Православна порука, мисао дана....

[Срђан Ранђеловић]

„Живети с Богом на првом месту не значи да ће нам бити лепо и добро, него да ће нам бити благословено. Имаћемо тешке крстове, али ћемо их знати носити. Имаћемо тешкоћа, али ће нам нада бити окрепљена. Примаћемо погрде и изругивања, али ћемо знати с ким рачунамо. Можда све ово звучи једноставно, али за почетак стави у сваком свом дану Бога на прво место, прекрсти се и предај Му дан који је пред тобом, јер када је Бог на првом месту, све је на свом месту!“

(протојереј-ставрофор Предраг Азап, парох винковачки)

[Данче*]

Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''.

 

Ава Антоније Египатски

[JESSY]

"Сети се онога који те је изложио руглу, који те је растужио, који те је повредио, који ти је учинио зло, као свога лекара, као свога исцелитеља. Христос га је послао да те исцели; немој га памтити са љутњом у срцу." -

 

Авва Зосима

[Ljubičasta]

"Živa voda, to je život, koji dolazi sa izvora života, sa večno nepresušnog izvora. U Bogu je ta živa voda, koja utoljava večnu i najveću žeđ smrtnih. Hristos je razdavao tu živu vodu, on je razdaje i danas. Samo on jedan može osigurati naš mali i nesigurni život. On jedini može povećati naš zemaljski život; On jedini može otkloniti naš strah od smrti, jer on jedini osigurava i život posle smrti. Jer on je bio nosilac celog božanskog života. Treba se poveriti Bogu, Ocu nebesnom, i treba sliti život svoj sa životom njegovim. To je uslov životnog osiguranja. To je učenje Hristovo. Verom i jakom voljom jedino plaća se to osiguranje života. Da li ja i ti možemo danas verovati i imati jake volje, prijatelju moj?

Možemo, ja velim. Ti ćutiš.

Ja velim: možemo. Ti ćutiš.

Ta zašto ćutiš, kad cela vasiona govori? Sunce, čim izgreje izjutra, govori o Bogu, i zvezde, čim zasijaju u večernjem sumraku, veličaju Boga. Zašto ti ćutiš? Oslušni travu u polju, i pogledaj mravinjak pod nogama svojim; i oni svedoče, da njihov život izvire iz jednog dubokog izvora. Zašto ti ćutiš, kad tako male stvari govore? Oslušni sva minula pokoljenja ljudska, i čućeš gde i ona govore: mi nismo umrli, mi živimo, zato što i otac naš nebeski živi. Zašto ti ćutiš, kad i mrtvi govore? Oslušni buduća pokoljenja, koja će doći, oslušni i čućeš gde vele: mi se nalazimo u dubini životnog izvora, no mi ćemo skoro izbiti na površinu, mi dolazimo. Zašto ćutiš ti, kad i još nerođeni govore? Oslušni najzad, dušu svoju, gle i ona će ti reći: ja nisam sama, još neko, veći od mene, živi sa mnom. Zašto ti ćutiš?

Ah, progovori, prijatelju moj! Ne ćuti, no progovori zajedno sa mnom. Ja bih i bez tebe mogao ići za Hristom. Ja bih i onda išao za Hristom, kad bi svi od njega otpali, i kad bih ja sam ostao. Kako bih mogao ne ići ja za njim, kad znam, da On ima više života od mene i da On osigurava život, i do groba i posle groba? No ja ti govorim zbog tebe ne zbog sebe, prijatelju moj. Veruj mi, svi drugi putevi, kojim ti ideš, tražeći život, krivi su i besciljni. Ja ih sve znam, jer i ja sam svima njima lutao. Svi ti putevi vode život tvoj nesmislu i smrti.

Ah, progovori, prijatelju moj! Ne ćuti, ne ćuti, no progovori zajedno sa mnom! Kad će se naše mrtve kosti nesvesno sjediniti, neka se i naša živa srca sjedine, i naše misli, i naše reči! Sjedinimo se u Onome, koji sve sjedinjava u sebi. Sjedinimo se u Bogu, i recimo: Oče naš veliki, koji si na nebesi i na zemlji, i koji oživljuješ nebesa i zemlju, mi predajemo duh naš i tela naša i život naš u tvoje ruke. Mi ne nalazimo nigde u svetu osiguranja životu svome, do u tebi, moćni i besmrtni živote. U društvu s tobom mi imamo sve, bez tebe mi smo najsiromašnija i najbednija stvorenja u svetu. Bez tebe mi smo mrtvi i kad živimo, s tobom pak mi smo živi i kad umremo. Mi ti vičemo svi jednim glasom iz ove doline truleži, gde trunemo mi zajedno s delima svojim:

Gospode, čije misli pale nova sunca, pomisli na nas, ,decu i sluge svoje, kad se život počne da gasi u nama. Samo pomisli na nas, i sva tama naša biće osvetljena. Samo nas udostoji pomisli tvoje. i smrt će iščeznuti s našeg horizonta. i život će naš postati veliki kao Ti, Bože, i siguran kao nebo Tvoje. Amin."

