Разговарајте са теологом Александром Милојковим о догматским темама

[timjančica]

До тада, ми имамоделимичну слободу , палу слободу, која се своди на избор између добра и зла. Права и потпуна слобода није избор између више могућности већ бесконачно кретање у једном и бесконачном бићу (Царству Божијем).

prije pada imali smo takođe slododu izbora (da li da poslušamo Božju zapovjest ili ne), ali to nije ono na šta ti misliš kada kažeš potpuna sloboda, je li tako?

[Александар Милојков]

До тада, ми имамоделимичну слободу , палу слободу, која се своди на избор између добра и зла. Права и потпуна слобода није избор између више могућности већ бесконачно кретање у једном и бесконачном бићу (Царству Божијем).

prije pada imali smo takođe slododu izbora (da li da poslušamo Božju zapovjest ili ne), ali to nije ono na šta ti misliš kada kažeš potpuna sloboda, je li tako?

Тако је. Потпуна слобода је стање будућег века, стање обожења - Рај.

[timjančica]

До тада, ми имамоделимичну слободу , палу слободу, која се своди на избор између добра и зла. Права и потпуна слобода није избор између више могућности већ бесконачно кретање у једном и бесконачном бићу (Царству Божијем).

prije pada imali smo takođe slododu izbora (da li da poslušamo Božju zapovjest ili ne), ali to nije ono na šta ti misliš kada kažeš potpuna sloboda, je li tako?

Тако је. Потпуна слобода је стање будућег века, стање обожења - Рај.

dobro, onda kako vidiš razliku između pale slobode kako si je nazvao i one koju su imali adam i eva?

[Александар Милојков]

До тада, ми имамоделимичну слободу , палу слободу, која се своди на избор између добра и зла. Права и потпуна слобода није избор између више могућности већ бесконачно кретање у једном и бесконачном бићу (Царству Божијем).

prije pada imali smo takođe slododu izbora (da li da poslušamo Božju zapovjest ili ne), ali to nije ono na šta ti misliš kada kažeš potpuna sloboda, je li tako?

Тако је. Потпуна слобода је стање будућег века, стање обожења - Рај.

dobro, onda kako vidiš razliku između pale slobode kako si je nazvao i one koju su imali adam i eva?

Адам и Ева су били призвани на ту слободу, која се остварује и агапијском односу са Богом, у љубави. Они су требали себе да предају том бескрајном мору слободе, која (слобода) је од њих захтевала "да", "амин", да би се остварила као љубав. И свако од нас данас је поново призван, као некада Адам и Ева. И нама, као некада прародитељима, ваља изаћи из заблуде да се права слобода оставрује као да/не.

[timjančica]

Aleksandre,u Bibliji se kaže da je čovek tek nakon Pada saznao šta je dobro a šta zlo.Kako je onda mogao da bude osudjen?

Након пада је слобода претворена у портврду/негацију, односно свела се на то. Пад и јесте негирање бића, негирање постојања, негирање Бога. То је иста она "слобода"о којој прича Кирилов у "Злим дусима": Свако ко је слободан мора бити спреман да се убије. Међутим, грех је само привидна слобода, негација бића је само привидна слобода. Грех и смрт су губитак слободе и предавање нужности. Права слобода је: бити слободан од греха, не моћи грешити, слободствовати у бескрајном ходу, усавршавању, узрастању у Ономе Који Јесте. "Амин" Богу је слобода. Ми се заваравамо да је слобода и могућност да се буде зао (познање зла). Није. Слобода је кад можеш све што хоћеш - али у истинитом бићу, у истинитом постојању, а не у ништавилу, илузији и смрти. Стање Раја је истинита слобода: кретање воље је бесконачно, неограничено, али воља се креће у вечном и бесконачном бићу - у обоженој творевини, где је само једно немогуће: грешити. Јер, све и у свему је Бог. До тада, ми имамо делимичну слободу, палу слободу, која се своди на избор између добра и зла. Права и потпуна слобода није избор између више могућности већ бесконачно кретање у једном и бесконачном бићу (Царству Божијем).

Aleksandre,u Bibliji se kaže da je čovek tek nakon Pada saznao šta je dobro a šta zlo.Kako je onda mogao da bude osudjen?

