Православна чуда

[Данче*]

Нека те чудо, кад се догоди, не збуњује него весели. То је Бог промолио Свој прст, било да награди било да казни, било да охрабри Своје верне, било да изведе грешнике на пут спасења. Овај свет сравњују људи често с огњеним колима. Кад видиш једну локомотиву или друга парна кола, ти знаш да је у њима скривен машиновођа. И ништа те не чуди - је ли? - Ако машиновођа промоли из кола своју главу, или махне руком, или пружи штап, или залепрша марамом, или баци ван писмо, или учини неки други знак, ти знаш да се тиме не ремети ход локомотиве нити се квари иједна игла у њој. Зашто онда неверни говоре да Бог Својим чудесима ремети ход ових светских кола? Зато што су тупоумни. А верни се радују знаку Божјем као дете устрашено пред огњеним колима, што се радује кад се човек - сличан њему - помоли из кола. О како је нама мило кад се из ове немуште васионе, која хукти око нас, помоли неко сличан нама, и то још неко ко нас познаје и воли! Кад се деси чудо, знај да то Сличан нама нас поздравља и говори: "Не бојте се, Ја сам иза свега овога!" Св. Василије Нови чинаше чудеса многа: молитвом исцељиваше болне, судбе људске читаше као из отворене књиге. Кроз угодника Свога, као и увек, Бог показиваше љубав и силу Своју на људима. Да би се вери јаче утврдили у вери а неверни посрамили и у веру обратили.

-Пролог

 

 

http://www.johnsanidopoulos.com/2013/10/miracle-in-rhodes-icon-of-archangel.html

 

Чудотворна икона Архангела Михаила плачућег на Родосу
28. октобар 2013. у 15:21
Становници Родоса ових дана причају о једном чуду. Наиме у суботу ујутру 26. октобра, у капели Св. Архангела Михаила на старом гробљу у Иалисосу, икона Архангела Михаила је проплакала. Истога дана у 14 часова дошао је Митрополит Родоса Кирилос на само место овог догађаја да би видео икону и чуо лично извештај од верника ове парохије о самом чуду. Митрополит је затражио да се икона помери са места где је била окачена како би испитали да је полеђина иконе сува, а зид на који је била ослоњена без влаге.

Пошто је утврђено да нема никаквих назнака о влажности зида и полеђине иконе, Митрополит је посведочио да је ово заиста чудо и затражио да се икона пренесе до храма Успења Пресвете Богородице у Јалисосу да би се јавно изложила поклоницима, као и да се види да ли ће промена окружења утицати на овај феномен.

''Ми ћемо је преместити у велики храм, да видимо како ће се ствари даље одвијати'' рекао је Митрополит Кирилос верницима који су се окупили тада у малој капели.

Икону која плаче прве су виделе жене које су дошле у суботу ујутру да отворе цркву, а које су такође и обавестиле надлежног пароха о овом чуду.

Парох ове капеле, о. Апостолос, рекао је да је икона направљена(насликана) 1896. године, и недавно је била предата археолошком одељењу због њене конзервације.

Од данас икона и даље плаче у својој новој средини, понекад се заустави па опет наставља.

Отац Апостолос каже да је то друга по реду икона Светог Архангела Михаила која је проплакала на овом месту.

Велики број верника се окупио како би се поклонили икони и помазали светим миром.
У видеу који прилажемо можете погледати како Митрополит прегледа икону, као и сведочења верника и мештана Иалисоса.

 

[Данче*]

http://radiosvetigora.wordpress.com/2014/03/11/%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3/

 

Чудо светог Луке Кримског

У петак, 7. марта 2014. године, у Аргосу су дочекане мошти светитеља Луке, лекара и Архиепископа симферопољског и кримског. Светиња је била изложена у саборном храму Светог Петра ради молитвеног поклоњења верника. Осим моштију, верници су имали прилику да целивају и друге ствари које су припадале Светом Луки, саопштаваRomfea.

Светитељеве мошти дочекао је дворишту храма Преосвећени Митрополит Арголиде Г. Нектарије, уз саслужење су свештенства тог града и у присуству верног народа који се окупио из целог града и рејона. Митрополит је свештенике саборног храма Светог Петра о. Георгија Салија и о. Панајотиса Киндија унапредио у чин духовника.

