Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Архимандрит Сава Јањић]

2 hours ago, Muramasa рече

Zašto onda je onda dobio juridičku, a ne ontološku osudu. On je hteo da izađe iz te muke, ali izgleda da ga je nešto spolja tu držalo, a ne unutrašnje stanje.

Прича о богаташу и Лазару је ипак педагошка прича, барем по мишљењу већине тумача. Лазар јесте лично име, али овде је употребљено у смислу његовог значења, а Elʿāzār значи "Бог ми је помоћ". Господ се обраћа људима једноставним причама из живота и на начин који они могу да разумеју и са јасном поруком. Ипак, из целог контекста Светог писма (посебно Еванђеља по Јовану и посланица) и целокупоне светоотачке традиције Цркве можемо много боље да разумемо ову проблематику. У Светом Писму можемо да нађемо много наизглед контрадикторних места који, ако се тумаче у традицији "sola Scriptura" могу да послуже да се читаво веровање Цркве доведе под знак питања, што се у разним облицима протестантизма и догодило. Ово је посебна тема, али треба нагласити Господ стално узводи Цркву у разумевању дубине истине и надахњује Духом Светим. 

[Архимандрит Сава Јањић]

1 hour ago, Биљана 1234 рече

Оче Саво

та нека реченица типа Имати лажни профил, сама по себи осликава смисао тзв веб идентитета.  Пратим неко време колико заноси људе та могућност да буду аватари.Не мислим при томе ништа ружно. Напросто једна идеја виртуелности, знана и постојана одавно Да се представе, изграде,  online. Теме које се покрећу на разним форумима, и на овом су занимљиве и питање је можемо ли свеобухватно на њих одговорити.

Не замерите, цитираћу, не знајући да ли је превод адекватан, много ствари од превода зависи:

  `Увјеравајући у ово Тесалонићане или Солуњане, велики Павле овако говори: А о временима и роковима, браћо, није потребно да вам се пише; јер ви добро знате да ће Дан Господњи доћи као лопов у ноћи. Јер кад говоре: мир је и сигурност, тада ће наићи на њих изненада погибија… (1. Сол 5, 1-3).`

(Митрополит Рјазански СТЕФАН, Знаци доласка....)
 

Моје питање гласи, да ли интернет комуникација омогућава већи степен произвољности у комбинацијама чињеница? из било које области којима се људски ум креће?

Тумачење молитву не каже. Тај трен молитве је чист и јединствен, и Истинит.

А о времену ни Ангели не знају, а ми људи бројимо, пребројавамо, статистиком се занимамо...Праштајте..неки пут..кришка ћутње Све

Мислим да је добро размишљати о проблемима али у тражењу одговора не смемо да се водимо својом логиком већ да "истражујемо Писма" и читамо Свете Оце. Смисао ових питања и одговора није теоретисање о ономе што је изнад наших могућности разумевања већ покушај да позивајући се на традицију Цркве боље разумемо оно што верујемо. Човек никада не може да својим умом разуме и језиком изрази све дубине тајни Божијих. Зато богословље наше Цркве није теоретског већ пре свега практичног карактера. Оно је у функцији нашег живота у заједници и исцељења од греха и страсти. Ако богословље постане интелектуална занимација доконог ума, неизбежно долазимо у обзиљан раскорак. С једне стране говоримо дрско и слободно о највећим тајнама, а са друге живимо животом без Христа. Отуда, читајући Свето Писмо и Свете Оце треба стално да се окрећемо молитви и делатном животу јер се Бог може "разумети" једино благодаћу Божијом. Бога не познајемо својим умним силама, већ "бивамо познати" од Бога (уп. 1Кор 13.12 "Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат.") Богословље је по Светим Оцима неодвојиво од делатног живота и није толико реч о Богу колико је реч од Бога. 

