno slagavši na sveštenika i na sve ostale koji su bili s njim. Rekao si o njemu ono što nije učinio jer je u rečima da je Avimeleh pitao Boga za Davida bila laž a ne istina.

(6) Zavoleo si sve reči propasti, i jezik lukavi, jer si u svemu postupao zlonamerno i zbog mržnje, želeći smrt sveštenika i svih ostalih koji su s njim ubijeni. Zbog toga se lažljive Doikove reči nazivaju rečima propasti; tim svojim rečima, Doik kao da je čitav grad potopio u dubinu.

(7) Zato će te Bog poraziti do kraja. To je, možda, pravedno rečeno o jevrejskim starešinama i o samom Judi, jer je zavoleo ono što je štetno. Do kraja, tj. u potpunosti. Toga radi poraziće te Onaj Koji ruši gordeljivce, a kao loše zasađenog istrgnuće te i preseliti ili iskoreniti. Iz naselja tvoga, jer su oni zbog raspeća Gospodnjeg preseljeni iz svoje svete skinije i odvedeni u ropstvo. I koren tvoj iz zemlje živih, što je slično rečenome: Neka budu izbrisani iz knjige živih (Ps. 68; 29).

(8) Videće pravedni i ubojaće se, jer prilikom istrebljenja bezbožnika strahuju i pravedni. I ti ćeš, kaže, to pretrpeti, a pravednike, tj. tvoje ljude, obuzeće strah kada vide tvoju propast, jer je tvoja kazna dovoljna da ih prestraši, iako će im dobro činiti to, što si ti pretrpeo.

(9) Gle čoveka koji ne stavi Boga za pomoćnika sebi, nego se pouzda na mnoštvo bogatstva svoga. Izdajnik je smatrao da je bolje da uzme novac nego da Isusa ima za svog pomoćnika. I jačaše se taštinom svojom, tj. krepio se time što će napuniti svoje sujetno srce, ne odstupivši od bezbožništva čak ni kad se pokajao zbog toga. Pravedno je što moć i bogatstvo naziva sujetom; to je pokazalo i samo iskustvo, jer oni nisu bili od koristi ni Doiku ni Asircima kad ih je pobedio samo jedan angeo i kad su ležali nesahranjeni.

(10) A ja sam kao maslina puna ploda, jer je nepropadljiva slava onih koji veruju u Hrista. A plod Duha jeste ljubav, radost mir, itd (Gal. 5; 22). Imajući taj plod u sebi, sveti je rekao: Ja sam kao maslina puna ploda. On se poredi sa plodnom maslinom, jer su za milosrđem, koja je postojalo u njemu, prirodno sledile i ostale vrline. Tako zbog vrlina koje su preovladavale u njima Jova nazivamo odvažnim a Josifa celomudrenim i sl. Pouzdah se u milost Božiju do veka i u vek veka. Sveto Pismo milošću Božijom naziva Samog Gospoda, jer nam je kroz Njega otkrivena milost. On je u Sebi sastavio cve što je na nebu i što je na zemlji (Ef. 1; 10).

(11) I strpljivo čekaću Ime Tvoje, jer je dobro prema prepodobnim Tvojim. Uzdaću se u Tvoje ime i oglasiću to pred svima svetima Tvojim. To će za mene biti i korisno i dobro delo.

[JESSY]

Psalam 52

(1) Za kraj, za maslet, poučan, Davidov

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam je ispevan o zboru apostola i verujućih u Hrista, jer su se oni razveselili i obradovali. Maslet se prevodi kao zbor ili grupa (hor). Psalam, međutim, nužno pripoveda i o onome što se događalo pre dolaska Hristovog, kako bi ukazao na svu korist od dolaska Gospodnjeg. Trebalo bi znati da tu istu misao i gotovo te iste izraze sadrži i 13. psalam, zbog čega će se u njemu naći potrebna tumačenja.

(2) Reče bezuman u srcu svome: Nema Boga!

(3) Bog s neba pogleda na sinove ljudske. Budući da su zaboravili da Bog nadzire ljudska dela, da sudi pravednim sudom i da zabranjuje svako rđavo delo, Bog samim tim s nebesa pogleda. Time se jasno označava Gospodnji dolazak među ljude.

(4) Svi zastraniše, i ujedno nepotrebni postaše; nema (ga) koju čini dobro, nema nijednoga. To što je rečeno nije preuveličano, jer se u Svetom Pismu ni o čemu ne govori preuveličano. Dakle, svi Jevreji su se udaljili od Puta, tj. od Onog Koji kaže: Ja sam Put (Jn. 14; 6). Postali su nepotrebni zato što nisu hteli da se pridržavaju tog puta, budući da nema (onoga) koji čini dobro. Svi su živeli u nepoznanju dobra, zaslepljeni slovom Zakona.

[JESSY]

Psalam 53

(1) Za kraj, u himnama, poučan, Davidov, (2) kada dođoše Zifeji i rekoše Saulu: Zar se nije David sakrio kod nas?

 

Sadržaj

 

Bežeći od Saula, David se sakrio u pustinju Zifu. Nakon toga su Zifeji došli kod Saula i objavili na koje je mesto David pobegao, tražeći da odu i da ga uhvate (v. 1. Sam. 23; 19). Pošto je proročkim duhom znao da neće pretrpeti nikakvo zlo od Saula, David je uzeo liru i ispevao ovaj psalam. I zaista, kada je došao da ga uhvati, Saul je dobio vest o najezdi inoplemenika i zajedno sa svojim ljudima požurio da se vrati. Ono što je rečeno u psalmu moglo bi se odnositi i na apostole. Opisujući ustanak jevrejskog naroda i razjarenost neznabožačkih careva, David moli Boga da ga Svojim Imenom spase od svih. Proročki kaže da će Bog sve te nesreće okrenuti na glavu njegovih neprijatelja, dok će on sam prineti pobedničke žrtve.

Budući da nas psalam vodi ka misli koju smo sada rastumačili, u njegovom natpisu piše: poučan.

(3) Bože, u Ime Tvoje spasi me. Moli da ga Bog spase Svojim Imenom. Budući da prizivam Tvoje Ime, onda mi samim tim Imenom podari i spasenje. I u sili Tvojoj, tj. u Sinu Tvome sudi mi. Ne predaj drugim sudijama na ispitivanje, nego Sili Tvojoj. Rasudivši o njima, jedne je predao propasti, a druge izbavio od neprijatelja.

(4) Bože, usliši molitvu moju i blagonaklono primi moje prozbe. Čujreči usta mojih. To je slično rečenome: I sad, Gospode, poGledaj na njihove pretnje (Dela ap. 4; 29).