На крају је Митрополит окупљенима представио младића из Русије, којем је светитељ на чудесан начин исцелио руку повређену несрећним случајем.

Наиме, младић је од детињства свирао клавир. Када је имао 10 година повредио је два прста на десној руци. Лекари су објаснили његовим родитељима, да је медицина у датом случају немоћна и да дечак више никада неће моћи да свира клавир. Када су они чули за Светог Луку и чуда која се догађају по његовим молитвама, одмах су отпутовали са дететом у Симферопољ.

Родитељи су тамо, на кивоту архипастира, измолили светог лекара да исцели њихово дете. Кроз неколико дана, прсти на његовој руци су срасли и поново постали функционални.

Са руског: Наташа Јефтић

 

[JESSY]

ИСЦЕЉЕЊЕ ОД ВЕЛИКИХ БОЛОВА У ПРСТИМА Нова чуда Светог Василија Острошког

 

Бранка Нешић, из Раче Крагујевачке, у писму које је послала Братству Манастира Острога, захваљује се Светом Василију Острошком што ју је исцелио од страшних болова у прстима на рукама:

Лежала сам у болници у Крагујевцу на одељењу Реуматологије, јер сам имала велике болове у прстима на рукама. Болови су били језиви, а нарочито ноћу.

Мећутим, за моју болест није било лека, нико од лекара није могао да ми помогне.

Један доктор из Крагујевца ми је предложио да одем у Манастир Св. Василија Острошког.

Ја сам дошла на Острог, где су ми три пута биле читане молитве, после чега сам се излечила, на изненаћење многих, јер су ми биле постављане страховите дијагнозе: „лупус", „леукемија", „карцином"...

Вратила сам се из манастира Св. Василија Острошког и испричала све докторкама, а оне су од среће пустиле сузе радоснице. Докторке Душанка и др Бранка су ми рекле: „Хвала Богу, када се нађе лек за твоје руке!"

Свакоме ко тражи излечење својих болести и рана препоручујем одлазак код Св. Василија Острошког.

Данас сам у Острогу, осећам се као да сам у рају, док пишем ни наочаре не носим, а прсти пишу са великом захвалношћу Св. Василију Острошком.

Ту сам у Острогу, пуна снаге и добре енергије. Имам 53 године, а осећам се као да ми је 30 година. Тако се поносно осећам и молим да се ово запише, јер је све то на похвалу Светом Василију Острошком и острошким монасима.

 

http://www.krstarica.com/s/index.php?s=http://www.eparhija-niska.rs/&r=http://www.krstarica.com/lat/katalog/Drustvo/Religija/

[JESSY]

ИСЦЕЉЕЊЕ ОД ТЕШКЕ БОЛЕСТИ СРЦА Нова чуда Светог Василија Острошког

 

Манастирски записивач је описао како је Свети Василије исцелио тешко срчаног болесника Ибра Фафулића и како се, потом, Ибро крстио и постао православни Хришћанин, и он и читав дом његов:

У лето 1999, у мали Острог дошао је Ибро Фафулић, тешки срчани болесник. Због болести није могао да пређе, чак, ни 200 метара и то у равном лозничком крају.

У таквом тешком здравственом стању стигао је на железничку станицу Острог и кренуо пешке према Манастиру каменитим стрмим путем.

Питао је успут једну жену, побожну мештанку за пут, а она му је одговорила да не брине, да ће га Господ Бог и Анћели довести до Свеца.

Тиме је његова вера још више нарасла и он је, пун духовних осећања, са супругом стигао без икаквих проблема до Манастира, што ни он ни његова супруга уопште нису очекивали. Напротив, њих двоје су понели доста воде и лекова, јер су сматрали да ће му то бити потребно да би стигао до Манастира.

После поклоњења Свецу, Иброво здравствено стање се, на чуђење самих лекара који су га лечили, убрзо поправило и он је данас сасвим уреднога здравља.

Благодаран Богу на оваквој милости, Ибро је схватио да Свети Василије слуга истинитога Бога, примио је Свето Крштење и данас слави Свеца као своју Крсну славу!