Овде ћу поновити речи које сам рекао у једном од претходних одговора: "Да бисмо задобили љубав Божију и очистили свој ум и срце потребно је да се ослободимо страсти, тј. неприродних покрета душе који нас удаљују од Бога и предвечног логоса (смисла) нашег постојања. Св. Максим каже да је знање без дела тј. подвига, демонска теологија „"δαιμόνων θεολογία η δίχα πράξεως γνώσις". Управо овде видимо колики је значај подвига у теологији и како теологија није само, како би Св. Исак Сирин рекао „η γύμναση του νοός " тј. гимнастика ума. Без ослобођења од негативног дејства страсти немогуће је здраво богословствовати и зато у гностичким главама многи Св. Оци управо говоре о подвигу као основном предуслову за здраву православну теологију. Нажалост, данас се теологија често схвата као интелектуална и рационалистичка дисциплина. Међутим, ако метод неких данашњих теолога (посебно на Западу) упоредимо са Св. Оцима видећемо суштинску разлику."

Што се тиче интернета, он као и све друго само по себи није нешто лоше уколико се користи на прави начин. С једне стране можемо да користимо прилику да много тога важног научимо, али ако је наше тражење једноставно само тражење ради сакупљања знања и уколико нас не подстиче на промену живота и интернет и све друге занимације воде нас на пут духовне погибељи.

[ВукМихајло]

Помаже Бог оче Саво.Зовем се Михајло из Републике Српске вам се обраћам,Имам проблем са мислима.Јављају ми се свакакве мисли које ме узнемирују а најгоре су оне кад у мислима из чиста мира неког кунем.(Навешћу вам примјер типа да бог да умро итд).Мени је прије 2 дана преминуо комшија након краће болести од карцинома (живио је преко пута мене)млад а док је покојник био жив мени су се јављале такве мисли и према њему.До душе барем мислим да нисам дозволио да ми се јаве такве мисли.Нпр видим некога од његове породице или њега мени се почну јављати такве мисли али ја аутоматски одговорим у себи Да Бог да жив и здрав био и осјећам се боље тада.Много ми је жао и молио сам се у себи често због оваквих мисли за њега.И тако скоро сваки дан ова 3 мјесеца како је био болестан.Постао сам оптерећен тим мислима и почео сам се тога плашити мислећи да некога тако кунем(у овом случају комшију) и да сам доприњео његовој смрти том клетвом.Пар дана прије смрти видјео сам како  га износе из куће и возе кола хитне помоћи у болницу.Мени се одмах почну јављати такве мисли да се узнемирим.Отишао сам у цркву да запалим свијећу за здравље моје породице и једну за његово здравље.Јер сам био добар са комшијом кућни пријатељи.Сутрадан је умро.Једноставно не могу да се помирим са тим да сам можда ја нешто проклео ту.Можда би се излијечио да нисам те клетве говорио у мислима.Толико ми је жао да због посла нисам ни на сахрану јуче отишао.Прије његове смрти размишљао сам да ће умрјети па како га сахрањују можда сам и тим нешто изазвао.Хвала вам и свако добро од Господа

[Дејан]

14 minutes ago, ВукМихајло рече

Помаже Бог оче Саво.Зовем се Михајло из Републике Српске вам се обраћам,Имам проблем са мислима.Јављају ми се свакакве мисли које ме узнемирују а најгоре су оне кад у мислима из чиста мира неког кунем.(Навешћу вам примјер типа да бог да умро итд).Мени је прије 2 дана преминуо комшија након краће болести од карцинома (живио је преко пута мене)млад а док је покојник био жив мени су се јављале такве мисли и према њему.До душе барем мислим да нисам дозволио да ми се јаве такве мисли.Нпр видим некога од његове породице или њега мени се почну јављати такве мисли али ја аутоматски одговорим у себи Да Бог да жив и здрав био и осјећам се боље тада.Много ми је жао и молио сам се у себи често због оваквих мисли за њега.И тако скоро сваки дан ова 3 мјесеца како је био болестан.Постао сам оптерећен тим мислима и почео сам се тога плашити мислећи да некога тако кунем(у овом случају комшију) и да сам доприњео његовој смрти том клетвом.Пар дана прије смрти видјео сам како  га износе из куће и возе кола хитне помоћи у болницу.Мени се одмах почну јављати такве мисли да се узнемирим.Отишао сам у цркву да запалим свијећу за здравље моје породице и једну за његово здравље.Јер сам био добар са комшијом кућни пријатељи.Сутрадан је умро.Једноставно не могу да се помирим са тим да сам можда ја нешто проклео ту.Можда би се излијечио да нисам те клетве говорио у мислима.Толико ми је жао да због посла нисам ни на сахрану јуче отишао.Прије његове смрти размишљао сам да ће умрјети па како га сахрањују можда сам и тим нешто изазвао.Хвала вам и свако добро од Господа

Brate, već si postavio slično pitanje.