[JESSY]

Psalam 54

(1) Za kraj, u pesmama, poučan, Davidov

 

Sadržaj

 

Prozrevši duhom šta će jevrejski narod i sam Juda učiniti sa Hristom, prorok se ispunjava tugom i nedoumicom koje se u ovom psalmu nazivaju žalošću. Prozirući takvu bezočnost, ne prestaje da se smućuje i da se dvoumi. Moli Boga da Ga sasluša i da obrati pažnju na njegovu molitvu, da prihvati molitvenu prozbu i da pogleda na onoga, koji tu molitvu upućuje, te da ga na taj način udostoji da bude saslušan. Zbog toga i dodaje: čuj me i uslšii me.

(2) Čuj, Bože, molitvu moju. Prinosi različite prozbe i moli Ga da ih prihvati. Ne prezri, kaže, mene koji Te sa suzama molim, nego me blagonaklono čuj i pomozi mi.

(3) Ožalostih se razmišljanjem mojim i smutih se, jer sam se ispunio nedoumicom, videvši kako bezakonito postupaju sa Spasiteljem, što objašnjava govoreći u nastavku: (4) Od vike neprijatelja i od tlačenja grešnika. Smisao ovih reči je sledeći: Obrati pažnju na to da se ožalostih, da se smutih i da se ispunih tugom i, razumevši to, usliši me.

Navališe na me bezakonja, jer sve što se odnosi na Spasitelja primenjuje i na samoga sebe. Tako su postupili sa mnom usled zlopamćenja, rođenog iz nerazumnog gneva. Neprijateljstvo je produženi gnev. Iz tog razloga postao sam bojažljiv i pometen, kao da mi već preti smrt. Na mene su se spustili takvo nespokojstvo i strah da mi se čini da ne vidim ni zrak svetlosti i da obitavam u tami. Pomišljao sam da je za mene najbolje da pobegnem i molio sam se da dobijem krila, kako bih se preselio i na drugom mestu potražio spokojstvo.

(5) Srce se moje smuti u meni, i strah smrtni spopade na me. Evo, moje srce je uzburkalo čitavu moju utrobu. Međutim, i smrtni strah spopade na me. Ovde govori ili o spasonosnoj smrti, pri pomisli na koju se prorok, pokrenut ljudskim pomislima, ispunjava strahom, ili pak govori o smrti duša, koje će propasti zbog tako bezočnih dela.

(6) Strah i trepet došli su na proroka, koji je video da to Ljubljeni Božiji trpi od bezbožnika. Pokri ga tama, jer je ono, što se dešavalo Spasitelju, uistinu dostojno tame.

Nakon toga, kao da je ostavljen usred zla i, ne nalazeći nikakvo utočište gde bi se sklonio od njega, želi da iščezne u visinu i da, postavši ptica, leti po vazduhu.

(9) Čekah Boga, koji me spasava od malodušnosti i od bure. Burom naziva žalost koju je u njemu izazvalo stradanje.

(10) Jer videh bezakonje i svađu u Gradu. Pokazuje i razlog zbog kojeg tvori molitvu.

(13) Jer ako bi neprijatelj rugao mi se, pretrpeo bih. To se sasvim pravilno može primeniti na izdajnika.

(14) Nego ti, čoveče istodušni, Gospodaru moj i poznaniče moj, odnosno, ti, kojeg sam ja postavio za gospodara, a to je upravo Juda.

(15) Koji se zajedno sa mnom naslađivaše jelima ili, drugačije rečeno, ti koji si više puta bio udostojen da sa Mnom budeš za istom trpezom. U dom Božiji hođasmo jednodušno. Kaže to stoga, što je više puta zajedno s njim ulazio u hram.

(16) Neka dođe smrt na njih, i neka siđu u ad živi. Budući da nisu hteli da prihvate Tebe - Život, sustići će ih takva smrt. Rečeno je: Neka siđu u ad živi, jer su, znajući da je On naslednik, govorili: Hodite da ga ubijemo (Mt. 21; 38). Prorok je to znanje (da je On naslednik) smatrao za život.

(17) A ja k Bogu zavapih, i Gospod usliša me. Ja k Bogu zavapih. Zašto je vapio Bogu ako ne zato da izbavi njegovu dušu od onih, koji žele da je pogube? Zbog toga je i bio uslišan.

(18) Večerom i jutrom i u podne kazivaću, tj. neću prestajati da obznanjujem da si me Ti uslišao i izbavio moju dušu.

(19) Jer ih mnogo beše protiv mene,jer su se mnogi sabrali protiv mene, nameravajući da ugrabe moju dušu.

(20) Jer nema u njih promene. Oni će biti uništeni, jer ništa neće moći da daju u zamenu za svoju dušu. Pošto su se jednom odrekli časne krvi Hristove, primljene u zamenu za život sveta,'Nemaju više ništa čime bi se iskupili.

(21) Pružiše ruku svoju na uzvraćanje. Bog je ispružio Svoju ruku, darovateljku dobara, da bi i oni postali pričasnici blagoslova. Međutim, oni ne samo da je nisu prihvatili nego i oskvrniše zavet, tj. zavet evanđelski.

(22) Razdeliše se od gneva lica Njegovog. Budući da su zločinački postupili sa Dobročiniteljem, razvejao ih je po svim vetrovima. I približiše se srca njihova. Ponovo govori o Judi. On je u srce položio misao da izda Hrista i, mada je izgovarao blage i smirene reči, one su bile preispunjene zlobom. Koje su to reči, ako ne one koje su izgovorene u vreme izdaje: Zdravo, učitelju (Mt. 26; 49)!

(23) Prenesi na Gospoda brigu svoju, i On će te prehraniti. To je slično onom što je rečeno: Ne brinite se... šta ćete jesti ili šta ćete piti... ili u šta heuie se odenuti (Mt. 6; 25, 31). Neće dati doveka posrtanja pravedniku, tj. u svako vreme će izbaviti pravednika od neprijateljske pobune.

(24) Ti ćeš ih, Bože, nizvesti u jamu propasti, tj. one koji su se pobunili i predali Ga na raspeće. Jamom propasti naziva ad. Ljudi krvnici i lukavi neće sastaviti ni polovinu dana svojih. Ljudima krvnicima naziva krvnike Životonačalnika, koji nisu ispunili vreme svog ovozemaljskog života, pošto su bili predati mačevima Rimljana.

