Апел за помоћ

[Arsenija]

Gospode...

...pomiluj.

Deca leptiri...

[PACTKO]

Моја мала братаница!

 

http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/za-operaciju-nikoline-ristic-227.700-dinara_628002.html

 

Николини је у наредне две до три недеље неопходно извршити операцију тумора вилице у Штутгарту. Болест јој је дијагностификована пре три године и после неколико операција и хемотерапије се повукла. Међутим, почетком прошле године лекари су констатовали да се тумор поново појавио и од тада почиње нова борба за живот ове девојчице.

 

 

Све оне који су јуче били спречени да дођу на Штранд и учествују у хуманитарној акцији подсећамо на број рачуна на који могу да уплате помоћ. Рачун је отворен у Ерсте банци:

За Николину Ристић у хуманитарне сврхе, бр. 908-34001-19 модел 97, а позив на број 178704478260.

[JESSY]

Volim da čitam pred spavanje, ali mi često bude teško jer nemamo za večeru, i zato moram gladna rano da zaspim - kaže Anastasija Đoković (10).

Nemaju za hranu: Sve manje imaju i za parče hleba

Sedmočlana porodica Đoković iz Kraljeva živi u trošnoj i vlažnoj kući od 20 kvadrata u naselju Kovači. Supružnici Rajica i Marijana i deca Anastasija, Mihajlo (4), Anđela (14), Đorđe (11) i Jovan (6) češće su gladni nego siti.
 

Nemaju drugove
 

- Maštam da imam svoju sobu i krevet. Nas troje spavamo na jednom kauču. Volela bih da mogu svaki dan da se okupam, i da ne budem gladna. Nemam ništa od onog što imaju moji vršnjaci - priča Anđela, dok joj se glas utišava a suze počinju jedna drugu da stižu.

 

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

Omogućimo deci iz porodice Grbić zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

 

Plačući, Anđela nam je otkrila da nema drugove, jer je u školi izbegavaju zato što je siromašna. 

Da imamo bar paštetu...

 

Mališani su svesni da njihovi roditelji ne mogu da im kupe sladoled, izvedu ih u grad ili da im kupe patike.

- Najviše volim da jedem paštetu i hleb, kada imamo. Ništa više od toga nam ne treba za doručak. Čak ni jogurt. Imamo mleko od naše kozice. Mama kaže da je zdravo - ispričao nam je Jovan, budući predškolac.

 

- Prozivaju me da primam socijalnu pomoć i da je moj otac bez ruke. Tužna sam zbog toga i mnogo mi je teško, jer znam da mene, braću i sestre otac i majka mnogo vole, i da bi sve učinili za nas. Ali, nemaju novca - iskrena je Anđela.

 

• Anastasija je završila treći razred i ima sve petice, pregršt pohvala i nagrada sa takmičenja, ali sa gladnim stomakom se ne može mnogo, pa čak i ako je vredna i talentovana.

Moja deca su diskriminisana

Vredni: Pomažu roditeljima u svim kućnim poslovima

- Čim počneš da primaš pomoć od Centra za socijalni rad, deca odmah postaju obeležena i diskriminisana. Moja deca mi svakog dana pričaju šta im se dešava u školi. Nama je samo cilj da od njih napravimo dobru decu, a ne narkomane i huligane - kaže majka Marijana.

 

- Volim da obnovim gradivo pred spavanje, ali mi često bude teško jer nismo večerali, i zato idemo mnogo ranije na spavanje. Volela bih da sa braćom i sestrom odem u bioskop. Da kupimo kokice i sok, i svi zajedno uživamo - kaže ova devojčica. 

Anastasija je Vukovac

Đorđe kaže da mu nedostaje kompjuter.
 

- Voleo bih da imam kompjuter, da mogu da gledam filmove, jer želim da postanem glumac. Sa glumačkom sekcijom u školi sam već nastupao - priča najstariji Đorđe.
 

Otac ostao bez ruke

 

Đokovići žive u kući u kojoj je vlaga u svakom ćošku. Kupaju se tako što se posipaju vodom zagrejanom na šporetu. Imaju samo tri kauča. Meso u obrocima mesecima ne vide, a sve manje imaju i za parče hleba. Odeću i obuću majka Marijana pere ručno, samo na vodu, jer nema novca za deterdžent...
 

Ocu Rajici Đokoviću je amputirana ruka kada se povredio u Rusiji, gde je otišao da fizikališe. Umesto s novcem, vratio se kući bez ruke. Prima invalidsku penziju od 4.800 dinara.

 

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/584450/SRCE-ZA-DECU-Ovi-malisani-odlaze-gladni-na-spavanje

[Sanja Т.]

