Размена мишљења о разним животно-психолошким темама

[*Sara*]

Moj odgovor na ovu temu neka bude ovaj citat :"Niko ne može dva gospodara služiti:jer ili će jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu" (Mt. 6, 24). Tako govori Gospod.

[Juanito]

Moj odgovor na ovu temu neka bude ovaj citat :"Niko ne može dva gospodara služiti:jer ili će jednoga mrzeti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga držati, a drugoga prezirati. Ne možete služiti Bogu i mamonu" (Mt. 6, 24). Tako govori Gospod.

 

 

Не можете служити Богу и секси аватаре постављати.

[*Sara*]

Juan,svako vidi ono što hoće.

[Deja Vu]

Не можете служити Богу и секси аватаре постављати.

 

   

[Млађони]

Jel vidis Milosavljevicu, a ti se tu nesto sprdas sa komercijalom!  

 

Јел видиш Милосављевићу са каквим се намерама иде на волонтирање?

[Ненад Р.]

Zato ti, pretpostavljam, spavaš sa kamenom ispod glave, kupaš se ledenom vodom i jedeš obavezno ono što ne voliš.

Не треба то све буквално сватати . Они који не јуре материјалну страну , не мора да значи да спавају  са каменом испод главе . У свему треба поставити разумне границе.

[VaSa110]

У свему треба поставити разумне границе.

 

Eh ta razumna granica za sve nas je različita.

[Margareta]

Naravno da ima gde da se volontira.

I naravno da je to fantastična stvar.

To što su naši poslodavci i država zloupotrebili pojam volontiranja pa tako ljudi rade za džabe da bi mogli da polažu stručne ispite i odrade pripavnički, to je druga stvar.

Volonterski rad može da bude produktivan samo ako je od srca. Svako ima neku ,,oblast'' u kojoj se pronalazi, u kojoj može da pomogne, u kojoj je neophodna pomoć a ne postoje zaposleni ljudi koji se brinu o tome.

[Данче*]

Једна парабола из Јеванђеља по Луку:

"Човјек пак бјеше богат и облачаше се у скарлет и свилу, и сјајно се веселеше сваки дан. А бијаше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав, и жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручје његову. И он повика и рече: Оче Авраме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену. А Аврам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш (Лк. 16, 19, - 25)."

Због чега је богаташ доспео у ад?

Јер у Јеванђељу није речено да је он неког убио или опљачкао, да би стекао своје богатство. Међутим он није чинио никаква добра дела и није имао чиме да оправда све оно што му је било дато као средство за спасење душе, што је било непромишљено потрошено само на себе. " Ти си већ добио шта си хтео! "- говорио му је Аврам. Богаташ је чак и знао како се зове убоги и болесни Лазар, али није узео у његовој судбини никакво учешће, чак му ни мрвице са стола нису давали. Срце богаташа је одебљало  и он више није примећивао патњу другога. Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21) - говори Христос. Богаташово срце је припадало земаљском благу. Његова душа је била испуњена само служењем телесним задовољствима, па у њој није било места за љубав према Богу  и његовој творевини - човеку. Он је свој избор направио на земљи: да живи недуховни живот и да не мисли о души. После смрти човек се не може изменити; ако му Бог није био потребан овде, онда он не може бити с Њим ни тамо. Не кажњава Господ човека, него сам човек осуђује себе на мучење.

[Ненад Р.]

После смрти човек се не може изменити; ако му Бог није био потребан овде, онда он не може бити с Њим ни тамо. Не кажњава Господ човека, него сам човек осуђује себе на мучење.

facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222  facenew22222222  

Ова реченица је круна свега.

[Плутон]

Верујући човек не може бити ни материјалиста ни антиматеријалиста.

[arizan]

Zato ti, pretpostavljam, spavaš sa kamenom ispod glave, kupaš se ledenom vodom i jedeš obavezno ono što ne voliš.

A sta nije istina u ovome sto sam rekao? Koji je tvoj argument?

I kakve veze to ima sa tim na kakvom krevetu spavam i sta jedem?

 

Nijednom recju nisam negirao znacaj materije i tela. Stavise, u mom narednom postu sam jasno rekao da imam potrebe vezane za telo.

 

Da, slazem se, tu si u pravu. Imam i ja svoje potrebe vezane za telo. Samo sto mi unutrasnja sloboda vise znaci od spoljasnje.

 

Ali ovo ne znaci da bih voleo da se sad momentalno razbolim ili odem u zatvor .

