ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 108

Za kraj, psalam Davidov

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam izobražava stradanja Hristova i buduće kazne Jude i judejskog (jevrejskog) naroda. Mora se reći da se sve ono, što se u ovom psalmu izgovara u vidu želje, izgovara proročki. Na primer: i đavo neka stane desno od njega rečeno je umesto: "stade". Naime, Psalmopojac ne želi da se sve to dogodi, i samo predskazuje ono što će se desiti usled njegove zlobe. Na isti način treba razumeti i ostale slične izraze, kao što su sledeći: neka uz njih budu klevetnici i neka se ne udaljuju od njih, i kada im se bude sudilo neka budu osuđeni. (7) Ako Te prizovu u nevolji, neka im se i to ubroji u greh, kao opomena za ono u čemu su oni sagrešili. Neka njihovi dani budu malobrojni (8) da bi tokom života videli kako je drugi prigrabio dostojanstvo koje oni nisu iskupili na doličan način. Zatim istrebi i njih same, da bi nesreća prešla i na njihovo potomstvo, da bi sinovi njihovi osiromašili, žene ostale udovice (9), da bi sinovi, privučeni i izloženi nasilju, poneli kaznu za prestupe otaca.

(1) Bože, hvalu moju ne prećuti. Bog proslavlja Sina u svim crkvama Hristovim, koje su svuda ponikle i zablistale. Zbog toga Hristos kaže Ocu: "Iako je Juda koji Me izdao sprečavao Moju hvalu,Ti Me pohvali i posvedoči o Mom božanstvu, kojem Juda nije verovao, zbog čega Me i izdao."

(2) Jer usta grešnička i usta lukavoga otvoriše se na mene. Usta grešnička, tj. usta đavola, jer je on uistinu grešnik. Usta lukavoga, tj. usta Judina, jer su i jedan i drugi govorili protiv Hrista.

(4) Umesto da me vole, oklevetaše me... (5) i postaviše protiv mene zla umesto dobra. Postoje reči ljubavi i postoje reči mržnje, kao i reči koje ne izražavaju ni jedno ni drugo. Juda Mu je laskao kao Učitelju i činilo se da je prevarom uspeo da izda Učitelja.

(6) Postavi na njega grešnika. Grešnik je sam satana, izumitelj greha. Rečeno je postavi umesto biće postavljen. Na koga misli kada kaže na njega, ako ne na izdajnika Judu? I đavo nek stane sdesna od njega. I kod Zaharije je rečeno: Pokaza mi Gospod Isusa, velikog jereja, koji stajaše pred angelom Gospodnjim, i satanu koji mu stajaše s desne strane da bi Mu se usprotivio (Zah. 3; 1 - prema Septuaginti).

(7) Kada mu se bude sudilo, neka izađe osuđen, tj. neka na budućem sudu nema nijednu reč kojom bi se opravdao. I molitva njegova da bude na greh. Nekima i sama molitva biva na greh: takvi su neznabošci, koji se mole idolima ili tvorevini; takvi su Jevreji, koji molitvu Bogu ne prinose kroz Isusa; takvi su i jeretici, koji se mole nepostojećem Bogu (nesuštom Bogu, grč. Θεω ουκ οντι). Osim toga, molitva biva na greh i onima, koji se mole sa gnevom ili sa žitejskim pomislima, ili se pak mole dvolično.

(8) Neka dani njegovi budu malobrojni. Ubrzo nakon izdaje, on se obesio, iščezao i više se nije pojavljivao. I episkopstvo (dostojanstvo) njegovo neka uzmedrugi. Ovde govori o Mateju, jer je on, kao pravedan, pribrojan apostolima.

(9) Neka sinovi njegovi budu siročad. Sinovi su njegove pomisli koje su postale siročad, jer su se lišile blagodati Hristove. Žena je njegova duša, koja je postala udovica, jer je zbog bezakonja otpala od Hrista.

(10) Pokrenuti sinovi njegovi neka se presele i neka prose. Njegove pomisli, koje smo nazvali sinovima, otpale su od Hrista i preselile se u srebroljublje, zbog čega su počele da pružaju ruke prema srebru, kao da prose milostinju.

(14) Da se spomene bezakonje (greh) otaca njegovih pred Gospodom, tj. greh samog naroda, jer se izdajniku pridružuje i bezakoni narod. Bezakonjem otaca naziva se ubijanje proroka, prema onome što je rekao Gospod: Sva krv pravedna koja je prolivena od Avelja do proroka Zaharije, iskaće se od roda ovoga (Mt. 23; 35 i Lk. 11; 51). Greh matere njegove da se ne očisti. Pod majkom ovog bezbožnog naroda podrazumevaj onu lukavu sinagogu, koja je mnogo puta preogorčila Gospoda.

(15) Neka budu svagda pred Gospodom, i da uništi sa zemlje spomen njihov. Bog uvek vidi sva njihova bezakonja, i ne smatra da su dostojni bilo kakve milosti, ni on, ni svi oni koji nisu poverovali. Ne misleći samo na Judu, Psalmopojac je rekao u množini: spomen njihov. Drugačije protumačeno, pod njima možemo podrazumevati i Judine očeve, koji su ga rodili za izdaju. To su srebrnjaci, koji su ga na to podstakli, satana, koji je najpre u njegove srce položio misao o izdaji, kao i kneževi koji su posedovali mudrost ovoga veka i o kojima je Pavle rekao: Da su poznali, ne bi Gospoda slave razapeli (1. Kor. 2; 8). Da unišpš sa zemlje spomen njihov. Misli ili na spomen samog Jude, ili na one kneževe koji su ustali protiv Hrista, jer za njihov spomen nije ostalo ni semena.

(16) Jer se ne setiše da učine milost. Nije hteo, kaže, da prihvati milost koju je Otac podario svim ljudima, a ne samo njima, zabludelim ovcama Izrailjevim, jer je učine rečeno umesto "prihvate".

I proganjaše čoveka ubogog u siromaha. Misli na Samog Gospoda, Koji bogat budući, nas radi osiromaši, da bi se mi Njegovim siromaštvom obogatili (2. Kor. 8; 9). I potištenog srcem da Ga ubiju, tj. ožalošćenog, jer se ražalostio videvši njihovu propast. Nastojao je, dakle, da ubije Njega, Koji se zbog njih žalostio.

(17) I zavole prokletstvo... (18) u obuče prokletstvo kao odelo. Budući da su prestali da Me blagosiljaju nego Me svakodnevno proklinju (a Jevreji to čine do dana današnjeg), na njima će se ispuniti sve što je predskazano. Iuđe kao voda u utrobu njegovu. Ogrezli su u nesreće, ne samo one koje ih okružuju spolja, nego i u one unutrašnje. I kao ulje u kosti njegove, zato što ulje dugo zadržava svoju vlažnost. Psalmopojac pod tim podrazumeva svojstva nesreća, pri čemu voda označava njihovu mnogobrojnost a ulje njihovu dugotrajnost. Tim nesrećama će se kaže, kao odećom odenuti i kao pojasom opasati.

(20) Ovo je plata od Gospoda onima koji me klevetaju i koji govore zlo protiv duše moje. Takve će plodove ubrati oni, koji su Me omrznuli i izdajnik koji im je poslužio. Budući da su za Njega govorili da se protivi Bogu i da ruši Zakon, pravilno je rekao: koji Me klevetaju.

(21) A Ti Gospode, Gospode, učini sa Mnom milost radi Tvog Imena. To Vladika Hristos govori po Svojoj čovečijoj prirodi, jer je ispunio sve ljudsko, osim greha. Rodio se po prirodnim zakonima, odnosno od žene, što je svojstveno prirodi, Međutim, rodio se od Djeve, što je natprirodno. Bio je povijen u pelene, obrezan i hranjen mlekom. Prinosio je žrtve, postio, bio gladan, žedan i umarao se. U svetim evanđeljima se uvek izobražava i kako se moli. Tako i ovde, po čovečijoj prirodi, priziva Božiju pomoć.

(22) Izbavi me, jer sam siromah i ubog. U svetim evanđeljima nalazimo da je On to uistinu rekao. Polazeći na stradanje, On kaže: Sad je duša moja uzbuđena, i šta da kažem? Oče, spasi me od časa ovoga; ali zato dođoh za čas ovaj (Jn. 12; 27).

(23) Kao senka kad se skloni, iščezoh. Slično senci kad se skloni, prihvatio sam kraj života; živeo sam slično skakavcu kojeg nosi vetar, nemajući ni Svog grada, ni sela, ni doma, nego prelazeći iz mesta u mesto, bežeći u planine a ponekad i u pustinju.

(25) Videvši me, klimahu glavama svojim. Podrazumeva one koji su, videvši Ga na krstu, govorili: Ti koji hram razvaljuješ... spasi Samoga Sebe (Mt. 27; 40).

(27) I neka poznaju da je ovo ruka Tvoja. Pod rukama ovde podrazumeva dela, koja je počinio vaskrsnuvši Sebe iz mrtvih.

(28) Proklinjaće oni, a Ti ćeš blagosiljati, oni koji ustaju na me nek se posrame. Već su posramljeni, jer više nemaju ni sveštenika, ni žrtve, ni sveštenstvo, ni reč Božiju, kako kaže prorok Osija (v. Os. 3; 4). Sluga Tvoj obradovaće se. I ovo nas navodi da razumemo u istom smislu,jer Pavle kaže: Sebe je ponizio uzevši obličje sluge (Filiplj. 2; 7). Tako govori i Isaija: Sazdao me je od utrobe materine da sam Mu sluga (Is. 49; 5). I On Sam kaže u evanđeljima: Sin Čovečiji nije došao da Mu služe nego da služi (Mt. 20; 28).

(29) Neka se klevetnici moji obuku u sramotu. Kakvu sramotu ne nose Jevreji? Vide da je njihovo svetilište srušeno do temelja, a da se grobu Onoga, Kojem su se rugali i Kojeg su razapeli svi klanjaju, i da se svuda umnožavaju Njegove slavne crkve.

(30) Ispovedaću se Gospodu veoma ustima mojim. Ispovedanje izražava blagodarnost, kakvu Sin uznosi ustima naroda. I usred mnogih hvaliću Ga, jer se ustima Crkve uznosi pohvala Ocu.

[JESSY]

Psalam 109

Psalam Davidov

 

(1) Reče Gospod Gospodu mome: Sedi Meni s desne strane. U ovom psalmu David izobražava Gospodnje rođenje po telu, Njegovu evanđelsku reč koja je zagospodarila nad svim narodima i Njegovo vaznesenje na nebesa, od kojeg psalam i počinje, govoreći: Reče Gospod Gospodu mome: sedi meni s desne strane dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim. Kakvi su to neprijatelji, govori apostol Pavle: Kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu i gospodare ovog sveta, ukinuće se i poslednji neprijatelj - smrt (1. Kor. 15; 2426).

(2) Žezal sile Tvoje poslaće Ti Gospod sa Siona; pod tim podrazumeva poslanje evanđelske reči, koja je i zagospodarila nad svim neprijateljima.

(3) Sa Tobom je vlast u dan moći Tvoje. Time označava ili vreme suda, kada će svima suditi sa božanskom silom i kada će doći sa Svojim svetim angelima, ili pak vreme Njegovog rođenja po telu, koje se i naziva danom moći. S Tobom će biti vlast, jer će zavladati čitavom vaseljenom, iako je postao čovek. U sjaju (svetlosti) svetih Teojih. Reči: u sjaju (svetlosti) svetih Tvojih ne označavaju ništa drugo do one horove (zborove) svetih angela koji su u noći, kad se Hristos rodio, klicali: Slava na visini Bogu i na zemlji mir (Lk. 2; 14). Iz utrobe pre zornjače rodih Te. Pogledaj kako Otac prisvaja rođenje Jedinorodnog po telu. Otac govori Sinu: "Rodio sam te pre postanja ovog vidljivog sveta i lučezarne svetlosti." To ne kaže stoga što Bog ima utrobu, nego zato što se rađanjem iz utrobe daje istinsko, a ne prividno pravo prvorođenja.