Не зна се где би човек пре помогао.Свака је прича тешка на свој начин... http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/587975/SRCE-ZA-DECU-Na-maturu-otisao-u-kosulji-pokojnog-oca

..........Upisao je srednju školu u Zrenjaninu, ali nije imao novca da ode i preda dokumenta za đački dom.

Zbog smeštaja u domu sada će morati da se prebaci u školu u Srpsku Crnju.

- Zimus sam u školu išao u letnjim patikama. Sva druga deca imala su čizme ili duboke cipele. Gledao sam u njihove noge dok su se moje smrzavale - iskren je Nemanja.

On živi sa majkom i četvoro braće i sestara u staroj i oronuloj seoskoj kući.

Otac im je umro pre godinu dana.

Majka Svetlana je tada bila u petom mesecu trudnoće. .....

..

[Ненад Р.]

Увек ће бити људи којима треба помоћ , и треба помоћи свако колико може. На крају , крајева , ипак је боље дати него примати .

[JESSY]

Апел за помоћ тешко болесном Алекси Коларевићу: О болу који урушава скелет и душу

15.09.2015.

Алекса Коларевић (43) из Мионице бори се од најранијег детињства са изузетно ретким и тешким обликом Калмановог синдрома, анатомске прераслости, и то не у висину, већ ка унутра. О урушавању скелета изнутра, боловима које подноси годинама, последицама дугогодишњег нелечења и истовременом, још потреснијем страдању душе, која утеху налази под сводом цркве, говори нам овај млади човек чији је живот угрожен јер су сви органи на удару. Зато је неопходан наставак терапијског лечења и свака помоћ је добродошла, а како помоћи погледајте и послушајте у наставку.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/15/02/02.02.15.apel_aleksa_kolarevic_protiv_kalmanaza_sajt.mp3

 

Динарски рачун за помоћ Алекси Коларевићу отворен је у Ерсте банци: 340-000 003 217 424 940

Детаљнију Алексину причу можете погледати на следећем линку:

 

(или уписати у претрживачу "Алекса против калмана"

Е-пошта: [email protected], а број телефона 0631707337

О својим мукама Алекса је написао обиман роман "Огледало" који никада није објављен због недостатка новчаних средстава.

Извор: 

Радио Слово Љубве

[JESSY]

Помозимо породицу Милисковић!

Уредништво Информативне службе Српске Православне Цркве, на препоруку надлежног свештеника, примило је молбу наше сестре Мирјане Милисковић, коју радо објављујемо и препоручујемо пажњи посетилаца наше интернет презентације

Зовем се Мирјана Милисковић. Рођена сам у Куманову 18. маја 1960 године. Удовица сам, без посла. Примам најминималнију пензију од које сама издржавам кћерку која је такође без посла. Обе смо лошег здравственог стања. Ја сам до данас прошла кроз многе клинике. Имала сам три операције. Немам жучну кесу, пола желуца, а прошле године сам оперисала бешику. Имам и бронхијалну астму од које болује и моја кћерка. Она има и обољење штитне жлезде. Због ових болести сужена јој је способност за обављање појединих послова. Кућа у којој живимо је стара и трошна. Кров је у веома лошем стању тако да и при минималним падавинама прокишњава. У кући се створила влага која знатно утиче на наше здравствено стање. Немамо средстава за пристојан живот. О реновирању крова не могу ни да помислим, јер немам финансијских, ни било којих других средстава. Зато се обраћам свим људима добре воље да нам помогну онолико колико могу да пребродимо у топлом зиму која долази.

Молимо људе добр воље да се нашој сестри Мирјани Милисковић (ул. Анђелка Чобановића 35, 11272 Добановци) јаве на број телефона 062/96-52-648.

 

http://www.spc.rs/sr

[Данче*]

Помозимо породицу Милисковић!

Уредништво Информативне службе Српске Православне Цркве, на препоруку надлежног свештеника, примило је молбу наше сестре Мирјане Милисковић, коју радо објављујемо и препоручујемо пажњи посетилаца наше интернет презентације

 

    

Зовем се Мирјана Милисковић. Рођена сам у Куманову 18. маја 1960 године.Удовица сам, без посла. Примам најминималнију пензију од које сама издржавам кћерку која је такође без посла. Обе смо лошег здравственог стања. Ја сам до данас прошла кроз многе клинике. Имала сам три операције. Немам жучну кесу, пола желуца, а прошле године сам оперисала бешику. Имам и бронхијалну астму од које болује и моја кћерка. Она има и обољење штитне жлезде. Због ових болести сужена јој је способност за обављање појединих послова. Кућа у којој живимо је стара и трошна. Кров је у веома лошем стању тако да и при минималним падавинама прокишњава. У кући се створила влага која знатно утиче на наше здравствено стање. Немамосредстава за пристојан живот. О реновирању крова не могу ни да помислим,јер немам финансијских, ни било којих других средстава. Зато се обраћам свим људима добре воље да нам помогну онолико колико могу да пребродимо у топлом зиму која долази.