[JESSY]

Psalam 55

(1) Za kraj, za narod udaljen od svetinja, psalam Davidov, za stilografiju, kada Ga primiše inoplemenici (Filisteji) u Getu

 

Sadržaj

 

Kada je bežao od Saula, Davida je sledilo šest stotina ljudi, da bi ga zatim, kad je stigao u Get, inoplemenici dočekali s počastima i dodelili mu da živi u Siklagu (v. 1. Sam. 27; 26). Ovaj psalam bi mogao da se odnosi i na Crkvu koja je nekada, dok su ljudi robovali ndolosluženju i demonima, bila udaljena od svetih. Od duhovnih ne[goijatelja izbavio juje Onaj, Koji je po telu potekao od semena Davidovog, borio se za nas i kao na stubu zapisao pobedu koju je za nas izvojevao. Nakon svega, počast su Mu ukazali i inoplemenici, odnosno neznabošci koji su poverovali u Njega.

(2) Pomiluj me, Bože, jer me pogazi čovek. To govori ili David zbog Saula, ili pak neko od svetih zbog patnji kakve imaju u svetu. Često se događa da i naš pali čovek podnosi tu tešku bitku, kad ga satana po čitav dan napada i gazi. Iako psalam pominje čoveka, dopušta nam da pod tim podrazumevamo satanu (jer se u božanstvenom Pismu satana često naziva čovekom) ili nekoga od onih koji sa njim vOJUJU' Uostalom i neznabošcima bi dolikovalo da to ispevaju, jer je i njih satana dugo obmanjivao, i zbog demonske zlobe trpeli su njegove napade. David nam omogućuje da to jasnije razumemo u sledećim stihovima:

(3) Pogaziše me neprijatelji moj sav dan. David je znao da Saul, poučen od nevidljivih demona, smišlja zlo protiv njega. Ili možda time izražava ono što je rečeno: Ne ratujemo protiv krvi i tela, nego... protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6; 12). Jer su mnogi koji me napadaju s visine. Iako oni ustaju, ja ću ih sve nadvladati uzdajući se u Tebe. To uzdanje mi je dalo takvu snagu da se ne plašim onih, koji odavno vojuju protiv mene.

(5) Bogom ću hvaliti reči (nade) moje sav dan. Da ne bih pretrpeo iikakvo zlo kad vojujem s neprijateljima, naoružaću se i sve svoje reči pretvoriti u psalmopojanje, prinoseći ih na dar Bogu i u Njega se uzdajući, čime sam od sebe odbio (udaljio) strah od svakog tela (tj. od svakog čoveka).

(6) Sav dan reči se mojih gnušahu. Ceo dan sam, kaže, prinosio svoje reči na dar Bogu, ali oni ceo dan nisu prekidali svoja nastojanja, smišljajući mi zlo.

(7) Zaseliće se oni i sakriće se, petu će moju vrebati. Rečeno je zaseliće se, što znači sabraće se. Smisao ovih reči je sledeći: čitav dan su se trudili, naoružavajući se protiv mene rečima, i svaka njihova pomisao bila je uperena protiv mene. Starali su se samo o tome da se saberu i da mi potajno pripreme zamku. Nisu se, međutim, zaustavili na tome nego su vrebali čak i moju petu, tj. moje (svakodnevno) ponašanje, da bi pronašli bilo kakvu mogućnost da me spotaknu i obore. Ma kuda da pođem, pratili su moje tragove, ne bi li me ulovili. Međutim, moji progonitelji su mi sve to uzaludno činili, jer si Ti, Gospode, moja nada. Izbavi me od njihove nepravedne zamisli, obori ih Svojim gnevom.

(9) Bože, život moj objavih Tebi. Odvažno sam Ti i ne stideći se kazivao o čitavom svom životu. Ti si ga prihvatio i nisi se odvratio od mojih suza, nego si ih položio pred Tvoje oči, potvrđujući i na delu Svoje obećanje: Vikaćeš, i reći ću: evo me (Isa. 58; 9). (10). Otuda se i dogodilo da su se moji neprijatelji okrenuli nazad čim si me uslišao. Zbog toga i kažem: U koji dan Te prizovem, povratiće se neprijatelji moji nazad. I na delu sam razumeo i pouzdano doznao da nada nije uzaludna i da sam zadobio Boga za svog pomoćnika.

(13) U meni su, Bože, molitve koje ću odati hvali Tvojoj. Budući da si nas udostojio Svog domostroja i da si nas spasao, čime drugim da Ti uzvratimo, osim žrtvama hvale?

(14) Jer si izbavio dušu moju od smrti. Od smrti duhovne, tj. od nepoznanja Boga. I noge moje od skliznuća. Govori o grehu, jer je on odveo u smrt. Blagougodiću pred Bogom u svetlosti živih. Onaj ko se izbavio od greha i postao čist, i u budućem veku blagougađaće Bogu u zemlji živih. A izbavljenje od smrti, oslobađanje od greha i udeo u zemlji živih podario nam je dolazak Gospodnji. Zbog toga ovaj psalam i ima natpis - stilografija Davidova.

 

[JESSY]

Psalam 56

(1) Za kraj, da ne pogubiš, psalam Davidov, za stilografiju, kad pobeže od lica Saulova u pećinu

 

Sadržaj

 

Pošto ga je Saul progonio, David je sa još četiri stotine ljudi ušao u pećinu. Nakon što je odsekao skut Saulovog plašta, ispevao je ovaj psalam (v. 1. Sam. 24; 45). Psalam se, međutim, odnosi i na ono što je Hristos savršio za nas kada je u poslednje dane, javivši se na zemlji u telu, od nas odsekao truležnost (propadljivost).

(2) Pomiluj me, Bože, pomiluj me. David prinosi psalmopojanje Bogu u ime celog čovečanstva. Jer se u Tebe pouzda duša moja, i u senci krila Tvojih nadam se. U Svetom Pismu, krilima se obično naziva nadziruća (grč. επισκοπικη) sila Božija, prema onom što je rečeno: Koliko puta htedoh da saberem čeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće cvoje pod krila (Mt. 23; 37). Zbog toga se nadam Tvojoj pomoći. Dokle ne prođe bezakonje, tj. dok iz sredine ne iščeznu i satana i nečiste sile.

(3) Zavikaću Bogu Višnjemu, Bogu koji mi učini dobročinstvo. Isiovediću se, kaže, i prineću blagodarenje Tebi, mom Dobročinitelju.

(4) Posla sa neba i spase me. Jasno propoveda o silasku Gospodnjem. Dade na posramljenje one koji me gaze, tj. duhovne protivničke sile. Učini nam dobročinstvo, da bih s odvažnošću mogao da kažem da si s nebesa pogledao na nas, da si naša dela ispravio i postideo dela naših neprijatelja. Ili možda govori o onom spasenju kakvim je spasen u pećini, kad je neprijatelj već bio u njegovoj vlasti. Iako ga je poštedeo, to se na kraju preobratilo u sramotu spasenoga, jer je uzaludno smišljao zlo protiv onoga koji ga je spasao. Posla Bog milost Svoju i istinu Svoju. Očeva Milost i Istina je Sin.