(4) Zakle se Gospod i neće se raskajati. Zakletva Božija je reč Božija, koja uverava slušaoce i svakome usađuje veru da se ono, što je od Boga obećano i rečeno, neminovno mora ispuniti. Naime, Bog se ne zaklinje kao čovek, nego nama Njegova reč služi kao zakletva, uveravajući u istinu da će i ona biti nepokolebiva kao i obećanje dato sa zakletvom. Ti si Sveštenik do veka po činu Melhisedekovom. Melhisedek za sveštenstvo nije pomazan jelejem kao Aaron, niti je prinosio krvave žrtve. On je bio prvosveštenik neznabožaca, a Adama je blagoslovio hlebom i vinom.

(5) Gospod je s desne strane Tebi, skršio je u dan Gneva careve. Danom Gneva naziva dan suda, kada će skršiti demone koji su ranije carevali usled zablude i kada će ih zatvoriti u bezdan.

(6) Sudiće u narodima, ispuniće padovima,[1] tj. kada u vreme suda bude kažnjavao mnoštvo nečistih demona, pokazaće se da su puni padova, tj. dostojni mučenja u preispodnjoj zemlje. Skršiće glave mnogih na zemlji. To je slično onome, što On govori kod Isaije: I krv njihovu svedoh (izlih) na zemlju (Isa. 63; 3 - prema Septuaginti).

S potoka na putu piće. Pismo pod potokom podrazumeva iskušenje, a putem označava Njegovo hodanje po zemlji u vreme kojeg je pretrpeo stradanja proistekla sa potoka, odnosno od iskušenja. Zato će uzdignuti glavu. Šta znači: zato će? Zar to ne znači da je On telesno postradao? To je slično onome, što je rečeno: Bio je poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Filiplj. 2; 8).

[JESSY]

Psalam 110

Aliluja

 

(1) Ispovedaću se Tebi, Gospode, svim srcem svojim. Ovaj psalam izgovara u ime apostola, koji obznanjuju koliko je dela Spasiteljevih po domostroju i kakva su to dela. Pored toga, (apostoli) poučavaju novi narod da blagodari za svoje spasenje. Zbog toga psalam i ima natpis: Aliluja. Na savetu pravih i na saboru imenovao je narod nove sinagoge, za razliku od one stare koja nije bila prava (grč. ουκ ην ευθεια), budući da je srcem svagda bila prelešćena.

(2) Velika su dela Gospodnja, ispitana u svim voljama Njegovim. U sinagogi (zborištu, saboru) pravih ispitane su sve volje Božije: naime, ne postoji nijedna data zapovest koju sinagoga (zborište) pravih ne bi ispitalo i ispunilo, jer se zborište (sinagoga) pravih svagda stara da izvrši volju Božiju.

(3) I ispovedanje i veličanstvo delo su Njegovo.[1] Podrazumeva dela koja je izvršio po ikonomiji (domostroju). Neka ta dela, budući velika, budu proslavljena. I pravda Njegova ostaje u vek veka. Pravdom se naziva evanđelska reč, jer ona svim ljudima podjednako nudi spasenje.

(4) Milostiv je i milosrdan Gospod. Ranije je kroz Svoje proroke obećavao da će u vreme domostroja satvoriti čuda, i blagovoleo je da ta čuda i ispuni. Kakva je čuda On obećao? Zar to nisu ona, prema kojima će tada slepima otvarati oči (Is. 35; 5) i tvoriti i druga znamenja? I ne samo čuda, nego i prizivanje svih naroda, koje je ispunio i rečju i delom.

(5) Hranu dade onima koji Ga se boje, tj. duhovni Hleb koji je sišao s nebesa. Pamtiće do veka zavet Cvoj, tj. zavet s Avraamom: U tebi će se blagosloviti cvu narodi na zemlji (1. Mojs. 18; 18). (6) Moć dela Svojih, tj. zbor (sabor) apostola je narodu, prizvanom na veru, oglasio moć dela Hristovih ili sama dela, koja svagda tvori Svojom sopstvenom silom.

[JESSY]

Psalam 111

Aliluja. Psalam povratka Agejevog i Zaharijinog

 

(1) Blažen je čovek koji se boji Gospoda, u zapovestima Njegovim htednuće veoma. Time zbor apostola poučava da ispunjenje zapovesti, čineći blaženima one koji ih tvore, daje dobra iščekivanja u budućem veku.

(2) Moćno će biti na zemlji seme njegovo. Semenom se nazivaju dobra dela, koja će imati silu na toj zemlji krotkih, gde će ovi primiti nagradu za to, što su učinili.

(3) Slava i bogatstvo je u domu Njegovom. Nemoj misliti da je to prolazna slava i prolazno bogatstvo, jer se kod svetih ne nalazi ništa slično.

(4) Zasija u tami svetlost pravima, svetlost od (po)znanja i poučavanja. Kakva je ta svetlost? Zar to nije zbor apostola, koji je propovedanjem Evanđelja prognao neznanje neznabožaca?

(5) Ustrojiće reči cvoje na sudu, jer se ova tajnovodstvena reč ne sme jednostavno i bez rasuđivanja svima predavati. To je rekao i Sam Gospod: Ne dajte svetinje psima (Mt. 7; 6).

(7) Od sluha zloga neće se uplašiti, jer strah kažnjenih ni najmanje ne dotiče svete.

(9) Prosu, dade ubogima. Pod ubogima i ovde podrazumevaj one, kojima je potrebna božanstvena reč, tj. neznabošce. Apostoli su, slično sejačima, zasejali duhovnu reč. Ništa nas, međutim, ne sprečava da ovo shvatimo i u istorijskom smislu. Pravda Njegova ostaje u vek veka, tj. pravda Onoga, Koji je dao evanđelsku reč.

(10) Grešnik će videti i razgneviće se. Grešnikom ovde naziva đavola; budući da svima želi propast, on će uznegodovati kada vidi da se i neznabošci spasavaju.

[JESSY]

Psalam 112

Aliluja

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu, novi narod se poučava da neprestano uznosi psalmopojanja svom Izbavitelju, a takođe se govori i o prizivanju svih naroda.

(1) Hvalite, sluge, Gospoda, hvalite Ime Gospodnje. Novom narodu se prenosi učenje da je, i nakon vaznesenja Gospodnjeg, sva zemlja preispunjena Njegovom posetom i da se Njegovo prisustvo svugde na njoj oseća, iako se On vazneo na nebesa i sedi s desne strane Oca.

(7) Koju podiže sa zemlje siromaha, tj, narod prizvan iz neznabožaca.

(9) Koji useljuje neplodnu u dom. Neplodno je bilo mnoštvo neznabožačkih naroda, ali je postalo duhovni dom, jer u njemu obitava Gospod. Ono je postalo i radosna mati mnogobrojne dece, jer su se njegova deca spasla verom u Hrista. To (mnoštvo naroda) predstavlja i neku suprotnost sinagogi; naime, sinagoga se nije obradovala zbog svoje dece, jer su ova bila predata propasti..,

[JESSY]

Psalam 113

Aliluja. Psalam

 

Sadržaj

 

I u ovom psalmu izobražava se prizivanje neznabožaca. Osim toga, onima koji se spasavaju izlaže se učenje o tome da je i Stari Zavet Božiji, kao i da je pređašnje spasavanje naroda iz obrezanja izvršavao Gospod.

(1) Pri izlasku Izrailja... (2) postade Judeja svetinja njegova. Kad je Izrailj oslobođen iz egipatskog ropstva, Judeja je postala njegova svetinja. Gospod se, međutim, nije zacario samo nad Izrailjem, nego se Njegova blagodat sada daje svim narodima.

(2) Gore uzigraše kao ovnovi. Kad se Bog javio na gorama, one kao da su zaigrale, radujući se spasenju Izrailjevom.

(5) Šta ti bi, more, te pobeže, i tebi, Jordane, te se povrati nazad! Budući da oni ne poseduju dar reči i da su neoduhotvoreni, umesto njih odgovara prorok: Od lica Gospodnjeg potpece se zemlja. Sve se to dogodilo zato, što se javio Gospod. To je razlog i za potresanje zemlje i za podelu mora. I besplodni kamen, koji je bio lišen svake vlage i koji zbog svoje čvrstine nije dopuštao da bude rasečen, Gospod je napunio mnoštvom vode, naredivši mu da iz sebe izobilno pusti vodene izvore. To ni najmanje ne treba da čudi: Tvorac je zapovedio, i razdelilo se more, iz nerasečenog kamena potekla je voda, nebo je poslalo mannu, vetrovi su sabrali prepelice, i sve ostalo izvršilo se na Njegovu zapovest.

(9) Ne nama, Gospode, ne nama, nego Imenu Tvom daj slavu. Kako se čini, pod ovim podrazumeva otpadanje naroda iz obrezanja, i nudi im molitvu za ispovedanje, jer ih više ne posećuje sila Božija. Uči ih da govore: iako smo nedostojni blagodati kakve se udostojio svaki narod, molimo te da Imena Tvoga radi učiniš sa nama ono, što je od početka bilo prizvano na nas, i ne uzvrati nam po pravdi, jer si Bog istiniti a ne kao onaj, koji je sličan idolima. Zbog toga je Psalmopojaci dodao:

(12) Idoli neznabožaca srebro su i zlato, dela ruku čovečijih. Prema nekim rukopisima, na ovom mestu počinje sledeći, 114. psalam. Mi ćemo, međutim, rukovodeći se jevrejskim rukopisom, smatrati ovo za deo 113. psalma. Naime, slugama kojima je Psalmopojac rekao: Hvalite, sluge, Gospoda, tj, novom narodu, predaje se učenje o tome kakvog Gospoda treba da hvale: upravo Onoga Koji je satvorio toliko čuda za one, što su izašli iz Egipta. Istovremeno im pokazuje i kakvi su bili njihovi stari bogovi, jer idoli ne samo da nisu imali nikakve sličnosti sa čudotvorećim Bogom, nego ni sa najmanjim od živih stvorenja obdarenih čuvstvovanjem. Naime, ta veštastva su delo Božije, dok su idoli tvorevina ljudskog umeća. Psalmopojac ih poučava da kažu: Slični njima da budu. Time ne izražava zlonamernost prema ljudima, nego nam obznanjuje kakav je kraj priugotovljen idolosluženju. Naime, onaj koji je nepokolebivo privržen idolima, ni sam se ne razlikuje od njih u pogledu razuma. Takva je, naime, šteta koju im nanosi demonska sila što se krije u idolima.

(16) Slični njima da budu svi koji ih prave. Tako će propasti i bogatstvo, tako će propasti i oni koji ga sabiraju.

(17) A dom Izrailjev uzda se u Gospoda, To govore neznabošci: kao što je Bog nekada spasavao verujućeg Izrailja, tako će sada spasti neznabošce jer (19) koji se boje Gospoda su pređašnji neznabošci. Nakon udaljavanja doma Izrailjevog, odnosno celog naroda, i doma Aaronovog i doma Levijevog, ko bi se drugi bojao Gospoda, ako pe narod iz neznabožaca?

(22) Da pridoda Gospod na vas, na vas i na sinove vaše. Upravo je On taj, čiji Zakon čuvamo. A da neko ne bi pomislio da Mojsejevo zakonodavstvo tobože potiče od nekoga drugog, Psalmopojac je, pre nego što će pomenuti zakonodavstvo, govorio o stvaranju sveta. Time poučava da je jedan Bog, Koji je i sve ostalo stvorio.

(25) Neće mrtvi hvaliti Te, Gospode. Mrtvima naziva služitelje demona, koji u sebi nemaju život, tj. poznanje o jedinom Bogu.

[JESSY]

Psalam 114

Aliluja. Psalam

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu izobražava se podvig onih što žive evanđelskim životom, njihova pobeda po Bogu i budući venac koji će dobiti za svoj trud.

(1) Zavoleh što će Gospod uslišiti glas moljenja moga. Koga je zavoleo? Svim srcem, svom snagom i svom mišlju zavoleo je Gospoda Boga, a kao nagradu je dobio to, što je uslišan.

(2) Iu dane moje prizivaću Ga. U koje dane, ako ne u dane podviga, kada je njegova duša stradala?

(3) Obuzeše me bolovi smrtni. Opisuje prekomernost nevolja koje su ga sustigle zbog blagočešća (pobožnosti), što i naziva bolovima smrtnim, opasnostima adskim, žalošću i bolom. Kaže da ih je nadvladao prizivanjem Gospoda, zbog čega je i na početku rekao: Zavoleh što će Gospod uslišiti glas moljenja moga.