Након пада је слобода претворена у портврду/негацију, односно свела се на то. Пад и јесте негирање бића, негирање постојања, негирање Бога. То је иста она "слобода"о којој прича Кирилов у "Злим дусима": Свако ко је слободан мора бити спреман да се убије. Међутим, грех је само привидна слобода, негација бића је само привидна слобода. Грех и смрт су губитак слободе и предавање нужности. Права слобода је: бити слободан од греха, не моћи грешити, слободствовати у бескрајном ходу, усавршавању, узрастању у Ономе Који Јесте. "Амин" Богу је слобода. Ми се заваравамо да је слобода и могућност да се буде зао (познање зла). Није. Слобода је кад можеш све што хоћеш - али у истинитом бићу, у истинитом постојању, а не у ништавилу, илузији и смрти. Стање Раја је истинита слобода: кретање воље је бесконачно, неограничено, али воља се креће у вечном и бесконачном бићу - у обоженој творевини, где је само једно немогуће: грешити. Јер, све и у свему је Бог. До тада, ми имамо делимичну слободу, палу слободу, која се своди на избор између добра и зла. Права и потпуна слобода није избор између више могућности већ бесконачно кретање у једном и бесконачном бићу (Царству Божијем).

aleksandre, da li se i ovo može shvatiti kao odgovor na pitanje "PETAR M"?

pošto mu je sloboda bila data (u okviru vjere) bilo mu je  dato tom slobodom i vjerom i mogućnost da „bira“ i  da je izgubi . kada je izgubio slobodu, bio je osuđen da nema tu slobodu da bude sav u ljubavi Boga Logosa (tj. da spoznaje dobro) već je počeo da spoznaje i zlo ( i to mu je i bila osuda).

[timjančica]

pri ovakvom izboru Svetih Otaca u predmetu dogmatika, ne čudi me da si izabrao da pišeš o Svetom Maksimu Ispovedniku (mada možda i sa akcentom na Origenu?).

Стварно не схватам шта си утриповала и шта си са овим хтела да кажеш?

pozvala sam se na tvoj rad origen-sveti maksim, gdje sam pregledavajći ga, dobila takav dojam. 

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,9551.50.html

[Александар Милојков]

Па, погрешан си дојам добила. И мислим, без увреде, да је то писање исувише крупан залогај за тебе.

[Aleksa011]

Poštovani,

želeo bih da postavim jedno pitanje koje se tiče utemeljenosti pretpostavke čovekove slobode,koje me već duže vreme muči a možda ćete mi vi pomoći da nađem odgovor. Naime ako je čovek stvoren bez ikakvog njegovog prethodnog pristanka dakle isključivo Božijom voljom u jednom trenutku vremena i prostora i bačen na ovaj mali treći kamen od sunca da se snalazi kako zna i ume u predodređenim okolnostima dobrim ili lošim, da živi u moralnim, porodičnim ili društvenim uređenjima u čijem stavranju i biranju nije učestvovao a koja mora da prihvati kao neprikosnovena, ako mora da prihvati Hrista kao spasitelja jer će u suprotnom večnost provesti u nekoj od mnogobrojnih verzija pakla....(itd. mislim da je poenta sad već očigledna) da li je čovek zaista ali ISTINSKI SLOBODAN???  Po kojim osnovama trebam da odgovaram za nešto u šta možda nisam ni hteo da se uplićem ali sam bio primoran?

Pozdrav svima.

[Александар Милојков]

Александре, ја бих навео нека "питања" а ви ако нађете некако времена да укратко објасните..  prstgore

богословље као појам и превазилажење богословља

енергије, знаци, и садржај откривења

простор и време (не треба ми ништа из физике, него како их Црква доживљава  )

Ако је било сличних питања, опростите због понављања, само поставите линк

Хвала унапред

Богословље је словенска реч, еквивалент грчкох теологија (хехе, отац Симеон рукумијски је једном замери зашто се наш факултет зобе "богословски", јер то је, како рече, Црква признала само тројици људи у историји (Јован, Григорије и Симеон). Он је "саветовао" да се називамо "теолошки" и теолозима а не богословима, не знајући да те две речи имају потпуно исто значење, само је једна словеснка а друга грчка). Реч теологија је први употребио Платон.

Сама реч каже да је то говор, наука о Богу: Бого-словље или грчки тхео-логиа. (обе речи су сложеница од Бог/Техеос и слово/логос).