Цитат

Благословите оче Саво.Имао бих једно питање за вас и како га тумачи наша вјера и уопште наш менталитет као народа.Зовем се Милан живим у Бањој Луци.Питање је у вези опсесивних или негативних мисли.Да ли оно што помислимо да нешто урадимо то морамо и урадити?Мој проблем је сљедећи.Прошле седмице имао сам проблем са здрављем,сумњао сам на озбиљнију болест јетре,иако се никад нисам дао никаквим пороцима.Не пушим,не пијем,једино газирано пиће због чега сам и сумњао на јетру.У понедјељак сам радио налазе које сам подигао у уторак.Хвала драгом Господу све је у реду са налазима.Међутим у уторак ујутро сједио сам са оцем и гледао тв.Одједном ми је ниодкуда пала мисао (можда сам и у себи изговорио) да морам убити оца јер ми се ово дешава са здрављем.И прије су ми се дешавале зле мисли,али кад се десе,прекрстим се и кажем у себи да не морам то урадити.Међутим тај дан сам отишао по налазе и опет кажем,хвала драгом Господу да је све уреду.Отишао сам сретан на посао.кад сам завршавао смјену пала ми је она моја стара помисао опет на памет,али се не сјећам да ли сам рекао тада у себи да не морам то урадити.Почело је лупање и стезање у грудима,повећано знојење.Ту ноћ сам имао лоше снове.Сљедећи дан сам отишао у цркву да се помолим Господу.Запалио сам и свијеће.Међутим безуспјешно ево већ пар дана одољевам тим мислима да морам то урадити јер сам рекао тада.Као да ме нешто тјера као да ми нешто у мојој подсвјести говори да се то мора урадити јер сам рекао.Као да је то неко животно правило.Како да живим са помисли да то морам урадити.Не знам како сам дозволио да доспијем у ову ситуацију.Ближи се Бадње Вече и Божић и умјесто да уживам са својом породицом у прелијепим празницима мени ће бити на уму оно што морам урадити.А не желим.Желим да живим нормално са оцем и мајком и да ме нешто убиједи да не морам то урадити.Једноставно ми се деси неки период у току дана кад себе убједим да то не требам урадити јер сам нашао разлог због кога не требам иако ми је у подсвјести негдје да се то мора.Тад се осјећам мало опуштеније.Па се опет овај осјећај врати.Осјећам као да је то неко правило у животу да ако нешто такво помислиш да мораш то и урадити.Осјећам се криво гризе ме савјест,како сам то уопште могао и помислити.Велики поздрав и свако добро од Господа Оче Саво.

 

[Архимандрит Сава Јањић]