(4) O, Gospode, izbavi dušu moju ! Pošto je prethodno uopšteno rekao: U dane moje prizvah, sada pokazuje i u čemu se sastojalo to prizivanje. U čemu zapravo? Zar se nije sastojalo u rečima: Gospode, izbavi dušu moju! Govorio je to jer je znao da će ga milostivi Gospod uslišiti. I Bog naš miluje. Milostje (sa)osećanje pobuđeno sastradanjem sa onima koji su uniženi u svom dostojanstvu. Lišivši se obitavanja u raju, mi smo od slavnih postali beslavni. Videći šta smo bili i šta smo postali, Bog biva milosrdan prema nama. Glas milosti je prizvao i Adama: Gde si, pokazujući mu time odakle je i gde pao (v. 1. Mojs. 3; 9).

(6) Gospod čuva odojčad (mladence). Mladencima naziva one koji su Duhom Svetim preporođeni u Hristu. One, koji su po zapovesti Hristovoj istinski mladenci jer su se preobratili i postali kao deca (Mt. 18; 3), čuva sam Gospod; On ne dopušta neprijateljima da im se približe, jer za njih još nije nastupilo vreme podviga. Gospod, međutim, i u jednostavnom smislu čuva mladence u majčinoj utrobi, na tesnom i vlažnom mestu koje im ne dopušta niti da se kreću, niti da dišu. Gospod ne dopušta da se uguše, nego im daje kretanje i hranu; takođe ne dopušta ni da umru od hladnoće, kada iz topline majčinskih bedara izađu na vazduh na kakav nisu navikli. Može se tumačiti i ovako: budući da sam se smirio kao mladenac i da sam kao dete prihvatio Carstvo nebesko, spasao me je Gospod koji čuva mladence. Ili možda ovako: one, koji su mladenci po zapovesti Isusovoj, tj. koji su se preobratili i postali kao deca, čuva Sam Gospod i ne dopušta da upoznaju iskušenja, jer za njih još nije nastupilo vreme podviga. Ja sam svojim uzrastom prevazišao decu; Gospod me je, međutim, smirio velikim podvizima i sačuvao me nepobedivim.

(8) Jer izbavi dušu moju od smrti. Misli na grehovnu smrt. Plašeći se da će u nju biti bačen, ne prestaje da proliva suze, moleći se da izbegne tu smrt. Zbog toga su se i njegove noge, tj. duševni koraci, utvrdili u stajanju pred Bogom, budući iznad svakog pokliznuća (spoticanja, posrnuća). (9) Zemljom živih naziva nebeski Jerusalim, u kojem će oni, koji su se podvizavali po Bogu, kao odvažni pobednici čuti: Dobro, slugo dobri i verni (Mt. 25; 21).

[JESSY]

Psalam 115

Psalam. Aliluja.

 

(1) Verovah, zato i govorih. Rekavši: Verovah, zato i govorih, kao da već, blagodareći Gospodu i dosegavši gornje obitelji, kaže da ne bi ni izgovorio ovu reč, kada ne bi bio čvrsto uveren u obećanja Božija. Ova obećanja su bila preispunjena milošću. Blaženi koji plačete sada, jer ćete se obradovati (Lk. 6; 21). Ako su njihove oči bile ispunjene suzama, očigledno je da će u tim obiteljima zadobiti radost. Reči Psalmopojca navodi apostol Pavle u Poslanici Korinćanima i kaže: Imajući pak isti duh vepe kao što je napisano: Verovah, zato govorih (Srcem se veruje za pravednost a ustima se ispoveda za spasenje - Rim. 10; 10), i mi verujemo, zato i Govorimo (2. Kor. 4; 13). Pod duhom vere podrazumeva se ili stanje našeg duha u koje nas dovodi vera, ili Duh kojega Bog daje onome, koji ima veru. Sa rečima: Verovah, zato i govorih, saglasno je i ono, što je rečeno: Ako ne verujete, nećete razumeti (Isa. 7; 9 - prema Septuaginti). Čovek najpre veruje, zatim razume, pa tek onda govori. Kada sam poverovao, kaže Psalmopojac, govorio sam o velikome. Tada sam uvideo da sam ja - ništa, i ponizih se veoma. I Jovan slično govori o Isusu: On treba da raste a ja da se umanjujem (Jn. 3; 30). On (Jovan) se nije umanjio izgubivši nešto od veličine koju je imao, nego samo u poređenju sa prevashodstvom Hristovog života i učenja. Tako je i (David) sada rekao: ponizih se, ali ne usled umanjenja visine, nego usled sozercanja onoga, što je mnogo više od njega.

(2) Ja rekoh u istupljenju mom: Svaki je čovek laž. Uzdigavši se, kaže, iznad čoveka[1], prezreo sam sve ljudsko, jer istupljenje (εκστασις) znači izmenu (αλλοιωσις). Rekavši: Ugodiću Gospodu i uvidevši potom da je svaki čovek laž jer su ljudske pomisli varljive (lukave, zle), smirio sam se (tj. ponizio) i izložio zlopaćenju, da ne bih pao sa visine na kojoj stojim.

(6) Časna je pred Gospodom smrt prepodobnih Njegovih. Za ono, što smo od Boga primili, ne možemo da uzvratimo nikako drugačije, osim da umremo za Njega i da u tome podražavamo svog Vladiku. Takva smrt će, naravno, biti časna pred Bogom.

(7) O, Gospode, ja sam sluga Tvoj i sin sluškinje Tvoje. Odvažno naziva sebe slugom, kao i apostol. Naziva se i sinom sluškinje, tj. starozavetnog rukovođenja Zakonom.

Raskinuo si okove moje. Kakvi su to okovi, osim okova grehovnih, prema onome što je rečeno: Uokove (užad) Grehova svojih zaplešće se (Priče Sol. 5; 22).

(8) Tebi ću prineti žrtvu hvale. Budući da je uznapredovao, odriče se krvavih žrtava i obećava da će prinositi žrtve hvale.

(9) Molitve svoje odavaću. Molitvama naziva obećanja. Kakvo je to obećanje dao osim onoga da će, prihvativši čašu Gospodnju, prizivati Ime Gospodnje? To ću i ispuniti, kaže, kada budem u dvorovima Gospodnjim, tj. u Crkvi Hristovoj ili u nebeskom Jerusalimu.

[JESSY]

Psalam 116

Aliluja. Psalam

 

(1)Hvalite Gospoda svi narodi... (2) jer se utvrdi milost Njegova na nama. Neznabošci, kaže, nikada ne bi doživeli takvu promenu da milost Božija nije nadvladala (prevazišla) naše grehove. I istina Gospodnja ostaje do veka, jer je Gospod podario spasenje, kao što je i obećao kroz svete proroke. Time i blaženi Pavle započinje Poslanicu Rimljanima: Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvani apostol izabran za evanđelje Božije, koje Bog unapred obeća preko proroka Svojih u Svetim Pismima (Rim. 1; 12). On govori i ovo: Kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Božije, da utvrdi obećanja ocima, a neznabošci da proslave Boga zbog milosti (Rim. 15; 89). Budući da je Bog svake tvari ispunio obećanje, podario spasenje koje je obećao i svima otvorio izvore milosti, to i vi, koji ste pristupili iz Jevreja, i vi, koji ste poverovali iz neznabožaca, sastavivši skladno psalmopojanje, uznesite Bogu ono što dolikuje.

[JESSY]

Psalam 117

Aliluja. Psalam

 

Sadržaj

 

Novom narodu, koji je sastavljen od Jevreja i bivših neznabožaca, predaje se učenje o tome da treba prizivati samo jednog Pomoćnika, samo očovečenog (ovaploćenog) Logosa Božijeg, i u vreme progona, samo u Njemu tražiti pomoć - pomoć koja se šalje s neba. Njemu jedinom treba uznositi blagodarenje za pobedu i od Njega jedinog treba tražiti da pokaže puteve koji vode ka vrlini. Iznad svega toga, treba se ispovedati Gospodu, nazvanom (22) kamenom. koji odbaciše zidari, ali koji je postao glava od ugla.

(1) Ispovedajte se Gospodu jer je dobar, jer je do veka milost Njegova. (2) Da reče dom Izrailjev. Najpre se njima zapoveda da započnu ispovedanje, kao onima koji su najpre prizvani propovedanjem Evanđelja.

(5) Iz nevolje prizvah Gospoda, i usliša me naširoko. U ovom stihu predaju se dve pouke. Kao prvo, to je pouka da oni, koji pristupaju veri, moraju imati nevolje, prema onome što je rečeno: Ako pristupaš da služiš Gospodu, pripremi svoju dušu za iskušenja (Sirah 2; 1). Kao drugo, to je pouka da nevoljnik ne treba da prizna nijednog drugog pomoćnika osim Samog Gospoda, koji našu nesreću izvodi na veliku širinu, budući da za mali trud dobijamo veliku nagradu.

(10) Svi narodi opkoliše me... (12) Opkoliše me kao pčela saće... i Imenom Gospodnjim branih se od njih. Narod Božiji, koji priziva jedinog Boga i izgovara Njegovo Ime, odbija na taj način vidljive i nevidljive neprijatelje. Ljudi koji protiv njega smišljaju zlo uzdaju se samo u ljudska poglavarstva i vlasti. Izraz svi narodi upotrebljen je hiperbolički: vascelu Judeju okružili su svi narodi. To je slično rečenome: Ujutro izbivah sve grešnike zemlje (Ps. 100; 8), odnosno, strasne pomisli koje navode demoni i lukave (dosl. sofističke) zaključke na koje oni nagovaraju. On će izbivati upravo ove neznabošce. Ponekad ih uništava prizivanjem Boga, iskorenjujući strastvena stremljenja (porive) i rušeći lukave (sofističke) zaključke. Trutovi su toliko slični pčelama da ih neupućeni ljudi i ne razlikuju od njih. Oni, međutim, nemaju žaoku i ne stvaraju med, a kako imaju krupnije telo, proždiru pčelinji trud. Pčele se zato udružuju i ubijaju ih. Crkva je, dakle, pčela - medarica, jer svemu pretpostavlja božansku premudrost. Njenim trudom zdravlje zadobijaju i carevi i pojedinci, iako je ona (po ljudskom mudrovanju) slaba, prema onome što je rečeno: Moja propoved ne bi u ubedljivim rečima ljudske mudrosti (1. Kor. 2; 4). Međutim, imajući reč vere, ona ima žaoku u projavljivanju duha i sile Božije. Time uništava jeresi kao trutove, raspolutivši ih dokazivanjem istine. Samo jedna pčela poštuje premudrost Božiju; mnogi su odstupili od te premudrosti. To, uostalom, i nisu pčele, nego trutovi koji žele da prožderu med ove jedne pčele. Oni su planuli kao oganj u trnju, jer pristalice jeresi rasplamsavaju sramni oganj naslade (strasti), kao što kaže i Pavle: Sramno je i govoriti o onome, što oni tajno čine (Ef. 5; 12). Evanđelje pod trnjem podrazumeva naslade (strasti), i njihove nagovore odbija onaj, koji priziva Boga: njegovo oružje nije telesno, nego silno Bogom, rušeći svaku oholost koja ustaje protiv poznanja Božijega (2. Kor. 10; 4; 5).

(15) Glas je radosti i spasenja u naseljima pravednih. Pošto su već istrebljeni svi duhovni neprijatelji koji su povremeno progonili narod Božiji, opravdano se čuje glas radosti, i to ne na nekom drugom mestu, nego u naseljima pravednih.

Desnica Gospodnja satvori silu. Upravo je to glas radovanja koji uznosi Crkva, ispovedajući da ju je spasla samo sila Gospodnja, koja je i podvižnike učinila pobednicima.

(19) Otvorite mi vrata pravde. Pod vratima pravde podrazumevaj napredovanje u vrlini, jer kroz njih prolaze oni, što su pretrpeli privremene patnje.

(20) Ovo su vrata Gospodnja, pravednici će ući kroz njih. Oni, koji hodaju putem vrline, dolaze do tih vrata, koja vode čak do sozercavanja Gospoda. Šta mogu da budu ta vrata, osim čistote srca? Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti (Mt. 5; 8).