 

    

Молимо људе добре воље да се нашој сестри Мирјани Милисковић (ул. Анђелка Чобановића 35, 11272 Добановци) јаве на број телефона 062/96-52-648.

Информативна служба Српске Православне Цркве

[Драгана Милошевић]

SRCE ZA DECU Otac im se ubio, majka ih ostavila: "Stiže zima, a meni nema ko jaknu da kupi"

Uskoro će mraz i snegovi, a ja nemam ni jaknu ni čizme. Prošle zime sam se smrzavao u tankoj vetrovci, kaže Aleksandar Antonijević (11) iz Ponikovice kod Užica.

 

Najteže nam je kad drugovi u školi pričaju o svojim roditeljima. tada se samo sklonimo i nestanemo, kažu Aleksandar i Katarina Antonijević

 

Od pelena zna samo za tugu i nemaštinu. Nepune dve je imao, a njegova sestra Katarina (13) četiri kada su ostali siročići. Čim im je otac nastradao, majka ih je napustila, nju i ne pamte. Baba Kovina i deda Stojan se staraju o njima. Oboje su bez penzije. Deca nešto novca dobiju po slovu socijalne pomoći, neka crkavica im pripadne od očeve penzije - to im je da prežive.

 

- Pitala sam babu da mi kupi novu haljinu. Tražila sam od dede televizor za moju i Acinu sobu. Rekli su - skupo je, nemamo - sleže ramenima Kaća.

 

Razume to Kaća. I Aca shvata. Ali opet pate za mnogo čim što im uz roditeljsku ljubav nedostaje.

 

Kuća pred rušenjem 

 

Briga: Baka Kovina pokušava da nadomesti roditeljsku ljubav

 

- Koliko sam bio srećan kad sam pred školsku godinu dočekao nove patike! Ali ne mogu u njima po avlijama i njivama, zato vijam selom u gumenim opancima. A šta ću zimus kad smetovi zaveju? Čizme nemam! Nema ko ni da mi ih kupi. Čime ću kroz snegove? Do škole u Lunovom Selu su tri kilometra - žali se Aleksandar.

 

U dvorištu Antonijevića su dve kuće; u onoj staroj im se deda rodio, nova koju je otac počeo da gradi ostala je neistarošena.

 

- Pre neki dan, kad udariše kiše, prepukao je zid stare kuće. Srce mi se lomilo kad su baba i deca podupirali direcima i molili Boga da se ne sruši, da izdrži barem do proleća. Maštam o danu kada ćemo opremiti novu kuću, kupiti nameštaj, policu sa puno knjiga, svoj orman da složim ono malo moje garderobe - opet je glas devojčice nadglasao plač.

 

Uključite se u akciju “Srce za decu”!

 

Omogućimo da Aleksandar i Katarina imaju bolje uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva na tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd.

Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

 

Tuga: Suze lije dok priča o svom detinjstvu: Kaća

Otac se obesio, majka ih ostavila

- Naš tata Zoran se obesio, u šumi blizu kuće. Iste godine nas je majka ostavila. Nju ne bih želela nikad da sretnem. Da mi dođe na kapiju ne bih je prepoznala. Da me pozove telefonom - prekinula bih vezu, da se pojavi na pragu - zalupila bih vrata - opet kroz suze zbori Katarina. 

 

Drugari: I kad poraste ostaće na selu: Aca i Soko

 

Onomad su u Aleksandrovom razredu dečaci pričali šta su kupili i gde su putovali. Nije imao čime da se pohvali.

 

- Samo jednom sam bio na moru. Jedini u odeljenju nemam kompjuter, a svi kažu da na internetu ima puno da se vidi i nauči. Svi se sa velikog odmora jave kući, pohvale ocenama, ja ne mogu, nemam mobilni. Ne idem sa drugovima na vožnju biciklima - nemam šta da vozim. Fudbalsku loptu bih voleo, da ne šutiram po dvorištu izlizane krpenjače - kazuje dečak muku što ga tišti.

 

Pre neku noć sestra se poverila bratu da je drugarica kupila nove cipele i da bi ona htela takve.