По православном схватању, богословље (или теологија) није само интелектуална, акадмеска дисциплина. Богословље је живи опит вере и Бога. Богословствује се целим својим бићем, а не само умом. Свети Иринеј Лионски каже: "Наша је вера (теологија) сагласна са нашом Евхаристијом и наша је Евхаристија сагласна са нашом вером." Другим речима, оно што богословствујемо то се догађа у живом, евхаристијском, богослужбеном опиту Цркве. И обрнуто, оно што се догађа у живом опиту, о томе говоримо. Дакле, теологија није спекулација, није теорија већ философија у Христу, умно-догађајно-делатна философија. Свети Симеон Богослов, говорећи да је наше знање (теологија) производ директног односа са Богом, а не обрнуто, каже: "Није знање светлост, већ је светлост знање."

Што се тиче самог домета говора у теологији (богословљу), он је као и наш опит Царства Божијег, иконичан, символичан - али ипак животодаван и истинит. Апостол Павле каже да говоримо као у огледалу (тада су огледала била таква да су давала нејасан и магловит одраз). Сигурно да ће овакав начин богословља бити превазиђен када настане пуноћа онога што сада имамо у икони, када се Црква преобрази у Царство Божије (икона у прволик). Тада ћемо, како апостол Павле каже, гледати лицем у лице, видећемо ствари онакве како јесу.

Читава је историја заправо Откривање Бога. Бог се прво открива у стварању света и човека. Затим, Бог с еоткрива Авраму, Мојсију и свим осталим старозаветним праведницима и пророцима. Но, Божије откривање је постепено, сразмерно човековој свести и моћима. Пуноћа Божијег откривања је оваплоћење Сина Божијег. Он открива Бога као Оца. Скоро сам слушао владику Атанасија Јевтића где је говорио о неким записима Аве Јустина (још необјављеним), где Ава генијално каже: Исус не говори о Богу (о безличном Богу), Он говори о Оцу. Исусов говор о Богу је заправо једна Патрологија. Дакле, Исус Христос је епицентар, врхунац Божијег откривања човеку. Хришћански Бог и јесте Бог откривења, Бог који се јавио ("Ово је Син мој љубљени."). Хришћански Бог није пројекција човека или људских жеља, маштања, фантазије, како је тврдио Фојербах. Управо зато што хришћански Бог има иницијативу, Он је тај који се открива и наше знање о Њему није плод наших интелектуалних моћи, већ је то знање садржај откривења - откривења који није илузија, басна и измишљотина већ историјски факат: Оно што чусмо и видесмо и што руке наше опипаше.

Простор и време јесу категорије постојања створеног света. Само Бог живи ван простора и времена. Сада, у стању палом, у стању необожења творевине, простор и време јесу оно што творевину и човека дели (на прмер, мене и мог оца дели простор јер он живи 50км од мене, а деле нас и године, јер је он постојао пре мене, а ја ћу, ваљда, да постојим и после његове смрти; тко, време и простор, биће, личности, своди на и+непробојне индивидуе - то је та расцепканост бића). Простор и време су категорије које цепају биће, категорије које сведоче смртност бића.

Царство Небеско ће превазићи такво значење простора и времена (неће га укинути).

[Александар Милојков]

Poštovani,

želeo bih da postavim jedno pitanje koje se tiče utemeljenosti pretpostavke čovekove slobode,koje me već duže vreme muči a možda ćete mi vi pomoći da nađem odgovor. Naime ako je čovek stvoren bez ikakvog njegovog prethodnog pristanka dakle isključivo Božijom voljom u jednom trenutku vremena i prostora i bačen na ovaj mali treći kamen od sunca da se snalazi kako zna i ume u predodređenim okolnostima dobrim ili lošim, da živi u moralnim, porodičnim ili društvenim uređenjima u čijem stavranju i biranju nije učestvovao a koja mora da prihvati kao neprikosnovena, ako mora da prihvati Hrista kao spasitelja jer će u suprotnom večnost provesti u nekoj od mnogobrojnih verzija pakla....(itd. mislim da je poenta sad već očigledna) da li je čovek zaista ali ISTINSKI SLOBODAN???  Po kojim osnovama trebam da odgovaram za nešto u šta možda nisam ni hteo da se uplićem ali sam bio primoran?