(22) Kamen, koji odbaciše zidari, ovaj posta Glava od ugla. Tebe, Koji si nasradi postao odbačeni kameni, odbaciše zidari. Ti si, međutim, nakon preobraćanja neznabožaca, postao glava drugog ugla. Kako to? Tako što si dva naroda sjedinio u jednog novog čoveka (Ef 2; 15).

(24) Ovo je dan koji stvori Gospod. Koji je to dan, osim dana vaskrsenja Gospodnjeg? Koji je to dan, osim dana, spasonosnog za sve narode, dana u kojem je odbačeni kamen postao glava od ugla! Na taj dan vaskrsenja našeg Spasitelja, koji je od Njega dobio ime i koji se naziva Imenom Gospodnjim[1], misli se i ovom izrekom.

(25) O, Gospode, spasi! O, Gospode, povedi dobro! (26) Blagosloven koji dolazi u Ime Gospodnje. Na koga se ovo odnosi, pokazalo je slavoslovlje u Jerusalimu (Mt. 21; 9). Rečeno je: Blagoslovismo vas iz doma Gospodnjeg. To proroci govore onima, koji su poverovali u Hrista, tj. blaženima ćemo vas nazvati zato što ste postali duhovni dom, jer u vama obitava Gospod.

(27) Sastavite praznik s onima koji pokrivaju do rogova žrtvenika. Sastavite praznik. Onima, koji su pristupili veri zapoveda da se saberu i da napune božanstvenu skiniju, kako bi se mnoštvo sabranih rasprostiralo do rogova žrtvenika. Onima koji pokrivaju do rogova žrtvenika naziva heruvime, koji osenjuju kovčeg zaveta, što znači pokrivaju. Takvo je značenje reči: pokrivaju, jer pokrivaju znači isto što i zaklanjaju. Heruvimi, dakle, svojim krilima pokrivaju (zaklanjaju) kovčeg zaveta (kivot).[2]

(28) Bog moj jesi Ti, i ispovedaću Te. Kako uči Psalmopojac, ove reči treba uznositi Spasitelju Hristu.

[JESSY]

Psalam 118

Aliluja

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu izobražen je način života svetih, njihovi podvizi (borbe) , patnje, napori a takođe i pobune (ustajanja) demona, hiljade nametnutih pomisli, zamke i ostala sredstva koja ovi koriste da bi ih ulovili. Uporedo s tim izobražava se i ono što sveti koriste da bi zadobili pobedu: zakon, reči Božije, trpljenje, pomoć sa nebesa i, najzad, ono što sledi nakon truda, tj. nagrade, venci i darovi.

 

Veliki azbučnik - Bukvar svetih 176 stihova po 8 na 22 jevrejska slova

 

(1) Alef - Blaženi su neporočni na putu. Oni, koji nikada i ni u čemu ne greše, neporočni su i blaženi.

(2) Blaženi su koji istražuju svedočanstva Njegova, svim sriem t.ražiće Njega. Ne smemo se ponašati tako da ponekad ispunjavamo, a ponekad ne ispunjavamo i prestupamo zakon. Kakva je korist ako istražujemo svedočanstva a ne tražimo Boga svim srcem?

(3) Nedelajući bezakonje, putevima Njegovim hodiše.[1] Usled toga, onaj koji greši ne poznaje zakon Božiji, jer znati zakon znači ispunjavati ga.

(4) Ti si zapovedio da se zapovesti Tvoje čuvaju veoma. (5) Da bi se ispravili putevi moji,[2] da čuvaju zakone Tvoje. Znajući da bez višnje pomoći niko ne može biti čuvar zakona, trudi se da to dosegne molitvom. Rečca da upotrebljena je umesto: "o, ako bi!"

(7) Ispovediću Ti se, Gospode, u pravosti srca. Nakon molitve ukazuje na ono, što zavisi od njegove slobodne volje. Početak spasenja je ispovedanje.

(8) Nemoj me ostaviti do kraja. Ponovo priziva višnju pomoć (tj. pomoć od Boga) .

(9) Bet - Čime će uspeti mladić na putu svome! Mladost je ispunjena mnogim sablaznima. Kako se drugačije mogu pobediti, ako ne svakodnevnim podsećanjem na reči Božije? Misao o božanstvenom zakonu nesumnjivo ima moć da očisti i da zaštiti.

(10) Svim srcem svojim tražih Te. Ako, kaže Psalmopojac, sećanje na Boga pomaže da se izbegnu satanske mreže, i ako sam ja sve svoje pomisli upravio ka Tebi, Bože, onda sam dostojan da ne ostanem izvan Tvojih zapovesti. Da ove reči ne bi nekoga dovele u očajanje mi ćemo, rukovodeći se usrdnošću prema Zakonu, pri tom reći sledeće: ponekad se dopušta i takvo bezumlje, prema kojem je revnovanje mnoge dovelo do suprotnog svršetka, tako da su se spotakli u onome, u čemu su mislili da će napredovati, prema Solomonovim rečima: Za neki put čovek misli da je pravi, a kraj mu je u provaliji adskoj (Priče Sol. 16; 25 - prema Septuaginti) . Zato će onoga, koji polovičnog srca traži Boga, prepuštajući se čas Bogu a čas svetu, Bog odbaciti kao nesposobnog vojnika.

(11) U srcu svome skrih reči Tvoje. Ako se zapovesti Božije ne zatvore u srce kao u neku riznicu, dolazi zlotvor (grč. κακουγρος) i otima ih. Greši pred Bogom onaj koji, udostojivši se poznanja tajanstvenih reči dostojnih da budu sakrivene od mnogih, ne sakrije (ove reči) od onih, od kojih bi trebalo da ih sakrije. Nije opasno samo govoriti laž, nego je, isto tako, opasno govoriti i istinu, ukoliko neko time obznanjuje nešto, što ne bi trebalo obznanjivati. Ne sme se bacati biser pred svinje, niti se sme svetinja davati psima (Mt. 7; 6) .

(12) Blagosloven si, Gospode, nauči me zakonima (zapovestima) Tvojim. Osetivši svoj napredak usled toga, što je svim srcem potražio Boga, blagoslovi Ga i blagodari za ono, čega se već udostojio, želeći da od Njega dozna kakvo značenje imaju Njegove zapovesti.

(13) Usnama mojim objavih cve sudove usta Tvojih. Ono, što je trebalo sakriti, sakrio sam, a ono, što je trebalo objaviti, objavio sam, jer svi mi moramo stati na Tvoj sud i dobiti po svojim delima.

(14) Na putu svedočanstava Tvojih uživah, kao u svakom bogatstvu. Poučava šta je bogatstvo po Bogu. Zbog toga kaže: Ništa me nije privlačilo u ovom životu - ni zlato, ni dostojanstvo ni moć; umesto svega toga, Tvoja svedočanstva su za mene značila i veselje i bogatstvo.

(16) U zakonima Tvojim učiću se, neću zaboraviti reči Tvoje. Neću se ograničiti samo na izučavanje reči, nego ću se potruditi da razumem i kako da ih ispunim, jer se pred Bogom nisu opravdali oni koji su slušali nego su oni, koji su ih tvorili, pravedni pred Bogom. U takvom slučaju, čovek ih nikad neće zaboraviti.

(17) Gimel - Uzvrati slugi Tvome, oživi me. Čime želi da mu uzvrati za ono, što je prineo na dar? Time što će prosvetliti njegov um i što će poznati čudesna dela Božija.

(18) Otvori oči moje, i shvatiću čudesa Tvoja iz zakona Tvoga. Neću prisvojiti žitejsku taštinu, i zato Te molim da mi podariš poznanje božanstvenih zapovesti, jer su mi neke od njih poznate, a neke nepoznate, na primer: Ne ubij (2. Mojs. 20; 13) , i ostale. Nepoznate su mi sledeće: zašto se novorođenčad obrezuju osmoga dana, i zašto se za novorođenčad prinose žrtve?

(21) Zapretio si gordima. Ko se protivi gordima, on im i preti: Gospod se gordima protivi (Priče Sol. 3; 34) i zbog toga im Gospod i preti.

(22) Uzmi odmene sramotu i poniženje. Bezbožnici me ponižavaju, sramoteći me u vreme progona. Zbog toga Te molim da budu isprazna njihova sramoćenja, koja su učinili protiv mene. I ako sam nekada i mudrovao telesno, nakon što sam se preobratio molim Te da me oživotvoriš božanstvenim rečima. Ako bih, progonjen na takav način, dospeo u veliku teškoću, molim Te da me, po obećanju Tvome, spaseš od bezakonika.

(23) Jer knezovi sedoše i klevetahu me. Molio sam Te da sa mene skineš sramotu, jer su to, što su me klevetali, smatrali za svoju zaslugu. Uostalom, kad su kneževi nepravde to činili, sluga Božiji nije odstupao od zapovesti Njegovih, imajući za savetnika reči Božije koje je nazvao zapovestima. Takav (čovek) neće prihvatiti nijednog lukavog savetnika. I kneževi ovoga sveta, u Hristovo vreme okupiše se zajedno na Gospoda i na Pomazanika (Hrista) Njegovog (Ps. 2; 2) . To su oni, kojima pripada mudrost ovoga veka.

(25) Dalet - Prilepi se zemlji duša moja, Progonjen bezakonicima, dospeo sam u krajnju nevolju, i molim Te da me prema Tvom obećanju izbaviš, jer je rečeno: Reka te neće potopiti (Isa. 43; 2) .

(26) Puteve moje objavih, i uslišio si me... (27) Putu zakona Tvojih urazumi (pouči) me. Zadobivši razumevanje tajinstava koja se nalaze u zapovestima Tvojim, mogu da idem njihovim putem. Zato ću moći i da besedujem i da pripovedam o čudesima tih zapovesti.

(28) Zadrema duša moja od čamotinje[3]. Poučava da se duh čamotinje (uninija, nemara) ne može odagnati drugačije osim poučavanjem u rečima Božijim. Zbog toga se mora biti trezvenouman i budan (grč. νηφειν και γρηγοεριν) , prema rečima Gospodnjim: Bdijte i molite se(Mt. 26; 41) .

(29) Put nepravde udalji od mene, i zakonom Tvojim pomiluj me. (30) Put istine izabrah. Od Boga traži samo jedno, dok ostalo pripisuje sebi.

(33) He - Zakonopoloži mi, Gospode, put pravila Tvojih.

(37) Odvrati oči moje da ne vide sujetu. Sujeta (ispraznost, praznoumlje, grč. ματαιοητα) znači mahnitost (mahnito pristrašće) za prizorima, nedolično udubljivanje (misli) u nepotrebno i u neumesne misaone predstave (fantazije, maštarije, grč. η κατα διανοιαν δε ατοπος φαντασια) . To objašnjava i apostol Pavle, govoreći: Neznabošci žive u praznoumlju (u sujeti uma) svoga, pomračenih misli, otuđeni od života Božijeg (Ef. 4; 1718) . Zapazi da sujeta uma (praznoumlje) znači da neko ima um koji ne koristi zato da bi sozercavao istinu, nego ga predaje satani da ga okuje. Zbog toga se Psalmopojac moli govoreći: Odvrati oči moje da ne vide sujetu jer je već i samo to blagodat Božija. Prorok sujetom (praznoumljem) naziva i ono što je prekrasno u telu i što se telesnim očima čini kao dobro.

(38) Postavi slugi Tvome reč Tvoju radi straha Tvojega. Budući da je strah Božiji, kao vaspitač, nužan u svim zapovestima, moli Boga da taj strah postavi ispred njega. Sledeće reči: (39) Ukloni sramotu moju izgovara nakon što je pored njega (strah Božiji) postavljen kao neki stražar nad zakonima Božijim; Psalmopojac se ispoveda, prekorevajući sebe zbog onoga sa čim se ranije saglašavao.