(5) I izbavi dušu moju od lavova, tj. od lavova duhovnih. Zaspah potrešen, ostavljen među lavovima, tj. među getskim inoplemenicima. Ili pak, što se mene tiče, zaspah potrešen ljudskim bezbožništvom. Višnji, međutim, poslavši Svog Logosa, izbavi dušu moju, i nije mi naškodila potresenost zbog lavova. Pošto sam izbavljen i od tih duhovnih lavova, smirio sam se, iako su me ranije potresali. Međutim, kakve su to strašne zveri? Sinovi ljudskih, zubi su njihovu oružje i strele, tj. oni su svemu štetni. Kao što naoštren mač lako ubija, tako i jezik, kad se naoštri, zadaje smrt svojim zloslovljenjem. Prorok to govori misleći na ono što se događalo Spasitelju u vreme stradanja, kad su Jevreji uzvikivali Pilatu za Hrista: Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19; 15) i Kad On ne bi bio zločinac, ne bismo Ga predali tebi (Jn. 18; 30).

(6) Uznesi se na nebesa, Bože i po svoj zemlji slava Tvoja. Iako si radi našega spasenja snishodio do dobrovoljnog umanjenja (εις εκουσιον κενωσιν) i bio poslušan čak do smrti na krstu, uznesi se opet na nebesa jer ćeš Svojim ushođenjem svu zemlju ispuniti slavom.

(7) Zamku pripremiše nogama mojim. Ti si učinio da oni, koji su mi postavljali zamke, sami upadnu u jamu koju su meni kopali i zato, okončavši to delo, uznesi se na nebesa.

(8) Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje. Moli se da mu podari Duha Svetoga, jer je Jedinorodni, Koji se vazneo na nebesa, obećao da će Ga poslati, i kaže (David) da je njegovo srce postalo spremno (gotovo) za primanje Duha.

(9) Ustani, slavo moja. Svojom slavom naziva prorokujućeg (προφητικον) Duha. Ustanite, psaltiru i gusle. Psaltirom maziva dušu, a guslama telo. Ustaću za jutra (rano). Osetivši duhovnu svetlost, ustaću na psalmopojanje.

(10) Ispovedaću te u hvaliti među narodima, Gospode, psalmopevaću Ti među neznabošcima. U svom ispovedanju blagovesti preobraćanje svih naroda, jer svi narodi psalmopoju njegove (Davidove) himne.

(11) Jer se uzveliča do nebesa milost. Tvoja. To je slično onome, što je rečeno: I sama tvar će se osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije (Rim. 8; 21). I do oblaka istina Tvoja. Samim delima si pokazao da su istinite reči oblaka, tj. proroka.

[JESSY]

Psalam 57

(1) Za kraj, da ne pogubiš, psalam Davidov, za stilografiju

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam ima isti sadržaj kao i prethodni ili, bolje rečeno, jasno kazuje kakav je bio kraj onih, što su ustali protiv Spasitelja.

(2) Eda li zaista pravdu govorite? Budući da su se kao zaštitnici Zakona sabrali protiv Spasitelja, prorokujući Duh im opravdano zapoveda da sude pravo tj. pravedno, ako se već toliko brinu o pravdi. Oni, međutim, nisu sudili pravedno, namerivši da nedužnog i pravednog osude na smrt.

(3) Jer u srcu bezakonja činiše na zemlji. Mada su vaše reči dobre i pokazuju da zagovarate Zakon, .vaša srca su ispunjena jedom pa su, slično tome, i dela ispunjena bezakonjem.

(4) Otuđiše se grešnici od materice. Pokazuje da oni nisu imali nikakvog razloga da očekuju da će biti spaseni, jer je Bog kroz proroka Isaiju govorio Jevrejima: Znadoh da ćeš činiti neveru i da se zoveš prestupnik od utrobe materine (Isa. 48; 8). Pod ytpobom podrazumeva sveto krštenje.

(5) Gnev je njihov na podobije zmije. Gnevom naziva dušu za koju kaže da je slična zmiji u raju, jer je pod maskom (ličinom) prijateljskih reči nosila smrt. Budući da su se Jevreji, dok su govorili Ravvi, znamo da si od Boga došao i slične reči, dogovarali da Hrista predaju na raspeće, samim tim su izobraženi u obličju zmije. Kao u aspide Gluve i koja začepljuje uši svoje. Sa njima se ne može uporediti samo zmija nego i aspida, koja na zubima nosi otrov i neće da posluša zaklinjače i da odbaci svoju jarost. To kaže zato što Jevrejima, prema Isaijinim rečima, otežaše uši (Isa. 6; 10) da ne bi slušali reč Božiju.

. (7) Bog skrši zube njihove u ustima njihovim. Zubima ovde naziva klevete koje su smislili protiv Gospoda a posebno protiv Njegovog vaskrsenja. Ili možda zubima naziva moć, pošto je moć lavova u njihovim zubima.

(8) Uništiće se kao voda mimotekuća. Biće dostojni prezira, kao voda koja je razlivena i neupotrebljiva. Zategnuće luk svoj dokle ne iznemognu. Lukom se ovde naziva odluka koja će biti doneta na božanstvenom sudu. A dokle je ovde stavljeno u takvom značenju da bi proistekao sledeći smisao: ne iznemognu.

(9) Pade oganj na njih i ne videše sunca. Budući bačeni u večni oganj, nisu videli Sunce pravde. To je slično rečenome: Neka se uzme bezbožnik da ne Gleda slavu Gospodnju (Isa. 26; 20 - prema Septuaginti).

(10) Pre nego što se vaše trnje spoji u grm (grč. ??????)[1]. "Ramnos" označava jednu vrstu bodljikavog rastinja: Prorok pod ovim podrazumeva trnov venac. Pre nego što naraste vaše trnje (tj. vaši grehovi) i postane žbun, tj. pre nego što procveta i donese plod, sustići će vas božanstveni gnev.

(11) Obradovaće se pravednik kad vidi odmazdu (bezbožnima), ruke svoje opraće u krvi grešnika. Kad u vreme pravednog suda pravednici vide da se demoni udaljuju od njih, razveseliće se zbog tog pravednog suda Božijeg, jer će se pokazati da su nedužni i slobodni od kažnjavanja na smrt. Reč opraće mora se shvatiti u vezi s nevinim, kao što je i rečeno na drugom mestu: Umiću u nevinosti ruke svoje (Ps. 25; 6).

(12) Ima dakle Boga koji im sudi na zemlji. Rečca "dakle" upotrebljena je ovde umesto reči "uistinu". Ima dakle Boga koji im sudi na zemlji. Ispoveda da je uistinu pravedan sud Božiji koji je izrečen nad njima.