Pozdrav svima.

У свакој би ти религији на то питање одговорили: ми то не можемо знати зашто је то тако, то само Бог зна. И још би д тебе захтевали да ипак, иако ти ништа није јасно, прихватиш Бога и све оно што следује као нешто неупитно и нешто у шта се једноставно МОРА веровати и што се МОРА практиковати, иначе следи Божиај одмазда.

У хришћанству то, ипак, није тако. Тачно је да творевина и човек у њој имају почетак. Тачно је да је њихов почетак плод Божије воље. Иако су свет и човек о њима створени, односно имају почетак, Божија воља о створењиама, о сваком ПОНАОСОБ, постоји вечно - "Вама је и коса на глави избројана.", каже Господ. Дакле, сва бића, створена бића, имају свој разлог, свој прототип, свој логос у Богу Логосу. То је њихово истинско ЈЕСАМ, истинско БИТИ.

Свет , кроз човекову вољу, слободну вољу, треба да одговори тим својим архетиповима, који су истовремено и циљ постојања, императив који је пред човека постављен. Дакле, иако су логоси бића вечни, постојање човеку није наметнуто - јер се налази пред испитом његове воље. Човеку је остављено да своје постојање дефинише као ДА или као НЕ. Човек је тај који је творац свог раја или свог пакла - Бог је у свему томе само једна експлозија љубави: која прија или која боли - људска слобода је та која одређује шта ће бити са самим човеком.

У палом начину постојања, у незнању истине постојања (Божије воље о нама, незнање наших архетипова), у тзв. билошком налину постојања, оно (постојање) је заиста наметнуто. Нас нико, па ни наши родитељи, није питао хоћемо ли да постојимо. Зато несретни Кирилов у "Злим дусима" и каже да онај ко је истински слободан мора бити спреман да се убије. Међутим, то је лажна, крња слобода. Слобода која за свој темељ има, парадоскално, наметнутост, нужност - зато што почиње из небића, из непостојања, то је слобода која има свој почетак те је зато парадоксална, наметнута, слобода која је неслободна, туђа слобода. Зато у таквој слободи најслободније изгледа одбацити такву слободу, негирати биће, негирати постојање.

Међутим, хришћани су позвани у постојање, у рођење које није плод нужности или туђе воље, већ плод њихове сопствене воље: "Заиста, заиста вам кажем, ако се ко поново не роди, неће ући у Царство Божије", каже Господ. То ново рођење, које је плод НАШЕ ВОЉЕ јесте КРШТЕЊЕ. У кртштењу умире стари човек, човек присиле, човек палоприродни, човек са наметнутом слободом, човек који има почетак за који није питан. У крштењу се рађа нови човек, истинити човек, са итинитом, апсолутном, божанском слободом, човек чије је постојање плод његове воље (прочитај Свету Тајну Крштења, молитве и радње у њој). Таквим, слободним, рађањем човек се изједначава са својим превечним архетипом, са Божијом вољом о њему, СА ВЕЧНИМ СВОЈИМ ЛОГОСОМ, СА ВЕЧНИМ СВОЈИМ "ЈА" У БОГУ. Тиме човек превазилази своју створеност, свој ПОЧЕТАК слободе. Актом крштења, те изједначавањем себе са превечним, вечним логосом, човек не постаје само БЕСКОНАЧАН унапред, већ и БЕСКОНАЧАН уназад - постаје бог по благодати. Ономе ко је, пак, вечан постојање није наметнуто, већ је плод његове воље.

[w.a.mozart]

imam pitanje koje je možda glupo ali me zanima... zašto je Gospod onu smokvu koja nije imala plod kada je ogladneo prokleo i ona se osušila... da li je to neki simbol ili nešto drugo...

[Sherlock H.]

link=topic=333.msg348304#msg348304 date=1295815299]

imam pitanje koje je možda glupo ali me zanima... zašto je Gospod onu smokvu koja nije imala plod kada je ogladneo prokleo i ona se osušila... da li je to neki simbol ili nešto drugo...

To i mene zanima.