Postavi slugi Tvome reč Tvoju. Budući da kao Tvoj sluga strahujem od Tebe i želim da imam razborit i razuman strah (strah "po razumu", grč. λογικως και κατα τον λογον) , da ne bismo imali nerazuman strah i razum bez straha (grč. μη δε ανευ λογου φοβον μηδε ανευ φοβου λογον εχωμεν) . Bog postavlja Svoju reč radi Svog straha, nesumnjivo ga potvrđujući pobožnošću. Postavi slugi Tvome reč Tvoju. Kao što neki imaju revnost, ali ne po razumu (Rim. 10; 2) , tako i neki imaju strah Božiji, ali ne "po razumu". Ukloni sramotu moju od koje strahujem. Pošto je kao čovek sagrešio, prorok vidi da sramota sledi za njim sve do božanstvenog suda nakon vaskrsenja i zato se moli, izgovarajući navedeni stih. Ti, međutim, ne možeš da kažeš: " 'Ukloni sramotu svoju' jer, kada me sramote za Hrista, to nije moja sopstvena sramota, nego Hristova". Isto tako, kada me sramote za moj greh i kada se ne pokajem, ne mogu da kažem: Ukloni sramotu moju od koje strahujem, jer su sudovi Tvoji dobri (blagi, milosrdni) .

(40) Evo zaželeh zapovesti Tvoje, pravdom Tvojom oživi me. Kao svoju nagradu, traži pravedan i vrlinski život jer nije samo očuvao zapovesti nego im je s ljubavlju privržen i ne izvršava ih ni zbog čega drugog (ni sa kakvim drugim ciljem) nego zbog njih samih. A budući da je Očeva Pravda - Sin, ovo izgovara onaj, koji želi da živi u Sinu.

(41) Vav - I da dođe na mene milost Tvoja, Gospode. Ako zadobijem Tvoju milost a ta milost je u Tvom spasenju, zadobiću i odvažnost protiv onih koji me sramote i ustaju na mene.

(42) I odgovoriću rugačima mojima reč, jer se pouzdah u reči Tvoje. Kažem da nije dostojan takvog sramoćenja onaj, što ima takve dogme (takvu veru) , nad kakvima se izruguju neznalice (bezumnici, grč. μωροι) , kojima je tuđa svaka vera. Dokazaću da su dogme preispunjene razboritosti i premudrosti (συνεισις και σοφια) . Odgovoriću reč, jer se pouzdah u reči Tvoje.

(43) I ne uzmi sa usta mojih reč istine do kraja, tj. do mog poslednjeg daha. Jer se na sudove Tvoje pouzdah. Ako ne budemo živeli saglasno onome što smatramo dobrim, Bog će od naših usta oduzeti (odvojiti, odlučiti) reč istine.

(44) I čuvaću zakon Tvoj svagda. Svagda ću, kaže, biti čuvar Tvog zakona, i neću ga ispunjavati samo povremeno. Naprotiv, napredovaću u njemu i u sadašnjem i u budućem životu.

(46) I govorah o svedočanstvima Tvojim pred carevima. Takav je bio Pavle, takav je bio Petar, takav je bio vasceli zbor (sabor) apostola i mučenika. I kao što to dolikuje mučeniku, koji je zbog Hrista izveden pred starešine i careve (Mt. 10; 18) , tako dolikuje i onima, koji su svoja usta otvorili pred carskim svetim dušama. Naime, dostojan je sramote onaj koji je od Boga dobio reč, ali je ne blagovesti sa velikom silom, jer život saglasan sa Zakonom stvara odvažnost.

(47) I poučavah se u zapovestima Tvojim koje zavoleh veoma. (48) I podigoh ruke svoje ka zapovestima Tvojim koje zavoleh. Rukama ovde naziva delatne sile, zato što delo predstavlja kraj poučavanju u zapovestima. Naime, nakon što se prihvati Logos Koji je dao zapovesti, najbolje od svega je podići ruke zato da bi se i na delu ispunilo ono što one zahtevaju, ali ne sa žaljenjem i prisilom nego sa blagonaklonošću, a zatim često o njima razmišljati i besedovati.

(49) Zajin Opomeni se reči Tvoje slugi Tvome. Za koju reč moli Boga da se nje opomene, ako ne za onu, prema kojoj je dao obećanje da će svagda biti s njima (Mt. 28; 20) i koja im je predstavljala utehu u progonima?

(50) To me uteši u poniženju mome. Sama ona nada, koju je u meni rodila Tvoja reč, tešila me je i smirivala. Bilo da me sustigla neka nesreća; opasnost, iščekivanje smrti, teška bolest, gubitak imetka, progon ili nešto drugo što ljudi smatraju teškim, moje nadanje u Tebe bilo je moja uteha. Jer reč Tvoja ožive me. Razumnoj (slovesnoj) duši ništa ne daje toliko snage da živi svojim životom kao (što to čini) reč Božija. U onoj meri, u kojoj reč Božija narasta u čovečijoj duši koja ju je pojmila i prihvatila, u toj meri narasta i njen život (tj. život duše) . To znači da je njen ovdašnji život vrlinski, a što kasnije daje život večni.

(51) Gordi bezakonovahu do kraja, no od zakona Tvoga ne odstupih. Živeo sam po Zakonu čuvajući vladajući deo duše (το ηγεμονικον) [4], da se u mom srcu ne bi prikrila bezakonita reč. I dok su oni prestupali Zakon do kraja, ja čak ni u malom nisam prestupio Tvoj Zakon.

(52) Opomenuh se sudova Tvojih od veka, Gospode, i uteših se, jer sam imao na umu ono, čime se od veka i do veka uzvraća svakome, odnosno da pravednik biva utešen i spokojan, prema onome što je rečeno: Mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8; 18) . Opomenuo sam se sudova kakve si ranije donosio nad tlačiteljima Izrailjaca i utešio sam se, znajući da ni ja sam neću biti ostavljen u progonima, i da se ljudima sve dešava po sudu Božijem.

(53) Žalost me obuze od grešnika koji ostavljaju zakon Tvoj, tj. žalost zbog grešnika, od kojih neki greše bez Zakona, ne upoznavši njegovo načelo, dok neki imaju Zakon i prestupaju ga. Ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi ostali (1. Kor. 12; 26) . Stoga bi trebalo da se žalostimo zbog naše braće koja greše i što su u takvom stanju, budući raspoloženi (tj. imajući ista osećanja) kao i ovaj svetitelj.

(54) Psalmopevljivi mi biše zakoni Tvoji u mestu boravišta moga. Mestom boravišta naziva sadašnji život, prema onome što je rečeno: Stranci smo i prolaznici na zemlji (Jevr. 11; 13) . Na tom mestu sam se i obradovao, kazujući zapovesti Tvoje i istovremeno ih tvoreći i sozercavajući.

(57) Het - Udeo si moj, Gospode.

(59) Razmišljah o putevima Tvojim i povratih noge moje na svedočanstva Tvoja. Pošto sam svu svoju misao upravio na Tvoje zapovesti, stupio sam na put svedočenja.

(60) Pripremih se, i ne smutih se. Znajući ono što je rečeno: Ako pristupaš da služiš Gospoda, pripremi dušu svoju za iskušenja (Sirah 2; 1) i svagda se pripremajući za to, prilikom nasrtaja neprijatelja nisam se smutio, jer sam naučio da ih odvažno dočekam.

(61) Užad grešnika sapletoše me. Kakva su bila ta užad! Zar to nisu nečiste pomisli, koje su htele da me udalje od stajanja pred Bogom?

(62) U ponoć ustajah da Te ispovedim. Ne samo danju, nego i noću, pa čak i u ponoć, kad ljude obuzima najslaći san, ustajao sam da Ti psalmopojem i da slavoslovim Tvoje pravedne zapovesti. Tako je postupio i božanstveni apostol kada je, iako izranjavan, bičevan i vezanih nogu, zajedno sa Silom satvorio molitvu sa psalmopojanjem i požnjeo plod ovog prekrasnog bdenja, jer je na sebi osetio milosrđe Božije (v. Dela ap. 16; 25) .

(63) Zajedničar sam svih koji Te se boje. Savršeni postaje zajedničar (grč. μετοχος) Hristov, prema onome što je rečeno: Zajedničari smo postali Hristovi (Jevr. 3; 14) . Budući da je još uvek bio rukovođen ka savršenstvu, Psalmopojac kaže da je zajedničar onih, koji se boje Gospoda, ali ne onih koji se jednostavno boje, nego onih koji su usled straha Božijeg sačuvali Božije zapovesti. Očuvanje zapovesti služi kao dokaz straha Božijeg.

(64) Milosti Tvoje, Gospode, puna je zemlja; zakonima Tvojim nauči me. Proročki predskazuje budućnost, kada će se sva zemlja ispuniti onima, koji se boje Gospoda. To se neće dogoditi po nekoj nužnosti, nego prema Tvom milosrđu, jer ćeš Ti Sam to milostivo savršiti, predajući Sebe da bi bio Učitelj ljudi.

(65) Tet Dobrotu si učinio sa slugom Tvojim. Onome, ko je poučen u zapovestima Božijim, predaje se nauk da ne bude neosetljiv prema dobročinstvima Božijim, jer se ni greha ne bi oslobodio, niti bi bio pribrojan slugama Božijim, da sve to nije uzrokovala božanstvena blagodat.

(67) Pre no što ponižen bih, ja sagreših. Pošto sam zbog pređašnjih grehova koje sam počinio bio predat kazni, ja sam se i smirio (ponizio) , jer sam sve to pretrpeo po pravednom sudu Božijem. Budući kažnjen urazumljenjem (dosl. vaspitanjem) , molim Te da me naučiš i da me dovedeš do poznanja da je poniženje (smirenje) , kakvo mi se dogodilo, bilo po (Tvojoj) dobroti i radi mog urazumljenja.

(68) Dobar si, Gospode. Ma šta da mu se dogodi, makar to bilo i gorko, pravednik se obraća Bogu rečima: Dobar si, Gospode. To je slično onome, što je rečeno na drugom mestu: Blagosiljaću Gospoda u svako vreme (Ps. 33; 1) i Dobrotom Tvojom nauči me zakonima (zapovestima) Tvojim. Moli da ga blagi (dobri) Bog nauči, jer su zapovesti Božije blage (dobre) prema svakome. Zbog toga se o njima mora reći: Opravdani su sudovi Tvoji, Gospode (v. Ps. 18; 10) .

(69) Umnoži se na meni nepravda gordeljivih. Oni su, kaže, u toj meri raširili svoju gordost, da im je srce postalo takvo, kako se u nastavku kaže o njemu:

(70) Usiri se kao mleko srce njihovo. Bićeš prepušten surovim i teškim iskušenjima, koja unižavaju (smiruju) život i ponašanje; ona poučavaju telo da bude umrtvljeno i porobljeno i da ne koračaš širokim i prostranim, nego uzanim i tesnim putem. Naime, srce svetih je istančano a srce gordih ugojeno (otežalo) .

(71) Dobro mi je što si me unizio. Kao da kaže sledeće: blagonaklono podnosim i nemoći, i uvrede, i lišavanja, i progone, i teskobu, samo da bih se pokazao dostojnim zapovesti Tvojih i tražeći samo ono, što se drugačije ne može ni naučiti.

(72) Dobar mi je zakon usta Tvojih, većma od hiljada zlata i srebra. Onaj, koji je rukovođen ka savršenstvu, prenosi učenje o tome, kakve se časti udostojio čovek.

(73) Jod - Ruke Tvoje stvorile su me. Drugo dobro se sastoji u tome, što je čovek sposoban da primi i da u sebi sadrži misao o Njemu. Urazumi me, i naučiću se zapovestima Tvojim. Nakon što je zablagodario za stvaranje, sasvim je prirodno što Mu blagodari i za darovanu moć mišljenja (grč. η νοητικη δυναμις) , kojom čovek i razumeva zapovesti.

(74) Koji se boje Tebe videće Te i obradovaće se. Poučava da on nije jedini koji će primiti ovaj dar, nego da će se on rasprostirati na sve one, koji se boje Gospoda. On je ugodan jedino pobožnima i primetno im se otkriva i u rečima i u premudrim odlukama. Drugima je teško i da Ga vide, jer je Njegov život različit od drugih i jer su Njegove staze drugačije. Zbog toga i kaže: Obradovaće se, jer se na reči Tvoje pouzdah.

(75) Poznah, Gospode, da su sudovi Tvoji pravda. Time se učimo da Bog u svemu sa nama postupa po pravdi. Zbog toga je nužno da ne budemo malodušni kad nas urazumljuje nego da Mu još više pripadamo i da čuvanjem Zakona tražimo Njegovu milost.