 

- Kad bih imao dovoljno para prvo bih seki kupio cipele, a babi veš-mašinu da više ne pere na ruke - veli Aca.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/598612/SRCE-ZA-DECU-Otac-im-se-ubio-majka-ih-ostavila-Stize-zima-a-meni-nema-ko-jaknu-da-kupi

[Ненад Р.]

Веома потресна прича, и заиста не могу да сватим потезе појединих људи према својој деци.Заиста, није да је страшно, већ престрашно.

[JESSY]

Акција помоћи за Миу Торбицу!

 

Миа Торбица има само 8 година и уместо да иде у школу и припрема се за крај полугодишта она мора да лежи у болници и труди се да победи леукемију. Болест је опасна, али нада постоји у дечијој болници "Бамбино Гесу" у Италији, где лечење у трајању од 6 месеци кошта 148.000,00 евра. Болница у Риму до сада је била спас и успешно излечила и другу дечицу са сличним проблемима. Акцији се прикључио и Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј који је наложио да се из фонда ВДС-а издвоји 1000 евра. Помозимо храброј Мии да победи болест! (детаљи у наставку)

https://www.facebook.com/groups/428954210629239/

Жиро рачуни преко којих можете да помогнете Мии:
Динарски: 160-5110200161112-51
ПРИМАЛАЦ: Миа Торбица, Шумадијске дивизије 22
Београд

Инструкције за плаћање у еврима:
Intermediary:
BCITITMM
Intesa Sanpaolo spa
Milano
Italy

Account With Institution:
DBDBRSBG
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovica 7b
11070 Novi Beograd
Republic of Serbia
Beneficiary Customer:
IBAN RS35160513020203454235
MIA TORBICA
Инструкције за плаћање у US доларима
Intermediary:
SWIFT code: BCITUS33
ABA routing code: 026005319
Intesa Sanpaolo spa
New York
NY, United States
Account With Institution
DBDBRSBG
Banca Intesa ad Beograd
Milentija Popovica7b
11070 Novi Beograd
Republic of Serbia
Beneficiary Customer:
IBAN RS35160513020203454235
MIA TORBICA

Извор: 

Радио "Слово љубве"

[АлександраВ]

Dvanestogodišnji dečak iz Kuršumlije Sreten Petronijević boluje od dečje cerebralne paralize od rođenja i bez tuđe pomoći nije u mogućnosti da se samostalno kreće pa su mu potrebna elektromotorna kolica kako bi mogao da ima bar donekle detinjstvo kao i ostali njegovi vršnjaci.

Sa ponosom nam pokazuje i crteže na kojima su glavni motive crkve i manastiri. Kaže da mu je najveća želja da kad odraste postane sveštenik.

Za ove crteže je u školi dobijao nagrade. Inače, pohađa peti razred OŠ “Druinka Pavović” u Kuršumliji do koje ga svakog dana odvodi i vraća majka Jasmina.

Sada sa mukom, jer ima obična mehanička kolica pa s obzirom da je već porastao, majka teško uspeva da ga izgura sa kolicima i ispred postavljene rampe na ulazu u školu.

Upravo iz tog razloga, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom Kuršumlija Marko Filipović je u saradnji sa lokalnom samoupravom pokrenuo akciju da se prikupu 282.000,00 dinara i da Sreten dobije elektomotorna kolica I na taj način mu se olakša kretanje.

Zato oni pozivaju sve ljude dobre volje da pomognu da Sreten postane srećniji dečak time što će dobiti ova, specijalizova invalidska kolica čime će mu biti omogućemno da se samostanije kreće i da ne bude usamljen sa svojim igračkama kao što je to sada slučaj.

Pomoć za nabavku kolica Petronijević Sretenu može se uplatiti na namenski račun broj:

355-3200137752-76 kod Vojvođanske banke sa naznakom – pomozimo Sretenu.

Sve informacije mogu se dobiti kod predsednika Udruženja osoba sa invaliditetom Kuršumlija na broj telefona: 069 739 779

http://www.novostitop.com/pomozite-decaku-iz-kursumlije-da-dobije-elektromotorna-invalidska-kolica/

[JESSY]

 

Помозимо 27-годишњем Николи Крсмановићу који болује од тешког облика леукемије.

Потребно је сакупити 80.000 евра како би се помогло овом младићу да живи. Никола болује од тешког облика леукемије и потребна сума је довољна да га приме на операцију у Немачкој. Нажалост, времена је јако мало - рок за помоћ је 30. јун!

Наменски рачун је отворен у HALKBANK банци на име оца Драгољуба Крсмановића.