23 hours ago, ВукМихајло рече

Помаже Бог оче Саво.Зовем се Михајло из Републике Српске вам се обраћам,Имам проблем са мислима.Јављају ми се свакакве мисли које ме узнемирују а најгоре су оне кад у мислима из чиста мира неког кунем.(Навешћу вам примјер типа да бог да умро итд).Мени је прије 2 дана преминуо комшија након краће болести од карцинома (живио је преко пута мене)млад а док је покојник био жив мени су се јављале такве мисли и према њему.До душе барем мислим да нисам дозволио да ми се јаве такве мисли.Нпр видим некога од његове породице или њега мени се почну јављати такве мисли али ја аутоматски одговорим у себи Да Бог да жив и здрав био и осјећам се боље тада.Много ми је жао и молио сам се у себи често због оваквих мисли за њега.И тако скоро сваки дан ова 3 мјесеца како је био болестан.Постао сам оптерећен тим мислима и почео сам се тога плашити мислећи да некога тако кунем(у овом случају комшију) и да сам доприњео његовој смрти том клетвом.Пар дана прије смрти видјео сам како  га износе из куће и возе кола хитне помоћи у болницу.Мени се одмах почну јављати такве мисли да се узнемирим.Отишао сам у цркву да запалим свијећу за здравље моје породице и једну за његово здравље.Јер сам био добар са комшијом кућни пријатељи.Сутрадан је умро.Једноставно не могу да се помирим са тим да сам можда ја нешто проклео ту.Можда би се излијечио да нисам те клетве говорио у мислима.Толико ми је жао да због посла нисам ни на сахрану јуче отишао.Прије његове смрти размишљао сам да ће умрјети па како га сахрањују можда сам и тим нешто изазвао.Хвала вам и свако добро од Господа

Вероватно сте погледали одговор:

 

[Дијана.]

Теме у овом одјељку су разговори са уваженим гостима форума. Тема оца Саве је велико благо форума, чак има и идеја да се питања и одговори сложе и објаве као књига. Поуке оца Саве су драгоцјене, исцрпне, рјечите, аргументоване и прожете смирењем и стрпљењем за разна питања и недоумице разних људи. Молимо чланове да ову тему задржимо у облику 'питање-одговор', а пошто су и питања и одговори занимљиви и некад постоји оправдана потреба да се прича прошири и има више заинтересованих дискутаната, да се тада отвори посебна тема за дискусију на ту тему, или ћемо ми тако учинити и одговоре пребацити на одговарајућу постојећу тему.

Изнад свега молимо да се на овој теми задржи смирен и достојанствен тон, без уличног рјечника, подразумијева се.

Из ових разлога задња дискусија биће пребачена с ове теме на одговарајућу. Нећемо толерисати никаква писања по овој теми која су неприкладна или изазивачка, нарочито на рачун оца Саве чији труд на просвећивању и поучавању свих заинтересованих изузетно цијенимо. 

[Архимандрит Сава Јањић]

9 minutes ago, Дијана. рече

Теме у овом одјељку су разговори са уваженим гостима форума. Тема оца Саве је велико благо форума, чак има и идеја да се питања и одговори сложе и објаве као књига. Поуке оца Саве су драгоцјене, исцрпне, рјечите, аргументоване и прожете смирењем и стрпљењем за разна питања и недоумице разних људи. Молимо чланове да ову тему задржимо у облику 'питање-одговор', а пошто су и питања и одговори занимљиви и некад постоји оправдана потреба да се прича прошири и има више заинтересованих дискутаната, да се тада отвори посебна тема за дискусију на ту тему, или ћемо ми тако учинити и одговоре пребацити на одговарајућу постојећу тему.

Изнад свега молимо да се на овој теми задржи смирен и достојанствен тон, без уличног рјечника, подразумијева се.

Из ових разлога задња дискусија биће пребачена с ове теме на одговарајућу. Нећемо толерисати никаква писања по овој теми која су неприкладна или изазивачка, нарочито на рачун оца Саве чији труд на просвећивању и поучавању свих заинтересованих изузетно цијенимо. 

Слажем се Дијана, хвала вам, а уз то нисам стручњак за падобранство

[Архимандрит Сава Јањић]

5 hours ago, Goran Kovacevic_10753 рече

Pomaze Bog Oče, da li se vjeroučitelj ubraja u klir?

Вероучитељи нису клирици, иако ђакони и свештеници могу обављати посао вероучитеља у школама, што је данас и чест случај. Ипак, вероучитељи, као и ученици богословије и студенти теологије треба да имају благослов од свог надлежног архијереја и често се каже да су клирици тог и тог Епископа. Колико знам, без благослова свог Епископа вероучитељ не може да предаје веронауку. Нисам сасвим упућен како веронаука функционише у школама ван Косова и Метохије, али овде знам засигурно да вероучитељи морају да имају благослов надлежног архијереја.