 

Mozda nisam dao dovoljno detaljno obrazlozenje, ali posle ostalih postova koje citiram ispod, nisam osecao potrebu da bilo sta dodam, jer su dali odgovor na pitanje iz naslova i to bolje i lepse nego sto sam ja to uradio. Jel trebalo i posle njih da pisem? Dakle, telo jeste bitno, ali ne bi trebalo da bude nas cilj.

 

Ne vidim da je moje misljenje u suprotnosti sa ovim sto dole pise.

I ja sam se sa svim ovim misljenjima slozio, sto bi se forumaski reklo-lajkovao sam ih!

 

Nisam sigurna da sam razumela tvoj post. 

Covek je najbogatiji onda kada mu nista nije potrebno,tako govore mnoge mudre izreke... a ja se sa njima apsolutno slazem.

Ali to ne znaci da covek ne treba nista da ima,vec da treba nista da ne zeli...

 

 

Човек је и физичко, материјално биће, тако да не можемо бити орфичари и платоничари који негирају тело и материју и клањају се искључиво духу. Хришћанство не учи о неком ослобађању душе, већ о васкрсењу тела. Истина, то будуће тело неће бити као ово у палом стању. 

 

Е сад, бити материјалиста може бити грех ако се човек искључиво бави материјом и задовољавањем тела. Али и бављењем духом исто тако може водити у грех, човек постаје лењ, одсутан од овога света. Материју је уосталом створио сам Бог, па је не може одбацити као нешто зло. 

 

 

nikako ne moze biti materijalista jer lakse je kamili kroz iglene usi nego.... materijalista je upravo bogatas, onaj koji identitet gradi na materijalnim bogatstvima. Moze se doduse govoriti o vernicima koji uzivaju materijalno bogatstvokoje prelazi odredjenu granicu pristojnosti i nasusnih potreba i o procesu porobljivanja koji se desava usput. Verovatno neki usput i postanu materijalisti - uvek sam materijalistu shvatao ne kao nekog ko ima mnogo vec kao nekog ko o tome stalno razmislja i planira da bogatstvo uveca i ni o cemu drugom. To je neko ko ne ume da stane

 

 

Господ не осуђује богатство већ однос богаташа према богатству. Бог даје човеку материјално богатство да би он схватио да му је то дато само због једног :да би материјална блага претварали у духовна, нетрулежна. Да помажемо убогима, да чинимо добра дела, украшавамо храмове и спасавамо душу богатством које нам је дато. Међутим, богатом човеку је све то итекако тешко. Живот у изобиљу и благостању гута човека, чинећи га безосећајним према туђем болу. Недаће и бол оних који живе у беди, тј. унесрећених постају им бесконачно далеки. Човеу, који не зна шта су немаштина и одрицања, тешко схвати гладног :"сит гладном не верује".

 

Отац Павле Гумеров

[Deki992]

A u cemu je problem sa njegovim stavovima? Vidim i Dzesi je u uvodu pomenula animozitet prema njegovim radovima. Pitama bez ironije, jer nisam upucen.

Ja sam lajkovao tekst, ne udubljujuci se previse, jer govori o verskoj patologiji... koliko sam video.

Jel arh. Karelin ima stavove koji nisu bas u skladu sa zvanicnim stavovima Crkve ili sta je u pitanju?

Citao sam ranije neke njegove tekstove, ne puno njih ( hvala Bogu).

Ne znam sta da ti kazem, crnilo jedno tesko, od svega hriscanskog sto sam procitao najgore sam se osecao od njegovih tekstova, jedan totalni hard core.

[Ekatarina_]

Volontiranje jeste u redu, ali kod nas je veliki problem taj da mnogi ljudi rade i ne dobijaju platu, jednostavno volontiraju. Pri zaposlenju im kažu - hoćete li volontirati kod nas prvih 3 meseca...I veliki je problem što ljudi pristaju na to...jer onda i oni koji bi želeli eto i da zarade nešto...drsko li je to od njih- ne mogu, jer su ih volonteri razmazili da rade za džabe.

 

Mada naravno volontiranje samo po sebi je lepo i po humano ako se volontira u nekim socijalnim službama..čak je i dobro za psihičko i duhovno stanje čoveka. Samo eto napominjem i veliki problem u Srbiji.

[Срђан Ранђеловић]

Ценим оно што имам, али некада и преценим. Када некога "изгубимо", после неког времена нам се "отворе очи" и тада можемо реално да расуђујемо. Када се све сабере, искрено, и када се сетим свега, добро је изгубити нешто што смо ценили, а оно нас није ценило. (не знам зашто сам на крају писао у средњем роду, али нема везе)