Претражи Живе Речи Утехе

Мада постоје бројне хуманитарне организације и удружења, помоћ често не долази најугроженијим. Оптерећене непотребном администрацијом, недостатком информација, мноштвом посредника и спорим одлучивањем, њихова испорука стиже до крајњих корисника прекасно, или никако. Тужна је, срамотна, али истинита чињеница да широм света дневно умре од глади и неухрањености 18.000 деце. Ту, поред нас, слепих и глувих. Глад је, на срећу, заобишла нашу отаџбину. Али, није неимаштина. Сведоци смо лоше демографске слике нашег народа, опадања наталитета,пораста броја нежења, абортуса, старења становништва, и генерално слабог економског статуса домаћинства у Србији, Републици Српској и Црној Гори. Бела куга је озбиљно запретила,просечан брачни пар је "пао" на једно дете. Аналитичари упозоравају да ће у наредном веку Срби постати мањина у матичној држави уколико се народ,појединци и власт не пробуде из безнађа у коме се налазе! На другој страни, оно о чему се недовољно говори, породице са више деце муку муче, живећи у оскудици. Окупиране тек пуким преживљавањем, стидљиве су у својим захтевима за остваривање права која им припадају. Њихове животне приче, страхови и проблеми су идентични, али скоро невидљиви и нечујни да би скренули пажњу шире јавности, медија,па и државе. Зато је пре три године рођена идеја о хуманитарној организацији СРБИ ЗА СРБЕ. Њену окосницу чини група енергичних младих људи, окупљених заједничком визијом помоћи онима који су благословени бројним потомством, свесних да сваком ко не живи у материјалном изобиљу и мала помоћ значи пуно. Налазимо се већином у дијаспори, далеко од домовине физички, али не и срцем. Окупила нас је хумана идеја да богоугодним делом помогнемо најугроженијем делу српске нације. Искрене намере, жеља и вера у оно што смо наумили урадити превазишла је сумње међу нама, а географска раздаљина не представља тешкоћу да будемо у свакодневном контакту и договору. Ово је уводна прича о групи младих ентузијаста расутих по свету,који су поред властитих обавеза успели крајем 2005. године покренути Хуманитарну организацију СРБИ ЗА СРБЕ, неполитичку, непрофитну, невладину и потпуно јавну. Спремну да се суочи са тенденцијом тихог изумирања Срба у отаџбини, и да помогне сваку српску породицу са ПЕТОРО и више деце на просторима бивше Југославије. Речју и делом. Ми поклањамо време,труд,наду и новац многочаним домаћинствима којима су људска реч, братска солидарност, и помоћ преко потребни. Боримо се да наша младост не расте неухрањена, усамљена, голотрба и босонога, док туристи са Запада путују на месец! СРБИ ЗА СРБЕ настоје покренути успавану енергију српске дијаспоре која би минималним али редовним месечним уплатама ојачала наш народ, а изнад свега помогла српској деци да будућност не траже ван својих вековних огњишта. Потенцијал Срба у расејању је огроман, и са малим али редовним појединачним донацијама били би у стању да брзо решимо виталне проблеме оних који немају довољно материјалних средстава за живот! Прикупљеним новцем до сада смо донирали преко 70 вишечланих породица, а у току је разматрање нових које би обухватили програмом помоћи. То није наизглед много, али тих 70 породица броји скоро 500 деце! Транспарентност и добровољност рада у организацији СРБИ ЗА СРБЕ је оно на чему инсистирамо и за шта се залажемо! Чињеница да сваки прикупљени евро (долар) презентујемо јавно на сајту је веома битна ради стицања поверења у наш рад. Поред тога, уплатнице сваке уручене помоћи скенирамо и постављамо на сајт, и у архиву коју можете у сваком тренутку прелистати. Месечни извештаји и увид у стање новца на рачуну су свакодневно доступни свим нашим члановима, донаторима, пријатељима и виртуелним посетиоцима. Надамо се,и верујемо,да и у вама постоји зрно доброчинства, и да ћете нам се придружити у борби против сиромаштва .Свака донација је добродошла, без обзира на износ. Боже благослови и сачувај све вишечлане српске породице, и наше донаторе који учествују у племенитој борби да вратимо осмех на дечија лица. ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ ! ДОСАДАШЊА ПРИЗНАЊА УРУЧЕНА ХУМАНИТАРНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ СРБИ ЗА СРБЕ Захвалница Епархије Рашко-Призренске за помоћ при отварању 4. народне кухиње на Косову и Метохији (11.10.2009) http://www.srbizasrbe.net/index.php