Рачун број: 155-7110780274412-29

[Драгана Милошевић]

On 7/8/2015 at 18:38, Драгана Милошевић рече

Irena Dimov: „Ljudi pokazuju neizmernu humanost, a naša Mina da je veliki borac!“

 

Malena Mina Rosić, sedmogodišnjakinja iz Negotina kojoj je pre nekoliko meseci dijagnostikovan tumor na moždanom stablu, nakon prve neophodne zračne terapije vratila se u svoj grad. Irena Dimov, majka Mine Rosić po prvi put javno govori o terapiji u Turskoj i o njihovom povratku u Negotin.

 

 

„Pre svega želim da izrazim veliku zahvalnost svim ljudima koji su pomogli našoj Mini. Ne mogu vam opisati rečima koliko sam zahvalna svakom na pomoći, jer da nije bilo ovoliko humanih ljudi Mina ne bi započela neophodnu terapiju. “ – zahvaljuje se majka Mine Rosić, Irena Dimov. 

 

„Ni sama nisam verovala da Negotin može biti toliko jedinstven. Ni sama nisam verovala da je moguće sakupiti toliku sumu novca. A onda... onda je usledio pozitivan šok... Jedinstvo i humanost na delu. Svi kao jedan za našu Minu...“ – drhtavim glasom izgovara svaku reč Irena.

 

Mina se sa porodicom vratila iz Istanbula i trenutno je čeka kraći boravak u Negotinu nakon završene zračne terapije u Turskoj. 

 

„Mina je dobro podnela ovaj neophodan režim ciljane zračne terapije. Sledi nam kontrola za nešto manje od četiri nedelje i vraćamo se za Istanbul. Onda će se odlučiti kako će teći dalji tretman hemoterapijom koja je nužna za dalje lečenje. Opet želim da dodam, da je zahvaljujući svim dobrim ljudima prvi deo lečenja započet najranije moguće, ali prava borba tek predstoji... Mina je bistro dete i Bogu hvala što je sarađivala i bila privržena principima lečenja. Pravi borac...“ – objašnjava Irena.

 

„Veru u Minino izlečenje daju nam svi ljudi koji su prionuli u pomoć oko sakupljanja novca neophodnog za izlečenje... Veruje Negotin, veruju svi ljudi koji su pomogli i koji pomažu i daju nam neophodnu podršku za ono što je bilo i ono što tek sledi. Ne mogu da opišem koliko nam svaki vid podrške znači jer nas to diže iznad situacije u kojoj se nalazimo, a naš zajednički cilj je da naša Mina ozdravi. Hvala ljudima u Negotinu i širom naše države što su pomagali i nastavljaju da pomažu. Hvala i ljudima iz inostranstva koji su uplaćivali novac za neše dete.“ – sa puno emocija nastavlja u jednom dahu priču za ES portal.

 

ES: Da li je Mina svesna celokupne situacije?

 

„Mina je delimično svesna svega što se dešava oko nje. Po povratku iz Turske, morali smo dobro da je pripremimo na to da se ne začudi ukoliko vidi svoj lik negde na kutijama i u gradu uopšte. Zna da joj svi pomažemo i da ljudi ulažu veru u njen oporavak. Najteže joj pada to što nema više sportskih aktivnosti koje je imala pre ove opake bolesti, pa razonodu traži u igračkam i knjigama za decu, ali ako Bog da biće i toga...“ – završava razgovor za ES portal Irena Dimov.

 

Kada smo završili razgovor poželeli smo im sreću i hrabrost u želji da se sakupi neophodan novac za nastavak lečenja i da se narednog puta vidimo sa nasmejanim licima čitave porodice predvođeni najlepšim osmehom malene Mine Rosić. Redakcija ES portala poklonila je Mini knjigu za decu „Prijateljstvo koje se nastavlja“ u želji da kada je bude pročitala ozdravi i krene u prvi razred sa prijateljem više. 

 

 

Dakle, prava borba tek počinje. Neophodno je sakupiti oko 54.000 evra za hemoterapiju, trenutno je sakupljeno nešto više od polovine potrebnih sredstava, a na nama je da nastavimo da pomažemo u prikupljanju istog. Pokažimo da MINA NIJE SAMA! Nastavimo sa humanitarnim delima! Uspeli smo kada je bilo potrebno prikupljanje novca za zračnu terapiju... Možemo i sad! 

 

 

MINA NISI SAMA!

http://eastside.rs/index.php/drustvo/1261-irena-dimov-ljudi-pokazuju-neizmernu-humanost-a-nasa-mina-da-je-veliki-borac

Наша Мина није издржала.

Господе, прими је у ред анђела.

[АлександраВ]

3 minutes ago, Драгана Милошевић рече

Господе, прими је у ред анђела.