И његова породица је, такође, следовала његовом примјеру, крстили су се и данас редовно иду на Света богослужења, посте, причешћују се, а унук чтецира у манастиру Светог Василија у Бијељини.

[Данче*]

Крваве  сузе  Мајке  Божије

За време Великог Поста 2002. године у околини Клина, у дому богољубивих домаћина  закрвоточила икона Казанске Богородице.

У лето 2001. године догодило ми се да сам у Дивјејеву целивао икону Спаситеља из села Дјержавино која је точила крв. Али оно, што смо видели у околини Клина, на територији војног градића где се налазила ракетна јединица, превазишло је сваку границу очекиваног. У соби, где ево већ више година точе миро све иконе које су тамо донесене, причвршћена на вратима штампана слика иконе Казањске Божије Мајке је закрвоточила. Очи Богородице су залепљене густом, згрушаном крвљу. На рукаву Младенца Исуса Христа а и даље налазе се мрље сасушене крви величине копејке и веће. Осећај је такав, да то нису обичне крваве сузе, већ распрскана крв због отворених рана од наших неокајаних грехова. Под иконом причвршћена вата. На њој видљива свежа крв.

С нама је био војни лекар-пуковник, раб божији Александар. Касније, у телефонском разговору смо од њега сазнали да су извршене биохемијске анализе научно потврдиле постојање људске крви на икони.

У славној руској историји, икона Казанске Богородице везана је за спасење наше Православне Отаџбине (Русије, нап. прир.) у време пољско-шведског јарма. Тада, за време немирних и несрећних година, икона Казанске Богородице је, с благословом светог Патријарха Ермогена, из Казања предата народној војсци под вођством кнеза Д.М. Пожарског и К.М. Минина после чега је народну војску увек пратила победа. Поражени непријатељ се разбежао дуго памтивши сурову лекцију из историје. Казанска икона Божије Мајке је донела победу руским војницима у Полтавској бици, надахнула је руску армију под командом Кутузова 1812. године, 1941. године је спасла Москву, а и Лењинград је био спашен после ношења Казанске иконе око града.

Међу монаштвом влада мишљење да са севера Славну Русију чува Тихвинска икона Мајке Божије, са југа – Иверска, са запада Почајевска, са истока икона Казанске Богородице. У центру тог мистичног крста је Владимирска Мајка Божија.

За Казанску икону Мајке Божије везане су и политичке катаклизме, које су доносили богоодступнички ветрови горде историје света. Ови безумни историјски ветрови доносили су беду и смрт. 1904. године, када је украден скупоцен оков чудотворне иконе Казанске Богородице, Русију су потресали револуционарни "земљотреси" и рат са Јапаном.

Данас се Божије опомене кроз икону Казанске Богородице пре свега односе на нас, руске православне хришћане и наше богоодступништво и попустљивост према припадницима других народа у управљању државом. Наши руски преци нису за то вековима проливали крв да би њихови потомци тако, једноставно препуштали Православну Русију непријатељима да је растргну дозвољавајући даље варање становништва некада велике Православне Државе.

О догађајима који следе после овог Божијег знамења, нама грешнима остаје само да претпостављамо и према гресима нашим да немирно наслућујемо. Али свако православно срце зна да нам се знамења крвоточења шаљу да се уразумимо ради јачања Вере Христове.

Домаћица необичне собе где благодат Божија присуствује јавно, у утеси добра Валентина је дозволила да фотографишемо крвоточиву икону. Какво је тек било наше чуђење када се на фотографији Богородица појавила са отвореним очима.

P.S. На Васкрс је закрвоточила Иверска икона Мајке Божије која је још до крвоточења Казанске точила крв прошле зиме, а у Подмосковљу, у другом месту одмах после Васкрса закрвоточила је икона Владимирске Богоматере.

 

А.Павлов

град Клин, Московска област

 

У сузи крв жене!

 

Резултати анализе, коју је направио Центар судске медицине и криминалистичких експертиза Министарства одбране Русије шокирао је онај део руске јавности који већ дуго прати неуобичајене појаве плакања икона. Пет недеља научници су анализирали садржај суза иконе Богородице Казанске.