[Desiderius Erasmus]

Dobardan, o. Savo, evo mene opet.  Nadam se da je pitanje koje ću sad postaviti malo jednostavnije od prethodnog.

Čitam knjigu ep. Kalisotsa Vera "Pravoslavna crkva" i tu sam naišao na sledeću tvrdnju: "Ako je osoba koja treba biti krštena tako bolesna da bi joj uranjanje u vodu ugrozilo život, onda je dovoljno politi je vodom po čelu; inače se ne smije odustati od uranjanja. (...) Krštenje polijevanjem vodom dopušta se samo u iznimnim slučajevima; ali krštenje prskanjem ili premazivanjem čela vodom jednostavno nije nikakvo krštenje." (boldovanje moje)

Pa me zanima sledeće: pošto sam kršten upravo prskanjem (škropljenjem), da li sam ja uopšte kršten?

Ili sam nekrst, pa zato i postavljam pitanja oko kojih se posle vrtimo danima (šala )?

[Bogdana]

Оче Саво, благословите!

С обзиром на то да се ни са једним духовником нисам осетила слободно да причам о својим проблемима, за Вас имам више питања, али идем по реду.

Зовем се Богдана. Моја породица хвала Богу нема неких већих проблема, осим проблема са оцем. Од кад сам била мала он ми је улио много страхова. Увек је пио и малтретирао мајку, па и брата и сестру, а мене мање јер сам најмлађа. Али свеједно је то оставило последице на мене. Данас као двадесетогодишњакиња имам многе страхове због тога. Уплашим се од најобичнијег лупкања, ноћу бунцам (понекад и ходам) у сну. Увек се плашим шта ће отац рећи на све моје поступке и то ме много кочи у животу. Такође не могу да се сконцентришем тако лако на нешто, а сада као студенту ми је то јако потребно. Такође увек имам велики осећај гриже савести, без разлога. Мој отац се ни данас није променио, а то нам ствара раскол у породици и свако се окреће себи. Искрено сматрам да нам он представља искушење у животу, али нико од мојих укућана не жели то да схвати. Нико осим мене у породици и није нешто нарочито духован и не иде у Цркву, зато је мени јако тешко да се борим за све њих. Понекад помислим и да у мом оцу постоје неке непојмљиве силе које из њега увек избацују све најгоре. Волела бих кад бисте ми дали неки савет како да се ослободим свих тих страхова и како да утичем на оца да се промени, како да одагнамо те зле силе ако постоје око нас. Такође бих Вас замолила да се молите за мене и моју породицу, јер ја не знам како да их окренем ка Цркви. 

Свако добро. Поздрав.

[grigorije22]

Oce Savo, sta se dogadja sa zivotinjom kada ugine? Da li ce u Carstvu Nebeskom da budu i nasi ljubimci poput pasa i macaka? Starac Pajsije Svetogorac je jednom rekao da za zivotinje nema ni raja ni pakla.

[Guest]

Драги оче Саво, можете ли овде да нам преносите утиске са Сабора на Криту? Веома сам заинтересован да чујем информације из прве руке.

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On June 16, 2016 at 23:29, R2D2 рече

Драги оче Саво, можете ли овде да нам преносите утиске са Сабора на Криту? Веома сам заинтересован да чујем информације из прве руке.

 

Помаже Бог и благословено навечерје празника. 
Данас смо присуствовали св. Литургији у митрополији кисамској недалеко од Хање, где је архијерејску литургију служио александријски патријарх Теодор два афричка епископа. Поред свих присутних првојерараха који су дошли на Крит у цркви је било преко 200 епископа и чланова делегација помесних цркава.
Био је то заиста величанствен евхаристијски скуп. Након пријема у Митрополији првојерарси са по девет епископа већ су отпутовали за Ираклион где су вечерас присуствовали празничној вечерњој служби. Сутра ће сви присутни патријарси и архиепископи саслуживати Васељенском Патријарху у саборном храму Св Тита у Ираклиону.

