Песнички покушаји форумаша

[Goku]

Нисте нормални, колико сте добри!

Да, Јаворе, Сунцокрете и Зеро, на вас мислим.

[Рапсоди]

Ево, пожелех да песму сложим,

везану пером, на лист положим.

 

Замахах, хватах, ал песме беже,

ко да их ухвати, ко да их свеже?

 

Залудан посо, узалуд стежем,

узалуд пробам песму да вежем.

 

Зграбљена песма лежи, ко мртва,

песника, ловца, недужна жртва.

 

Песма се не веже, песма се плете,

песма се рађа, као дете.

 

Песма се живи, песма се дише,

песма трепери, песма мирише.

 

Како да родим песму без бола,

потпуну песму, не песме пола?

 

Песма је ткање, реткима знано,

дубоко доле мислима ткано.

 

Ткање унакрст, основом бола,

па мишљу преко, мисли су пола.

 

И срећне песме, са гробља ничу,

веселе строфе, најпре наричу.

 

Песма без бола, то није песма,

ко шупље дрво, ил сува чесма.

 

Један је Песник, мили певачи,

и једна песма, које смо ткачи.

 

Живот је Песник, Живот је Чесма,

животи капи, живљење песма.

 

Песник је Тајна, и песме тајне,

и ткачи тајна, и строфе тајне.

 

Песник је Сунце, а мисли зраци,

чаробне нити, којих смо ткалци.

 

Цар је Песник, песма му престо,

где да га положи, тражи место.

 

Бескрајан Песник, гле дивне тајне,

Немерљив, а ето, у срце стане.

 

Песма је вечна, не броји дане,

она не стоји, кад разбој стане.

 

Песма се скрива, мајстор је тога,

где песме нема, нема ни Бога.

 

Ето, покушах, да песму сложим,

везану пером на лист положим...

 

 

Ауууууууу..................... ди си се ти крио до сада,     8086.gif  8086.gif  

[Рапсоди]

Bože pomozi

da ponovo korak moj  tvrdom stazom hodi,

da ponovo dusa moja u nevinosti se rodi  

cuj glas, slabosti   moje

i ruku svoju nemocnoj  pruzi,

da volja i nada kroz blagodat tvoju

opet venama mojim kruzi.

[javor]

Hahha.

Za Zera ne znam.

Evo, jedna pesma kojom mašem petkom kao zastavom

...

Dođi nagni se nad mene

Da kaobajagi proveriš da li spavam

Nek zamirišeš nek me dah tvoj pomiluje

A ja ću kao usnuli janjičar da tražim po tebi šta je moje

I nek se nađe so po nama

Kad mi se predaš kad se potpuno predaš

[Караконџула]

In the army now

 

Za čiju slobodu 

ja se danas borim?

Možda moja kuća

već sad zjapi prazna.

Ako sve izgubim 

da glavonje zadovoljim,

njima će sloboda,

život moj daljnji 

za me biće kazna.

 

O kako slobodan

iovako mogu biti, 

ta ako je sloboda

pucati i ubiti

prvo jednu raku 

iskopajte za me, 

pa tek onda 

za ostale jame. 

 

Bolje da me tako oplače par ljudi, 

nego da nad sobom kukam ja dovijeka. 

[Рапсоди]

http://PIJANAC

 

 

Obojivsi sumrak sa flasom u ruci

na vratima neugledne birtije stare

sa podublim licem krvavih ociju

pijanac jedan stari stojase, i nesta u sebi brojase.

Masnoga odela, izbrazdanog cela,

sa pogledom suznim i bolnim

i izrazom setnim i nevoljnim

sa ispijenom flasom u ruci

i teskim pitanjem u dusi

Dal pijanac posta i osta

vise ni on sam reci ne znase

dal od bola i tuge neke

ilii avaj bice pre, samo poroka reke .

[javor]

...

Draga dušo putuj i ne okreći se

Ne žali ne tuguj nećeš biti sama

Niko neće zauzeti tvoje mesto među nama

I kad god mi se učini da me neko gleda

I kad god čujem da me neko zove a nema nikoga

Znaću da si ti došla po osmeh i naći ćeš ga

[Несташна]

Sinoć sam sanjala čudan san...

bio je to zimski dan...

izdaleka gledam dva dečaka...

dva mala mamina junaka...

zovu me oni, ruku im pružam

a staza do njih je sve duža i duža. 

Planina visoka na litici stoje,

moji se andjeli ničeg ne boje.   
I probudi mene taj čudan san...

ovo je bio njihov dan...

na papiru sada samo datumi stoje

i poneka slika crno bele boje.

                                                                                                   16.11.2015  

[javor]

...

 

Стојим на хриди сам и не знам ко сам

 

ветар ме шиба бичем таштине

 

отео ми је глас и урла на мене моје име

 

 

живот ме овај дрма и тресе и ломи и подрива

 

стално ме плаши и поткрада ми  моја сећања

 

моје радости руши и сваку наду са мене отреса

 

 

моје је чело узорана ледина а уста пуна гркога пелина

 

очи ми напрсле капиларима отровне булке

 

 

зар си ти Боже толико далеко

[Снежана]

жмурке

 

жмурим

бројим до сто

по један

па кренем

 

тражим

по оставама

иза фотеље

под тепихом

 

тражим

у сенкама на зиду

у раму за породични

портрет

 

ништа не нађох

 

сутра ћу поново

да играм жмурке,

можда

и очи отворим.

[javor]

...

 

Сањам стару воденицу на реци код Моста

 

одавно тамо нико не улази

 

осмехује се клима кровом весело

 

 

отмем се од садашњости

 

мисли моје трче уз степенице

 

расточене оне шкрипе и цијучу

 

не не прескочи ме прескочи

 

 

ево ме унутра

 

прашина ме сустиже

 

отрчим у ћошак и седнем на под

 

 

дан је остао напољу па вири кроз прозор да види шта ја то радим

 

 

и лепо ми је као у мајчином крилу

 

 

 

И, ко ми то може отети ... ?

[Иван ♪♫]

jel' to došla zima,

ta nemojte kas'ti,

i hoće li nam još,

malo snega pasti

[javor]

...

 

Неће неће неће ме наћи

 

та неумољива студен и охоли мраз

 

завући ћу се у бабин шпорет

 

у рерну поред бундеве која се пече

 

и слушаћу онај уображени чајник

 

што шишти на плотни и испушта пару

 

 

и остаћу тамо док се не заруменим

 

и узећу са плотне кору од јабуке и окитићу се

 

и посућу се по глави брашном и ванилин шећером

 

и олизаћу поклопац од тегле са пекмезом од кајсија

 

и оставићу бабу да преклапа тесто за салчиће

 

 

а ја одох

 

да пребројим гнезда по дрвећу у мојој улици

 

и даље све до реке

[Караконџула]

Пјеснички покушај

 

Сви вам људи

круне праве

по мјерама

своје главе! 

[javor]

...

 

Своје главе приклонимо

 

кукурузи давно зрели

 

једни друге окрунимо

 

нисмо се узалуд срели

 

једни друге окрунимо

 

свако према својој мери