[JESSY]

Psalam 58

(1) Za kraj, da ne pogubiš, Davidov, za stilografiju, kada posla Saul i čuvaše dom njegov da Ga ubiju

 

Sadržaj

 

Pozavidevši Davidu koji je bio njegov dobročinitelj, Saul je tražio da ga ubije ili bacajući na njega koplje, ili okružujući njegov dom stražarima. Ovaj psalam se, međutim, odnosi na Spasitelja Koji je činio dobro nezahvalnim Izrailjcima (izobraženim u liku Saula), dok su Mu oni pripremali zamke. Blagovesti i o prizivanju svih naroda, nakon što Izrailj zbog svog bezbožničkog života bude odbačen od Boga.

(2) Uzmi me od neprijatelja mojih, Bože. Moli se za izbavljenje od duhovnih i telesnih neprijatelja jer su ga oni, postupajući bezakonito, omrznuli.

(4) Niti je bezakonje moje, niti je greh moj, Gospode. To je slično rečenome: Ne učini nepravde niti se nađe prevara u ustima njegovim (Isa. 53; 9).

(6) Pohitaj da posetiš sve narode. Moli da se idolopoklonici obrate ka veri u Hrista, a da Izrailjci zbog svog bezakonja budu odbačeni. Nemoj sažaliti sve delatelje bezakonja.

(7) Povratiće se uveče. Pokazuje razlog zbog kojeg se moli da se ne sažali na njih. Razlog je taj što će se oni sabrati protiv Spasitelja, kad On u poslednje dane u telu dođe na zemlju. I ogladneće kao pas. Ogladneće, jer nisu prihvatili živototvorni hleb. Psima ih naziva zbog njihove duševne bestidnosti. Rečeno je i: Opkoliće grad, jer će biti lišeni otadžbine i carski zakoni neće im dopuštati da se u njega vrate, zbog čega će spolja kružiti oko grada, jedva imajući i mogućnost da ga izdaleka gledaju

(8) Gle, izgovaraće (zle reči) ustima svojim, tj. izgovaraće hule. I mač je u ustima njihovim. Pod tim podrazumeva reči: Uzmi, uzmi, raspni Ga (Jn. 19; 15).

(9) A Ti, Gospode, potsmejaćeš im se. Hulili su i smišljali zlo čak do raspeća na krst, govoreći da Bog neće videti njihove reči i dela. Međutim, iako su oni to pomišljali, Ti ćeš, Gospode, učiniti da oni budu ismejani. I mada su se odvažili na to, Ti, Gospode, i vidiš, i čuješ, i podsmevaš se njihovoj bezumnoj mahnitosti. Porazi sve neznabošce, tj. duhovne sile koje su i Izrailjce podstakle da se pobune protiv Gospoda. Prethodno je rekao: Pohitaj da posetiš sve narode a ovde kaže: Porazi sve neznabošce, očuvavši u svemu strogi red reči u produžetku svega, što je rečeno u sredini. Naime, pokazavši da nije bezrazložno tražio da ih kazni, najpre je od Boga tražio da pogleda i da ispita šta je učinjeno a zatim je opisao kako postupaju, misleći da nema Promislitelja. Na kraju je već pomenuo kaznu, govoreći da ćeš ih dostojno kazniti za to i da ćeš ih Svojom kaznom pretvoriti u ništavilo.

(10) Snagu moju za Tebe ću čuvati. Takva su bezbožna dela koja su činili pred Tobom. Međutim, ja sam prorok koji ovo govori Duhom i sačuvaću svoju snagu i svoje carstvo, koje Ti čuvaš, jer si i pre mojih prozbi postao moj zaštitnik i opasao me Tvojom milošću. Zbog toga sam i video propast mojih neprijatelja.

(12) Nemoj ih pogubiti, da ne zaborave zakon Tvoj. Moli se da oni, koji su ustali protiv Gospoda, ne budu u potpunosti istrebljeni meću ljudima. Moli se da budu rasejani i da žive u ropstvu za (13) Greh usta njihovih i reč sa usana njihovih.

I od kletve u laži (njihove) objaviće se svršetci. Neka se svugde čuje kako su završili zbog svoje hule kojom su Te klevetali, govoreći laži o Tvojoj slavi. Svršetkom se ne naziva konačna propast naroda, nego pad njegove slave. A slava njegova su službe vršene po Zakonu, hram Božiji, proroci, prvosveštenici, učitelji Zakona, javljanje angela. Sve se to odjednom prekratilo kad su usmrtili Gospoda.

(14) I poznaće da Bog Gospodari Jakovom i krajevima zemlje. Budući i na delu lišeni ove slave, uvideće da si Ti Gospodar Jakovljev i raširiće Tvoju Crkvu do svih krajeva zemlje.

(15) Povratiće se uveče. Ponavlja ono što je prethodno već rekao, kako bi još više potvrdio ono što prorokuje o njima. Pošto je rekao: u gnevu svršetka i neće ih biti, da neko ne bi pomislio kako prorok tobože protivureči samome sebi rečima: rasej ih silom Tvojom, uzgredno je upotrebio ponavljanje, rekavši: povratiće se, jer se u tim stihovima nejasno izrazio. To razjašnjava primerom pasa koji se okupljaju oko neke hrane a zatim, pre nego što i dotaknu hranu proždiru jedan drugoga i često se razilaze, ostavivši hranu nedirnutu.

(16) Oni će se rasejati da jedu; a ako se nasite (još) i roptaće. Svuda će hodati i tražiti reč Božiju, ali je neće pronaći. Ako pak nekad, uzevši neku izreku iz Svetog Pisma, pomisle da se njome naslade do sitosti, i u tom slučaju roptaće, kao svagdašnji klevetnici i opadači Božiji.

(17) A ja ću pevati sili Tvojoj. To će se dogoditi njima. A ja, tj. narod iz neznabožaca koji je poznao Tvoju silu, obradovaću se milosti Tvojoj otkrivenoj u svetlosti i na dan Tvog vaskrsenja, jer si posredstvom vaskrsenja Ti postao naš zaštitnik i utočište (pribežište) u žalostima. Zbog toga i psalme prinosim kao dar Tebi, Bogu Koji me je spasao. Jer si postao zaštitnik moj i pribežište moje. Svagda sam se naslađivao Tvojom pomoći i po Tvom promišljanju izbegao sam nesreće koje su me sustizale. Zbog toga sam poznao Tebe, jedinoga Boga, i Tebe nazivam izvorom milosti i čovekoljublja. Videvši ovo proročkim očima mnogo ranije, David je predskazao nesreće Jevreja, a sam je obećao da će svagda psalmopojati Vladiki. To svoje obećanje i ispunjava, uznoseći Mu psalmopojanja ustima pobožnih.