(76) Neka bude milost Tvoja da me uteši. Milost Očeva je Sin, jer je On i utešio naša srca koja su potpala pod tiraniju (ugnjetavanje) satane. Ili se može protumačiti ovako: molim Te da, po reči Tvojoj, Tvoja milost bude uteha i ukrepljenje meni, slugi Tvom. Naime, mnogima se dešava da prime utehu i da zatim budu prelešćeni, misleći da su je zadobili sopstvenom razboritošću. Da ne bih i ja pao u takvu prelest, neka meni, slugi Tvome, bude milost Tvoja.

(77) Neka mi dođe milosrđe Tvoje, i živeću. Kao što si obećao utehu, tako i učini, i budi milosrdan prema slugi Tvome.

(78) Nek se postide gordeljivci, jer mi nepravedno bezakonovahu. Ako se udostojim Tvoje pomoći, postideće se neprijatelji istine, tj. lukavi demoni i ljudi. Ja se, međutim, neću pogorditi zbog njihovog stida, nego ću uživati u zapovestima Tvojim.

(79) Neka mi se povrate koji Te se boje. Daj mi da primim pouku od služitelja Tvojih. Ona će biti takva da može da preobrati duše, jer je obogaćena strahom Tvojim.

(80) Neka bude srce moje neporočno. Tako je, posle svega i imajući neporočno srce, ipak rekao: Neka bude srce moje neporočno. To je slično onome, što je rečeno na drugom mestu: Srce čisto sazdaj u meni, Bože (Ps. 50; 12) . Neću se stideti tek onda, kada budem neporočno čuvao zapovesti Božije.

(81) Kaf - Čezne duša moja za spasenjem Tvojim, i u reč Tvoju pouzdah se. Prorok nas uči da čeznemo za rečju i da se ispunimo ljubavlju ka spasenju Božijem. A kakvo drugo spasenje postoji, osim dolaska Gospodnjeg? U reč Tvoju pouzdah se. Pri tom misli na obećanje Tvoje. Rečju se naziva i bogonadahnuto Pismo. Zbog toga ne čezne samo onaj koji čeka ispunjenje božanstvenog obećanja i iščekuje okončanje pretećeg zla, nego i onaj koji čita božanstvena Pisma i želi da tačno izuči njihov smisao, smatrajući pronalaženje smisla za svoju utehu i duševnu radost (grč. ψυχαγωγια) .

(82) Iščileše oči moje za Reč Tvoju. Misli na našeg Gospoda, Isusa Hrista jer, prema rečima apostola, imamo Zastupnika kod Oca, Isusa Hrista Pravednika, a on je očišćenje (žrtva pomirenja) za Grehe naše (1. Jn. 2; 12) . Govoreći: Kada ćeš me utešiti! Kad mi dođe Logos, onda ću se i utešiti.

(83) Jer postadoh kao meh na mrazu. Pravednici usled stradanja još tokom života postaju slični mrtvacima, zbog čega više liče na mehove nego na ljude, ohladnevši kao zamrznuto inje, jer su izabrali vatrenu revnost i delanje. Sličan mehu na mrazu postaje onaj, koji isušuje svoje telo i ne ostavlja u njemu ništa rasplamsano i požudno, kao da ga na neki način zamrzava.

(84) Koliko je dana slugi Tvome! Uistinu, malo je čovekovih dana na zemlji, i zbog toga moli da tokom njih zbaci satanu pod njegove noge, a da njegovu dušu potčini božanstvenom Logosu koji u njoj obitava.

(85) Pričahu mi bezakonici praznoslovlja svoja.[5] Pod tim podrazumeva ili bapske priče (grč. γραδεις μυθους), tj. jevrejska učenja, ili pak ljudske zapovesti i praznoslovlje mudraca ovoga veka.

(86) Sve su zapovesti Tvoje istina; nepravedno me gonjahu, pomozi mi. Znajući da će na božanstvenom sudu biti nagrađen za nepravde koje je pretrpeo, žuri da vidi to vreme.

(87) Umalo me ne dokrajčiše na zemlji. Tokom njihovih progona gotovo da sam bio lišen života.

(88) Po milosti Tvojoj oživi me, i čuvaću svedočanstva usta Tvojih. Božija usta su proroci, koji su služili svedočanstvima, zapovestima i odlukama Božijim.

(89) Lamed. Do veka, Gospode, Reč Tvoja ostaje na nebu. Napredujući sve više i više, dotiče se uzvišenijih dogmi i pominje večnog Logosa Očevog, a ovim gotovo da kaže: U početku beše Reč (Logos) (Jn. 1; 1) . Rasuđujući o ustrojstvu vaseljene, jasno kaže da vascela tvorevina služi Njemu.

(90) Iz naraštaja u naraštaj istina je Tvoja. Dva su naraštaja onih koji su primili istinu Božiju: jevrejski narod, koji je imao Zakon i proroke, i Crkva. Zbog toga istina Božija nije predavana mnogim naraštajima, nego samo prvom i drugom naraštaju. Ostali narodi su u zabludi. Međutim, kad je prvi naraštaj odbacio istinu i rekao: Uzmi sa zemlje takvoga (Dela ap. 22; 22) , istina je od prvog prešla drugom naraštaju. Osnovao si zemlju, i prebiva. Ovom istinom je osnovana (utemeljena) zemlja, jer se na ovom krajeugaonom kamenu, položenom u njene temelje, naziđuju svi koji se na zemlji spasavaju. Zemlja zbog toga i postoji, budući da ima nerazrušiv i pouzdan oslonac i temelj. Ova istina je prosvetlila zemlju i stvorila dan kada je na njoj (na zemlji) zablistao Bog.

(91) Naredbom Tvojom prebiva dan, jer sve i sva služi Tebi. To, međutim, nije onaj dan koji se menja i ima svoj kraj, kao prosvetljenje starozavetnog Pisma, jer je ono bilo dato do vremena popravljanja. Sve je to potčinjeno Bogu, jer Njemu kao Tvorcu i Promislitelju sve služi.

(92) Da nije zakon Tvoj pouka moja, tada bih propao u poniženju mome. Da Tvoj zakon nije postao moj oslonac (tj. podrška, potpora, grč. οτηριγμα) , propao bih zbog nasrtaja nečistih pomisli i napada protivničkih sila.

(93) Do veka neću zaboraviti zakone Tvoje, jer si me njima oživeo. Neprestano ću, kaže, motriti na Tvoje Zakone, jer ću u njima naći život, kao što si mi i rekao: Ko ih vrši (uredbe, zakone Božije) , živ će biti kroz njih (3. Mojs. 18; 5) . Prema tome, živ je samo pravednik, mada se čini da i on umire. Nepravedni su mrtvi, iako se čini da su živi. Prvi u samima sebi imaju ustrojstvo života, tj. pravdu, dok je ovi drugi nemaju i zbog toga su slični neoživljenom (neoduhotvorenom) veštastvu[6] koje se ne pokreće samo od sebe, nego biva pokrenuto spolja.

(94) Tvoj sam ja, spasi me. Pod tim podrazumeva: ja sam Tvoj rob,ja sam Tvoj sin po blagodati, ja sam Tvoj sluga.

(95) Mene očekivahu grešnici da me pogube; svedočanstva Tvoja razumedoh. Trebalo bi reći: opominjao sam se Tvojih svedočanstava, i tim razmišljanjem nedelotvornim učinio njihove (zle) namere.

(96) Svakoga svršetka videh kraj; široka je zapovest Tvoja veoma. Svršetkom naziva demonske zamke. Video sam da je njihov svršetak ništavan, jer je Tvoja zapovest za mene postala široka. To su reči onoga, koji se svakim napretkom uzneo na sami vrh vrline, koji je dostigao savršeno dobro i mnogo čemu postavio i početak i kraj. Naime, kraj prvog usavršavanja služi kao početak sledećeg, prema onome što je rečeno: Kad čovek okonča, onda počinje (Sirah 18; 6) .

(97) Mem - Koliko zavoleh zakon Tvoj, Gospode, sav dan poučenje je moje. Onaj ko sve i govori i dela po zakonu, taj se i poučava zakonu Božijem. U prvom psalmu, David je onome, koji želi da postane blažen, poučavanju tokom dana prisajedinio i noć. Rekli smo da čovekov ovdašnji život predstavlja neku mešavinu i da zbog toga imamo dan i noć. Za one, međutim, koji su postali sveti, više ne nastupa noć. Zbog toga je za onog, koji je uznapredovao, dan - vreme kada živi po zakonu, a noć - vreme kada zakon ne izučava svim srcem.

(101) Od svakoga puta zlog sprečih noge moje. To i znači očuvati zakon Božiji - izvršavati ga samim delima.

(102) Od sudova Tvojih ne uklonih se. Neprestano sam na umu imao sud Božiji.

(103) Kako su slatke grlu mome reči Tvoje! Slatke su zato, što se u njima sadrži slovesno naslađivanje; slađe su od meda, zato što medom ljudi nazivaju sve što je ugodno.

(105) Nun - Svetilnik je nogama mojim reč Tvoja. Onaj, koji korača u svetlosti zakona Božijeg, ide po putu života pravo i bez spoticanja.

(107) Ponizih se do kraja, ili zbog napada duhovnih neprijatelja, ili zbog surovog života, izabranog po sopstvenoj volji.

(113) Sameh - Bezakonike omrzoh, a zakon Tvoj zavoleh. Pod bezakonicima podrazumeva mudrace ovoga veka i jeresijarhe (začetnike, načalnike jeresi) .

(115) Uklonite se od mene, lukavi. Podrazumeva ili lukave pomisli ili gorepomenute učitelje.

(117) Pomozi mi, i spašću se. Iako je već rečeno: Pomoćnik moj i zaštitnik moj jesi Ti, potrebna mu je neprestana pomoć. Naime, sve dok smo ovde, ne možemo sa sigurnošću reći: spašću se. Međutim, kada budemo živeli pored angela Božijih, i zapovestima ćemo se poučavati licem k licu, jer se one više neće ograničavati samo na senku nego će se doticati same istine.

(118) Poništio si sve koji odstupaju od zakona Tvojih. Takav kraj očekuje one koji su odbacili zakon Božiji.

(119) Kao prestupnike smatrah sve grešnike zemlje. Odgonetnuo sam da oni žele da pogaze zakon Božiji.

(120) Prikuj strahu Tvome telo moje. Rečeno je: prikuj umesto: " utvrdi". Utvrdi, dakle, telo moje u čistoti, jer jedino u tom slučaju mogu da kažem: Sa Hristom se razapeh (Gal. 2; 19) . Jer se sudova Tvojih bojim, tj. bojim se božanstvenog zakona. Niko neće počiniti nikakav greh pre nego što se nađe izvan straha Božijeg.

(121) Ajin - Učinih sud i pravdu.

(123) Oči moje iščileše za spasenjem Tvojim, tj za božanstvenim dolaskom, od kojeg sam se nadao spasenju i za sebe i za vasceli ljudski rod. I za rečju pravde Tvoje. Iako su neki, živeći bezakono i nemajući pred očima strah Tvoj, odbacili Tvoj zakon, ja ga u svako vreme ispunjavam i neprestano se u njemu poučavam.

(125) Sluga sam Tvoj, urazumi me, i poznaću svedočanstva Tvoja. Onaj, koji ni najmanje ne služi grehu, neka kaže: Sluga sam Tvoj. Kao nagradu za ovo služenje traži razum, koji daruje Bog i koji se kod Njega čuva kao u nekoj riznici, jer su duh mudrosti i razuma (Isa. 11; 2) , kao i druga dobra - darovi Božiji. Za razliku od drugačijeg razuma, u Pričama je rečeno: Razum dobar daje blagodat (Priče Sol. 13; 16 - prema Septuaginti) . Naime, ako bi svaki razum bio dobar, ne bi bila dodata reč: dobar.

(126) Vreme je Gospodu činiti; razoriše zakon Tvoj. Ja sam tvorio sud i pravdu; jednom će doći vreme, Bože, da i Ti satvoriš sud i pravdu onima koji su razorili Tvoj zakon.

(127) Radi toga zavoleh zapovesti Tvoje. To je saglasno s onim što je rečeno: Dobar mi je zakon usta Tvojih, više od hiljada zlata i srebra (st. 72) . Primite pouku moju a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato. Bolja je mudrost od dragog kamenja, i što je god od najskupocenijih stvari (Priče Sol. 8; 1011) .