[Aleksa011]

Poštovani, hvala Vam na opširnom odgovoru koji smatram jako korisnim, ali i dalje postoji nekoliko pitanja koja bih želeo da mi pojasnite kad nađete vremena. Naime ako sam dobro razumeo stvoreni smo po božanskom prototipu ili planu koji bi u stvari trebalo da bude naša suština tj. ono što mi u stvari jesmo i kakvim nas je Bog zamislio pre vremena ali zbog greha koje nakupljamo kako rastemo mi se izobličavamo i postajemo nešto drugo što nije Božija zamisao? Zatim kažete da je logos svačijeg bića večan i da mu se daje izbor da svoje postojanje definiše kao DA (sa Bogom) ili NE (protiv Boga) kako bi se zadovoljio princip slobodne volje, da li to znači da postojimo i pre nego što se rodimo kao deo Boga ili u Bogu tj. da li postojanje te Božije večne volje da nas stvori može da se definiše kao postojanje naše suštine a da nam on daje određeni nazovimo ga probni period ovde na zemlji da se odlučimo kojim ćemo putem. Posle kažete da je Bog eksplozija ljubavi koja nekome prija a nekoga boli, zaista mi nije jasno kako ljubav moze da boli, naročito Božija savršena ljubav opisana u himni ljubavi sv. ap. Pavla, kad su svi ljudi najviše na svetu upravo žedni i željni ljubavi i svi zločini i gresi se čine jer ljudi nemaju prave ljubavi u životu, pa zar neće svi pohrliti Hristu u naručje samo da po prvi put u životu osete tu savršenu ljubav i zar ih on neće prihvatiti kao milostivi Bog  1000000001010 ,da li nam je išta drugo u životu potrebno za spasenje osim ljubavi prema Bogu?

Kažete da se kroz krštenje svesno i sa našim pristankom po drugi put rađamo i postajemo jednaki Božijem prototipu nas samih i samim tim postajemo bespočetni i večni, ali tu ima jedan mali problem, ja sam kršten sa godinu dana iz običajnih razloga jer tako treba tj. bez nekog dubljeg verskog značenja i nikako nisam svojevoljno pristao na unapred određene uslove spasenja samim tim opet mi je po meni narušena moja slobodna volja da se odlučim za DA ili NE. Drugo kako će se spasiti ljudi koji nemaju prilike da se krste iz raznoraznih opravdanih razloga? 

Pozdrav svima!

[Zvrljo87]

Хвала Александре 

[Zayron]

Preslušao sam jedan video s vama - dio vašeg predavanja, bolje reći propovijedi.

Znacaj liturgijskog sabranja-Aleksandar Milojkov

Stilom propovijedanja me strašno mnogo podsjećate na jednog od mojih duhovnika oca Bonu Zvonimira Šagija, brata o.Tomislava Šagi Bunića. Skoro bi se reklo da ste bili njihovim učenikom. 4chsmu1 Trudite se slušaocima predstaviti istine vjere sintetički, kao jedinstvo vjere i događaja iz kojih je ona proizašla, vrlo lijep pristup. Slično kako su se oni trudili približiti slušaocima sve najvažnije dimenzije objave eklisiološku, tajinstvenu, soteriološku, kristološku u jasnom objašnjavajućem, edukativnom i evangelizatorskom podanju istovremeno. Oba su fratri, franjevci - kapucini, fra Tomislav Šagi Bunić, za njega ste sigurno čuli, on je tokom cijelog trajanja II Vatikanskog Koncila bio teologom savjetnikom u oblasti Patrologije, umro je 1999. a njegov brat je prije 2 godine proslavio 50-godišnjicu svećeništva, živi u Varaždinu gdje je gvardijanom (arhimandritom). Kako sam rekao fra Bono Zvonimir Šagi mi je bio duhovnikom a kod njegovog brata fra Tomislava Šagi-Bunića sam hodao na predavanja za laičke studente, mirjane. na You Tube sam našao samo par propovijedi ali imao sam ih nekad mnogo više na magnetofonskim trakama, nije bilo prije videa ni You Tube.    Da sam našao tematski bližu propovijed, na primjer jednu od tih na tim trakama što sam je imao o Presvetom Trojstvu ili na Duhove, onda bi ta sličnost bila baš vrlo markantna. No i tako možete zaključiti štošta a ja sam naravno sretan i zahvalan Bogu da sam mogao imati takve učitelje. A o.Ljudevit Šustek na mom avataru je moj rođak po majci, njen prastric, Čeh (Moravan, tačnije), katolički svećenik, hrvatski povjesničar i dobitnik Svetosavske Kraljevske Nagrade 1929. godine za svoj doprinos na oblasti istorijskih nauka.