Сарадници овог центра дошли су до закључка да у сузама Богородице постоје честице крви. У другој етапи анализе установили су да је то људска крв. После компликоване анализе Сергеј Харламов и његови сарадници утврдили су и то да се ради о женској крви.

У документу, који су потписали експерти, стоји да је на три тампона вате који су били натопљени течношцу са иконе пронађена људска крв, женског пола. У крви је пронађен антиген А из чега се може извући закључак да је жена имала групу крви А.
Иницијатор те анализе, која је зазвучала као сензација, био је 49-годишњи војни лекар пуковник Александар Головков. Док није видео како иконе плачу, лекар Головков се није сматрао верником. Кад је видео како са иконе теку крваве сузе у војном градићу Клин, пуковник Головков је одлучио да понесе узорке те течности на анализу.
Прво су анализу направили стручњаци на академији хемијске заштите у Москви. Резултати су били направљени на најсавршенијим апаратима и шокирали су аналитичаре. Они су регистровали 34 елемента беланчевина које не постоје у природи. Након тога пуковник је одлучио да се настави анализа у Центру судске медицине у лабораторији за генетичку идентификацију где су и утврдили да сузе имају честице женске крви.

Засада се нису огласили други руски научници да прокоментаришу открића својих колега.

 

Због тога што је у Русији све већи број случајева да иконе плачу, пре пет година Руска православна црква је основала посебну петочлану комисију чији је задатак да покуша да објасни зашто се догађају неуобичајене појаве, као што је плач икона или њихово обнављање после много година. Наиме, има примера да скоро избледеле иконе, после одреденог времена, опет постају сасвим јасне и видљиве. У тој групи за објашњавање неуобичајених појава су два физичара, један геолог, један биолог и један филолог.
Недавно су чланови комисије били у једној кући где иконе плачу.
- Колико ми знамо, данас у Русији постоје три куће где иконе плачу. Дакле, не ради се само о иконама које имају власници тих кућа већ и оне које донесу други. Недалеко од града Брјањск били смо присутни кад се појавило уље на површини иконе. Домаћица је на сто прострла чисти столњак, затим лист папира. На њих су стављене довезене иконе. Поп је одржао молитву. Домаћини су замолили да ми гости, изадемо из куће, јер није у реду да будемо присутни док се догађа чудо. Вратили смо се после сат времена и видели да су све иконе биле орошене капима. Дакле уље се појавило на површини икона. Прошао сам прстом по икони да видим хоће ли се уље појавити још једном. Оно се није појавило. Нисам стекао утисак да су домаћини попрскали иконе уљем док смо ми изашли. Разна уља која смо ми узимали на анализу по саставу су слична маслиновом или сунцокретовом уљу - прича академик Павел Флоренски, члан комисије.

 

http://www.spcticino.ch/citaonica_fles/cuda.htm

[Данче*]

ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ

Једно сведочење  код кивота

Светог Василија Острошког

 

Најтеже је говорити једноставним и јасним речима о великим тајнама живота. Овом кратком нотом сведочења  желим само укратко да проговорим о благодарственој жртви Божијој у Острошкој светињи.

На речи свештеника: "Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да Свети Принос у миру узнесемо", народ одговара: "Милост мира, жртву хваљенија" - Милост мира, жртву хвале. Кроз Литургију сећамо се свега што се нас ради догодило: посадашњује се Голготско жртвоприношење и савршава се "тајанствено жртвоприношење". Али, и наше жртвоприношење: "Сами себе и сав живот свој Христу Богу предајемо". Јер суштина живота јесте у жртви за Бога и ближњега. Некако осећам да о томе треба у овом тренутку говорити.

Недавно сам био у манастиру Острогу поред кивота Светог Василија Острошког и посматрао народ како се слива и како греди уз ту српску Гору Синај, идући уз брдо руковођен Светитељем ове светиње. Тај народ испред себе види на врху Горе Крст који и дању и ноћу сија. Крст којим се освећујемо јесте крст кроз који се показује Божије стање жртвованости принесене Богу. Тај благочестиви народ својим ходом приноси себе на жртву где жели да се освешта Христовим жртвованим Телом на Крсту Распетим. Дакле, овај народ носи са собом сав овај свет, сву своју муку да би се посредништвом Свеца Божијег исцелио и своје ратне ране залечио.