[JESSY]

Psalam 59

(1) Za kraj, onima koji će se izmeniti, za stilografiju, psalam Davidov, za pouku, (2) kada spali Mesopotamiju (međurečje) Sirijsku i Siriju Sovaljsku, i povrativši se Joav porazi u klancu soli dvanaest hiljada (Idumejaia)

 

Sadržaj

 

Budući da je istorija ovog događaja jasna na osnovu njenog podrobnog opisa u Drugoj knjizi o carevima (tj. u Drugoj knjizi Samuilovoj), pomenućemo iz nje samo ono što je nužno u tom smislu da David govori u ime Gospoda, Koji je u poslednja vremena sve izmenio, obnovio i pogazio inoplemenike, tj. duhovne sile. Tome nas poučava Pismo, govoreći: za pouku. Zbog toga iz psalma doznajemo da je u ono vreme, kada je Onaj, Koji je po telu potekao od Davidovog semena, pogazio neprijatelje i usvojio neznabošce, jevrejski narod osetio kaznu koja ga je sustigla zbog Hrista, pa se i sam preobraćao, moleći da se i on kroz Hrista udostoji blagodati. On, međutim, prevashodno oplakuje svoju nesreću koja ga je sustigla zbog bezbožništva prema Hristu i kaže:

(3) Bože, odbacio si nas i oborio si nas; razgnevi se, i smilova se na nas. Kaznio si nas zbog našeg bezbožništva pred Tobom. Međutim, Ti si se i smilovao na nas. Kaže smilovao umesto: smiluj se. Ili, možda drugačije: smilovao si se, učinivši nas nesrećnim i jadnim, tako da je već vreme da nam se smiluješ zbog naše nesreće.

(4) Potresao si zemlju (našu) i uzdrmao si je. Misli na Jerusalim, jer je on bio pod opsadom, a njegov hram srušen. Ili možda misli na njihovu duhovnu zemlju, koja se potresla nakon što se Bog odvratio od njih. Isceli ruševine njene, jer se potrese. Ponovo opisuje ono što se dogodilo Jevrejima.

(5) Pokazao si narodu Tvome teška (iskušenja). Uspavao si nas mnoštvom nesreća kao nekim vinom, a naše duše ispunile su se mučnim osećanjima. Napojio si nas vinom gorčine.[1] Akila je to preveo ovako: "Napojio si nas vinom uspavljivanja." Vinom gorčine naziva one kazne, koje su im zbog njihovog bezbožništva prema Hristu predskazane u božanstvenom Pismu. Čitajući Pismo i opitno poznajući predskazano, skrušava se njihova savest.

(6) Dao si onima koji Te se boje znak, da pobegnu od lica strele. Znak je prosvetljenje, posredstvom kojeg se mogu razlikovati duhovi, kao i dobro od zla. Zadobivši ovo znanje, izbeći ćemo rđavo, udaljujući se od zlih dela i nečistih (lukavih) duhova. Ili: kao što mi trpimo kaznu za svoje bezbožništvo, tako su i oni, koji Te se boje, primili znak (očigledno onaj, kojim smo mi zapečaćeni), tako da im ne prete sve kazne. Praobraz ovog znaka bila je jagnjeća krv, kojom su pomazani pragovi vrata u Egiptu (v. 2. Mojs. 12).

(8) Bog govoraše u Svetinji Svojoj. To je slično rečenome: U ove poslednje dane Govorio je nama preko Sina (Jevr. 1; 2). Naime, On je Svetinja Boga i Oca. Šta je govorio, i kome je govorio? Kako se David u jednom od prethodnih psalama molio: Uznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja (Ps. 56; 6), Bog na ovo odgovara: Razdeliću Sihem, tj. prestonicu izrailjskog carstva koja se nalazila u Sihemu, i koju je dao inoplemenim narodima kad su poverovali u Njega. I dolinu šatora (u Sikotu) razmeriću. Sveto Pismo dolinom naziva obitavalište svih ljudi. Čitavu tu dolinu razmeriću u Moju skiniju, tj. učiniću da se ona preispuni crkvama.

(9) Moj je Galad, i moj je Manasija. Rečima Galad i Manasija označava da je, po Svom dolasku, najpre Jevrejima propovedao blagodat.Međutim, i Jefrem i Juda, dva carska plemena u Izrailju, takođe primaju blagodat. Rečeno je: krepost ?lave Moje umesto: krepost vlasti Moje, jer je Jefrem bio krepost onoga nad čim je On vladao,tj. Izrailja, budući da je od Jefrema poteklo izrailjsko carstvo.

(10) Moav je sasud nade moje. Kaže da će i Moavci, nekada bezbožnički narod, položiti nadu na Boga. Na Idumeju pružiću obuću moju, tj. proći ću i kroz Idumeju. Idumeja je takođe bila nastanjena inoplemenicima. Time nam otkriva da će i neznabošci poverovati u Njega, zbog čega kaže: Meni se inoplemenici potčiniše.

(11) Ko će me uzvesti u grad ograđeni? Poučen od Duha da će i neznabošci primiti blagodat, prorok kaže: Ko će me uzvesti u grad ograđeni? Gradom ograđenim naziva Crkvu, ograđenu Božijom silom. Prorok ove reči kao da izgovara u ime jevrejskog naroda koji se pokajao i želi da primi veru u Hrista. Ili ko će me odvesti do Idumeje? Objašnjava kakav je taj ograđeni grad. To je Idumeja. Idumeja pak označava sve narode koji su primili blagodat.

(12) Nećeš li Ti, Bože, koji si nas odgurnuo? Ko će nas drugi odvesti u ograđeni grad, ako ne Ti Sam, Koji si nas zbog naših bezakonja izbacio iz Svog obitavališta?

(13) Daj nam pomoć od nevolje, i sujetno je spasenje čovečije. Ne nadamo se, kaže, da će nas ljudi osloboditi od nesreća koje su nas sustigle, i uzdamo se jedino u Tvoju pomoć. I sujetno je spasenje čovečije jer se svaki, koji se uzda u spasenje od čoveka, uzaludno hrani tom nadom. Simah je to jasnije preveo, dodavši veznik i rekavši: " Daj nam pomoć od nevolje jer je sujetno spasenje čovečije."