Govorene u nedelju Samarjanke

 

Vladika Nikolaj

[JESSY]

Premudri Solomon u jednoj od svojih prica rekao je: “U mnogim rijecima ne biva bez grijeha” (Price, 10, 19). Ovdje je stvar ne samo u tome sto nekontrolisani jezik obavezno dopusta greske i lapsuse, vec jos i u drugom: brbljanje je radjanje gordosti i neznanja.

[JESSY]

 

“Вера се не састоји само у томе да верујемо без сумње да су благодаћу Божијом ономе ко верује у Христа већ опроштени греси ради Његових заслуга, већ се вера која оправдава састоји у искреном прихватању свих истина откровења онаквих какве су оне у предању  и како их поима васељенска Црква. Нарочито треба веровати у то да постоји Бог, Милосрдни Отац и Врховни Судија свега. “Јер онај који прилази Богу, треба да вјерује да Бог постоји и да Он награђује оне који Га траже” (Јевр. 11, 6). Такође је неопходна вера у тајне Пресвете Тројице и оваплоћење “А ово је вјечни живот да познају Тебе једнога истинитога Бога и Кога си послао Исуса Христа” (Јн. 17, 3). “Јер нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти” (Дап. 4, 12) (1, 4).

[Данче*]

Ако немаш кога да питаш, а незнаш шта да радиш, ти питај мало дете и оно ће ти дати одговор. Господ ће рећи кроз њега шта треба да радиш.

 

Отац Сава Рукумијски

 

[Данче*]

Како би све било боље и другачије када бисмо ми хришћани делатно разумели смисао служења "већих" оним "мањима"! Живот би био лепши, а овај свет бољи. Могуће је то – само је потребно да свако победи себе, да превазиђе сопствену себичност, да изиђе из сопственог интереса у жртвено, несебично.

-Патријарх Павле

[JESSY]

"У позоришту се многи осјећају пријатно,
а у цркви им је - тешко, досадно: од чега?
Од тога што је у позоришту све врло добро
прилагођено чулном човјеку, и ђавола
тамо ми не узнемиравамо".
О. Јован Кронштатски.
"Мој живот у Христу"

"... наслађивањима свакидашњим се
претрпавају и не приносе плода".
Лк. 8:14

[Ненад Р.]

Позвани смо да чинимо сагласно своме знању , онолико колико можемо и колико нам је Бог дао ни мање , ни више . А оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке.

Патријарх Павле.

[JESSY]

 „ Мало скромности и сагледавања сопствених немоћи може нам помоћи да будемо великодушнији и спремнији да праштамо грешке других. Снажни ће бити они којима је православно образовање дало осећај шта је истина, којима је православље у срцу и у стању је да дотакне друга срца.“

Свети Серафим Роуз

 

[Ljubičasta]

Четири свеће су полагано гореле.
Била је тишина и могао се чути њихов разговор.
:
"Ја сам мир. Нажалост, људи ме не успевају сачувати, мислим да ћу се угасити. И одмах се угасила.

Друга је свећа рекла:
Прва је свећа рекла
"Ја сам вера. Нажалост, многи људи имају површну веру и ја их не занимам. Нема смисла да и даље горим. Тек што је то изговорила, пухнуо је лагани поветарац и угасио ју је.

Трећа је свећа жалосно проговорила:
"Ја сам љубав. Немам више снаге. Људи заборављају на мене и то колико сам им потребна. Без оклевања се угасила.

Одједном је ушло једно дете и угледало три угашене свеће.
"Шта је то?" - упитало је дете.
"Ви сте требале светлити до краја", рекавши то, почело је плакати.

Тада је проговорила четврта свећа:
"Не бој се, док ја горим моћи ћемо упалити угашене свеће. Ја сам нада."