Служба Божија је већ рано ујутру почела, а народ учествује у њој хитајући што брже да изговори само, али само Светитељу своју исповест јер свестан је Светитељеве жртве. Свестан је и садашње његове жртве кроз коју прима све људе без разлике, молећи се непрестано Господу. А шта је уствари хришћански живот, литургијски живот ако не ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ. Зато богочежњиви народ приступа са страхом Божијим доказујући своју малу жртву постом и молитвом. И поред искушења потрошачке цивилизације овде људи трагају за Богом и налазе духовну стварност која их спасава од пропасти и свих безизлаза...

Највише ме одушевио тај простодушни и побожни свет: он уноси у Литургију своје дарове, своје сузе и патњу. Служба тече... Иако је савршена проскомидија, у току које свештеник моли народ да помиње у себи све живе и упокојене, непрекидно добија на јачини ЖРТВОПРИНОШЕЊЕ исписивањем имена у току службе и молитвеним шапатом. Литургијско осећање јединства Христове и наше жртве је очигледно у овој јединственој пећини Острошкој. Мирис Христове жртве постаје мирисом и наше жртве.

Углавном, побожни народ припремио се молитвом и постом, а има оних који нису свесни ове припреме православних. Имам утисак да су тужни што много не знају о Вери али се свесрдно труде да у ходу и чекању што више науче. И заиста, сви се учимо: верујући и неверујући. Међутим, потресно је видети оне који боси по камењу приносе жртву јер ово је свето место где стојимо. Као да се још нешто велико крије поред моштију Светог Василија Острошког. Уз Свету Гору Острог поред озвучења које помаже да се чује и разуме Служба Божија, у народу Божијем одзвања ехо: "Господ долази, Господ је дошао, Господе дођи"! Као да једино унутарње духовне антене могу ово ослушнути молитвама Светог Саве и свих српских светитеља...

Велика је одговорност на онима који су се дотакли ове светиње. Ми Срби нећемо имати изговора на Страшном Христовом Суду: нама ће судити Божији праведници и наши Свети преци. Некако потрешен овим дожвљајем и подстакнут њиме осетио сам сву лепоту живљења на земљи и поред свих великих патњи и страдања која нас прате до гроба. Размишљања о смрти нас преображавају и дају да у смиреноумном осећању савлађујемо сва непријатељства, па и нападе НАТО-пакта. Сва красота живота је у жртвоприношењу, у изласку из себе у сусрет Богу и ближњима.

На крају овог записа морам признати да нема те речи која може исказати овај догађај сусретања који је светајна живота. Тај смирени доживљај лечи нас од свих сујета и пролазности. То је уствари предокушај Васкрсења. Овај догађај заједништва све зове и призива "ДОЂИ И ВИДИ".

                                                                                Јеромонах Јован (Пурић)

http://www.spcticino.ch/citaonica_fles/cuda.htm

[Данче*]

Чудо Кефалонијских змија.

 

У источној области Кефалоније (Острво у Јонском мору), недалеко од села Маркопуло, се налази мала Црква посвећена Успенију Пресвете Богородице. Овде, већ током много година, се једном годишње на празник Успенија Пресвете Богородице дешава нешто необично. Од Преображења се унутар и ван Цркве појављују змије. Мештани их називају змијама Пресвете Богородице. 

Сваког дана се број змија повећава, а уочи Успенија их има у читавој околини. Тих дана житељи Маркопуло иду по долини на чијој се падини налази Црква, и скупљају змије, како би их принели Пресветој Богородици. Одакле те змије долазе и где нестају после празника – то нико не зна. То је за све до данашњег дана велика тајна. 

За време свеноћне Службе, змије слободно пузе међу људима – по стасидијама, аналојама, не плашеци се никога. – Ако вам змија уђе у пазух – не бојте се! Благодаћу Пресвете Владичице Богородице змије вам ништа неће урадити. Узмите их у руке, и оне ће буквално лизати ваше палце. 