(14) Bogom ćemo učiniti snagu. Pomozi nam, kaže, u našem teškom položaju, jer jedino Ti možeš da okončaš naše nesreće. Bez Tvog dopuštenja, uzaludna je svaka ljudska pomoć. Zbog toga ćemo preklinjati promisao Božiji i uzdati se u silu Božiju, jer jedino ona može da okonča naše nedaće i da sruši moć onih što nas napadaju. I kao da uzajamno pobuđuju jedno drugo da se samo u Bogu nadaju spasenju. Zbog toga je i rečeno: čim se utvrdimo u nadi da ćemo osnažiti u Bogu, uvidećemo da su naši neprijatelji ništavni.

[JESSY]

Psalam 60

(1) Za kraj, u himnama, psalam Davidov

 

Sadržaj

 

David uznosi blagodarenje Bogu i za sebe i za narod spasen po veri. Obećava da će i u večnim obiteljima neućutno uznositi hvalu.

(2) Usliši, Gospode, moljenje moje. Gledajući prevlast i mučenja od demona, ispunjavam se čamotinjom. Stoga Te molim da dođeš i da nas otmeš iz ruke tlačitelja. Rečima: (3) Sa krajeva zemlje označava da se moli za čitavu vaseljenu. Sa krajeva zemlje Tebi zavikah. Pošto je Vavilon od Palestine bio udaljen mnogo dana hoda, oni koji su bili odvedeni u ropstvo i nastanjeni na vavilonskoj zemlji smatrali su da borave na krajnjim granicama vaseljene. Na kamen si me uzvisio. Pokazuje, da je brzo bio uslišan, saglasno sa rečenim: Vikaćeš, i reći ću: evo dođoh (Isa. 58; 9). Jasno propoveda o tome ko će izvršiti spasenje, jer o sebi kaže da je uzvišen na kamen, a mi smo od štetočina demona postali jači i viši Hristom, Kojeg blaženi Pavle naziva kamenom.

Poveo si me (4) jer si postao nada moja. Ako je On put i ako je On vrata, očigledno je da će nas On naučiti da koračamo dobrim putem, utvrdivši se u uzdanju u Njega. Kula moći (moje) naspram lica neprijatelja. Time kao da hoće da kaže: Ti si za mene postao zid i jemstvo da ništa neću pretrpeti od zločinačkih neprijatelja.

(5) Nastaniću se u naselju Tvome u vekove. Na osnovu onih blaga koja je već dobio, nada se i budućem blagu, da će i u višnjim naseljima svagda biti pod Njegovim pokrovom.

(6) Dao si nasleđe onima koji se boje Imena Tvoga. Kakvo je to nasleđe, ako ne Carstvo nebesko, jer je rečeno: Hodite blagosloveni Oca Mojega, da primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25; 34), itd, odnosno, njima je dao da naslede carstvo Božije i da se na zemlji nazivaju hrišćanima.

(7) Dane na dane cara dodaćeš. Ove reči pokazuju da je i to, odnosno život večni, deo nasleđa. Naime, to znači dodavanje dana carevim godinama. Prorok pod danima podrazumeva godine i vekove.

(8) Ostaće (car do veka) pred Bogom; milost i istinu Njegovu ko će ispitati? Ovde je izmenjen red reči, zbog čega bi njihov smisao trebalo da bude sledeći: ako neko bude tražio milost i istinu Božiju, ostaće pred Bogom u beskonačne vekove.

(9) Tako ću psalmopevati Imenu Tvom u vekove veka. Šta znači: tako! Zar to ne znači da ću psalmopojati, ostajući pred Tobom i u budućem veku? Tada će, kad se udostoji onog blaženog stajanja pred Bogom, neprestano uznositi psalmopojanja. Slavosloveći tako a ne drugačije, čovek u vekove neće prestajati da uznosi molitve Gospodu. Naime, verni ne prestaju da svakodnevno savršavaju božanstvene tajne.

[JESSY]

Psalam 61

(1) Za kraj, za Idituna, psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Iditun je bio jedan od načalnika hora u (jerusalimskom) Božijem hramu. Kad je pao u greh, dobio je od Davida ovaj psalam u kojem ga on priziva na pređašnju vrlinu. David, međutim, u ovom psalmu prorokuje i o budućem izbavljenju vascelog ljudskog roda posredstvom Spasiteljevog domostroja, kao i o svrgavanju duhovnih neprijatelja. Osim toga, pominjući sud Božiji, savetuje svojim ljudima da se odvrate od poroka.

(2) Zar se neće Bogu povinovati duša moja? Povinuj se Gospodu, dušo moja, iako si se pokolebala i pala iz onog stanja, do kojeg te uzdigla vrlina. On (Gospod) će te zaštititi i spasti od još većih kolebanja.

(3) Jer je On Bog moj. On će onome, koji trpi vaše uvrede, podariti spasenje, i nesumnjivo će ga izbaviti od vaše zlobe.

(A) Dokle ćete se naslanjati na čoveka? Prekoreva neprijateljske sile zato što napadaju na čovečiju prirodu, koja se priklanja zlu i po prirodnoj slabosti biva slična zidu nakrivljenom, gotovom da padne, i ogradi potkopanoj.

(5) Čast moju nameriše odbaciti. Gotovo da su nas lišili i samog razuma, kad su nam predložili da se klanjamo drvetu i kamenu, tako da se i o nama moglo reći: Čovek u časti budući ne razumede (Ps. 48; 13). Takvi su, dušo, tvoji neprijatelji; ti se, međutim, potčini Bogu. Zatim dodaje: Od Njega se nadam i tome samom; tj. da ću uz Njegovu pomoć zadobiti spasenje, i da On neće dopustiti da postanem odmetnik i begunac, ili da tražim drugo gospodarstvo nad sobom. Naime, i spasenje i pomoć očekujem zato, što se u Njega uzdam. Trčahu u žeđi (žudnji).[1] Tim putem su, kaže, trčale protivničke sile, žedneći (žudeći) da me liše časti. Ustima svojim blagosiljahu a srcem svojim proklinjahu. Govori to stoga što nas demoni, nagovarajući nas na ono što je prijatno, na taj način čine čedima prokletstva.

(6) Bogu se povinuj, dušo moja. Ponovo se obraća duši, podstičući je da bude potčinjena Bogu. Pokazuje snagu iskušenja, i govori ono što kaže i apostol: Bog vas neće pustiti da se iskušavate većma nego što možete (1. Kor. 10; 13).

(8) U Boguje spasenje moje i slava moja. Na njega polažem nadu u spasenje i slavu, tj. On će me i spasti i proslaviti, jer će me učiniti pobednikom nad neprijateljima.

(9) Uzdajte se u Njega sav sabore naroda. Priugotovivši put ka pokajanju, priziva (na pokajanje) i ostale, i istovremeno prorokuje o prizivanju svih neznabožaca. Izlijte pred Njim srca vaša, i time kao da kaže: ne pristupajte Mu dvoličnog srca, nego onako, kao što je i napisano: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svim umom svojim (Mt. 22; 37).