 

[JESSY]

Љуби; са љубављу у срцу према Богу и ближњем све ћеш имати и нећеш оскудевати, јер где је љубав, тамо је и Бог; а Бог је све за нас, а пре свега – живот наш, мир, сладост, блаженство. Необично је и жалосно видети због каквих испразних разлога нас ђаво лишава љубави према Богу и ближњем: због земног праха, у правом смислу речи, немерљивог и ногама гаженог, због новца, због хране и пића, одеће, стана, почасти, онога што пролази заједно са матером својом – земљом, и са нашим многобрижним телима – од праха.

 

 

Св. Јован Кронштатски

[JESSY]

УПАМТИ ОНО ШТО ЈЕ ГЛАВНО ЗА ДУШУ

 

Сваки дан сматрај последњим у свом животу, проводи га уздржано, са страхом Божијим, припремајући се за страшни одговор за сав живот и за све грехе. Свако дело освештавај молитвом, призивањем имена Божијег, ако иштеш успеха. Сети се реченога: "Без Мене не можете чинити ништа".

Вазљуби Бога и наћи ћеш у души рај, заволи (љуби) ближњега у име Божије, као чедо Божије, и ако се себе одрекнеш по заповести Божијој, сви ће ти бити пријатељи.

Ко себе љуби, тај не може љубити Бога и неће служити ближњем самопожртвовано.

Сви греси потичу од љубави према себи. Почетак је добра одрећи се себе, распети тело са страстима, трпети увреде, жалости, напасти. Греси се чисте покајањем сузама и трпљењем увреда у духу кротости. Зато не избегавај увреде, не лишавај себе венаца, немој бежати од исцелења душе! Ко се оправдава и настоји да докаже да је у праву (своју невиност), тај ће можда и истерати правду, али ће тиме само осујетити планове Божије за исцелење душе. Ко иште спокојства, у томе не може пребивати Дух Божији. Где је жалост (невоља), тамо је и Бог.

Главна жртва Богу је дух скрушен, срце скрушено и смерно Бог неће одбацити.

Смирење се задобија тешким, озбиљним трудом, трпљењем недаћа, болести, увреда, сиромаштва (оскудице). Трпећи жалости споља, у души ћеш имати утеху од Духа Божијег.

Показати љубав према ближњем, служити му, више је од читања молитвеног правила и поклона. Пази на помисли: овде је зачетак греха.

Сваку службу (служење) врши као послушање од Бога, без роптања.

Заволи молитву, пост, милосрђе, то отвара небеса.

Никога не осуђуј и нећеш бити осуђен. Судећи ближњем бришеш себе из књиге живота и не увиђаш своје грехе, ђаво их заклања. Чешће се припремај за причешће, читај реч Божију и духовне књиге, у њима је источник живе вере. Имај руководитеља и љуби откровење, тада ћеш погодно наћи Царство Небеско.

 

 СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ

ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ

[JESSY]

Бол, брига, стрепња, трагедија душе резултати су пада људског до којег је дошло због самољубља човековог. „Испарења“ ега рађају бригу у души, док је природно стање човека радост, јер је Бог радост, а душа је дах Божији, Он ју је створио и она ка Њему иде. Према томе, брига је страна људском животу и за њу не постоји никакво оправдање.
Али, данас не можеш наћи радосног човека, што значи и да не можеш наћи уравнотеженог, мирног, природног човека. Брига је страшна болест која хара васељеном, можда највећа мука човечанства, највећа његова драма. Она не само да је предворје пакла, него доживљавање пакла већ од овога живота.
Одсуство радости значи одсуство Бога, док је радост доказ присуства Његовог. Ако је неко човек овога света и упућен је на привремено, радује се страстима, пролазноме и узалудном, он можда и има неку насладу, неко задовољство, али у ствари, ако мало обратимо пажњу, видећемо да у његовом животу има невоља и брига, као што и Свето Писмо каже: „Невоља и туга на душу свакога човека који чини зло.“ [Рим.2,9] Није могуће да тамо где се преступа заповест Божија има радости, као што није могуће да уз примењивање закона Божијег постоји брига.
Радост је нешто ретко, али то не значи и да је она нешто велико: она је природна, као што је и природно да човек гледа. Неко ко је слеп могао би да каже: „О! Ти видиш?“ Тако, када је неко радостан, остали се чуде и питају: „Радостан си?“ – јер су, одрекавши се Бога у свом свакодневном животу, навикли на јад, лаж, грех, на тмине подсвести људског бића. Према томе, радост није нешто ново. Она је један елемент који нам помаже у духовном животу.

Архимандрит Емилијан Метеоритски и Светогорски