И заиста, за време Службе се дешавају невероватне ствари: змије као наруквице обавијају руке верника, пузе по икони Пресвете Богородице и Распећу, по хлепчићима спремљеним за Литију. Змија може да допузи чак и на Јеванђеље које читају на Литургији. Змије, као представници животињског царства, празнују заједно са хришћанима, подсећајући нас на рајски врт, у коме су првостворени људи живели са животињама у једној породици. По завршеном празнику и змије одлазе. 

Немачки научници су проучавали те змије, али нису могли да их сврстају ни у једну од познатих врста. Оне су сиве боје, танке. Нису дуже од једног метра, а кожа им је као сомот. На главама им је изображен Крст, као и на врху језика. 

Ако се неке године змије не појаве – то је увек лош предзнак. Тако је било 1940-е и 1953-е када су на острву били јаки земљотреси. 

Фотографије снимљене на Успеније Пресвете Богородице 2003. године.

http://parohijagrahovska.com/index.php?option=com_content&task=view&id=83&Itemid=1

https://www.youtube.com/watch?v=0FpAWDt-7KE

[Fildza]

za zmije se pise da je prevara..

[JESSY]

za zmije se pise da je prevara..

 

:.mislise. ???

[mcvija]

ево теме са сличним садржајем, па не би било лоше да се обједини....ако је могуће наравно

[mcvija]

https://www.pouke.org/forum/topic/20710-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B0/

[Данче*]

za zmije se pise da je prevara..

Па ево снимак где се све лепо види,зар и то је превара? :.mislise.

[ines]

[Данче*]

ČUDO MILOSTI BOŽJE UKAZANE NA DAN RODJENJA PRESVETE BOGORODICE 2002. god u MANASTIRU LEPAVINI

Na dan Rodjenja Presvete Bogorodice 2002. godine nasu svetovavedenjsku obitelj posetila je prvi put jedna poklonicka grupa iz Beograda. Po pricanju i svedocenju poklonika, kada je autobus skrenuo ka manastiru, sve je obuzela neopisiva, nezemaljska radost. Osecanje radosti se pojacavalo sa svakim predjenim kilometrom. Kada su ugledali hram posvecen Vavedenju Presvete Bogorodice radost je bila neizreciva. Sa suznom molitvom i molitvenim trepetom usli su u hram.  Kazu da su se osecali kao u raju jer je citav hram bio ispunjen nekim posebnim, blagouhaonim mirisom, koji se pojacavao kako su se priblizavali svetim ikonama. 

Ispred cudotvorne ikone Presvete Bogorodice Lepavinske to je posebno bilo izrazeno i svi koji su joj prilazili bili su na poseban nacin, onako kako to moze samo Nebeska Milost da pruzi, bili uteseni i ukrepljeni. Bilo je to pravo osecanje umiljenija. “To je nesto neopisivo i neobjasnjivo - to se mora doziveti i osetiti, ne vredi pricati, nema tih reci koje mogu da iskazu osecanja” govorili su kasnije. Jedan od vernika imao je sa sobom i fotografski aparat te je tokom sluzbe Bozje slikao ikonu. Moze samo da se pretpostavi koliko je bilo njegovo zaprepascenje kad je razvio film i video ono sto se dusom osetilo, ali je covecjem oku ostalo nedostupno. No Bozja je volja bila da se projavljena milost vidi i ostane zabelezema mehanickim okom neutralnog posmatraca - foto-aparata. Svetlost iz kandila iznad ikone i svetlost koja se pruzala po hramu potpuno je nalik na onu, koju su poklonici, takodje fotoaparatom zabelezili u hramu Groba Gospodnjeg na Veliku Subotu. Presveta Bogorodica nije ostavila svoja verna ceda bez utehe i dokaza prisustva blagodatne sile Bozje u ovoj svetinji Svojoj. Njene posrednicke molitve stalno ukrepljuju, snaze i jacaju sve one koji joj sa verom i iskrenom molitvom priticu.

http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/novosti/index.php/weblog/detaljnije/udo_milosti_boje_ukazane_na_dan_roenja_presvete_bogorodice_2002_god_u_manas/

 

[ines]

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Emanuil/Lat_Nikolaj090302.htm