Радни део Сабора требало би да почне у понедељак. Као што је већ објављено, наша помесна Црква учествује на основу саборске одлуке, али и одлуке проширеног Синода од 15 јуна са јасним мандатом да утиче како би Сабор на Криту заиста био и Свеправославни и Велики Сабор Цркве Православне. Одуство представника више од две трећине православних верника на свету је озбиљан проблем и наши епископи на челу са Његовом Светошћу одмах су још у петак изнели чврст став да се представници осталих Цркава морају још једном позвати и истовремено отворити све теме које су релевантне за ове Цркве (видети одлуку проширеног Синода http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_31) Можете пратити и вести на сајту Митрополије Црногорско-приморске.
Другим речима, Велики Сабор, уместо догађаја од неколико дана према Синодској одлуци треба по мишљењу наших архијереја да постане један саборски процес коме би се прикључиле и учествовале у њему све помесне Цркве. Као што је наш Патријарх рекао, дух љубави треба да надвлада правилник и процедуре. Већ у понедељак ће се видети да ли је могуће да се промени формат Сабора и усвоје одлуке Синода СПЦ на основу које смо и дошли на Крит, што би омогућило и долазак представника одсутних Цркава. Сабор би тиме добио своју свеправославну пуноћу. Ако Бог да да се ствари развијају у том правцу овај Сабор би био само прва саборска седница и процес би се наставио у циљу јачања свеправославног јединства. Сви се искрено надамо да ће победити свест о потреби да овај Сабор, који може у том случају да потраје месецима, постане кључни форум за решавање многих питања који се тичу свих Цркава, чији гласови мора да се чују. Поред Његове Светости посебне напоре улажу Митрополит Амфилохије и Епископ Иринеј који још од раније учествују у процесу припреме Сабора.

Не бих више да говорим јер има позванијих од мене али могу да кажем да је став наше Цркве наишао на уважавање и представља велику наду за све. У том контексту је овај скуп поздравио у својој посланици и Патријарх Кирил, што показује да је то најбољи пут напред. Хвала Богу, међу нашим Црквама нема догматских разлика и као много пута у историји конструктивна размена ставова која подразумева и привремена неслагање у свим питањима благодаћу Духа Светога на крају треба да доведе до афирмисања јединства наше Цркве и њене улоге у савременом свету. Зато, сви треба да молитвено помогнемо овом процесу. Сензационалистичке вести су производ секуларизованог размишљања. Живимо у времену када Православна Црква након тешких искушења османске окупације, светских ратова, комунистичког безбоштва треба да потврди своју чврсту утемељеност у личности Богочовека Христа чији смо сви удови. Црква Божија је континуирани Светодуховски догађај и саборовање, а не светска организација која почива на идеологијама овог света. На свима нама је да то једнодушно посведочимо пред целим светом.

 

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On June 16, 2016 at 23:29, R2D2 рече

Драги оче Саво, можете ли овде да нам преносите утиске са Сабора на Криту? Веома сам заинтересован да чујем информације из прве руке.

 

Васељенски Патријарх Вартоломеј данас је служио Св Литургију у саборном храму у Ираклиону уз саслужење православних првојерараха који су за сада дошли на Крит да учествују у раду Светог Сабора. Одсуство представника 2/3 православних хришћана на свету велики је изазов, али и прилика да се Сабор отвори за питања свих Цркава и надиђе процедуралне проблеме око којих се створила конфузија. Тек тада ово сабрање на Криту може заиста да прерасте у Свеправославни и Свети Сабор. СПЦ је за сада присутна само на основу захтева формулисаних у саопштењу св. Синода и очекује да скуп на Криту буде почетак једног можда дугорочног саборског процеса, а не догађај од неколико радних дана, који би се завршио без учешћа свих Цркава. Видети: http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_31 Данашња прослава Педесетнице је истовремено позив свима да Сабор буде пројава свеправославног јединства које се темељи на Христу, као глави Цркве, евхаристијској заједници и јединству у вери, што хвала Богу, нико не доводи у питање. Сабор је у Православној Цркви светодуховски догађај а не конференција јер је Црква по својој природи стално саборовање у Духу Светом. 

 

[Баба]