Homilija, propovijed - fra Bonaventura - Bono Zvonimir Šagi

y29IlM-GMyY

Propovijed u prigodi susreta hrvatske katoličke mladeži, Varaždin

Jedan članak o mišljenjima i razmišljanjima

mojeg duhovnika i učitelja fra Bonaventure Bone Šagija.

01.10.2008. | 20:13

Oštra reakcija zbog neodlaska hrvatskih biskupa na beogradsku konferenciju

Teolog fra Zvonimir Bono Šagi: Kaptol nastupa ‘bojovno’

Sve da su biskupi u Beogradu naišli na neslaganja, manja bi šteta bila da su sudjelovali u dijalogu nego što će ovako biti - kaže znameniti kapucin

piše Igor Lasić /EPEH

Hrvatska biskupska komisija ipak je trebala otići u Beograd. Odustajanje od susreta koji su se tamo odvijali pokazat će se, nažalost, kao ozbiljan propust - tako je poznati varaždinski kapucin i analitičar crkvenih prilika Zvonimir Bono Šagi za “Slobodnu Dalmaciju” prokomentirao vijest o nedolasku hrvatskih predstavnika na godišnju konferenciju europske organizacije biskupskih komisija “Iustitia et pax”, koja je prošlog vikenda održana u Srbiji.

Domaćin studijskog skupa pod nazivom “Suočavanje Srbije s prošlošću, perspektive za budućnost”, a s glavnim temama srpsko-hrvatskih i srpsko-albanskih odnosa, bila je Beogradska nadbiskupija, dok je organizator konferencije bila njemačka biskupska komisija.

http://www.slobodnadalmacija.hr/DesktopModules/DnnForge - NewsArticles/ImageHandler.ashx?Width=468&Height=468&HomeDirectory=/Portals/0/Images/2008-10-02/Novosti&FileName=ASB506D_POPE-LATIN-_0725_03.jpg&q=1

Neodlazak u Beograd ozbiljan je propust biskupa

Nužnost suživota

Hrvatska komisija službeno je otkazala sudjelovanje zbog nezadovoljstva izazvanog činjenicom da joj Nijemci nisu ponudili sudjelovanje u pripremi skupa, s obzirom na delikatnost zadanih tema. Kaptol, naime, smatra da mu je to pripadalo.

- Sve i da su tamo naišli na stanovito neslaganje u dijalogu, a ono je uz toleranciju u komunikaciji legitimno, manja bi šteta bila da su sudjelovali, nego što će ovako biti. Tuđe i različito mišljenje također moramo saslušati s ljubavlju.

Suživot treba tražiti usprkos mukama koje smo pretrpjeli, inače nema napretka. A što se tiče ekumenskih nastojanja Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, rekao bih da se uvijek može napraviti puno više od onoga čemu svjedočimo...

Pogotovo se to mora raditi kad postoji dojam da jedna ili druga strana nastupa “bojovno” - rekao nam je fra Zvonimir Bono Šagi. Od izvora bliskog Beogradskoj nadbiskupiji, međutim, doznajemo kako je tamošnji kler, prvenstveno nadbiskup Stanislav Hočevar, veoma nezadovoljan spomenutim ekumenskim nastojanjima koja se (ne) poduzimaju iz Hrvatske.

Kapucini u Hrvatskoj

http://www.kapucini.hr/

Fra Bonaventura bono Šagi - knjige

http://www.verbum.hr/knjige/autor-sagi-bono-zvonimir/

http://www.profil.hr/autor/bonaventura-zvonimir-sagi/9073/

fra Tomislav šagi Bunić - na Wikipediji i na Forumu Verujem

http://hr.wikipedia.org/wiki/Tomislav_Janko_Šagi-Bunić

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=12493.0

Tomislav Janko Šagi Bunić 21.srpnja 2010

obilježili smo obljetnicu smrti velike osobe! Pogledajte!

http://hr-hr.facebook.com/note.php?note_id=474080358145

Fra Bono Šagi koncelebrira, u stolu na lijevo kod svijeća