(128) Radi toga po svim zapovestima Tvojim upravljah se. Radi čega, zapravo? Zar ne radi toga da bi se neprestano poučavao u zakonu?

(129) Pe - Čudesna su svedočanstva Tvoja.

(130) Urazumljuje decu (mladence) . Pod mladencima (decom) podrazumeva one koji žive u neznanju i zbog toga se upodobljuju mladencima (deci) jer će takve, kada ih ozari Tvoja svetlost, ova reč ispuniti razboritošću.

(131) Usta cvoja otvorih, i privukoh duh. Reči Božije zahtevaju da um bude otvoren. Zbog toga Spasitelj Svojim učenicima i otvori um da razumeju Pisma (Lk. 24; 45) . Razumevanje, kakvo daju reči Božije, sprečava da se obmanjujemo nasladom ili slavom.

(132) Pogledaj na me i pomiluj me, itd. Kao što si odlučio da pogledaš na one koji ljube Ime Tvoje i da ih udostojiš Svoje velike posete, tako i mene udostoj takve posete i takve milosti.

(133) Korake moje upravi po reči Tvojoj. Bog po reči Cvojoj upravlja korake onih koji od poroka i neznanja koračaju ka vrlini i znanju, jer takve rukovodi prava reč (ορθος λογος) . Ko ne čini greh, taj nije sluga greha.

(134) Izbavi me od klevete ljudske. Klevetom ljudskom naziva se učenje jeretika i mudraca ovoga veka. U neposrednom smislu, to se dogodilo Josifu i Suzani. U prenesenom smislu, klevetom ljudskom naziva se kleveta nečistih sila, od kojih jedino Bog može da izbavi.

(135) Lice Tvoje prosvetli na slugu Tvoga. Želim da vidim dolazak Gospodnji, jer je Gospod obraz (lik, grč. χαρακτηρ) Oca. Nauči me zakonima (zapovestima) Tvojim. Pod tim podrazumeva Novi Zavet, kojim je Bog i Otac opravdao one što žive na zemlji.

(136) Izvore voda izvedoše oči moje. Prolio sam mnogo suza oplakujući one koji prestupaju Tvoj Zakon.

(137) Cade - Pravedan si, Gospode, i pravi su sudovi Teoju. Pokazuje razlog zbog kojeg je oplakivao prestupnike Zakona Božijeg. Razlog je taj, što prestupnicima na sudu Božijem preti kazna, o čemu je posvedočio i na ovom mestu.

(138) Zapovedio si pravdu svedočanstva Tvoja. Posle ovih svedoka - neba, zemlje i drugih svedoka, zapovedio si svedočanstva, kao suštu pravdu (grč. δικαιοσυνη οντα) i najočigledniju istinu. Ti ih nisi čak ni zatamnio, odnosno, najispravniji kanoni (pravila) Tvojih sudova pokazuju Tvoju pravdu. Zbog toga su Tvoja svedočanstva božanstvena Pisma. Oni su pravda po moralnim (ηιθκα) zapovestima i istina po smislu reči[7] (koje se u njima sadrže) .

(139) Izjede me revnost za dom Tvoj, jer zaboraviše reči Tvoje neprijatelji moji. Kakva me revnost obuzimala kad god bih video da neko zaboravlja Tvoje reči! I ne samo da me obuzimala, nego sam se čak i iscrpljivao revnujući za Tebe kad bih video da neko zaboravlja Tvoje reči. Te revnosti, koja je u ime Gospodnje izražena u psalmu, učenici Njegovi setiše se: Revnost za dom Teoj izjede me (v. Ps. 68; 10 i Jn. 2; 17) .

(140) Razžežena je reč Tvoja veoma. Reč Božija je veoma razžežena i zadivljujuća, i ona je iznad svakog ispitivanja. Ako neko poseduje ovu razžeženu reč, on kao duhovan cve ispituje, a njega samog niko ne ispituje (1. Kor. 2; 15) .

(141) Mlađi sam ja i unižen. Mlađi je, onaj koji izučava početke božanstvenih reči; unižen je zato što smiruje (unižava) samoga sebe.

(142) Pravda je Tvoja pravda do veka, jer je pravda ljudska za kratko vreme dodeljena onima koji sude pravo, dok pravda Božija daje večnu odluku.

(143) Tuga i nevolja snađoše me. I u iskušenjima sam se marljivo poučavao Tvom zakonu.

(144) Svedočanstva su Tvoja pravda do veka. Budući da nisu korisna samo za kratko vreme, svedočanstva koja si mi Ti dao su pravda do veka, jer opravdavaju onoga koji im potpuno blagonaklono pristupa. Urazumi me, i živeću. Za pravdu, koju ćemo očuvati u sadašnjem vremenu, neće nam se uzvratiti samo tokom naših kratkih dana, nego u vekove. Ako me urazumiš, živeću, kaže Prorok, jer u taj blaženi život ne stupaju nerazumni. Zbog toga se mora tražiti razum (saznanje, svest, razbor, grč. συνεσις) od Onoga, Koji ga daje svima onima, što ga svim srcem traže od Njega.

(145) Kof - Zavapih svim srcem mojim. Najpre kaže: Zavapih svim srcem mojim, usliši me, Gospode, zakone Tvoje tražiću, a zatim: (146) Zavapih Tebi, spasi me, jer ono što je govorilo vladajućem delu moje duše nije bilo ništa drugo nego Bog. Zbog toga Te gromoglasno prizivam i gromoglasno obećavam da ću čuvati Tvoja svedočanstva.

(147) Pretekoh pre vremena, i zavapih. Prevremenošću (grč. αωρια) naziva zatamnjenost i pometnju okolnosti (=stvari; misli se na pometnju u zbivanjima, događajima; nap. prir) . On kaže sledeće: bezakonici sve čine u pometnji, a ja sam se u mnogome saobrazio Tvom zakonu.

(150) Približiše se koji me gone bezakonjem. Napadoše me, kaže, oni što su se prepustili bezakonju. Mene, pravednog, neće progoniti onaj koji ne namerava da se pogruzi u bezakonje.

. (151) Blizu si Ti, Gospode. Na drugom mestu Bog govori: Jesam li ja Bog izbliza, govori Gospod, a nisam Bog i izdaleka (Jer. 23; 23) , jer je sila Božija, kao stvaralačka i promisliteljska, svuda prisutna.

(153) Reš - Vidi poniženje moje, i izbavi me.

(154) Sudi sud moj, i izbavi me; radi reči Tvoje oživi me. Pod rečju ovde podrazumeva obećanje, jer je On obećao da će doći i da će nas spasti.

(155) Daleko je od grešnika spasenje, kojim se nisu koristili knezovi ovoga veka. Zakone Tvoje ne potražiše. Razlog zbog kojeg su progonili pravednike bio je taj što su daleko odstupili od zakona Božijeg.

(156) Milosrđe je Tvoje mnogo, Gospode. Poznao sam ono što si Ti posvedočio, da su zapovesti koje su nam date čvrste i nepokolebive, jer se to izražava i prethodnim stihom: Od početka poznah od svedočanstava Tvojih (st. 152) .

(158) Videh odstupnike, i razjedah se. Ako bih video da neko ne razume, sažaljevao sam ga i iscrpljivao se revnujući na pobožnosti.

(159) Vidi da zapovesti Tvoje zavoleh, Gospode. U meni ćeš videti primere dobrih dela, jer ja nisam jednostavno sačuvao zapovesti nego sam ih i zavoleo, iako me ništa nije prisiljavalo da ih izvršavam. I pored toga, potrebna mi je Tvoja milost, koja će me oživeti.

(160) Početak je reči Tvojih istina. To je prva od Tvojih zapovesti: u svemu ljubiti istinu - i u rečima, i u delima, i u pomislima.

(161) Šin - Kneževi (načelnici) me progone nizašta. Ugnjetavaju me, kaže Prorok, privremeni kneževi, jer su neprijatelji istine. Međutim, ja se nisam uplašio njihovog ugnjetavanja, jer sam se bojao Tvoje reči. I kakva je to reč, ako ne sledeća: Ne bojte se onih koji ubijaju telo a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10; 28) .

(162) Obradovaću se rečima Tvojim kao koji nalazi dobit mnogu. Pokornost Tvojim rečima nisam pokazivao samo iz straha nego i sa velikom radošću, kakvu osetimo kad zadobijemo bogatstvo. Reč se pak čvršće održava ako se to čini s radošću. Pomenuvši neprijatelje koji su ga progonili, uzgredno pominje i korist. Ako bih i istrebio sve neprijatelje i od njih sabrao korist, opet o tome ne bih mislio toliko, koliko uzvišeno mislim o Tvojim rečima. Kakve su to reči, ako ne one o kojima govori Pavle, rasuđujući o Jevrejima: Njima su najpre bile poverene reči Božije (Rim. 3; 2) .

(163) Na nepravdu omrzoh....Nisam se odvraćao od mrtvaca i nisam ga se gnušao, jer je korisno da se gnušamo jedino nepravde. Zbog toga sam zakon Tvoj razumeo kako je dolikovalo i zavoleo sam ga, ni najmanje ga ne priklanjajući nečemu zemnom jer, vaskrsnuvši sa Hristom, tražimo višnje a ne zemno (v. Kol. 3; 1) .

(164) Sedam puta na dan hvalih Te. Prosvetljeni pravednik će čitav svoj život provesti u savršenom danu, koji neće prekidati noć. Uzdigavši se iznad sveta (dosl. postavši nadsvetovan, grč. υπερκοσμιος), sedam puta na dan hvali Boga zato što ga je iz sveta, stvorenog za šest dana, preselio u višnji svet. Obitavajući u raju Božijem i sozercavajući logos tvorevine i promišljanja Božijeg, ispoveda sudove pravde Božije, one sudove kojima je Bog stvorio raznolike tvari, promišljajući o svakoj od njih. Kaže da se neprestano opominje Njegovih pravednih sudova kojima je prognao gorde kneževe i izbavio uvređene.

(169) Tav - Neka se približi moljenje moje... (170) Da izađe prozba moja preda Te, Gospode. Uviđaš li koliko je strog poredak u božanstvenim rečima? Najpre je rekao: neka se približi, a zatim (što je važnije) kaže: da izađe prozba moja, jer je, pre nego što izađeš (pred nekoga) , potrebno da se približiš. Ono što je prethodno nazvao moljenjem (δεησις) sada naziva prozbom (αξιομα). Zar i u duši ne postoje dostojanstva, i to upravo onako, kao što i u svetu postoje dostojanstva po prevashodstvu? Dostojanstvo je - biti apostol Hristov. Dostojanstvo su i crkveni činovi. Dostojanstvo duše je posedovanje vrlina ili jedne od njih. Navedene reči izgovara upravo onaj, koji ima takvo dostojanstvo.

(171) Izbaciće usta moja pesmu.[8] Izbacivanje je u većini slučajeva svojstveno presićenju. Božanstvenoj reči poznata je duhovna hrana, tako da i Sam Logos naziva Sebe hlebom: Ja sam hleb živi koji siđe s neba (Jn. 6; 51) i Koju jede Moje telo, ima život u sebi (Jn. 6; 54). Kada jedemo ovaj hleb, izbacujemo (izgovaramo) psalmopojanje. Takvo izbacivanje želim i za sebe, a ono je nemoguće ako me ne naučiš zakonima (zapovestima) Tvojim.

(172) Govoriće jezik moj reč Tvoju. Moli se da, ako nešto kaže, to bude reč Božija, prema onome što je rečeno: Otvori usta svoja reči Božijoj (Priče Sol, 31; 8) . Takvi ne izgovaraju prazne reči (ne praznoslove), zbog čega Pavle i kaže: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne poželi i bilo koja druga zapovest ispunjava se u ovoj reči: Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe (Rim. 13; 9) , jer je pravda - u tome da ljubiš bližnjeg svoga.

(173) Nek bude ruka Tvoja da me spase. Time ne izražava njeno postojanje po suštini, nego u odnosu prema onima što se spasavaju. Takav je i sledeći izraz: Budi mi kod Boga zaštitnik (Ps. 30; 3) .