За Дарка Станојевића, артиљеријског поручника из Кнића, цео досадашњни живот као да је био борба. Најпре се за отаџбину борио на КиМ у рату 1999, затим против тумора на мозгу, од кога је оболео три године после, а како је после операције којом му је одстрањен тумор оболео од епилепсије, од тада до данас се бори и са том болешћу и у судници за права која још увек није остварио иако у своју корист има две пресуде којима се Република Србија обавезује да му исплати накнаду штете у висини изгубљене зараде за период од 2002. до 2012. После 13 година, суђење још траје, Дарко за све време ни динар није добио, а повремена помоћ коју прима од људи добре воље ни изблиза не може да покрије трошкове лечења и свакодневних најосновнијих потреба. Поред свега овог, кућа у којој живи, прављена од блата још пре Другог светског рата, оштећена је у земљотресу 2010. и од тада није потпуно санирана. Међутим, поред осећања која човека обузимају када се сусретне са неким кога је задесило толико несрећа за непуних 40 година живота, најјачи утисак при сусрету са Дарком је то што се упркос свему ради о човеку, који није изгубио веру и наду у будућнст и који, поред свих својих мука, и даље има снаге да се срдачно осмехује и топло прима свакога ко наврати у његов скормни дом. А рећи да се ради о скромном смештају би свакако било претеривање, јер док смо разговарали у кући која је цела величине једне повеће собе, греде на таваници су одавале утисак да би сваког часа могле да попусте и стропоштају се на нас. У кратком разговору са нама- колико је дозвољавало његово здравствено стање, јер када је лоше време напади епилепсије постају болна свакодневица за Дарка- рекао је да се на војнички позив одлучио јер је у томе видео начин да служи својој држави и народу. Није могао ни да замисли да ће се некад са том истом државом спорити више од деценије само да би добио оно што му припада и што је зарадио служећи у њеној униформи. Ипак, каже да не очајава, верује да ће једном бити боље, да ће коначна пресудa бити праведна и нада се да ће му Бог дати снаге да издржи сва искушења, како он храбро назива све недаће кроз које пролази. Замолио је једино да пренесемо позив да уколико је неко од оних до којих допре прича о њему у могућности, помогне на било који начин, иако је свестан да је данас оних којима је потребна нека помоћ све више а оних који могу да помогну све мање. Остаје да се види како ће се судски процес завршити. Остаје и питање колико ће будуће генерације бити вољне да се одлуче за позив бранилаца своје земље уз овакав однос друштва према онима који су га, верни заклетви коју су положили, једном бранили. До тада сви који желе да му помогну то могу учинити новчано путем Пост-Нета или на неки други начин. Његов број телефона је 060/511-2181 а адреса е-поште [email protected]. Фејсбук профил: https://www.facebook...ic.5437?fref=ts Прилог тексту

Vama je poznata situacija u kojoj se nalazi moj unuk Ognjen Baros.On je sada trenutno u bolnici "Majka i dete" i ocekuje transplataciju maticnih celija.Problem je sto je on krvna grupa A negativna i bice mu potrebna krv,samo ta grupa i samo taj faktor ,jer je potrebno od zdravih davaoca da se izdvoje separacijom trombociti koje on mora da prima u toku sledece nedelje i od toga mu zavisi zivot.Problem je sto je ta grupa retka i sto i neko ko ima tu grupu treba da odvoji vreme za davanje jer mora prvo da da krv na analizu pa tek ako je potpuno zdrav moze da da krv i to vadjenje traje otprilike 2h. Molim Vas ako ste u mogucnosti da posaljete neki email sa apelom. Kontakt telefon je otac deteta 064/898-2070 Mirko Baros Unapred hvala