(10) Sujetni su sinovi čovečiji. Znajući da će svi primiti evanđelski priziv, naziva nesretnima neverujuće, a posebno jevrejske starešine koji su bili lažni (lažljivi) jer su odbacili istinu i bili nepravedni, ne samo u merilima i terazijama, nego su i sabirali radi sujete. Naime, uistinu je bila sujetna njihova zlonamernost protiv Spasitelja.

(11) Ne nadajte se u nepravdu, i za otmicom ne žudite. Kaže to stoga, što su protiv Njega smišljali zlo iz koristoljublja, nadajući se da će im narod za to, prema Zakonu, prineti darove.

(12) Jednom govoraše Bog, ovo dvoje čuh: da je moć Božija. Bog je objavio reč o sudu, i ovo dvoje čuh: kao prvo, da će gnevom uzvratiti onima, koji zbog mnoštva grehova zaslužuju gnev, a kao drugo da će podariti milost onima, koji su se udostojili milosti. Moć označava gnev i strogost prema onima, koji su toga dostojni.

[JESSY]

Psalam 62

(1) Psalam Davidov, kada beše u pustinji Judejskoj

 

Sadržaj

 

David je i ovaj psalam ispevao u vreme kad je bežao od Saula, i kad je zbog svog vrlinskog života prizivao Boga u pomoć. On se, međutim, odnosi i na dušu, koja je dugo obitavala u pustinji i bila lišena svakog dobra, a zatim se, po blagodati Hristovoj, obratila.

(2) Bože, Bože moj, k Tebi jutrenjujem. Ovim rečima izražava se revnovanje na molitvi. Ustajem rano, kaže, da bih ti uznosio molitve i psalmopojanja. Ožedne Tebe duša moja. Nije samo duša ispunjena božanstvenom ljubavlju, nego koliko puta Tebi (čezne) i telo moje! Mi, naime, nismo dužni samo da se podvizavamo u pobožnosti (blagočešću), nego bi trebalo da i samim telom ugađamo Bogu, a to se sastoji u postu, čestim molitvama, ležanju na goloj zemlji i rukodelanju kojim ćemo obezbediti ono što nam je nužno za život. U zemlji pustoj i neprohodnoj. Ni najmanje mi nije naškodila pustinja, jer sam i tamo prinosio psalmopojanja kao da stojim u samoj Tvojoj skiniji.

(3) U svetinji: podrazumeva skiniju, jer božanstveni hram još nije bio sagrađen. Tako se u svetinji javih Tebi. Šta znači: tako? Zar ne znači da se javio žudeći i želeći da se sjedini s Tobom, Svetim? I ko je taj Sveti, ako ne Jedinorodni?

(4) Jer je bolja milost Tvoja od života, pošto oni, koji su pristupili milosti Božijoj, odnosno Hristu, život ovog veka smatraju ništavnim, i izgovaraju ove reči tvrdeći da je milost, koju im je podario Jedinorodni, mnogo bolja od dugovečnosti ovog (ovozemaljskog) života.

(5) Tako ću Te blagosiljati u životu mome. Tako ću činiti čitavog života, psalmopojući ustima, podižući ruke i moleći za Tvoje čovekoljublje. U Ime Tvoje podizaću ruke svoje. Neću više, kao ranije, podizati ruke ka tuđem bogu, nego ću ih podizati jedino ka Tebi, i u molitvama ću prizivati Tvoje ime.

(6) Kao od sala i masti da se nasiti duša moja. Pokazuje kakva je korist onima, koji su odlučili da jedino na Njega polože svoju nadu. I usnama radosti hvaliće Te usta moja. Kada spomenem Tvoje ime, moja usta se ispunjavaju radošću.

(7) Kada bih Te spominjao na postelji mojoj. Rečeno je: kada bih Te, spominjao umesto spominjem Te, zbog čega je smisao ovih reči sledeći: spominjući Te, postao sam neumoran u hvalama koje (uznosim) Tebi, u očekivanju Tvojih slavnih darova, kakve ćeš nisposlati onima, što Te prizivaju.

(8) Jer si postao pomoćnik moj, i pod krovom krila Tvojih obradovaću se. Radujem se jer mi Ti Sam pomažeš, čuvajući me Svojom pomoću. Krovom krila naziva se čuvanje pomoću (Božijom). Oni, koje Ti pokrivaš obradovaće se (preispuniće se) radošću.

(9) Prilepi se duša moja uz Tebe. Ni na kratko vreme, kaže, ne mogu da odvojim svoju pomisao od sećanja na Tebe, jer me plamena ljubav sećanjem na Tebe, kao nekim lepljivim veštastvom, prilepljuje za Tebe. Zatim pokazuje i plod ljubavi: mene prihvati desnica Tvoja. Šta je desnica Očeva, ako ne Očev Jedinorodni Sin?

(10) Oni uzalud tražiše dušu moju. Vapi zbog protivničkih (neprijateljskih) sila, žaleći se na nasilje koje je trpeo od njih i moleći se da ih preda večnim kaznama.

(12) A car će se radovati u Bogu. Opisavši kraj onih koji su bezbožno postupali prema Hristu i pokazujući da će njihov udeo i nasleđe biti preispodnja zemlje, upravlja reči ka drugom zboru ljudi. To je zbor onih koji su poverovali u Hrista i koje, budući da su se udostojili nebeskog Carstva, pravilno naziva carevima, kao što kaže i apostol: Već se zacariste (1. Kor. 4; 8). Taj carski narod veseli se duhovnim veseljem, kakvo mu je podario Sam Bog. Ja, kaže, koji sam od Tebe dobio ovo carstvo, tešim se Tvojom pomoću, a ne njihovom smrću. Hvaliće se svako, ko se Njime zaklinje. Pohvala onih, koji su se zacarili, biće Hristos; tako se i onaj, ko se zaklinje, s pravom time hvali jer se, kako je napisano, zaklinje istinitim Bogom (2. Mojs. 22; 11). Jer se zatvoriše usta onih koji govore nepravdu. Ko su ti, ako ne oni, o kojima je rečeno: Uzmi sa zemlje takvoga, jer on ne treba da živi (Dela ap. 22; 22). Njihova su se usta zatvorila kad je Gospod pogazio smrt i nakon Njegovog trodnevnog vaskrsenja. Međutim, zatvorila su se i usta samih protivničkih sila, kad je greh poništen blagodaću, kao što je negde rečeno: Svako će bezakonje zatvoriti usta cvoja (Ps. 106; 42), jer je Bog Onaj koji opravdava. Ko će osuditi (Rim. 8; 33-34)?