(174) Zaželeh spasenje Tvoje, Gospode. Ako želiš da pronikneš u smisao ovih reči, znaj da je spasenje - Hristos, jer se ime Isus tumači kao "spasenje Božije". On je poslat k nama, a naše delo je da želimo spasenje Božije, jer je mnogo onih koji žele (ono što je) telesno. Božije je delo da se u Njemu spasemo, da u Njemu otpočinemo i da u Njemu nasledimo svetinju, jer je spasenje Božije - večni život. Kao spasenje Božije tumači se i Isus, Koji je poslat radi našeg spasenja. Onaj, ko hoće da korača ka tome, da poželi Njega, poučavaće se Zakonu.

(175) Živeće duša moja i hvaliće Te. Govori o budućem životu, jer naš je život sakriven sa Hristom u Bogu (Kol. 3; 3) . Tada ću hvaliti u pravom smislu te reči, tada će mi pomoći Tvoji sudovi koji su postali slavni, i to sud pravedniku bez mučenja i sud, kome je to potrebno (=onome ko je kažnjen) , posle mučenja.

(176) Zalutah kao ovca izgubljena. Govoreći o onome u čemu je uznapredovao, opet kaže da je izgubljena ovca, sačuvavši na taj način svoje smirenoumlje, prema onome što je rekao Gospod: Tako i vi, kad izvršite sve što je zapoveđeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge (Lk. 17; 10).

[JESSY]

Psalam 119

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Prvu pesmu stepenica narod je psalmopojao Bogu u Vavilonu, tugujući zbog dugotrajnosti ropstva i moleći se da bude oslobođen.

(1) Ka Gospodu, kad me snađe nevolja, zavapih... (2) Gospode, izbavi dušu moju od usta nepravednih i od jezika lažljivoga. Zar nisu bila nepravedna usta Vavilonjana, koji su ispovedali idolosluženje? Jezik se naziva lažljivim samim tim što ne izgovara ništa istinito o Bogu.

(2) Šta će ti se dati i šta će ti se dodati prema jeziku podmuklome! (4) Strele moćnoga su naoštrene. Šta još tražiš da ti se da? Ili, šta još želiš da bi ti se i to dodalo, za kaznu ustima lažljivim? Prepune su ognja strele koje je rasplamsao Silni. Označava kaznu kakva će uskoro sustići Vavilonjane.

(5) Avaj meni, jer se boravak moj produži. Iznosi novu prozbu Bogu za oslobađanje od izgnanstva. Nastanih se u naseljima Kidarskim. Kidar je oblast koja se nalazi uz istočnu pustinju i rasprostire se čak do Persijanaca. Nju nastanjuje pleme Saracena.

(6) Dugo tu boravljaše duša moja, sa mrziteljima mira bejah miran. Zloba Vavilonjana je takva, da će bez povoda započeti rat sa onima koji žive u miru. Treba imati u vidu onu odlučnu kaznu kakvu je Bog dodelio Hanaanejcima i Amorejcima, zapretivši da se s njima stupa u prijateljstvo, i oni utoliko pre nisu mogli da stupe u savez sa ovim bezbožnicima, koji su se gnušali pobožnosti. Kada im govorih, napadahu me zaludu.

[JESSY]

Psalam 120

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Narod psalmopoje Bogu i drugu pesmu. Iako su se već oslobodili iz ropstva, još uvek se vraćaju u otadžbinu i prevaljuju dug put od Vavilona do Jerusalima. Našavši se u planinama, mole Boga za pomoć, a prorokujući Duh, uslišavši ovu molitvu, odgovara: (8) Gospod će sačuvati ulazak tvoj i izlazak tvoj.

(1) Podigoh oči moje na planine... (2) Pomoć je moja od Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje. Ukazuje na Božije svemogućstvo, govoreći: Stvoritelj neba i zemlje.

(3) Ne daj nozi tvojoj da se spotače, niti će zadremati Čuvar tvoj. Ako imaš takvu nadu, spašćeš se. Reči: nipš će zadremapš ne ukazuju na iscrpljujući napor kakav predstoji onima koji čuvaju grad ili stado, nego na bestrašće Božije. Heće zadremati, niti će zaspati čuvar Izrailjev. Kako se čini, dremamo onda kada nas pokolebaju žitejske stvari ili zlonamernost neprijatelja.

(6) Gospod će te sačuvati, Gospod je pokrov tvoj na desnoj ruci tvojoj. U 15. psalmu je govorio: Proviđah Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem. I ovde, slično tome, kaže: Stojeći uz tvoju desnu ruku, Gospod će te i pokriti, i sačuvati, i udostojiti svakog promišljanja.

[JESSY]

Psalam 121

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Onima, koji su još na putu, treća pesma blagovesti o ulasku u dom Božiji. Zbog toga i kaže:

(1) Obradovah se onima koji mi rekoše: U dom Gospodnji pođimo. (2) Stojahu noge naše na vratima Tvojim, Jerusalime. To su reči staraca koji su preživeli ropstvo i pripovedaju kako su njihove noge, sada umorne od puta, nekada stajale u Jerusalimu.

(3) Jerusalim je izidan kao Grad. U pređašnja vremena bio je to grad, koji nije bio razbacan tamo - amo, nego sagrađen tako da podseća na jedan dom, jer su njegove zgrade bile zbijene (jedna uz drugu) i ustrojene.

(4) Tamo iziđoše plemena. Sva plemena, koja su silom Gospodnjom izašla iz Egipta, požurila su u ovaj grad - da posvedoče ili da zablagodare Bogu Izrailjevom. Da se ispovedaju Imenu Gospodnjem za to, što je Gospod ispunio Svoje prekrasno obećanje. Kaže da su u njemu postavljeni prestoli doma Davidovog, jer David prorokuje o carstvu svih. On pod tim ne podrazumeva vladavinu nekog pojedinca, nego opšte starešinstvo nad savršenima i pobožnima, kojima će se podignuti carstvo Davidovo po blagodati Hrista, Koji je dvanaestorici apostola dao vlast da, sedeći na dvanaest prestola, sude nad dvanaest izrailjskih plemena.

(5) Jer tamo su postavljeni prestoli za sud. I sa istorijske strane, tamo su domovi careva i prestoli Jevreja, što je i ukrašavalo grad kao nekom dvostrukom krunom ili dvostrukom dijademom. Sad je sve to izgubljeno, i naziru se tek neznatni ostaci nekadašnjeg blagostanja. Prestoli u domu Davidovom. U tom gradu, tj. u Jerusalimu, bili su postavljeni carski prestoli, da bi donosili pravedne sudove. Na njima je sedeo prvi David, a zatim i oni koji su potekli od njegovog tela. Zbog toga prorok i pominje dom samog Davida.

(6) Tražite ono što je za mir Jerusalimov. Doznavši kakav je nekad bio Jerusalim, molite se samo za njegov mir, ne tražeći ništa osim onoga, što doprinosi njegovom miru.

(7) Neka bude mir u tvrđavi tvojoj, i izobilje u kulama tvojim, tj. u tvojim carskim ložnicama. Želim ti dobra radi onih koji u tebi obitavaju, kao bližnji i braća. Ovo starci žele da u Jerusalimu, tj. u njegovom zidinama (jer se pod rečju tvrđava podrazumevaju zidine) bude mir ili, ako se razume drugačije, da unutar tih zidina budu sveti.

(9) Radi doma Gospoda Boga našeg iskah dobara tebi. Budući da je u tebi, Jerusalime, dom Boga našega, ja sam, kao nagradu za to, iskao dobara tebi.

[JESSY]

Psalam 122

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Četvrta pesma sadrži molitvu onih koji su se vratili nakon što su mnoge godine proveli na putu. Iscrpljeni putovanjem, mole Boga da bude milosrdan i da ih poštedi, jer su ih neznabošci unizili. Duh ih zbog toga teši, odgovara im i kaže: (4) poruga uživačima.

(1) Tebi podigoh oči svoje, koji živiš na nebu. (2) Gle, kao oči slugu u ruke Gospodara svojih. Oči onih, u kojima je duh ropstva, podignute su ka rukama Gospodara i Gospođa. Međutim, oči onih, u kojima je duh usinovljenja, podignute su ka Gospodu Bogu (v. Rim. 8; 15).

(3) Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas. Ponavljanje izražava usrdnost prozbe. Ne prosimo milost kao oni koji su je dostojni, nego kao oni koji su izloženi krajnjem poniženju.

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Tebi podigoh oči svoje, Tebi Koji živiš na nebu. I ovim rečima prorokuje u ime Jevreja, koji se nalaze na putu povratka iz Vavilona u Jerusalim. Rečeno je da Bog živi na nebu, jer On, kako tumači sveti Zlatoust, tamo obitava u čistim i svetim silama, kao što je i o svetima koji se nalaze na zemlji rekao: Useliću se i hodaću među vama (3. Mojs. 26; 12).

(2) Gle, kao oči slugu u ruke Gospodara svojih, i kao oči sluškinje u ruke Gospođe svoje, tako su oči naše okrenute ka Gospodu našem, dokle se ne smiluje na nas. Primerima sluge i sluškinje Jevreji izražavaju da neprestano i svagda gledaju na Boga i da niotkuda, osim od Boga, ne očekuju pomoć, zbog čega i ne žele da odstupe od Njega, jer će se On smilovati na njih. Teodorit, međutim, kao i još neki tumači, kaže da su se Jevreji uporedili sa sluškinjom zato, da bi jače i jasnije izrazili ljubav. Naime, sluškinje su po svojoj prirodi slabije i, zajedno sa svojim gospođama, obično borave u unutrašnjim odajama, zbog čega na njihove ruke motre više nego što sluge motre na ruke svojih gospodara. Osim toga, sluškinje više vole svoje gospođe, nego što sluge vole svoje gospodare. Sveti Zlatoust: "Dokle se ne smiluje na nas. Nije rekao: "dok nam ne da nagradu ili platu", nego dokle se ne smiluje na nas. Tako i ti, čoveče, neprekidno očekuj; bilo da dobiješ ili ne dobiješ, očekuj i dobićeš sve. Zar ne vidiš kako sluškinja zavisi od gospođe? Ne dopušta sebi da joj odluta ni oko ni misao. Tako postupi i ti: sledi jedino Boga i ostavi sve ostalo; budi među onima koji Mu pripadaju i od Njega ćeš dobiti sve što zatražiš i što ti je na korist."

(3) Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer se veoma ispunismo poniženja. Pomiluj, Gospode, pomiluj nas koji smo u ropstvu, jer smo se tokom mnogih godina (70 godina ropstva) zasitili poniženja i poruga, kako od strane Vavilonjana koji su nas porobili, tako i od strane drugih naroda, koji su pomagali Vavilonjanima i koji se raduju i vesele našim nesrećama. Prema Teodoritovim rečima, ponavljanje reči "pomiluj" izražava duševnu revnost Jevreja. Sveti Zlatoust kaže: "Vidiš li ovu smirenu misao? Oni preklinju da budu spaseni po milosti, ali ne po onoj milosti koju su zaslužili nego zato što su, kaže, pretrpeli veliku kaznu i podneli krajnju surovost: zato traži da im olakša i da ih pomiluje."

(4) Naročito se ispuni duša naša. Isuviše se, kaže, i prekomerno ispunila i prezasitila naša duša poniženjima i sramoćenjima od strane Vavilonjana i drugih, rđavih naroda, i nemamo snage da ih i dalje podnosimo. Sveti 3latoust tumači:" Ovde kaže da j e i sama njihova duša oslabila i pomutila se od veličine zla; može se trpeti i podnositi veliko zlo, ali su oni i to izgubili. Budući da raznolike darove (Božije) nisu koristili kako dolikuje, Bog je odlučio da ih popravi nesrećom. On svagda tako postupa. Tako je učinio i sa Adamom: pošto rajsko življenje nije iskoristio kako dolikuje, Bog ga je proterao odatle."

Poruge od uživača i poniženja od gordeljivaca. Neka se, Gospode, na bogate i srećne obrati ovo poniženje koje su učinili nama, unesrećenima i porobljenima; neka se na gordeljivce obrati ovaj prezir i sramoćenje koje su pričinili nama, skrušenima, kako kroz svoju sreću i gordost ne bi prezirali nesrećne i skrušene. Ovaj psalam dolikuje i svim hrišćanima koji su se uputili u višnji Jerusalim i koje u tome ometaju vidljivi i nevidljivi neprijatelji.